одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже |
га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> |
>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика |
>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S |
е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц |
ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што |
и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил |
рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с |
само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита |
кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр |
аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока |
са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк |
т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник |
речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так |
војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< |
-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как |
а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л |
и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, |
о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по |
Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма |
војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ |
S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити |
авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна |
а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о |
ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П |
Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед |
едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у |
14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро |
дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> |
ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче |
апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре |
оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у |
вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н |
Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди |
учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. |
аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва |
.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што |
ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте |
е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил |
а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код |
официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не |
бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р |
ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад |
/p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр |
због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане |
опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с |
н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч |
ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она |
и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! |
то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— |
ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго |
м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула |
камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, |
ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр |
диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже |
цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве |
а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета |
па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н |
ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, |
а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по |
ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац |
озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об |
</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује |
се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом |
што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб |
ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути |
— поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. |
тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће |
нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма |
први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли |
то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у |
у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет |
з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал |
ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За |
ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така |
p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери |
тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ |
пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц |
p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н |
исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на |
динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" |
ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв |
нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос |
нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, |
ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис |
илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел |
и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> |
ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то |
ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S |
девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево |
ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање |
а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т |
новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко |
грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с |
дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске |
а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ |
дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа |
да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли |
хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта |
да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; |
си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци |
беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол |
она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је |
и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по |
јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити |
{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме |
дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако |
а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { |
ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се |
екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит |
де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде |
не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д |
енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо |
ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа |
ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к |
он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче |
тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај |
у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не |
не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го |
таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та |
Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m |
цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, |
ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи |
на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с |
ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај |
има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до |
пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно |
.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз |
па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род |
басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко |
о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад |
аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно |
а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! |
И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави |
Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи |
ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише |
си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче |
о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду |
ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам |
дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, |
дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј |
ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. |
био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о |
да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да |
Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће |
ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо |
ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. |
аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм |
ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које |
д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад |
у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> |
оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < |
оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек |
анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, |
Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то |
м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман |
ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми |
слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по |
— није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја |
аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам |
Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о |
„Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб |
блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М |
к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од |
опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви |
и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби |
их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб |
сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, |
S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, |
поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! |
о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ |
учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во |
/p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За |
ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч |
от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н |
теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт |
: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави |
а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт |
Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж |
ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како |
алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат |
а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н |
х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м |
? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б |
као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост |
да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм |
</quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, |
тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних |
ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој |
тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п |
S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет |
ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла |
еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр |
у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет |
боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- |
е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла |
пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по |
ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба |
то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S |
и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста |
стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и |
ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш |
ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно |
о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з |
Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да |
аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и |
<p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода |
хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д |
ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж |
Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— |
ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве |
оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, |
и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па |
е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој |
сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке |
нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о |
бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S |
испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје |
дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / |
<p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш |
омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији |
и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас |
нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак |
друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо |
не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p |
ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} |
и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко |
последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок |
му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, |
Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к |
која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв |
hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См |
, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок |
а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с |
тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу |
ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, |
а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в |
ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ |
студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти |
кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з |
е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ |
, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д |
као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес |
неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има |
у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св |
аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л |
оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу |
е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт |
p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и |
у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су |
{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П |
b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ |
ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п |
ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако |
што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес |
ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, |
да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет |
сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп |
о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају |
ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун |
је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, |
м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност |
еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb |
ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд |
то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п |
ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м |
не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако |
ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} |
м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не |
ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} |
ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста |
бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г |
дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з |
тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал |
ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни |
ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма |
— „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к |
овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч |
есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру |
рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к |
и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих |
ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо |
ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге |
којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так |
не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" |
бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. |
патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни |
д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се |
сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја |
во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо |
ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с |
те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на |
мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п |
нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада |
њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т |
ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде |
зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив |
али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з |
ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже |
n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ |
баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис |
и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м |
еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — |
{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да |
ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та |
га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об |
ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi |
ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис |
а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и |
има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј |
прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, |
ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету |
упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја |
тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск |
оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив |
није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о |
чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, |
на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод |
ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом |
unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к |
џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен |
сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај |
по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> |
ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра |
знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти |
о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з |
{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији |
овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н |
из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ |
ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб |
и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са |
а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће |
Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе |
аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј |
песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише |
ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле |
рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле |
— по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр |
укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још |
два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче |
иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка |
све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма |
акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, |
гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато |
м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека |
ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис |
тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу |
, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући |
т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. |
жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње |
свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није |
радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p |
шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је |
ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с |
поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, |
како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог |
је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она |
.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово |
<hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т |
е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! |
иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати |
вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр |
па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора |
ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> |
јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по |
ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир |
а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А |
Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т |
. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво |
из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа |
е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг |
подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек |
рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош |
оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их |
арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге |
е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... |
у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр |
интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до |
”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п |
.{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве |
з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез |
ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... |
аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т |
> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен |
ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у |
— викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си |
кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж |
и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу |
а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа |
се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште |
же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс |
дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи |
којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега |
где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ |
иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало |
лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св |
није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как |
други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти |
тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај |
и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п |
гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с |
ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ |
е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн |
дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су |
све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света |
и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће |
ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< |
нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де |
о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати |
!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та |
ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо |
оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе |
ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni |
ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па |
аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим |
си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, |
subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ |
о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни |
е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т |
...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис |
— и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек |
, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих |
м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо |
ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> |
Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио |
с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као |
; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод |
о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их |
у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче |
невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ |
у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она |
јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ |
чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер |
миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к |
Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ |
” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин |
у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П |
гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! |
одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је |
а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег |
а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у |
та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж |
и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п |
ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, |
пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева |
или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и |
за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј |
периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S |
су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш |
тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће |
риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с |
е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да |
ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре |
пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу |
то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— |
ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога |
је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар |
да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос |
јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 |
очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст |
баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> |
де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у |
син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ |
агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли |
татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај |
пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и |
— Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају |
оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, |
Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м |
етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој |
него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи |
о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д |
о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, |
колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата |
ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је |
Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне |
Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. |
ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва |
је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему |
им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S |
л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не |
него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По |
е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота |
у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... |
ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че |
акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао |
мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h |
жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с |
ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река |
е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр |
ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко |
мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је |
!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ |
трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и |
још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, |
а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в |
>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна |
а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш |
Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о |
на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту |
слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н |
ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен |
а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па |
лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и |
а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б |
. и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ |
рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели |
ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> |
само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па |
а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји |
и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, |
те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а |
ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д |
оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну |
уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи |
новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад |
атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не |
ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с |
ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр |
.. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. |
абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ |
а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> |
витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док |
чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} |
ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p |
е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. |
кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — |
а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо |
а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник |
а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. |
.{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. |
Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о |
у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр |
војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика |
скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на |
и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си |
Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој |
{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S |
оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад |
коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако |
ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени |
..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! |
навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < |
<p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој |
обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр |
силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и |
г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка |
под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан |
срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з |
} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен |
је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни |
к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр |
није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де |
и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и |
гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо |
о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као |
последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана |
е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! |
лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски |
телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј |
зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран |
у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. |
и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да |
излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} |
жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту |
ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је |
је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба |
дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та |
чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не |
на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни |
био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p |
одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика |
свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте |
и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни |
пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили |
хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т |
еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц |
анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и |
аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста |
доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн |
био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека |
а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре |
нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после |
спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} |
је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З |
ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — |
је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета |
полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. |
смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут |
да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук |
ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за |
ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи |
, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан |
ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни |
чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун |
бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп |
ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па |
весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш |
еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу |
падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је |
<p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н |
ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб |
шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако |
кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку |
/> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д |
увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра |
ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био |
ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, |
чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки |
знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает |
и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л |
је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду |
нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ |
неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се |
једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој |
Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он |
је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је |
ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> |
може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и |
допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр |
ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно |
рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про |
бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" |
рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— |
ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За |
је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; |
да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал |
не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А |
ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто |
како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор |
о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — |
да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... |
ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест |
може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п |
н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с |
ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи |
и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад |
о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр |
ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он |
Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе |
ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона |
ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње |
се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о |
и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово |
памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, |
ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби |
к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо |
да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни |
посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По |
е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је |
а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. |
ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ |
ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с |
е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо |
е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле |
та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ |
чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола |
о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па |
онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, |
ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове |
Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош |
хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту |
к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те |
вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? |
свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти |
p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит |
вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < |
па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте |
Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори |
врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ |
— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! |
цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц |
грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће |
Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> |
та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо |
ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки |
/hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед |
има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па |
...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} |
резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело |
ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво |
p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ |
аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу |
је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише |
.</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам |
од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: |
не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в |
?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт |
ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај |
аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд |
си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је |
што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона |
..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц |
а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више |
алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — |
а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. |
</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас |
е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам |
е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен |
ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој |
де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се |
мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе |
сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> |
’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија |
о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот |
море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо |
де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не |
„Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о |
, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И |
кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж |
аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см |
ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам |
-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл |
њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич |
тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего |
ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, |
ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик |
ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону |
<hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру |
и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} |
у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, |
и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск |
дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ |
ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о |
ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с |
ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус |
же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и |
офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 |
ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За |
ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут |
/> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав |
дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ |
ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ |
и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам |
је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт |
свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да |
е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати |
нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер |
ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл |
саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу |
воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п |
Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с |
је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с |
ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је |
рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен |
ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег |
љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн |
ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми |
њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ |
ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l |
l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, |
ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл |
туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне |
авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл |
а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д |
му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир |
та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св |
и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач |
!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д |
време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време |
ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, |
Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... |
не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у |
ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... |
све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист |
за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. |
њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т |
говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману |
остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк |
р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном |
треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ |
лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ |
<p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко |
ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се |
тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен |
епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б |
овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде |
р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом |
<p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. |
тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, |
— Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с |
!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В |
вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и |
ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и |
ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n |
, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз |
и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче |
ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др |
затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га |
лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} |
уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп |
и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако |
рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; |
е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго |
о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да |
ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав |
певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад |
итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p |
ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко |
ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша |
ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ |
Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон |
ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно |
ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб |
била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. |
историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд |
угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку |
уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж |
т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир |
азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван |
грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М |
рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са |
<pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по |
се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух |
ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као |
ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук |
осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како |
на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет |
Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа |
ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к |
и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн |
кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел |
кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве |
ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај |
фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска |
спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп |
гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу |
купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн |
од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с |
ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу |
, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С |
ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна |
јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М |
бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко |
</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме |
гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер |
на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке |
веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. |
еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој |
S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, |
а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо |
у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= |
ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у |
и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом |
вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад |
Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа |
игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу |
си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо |
е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да |
дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из |
се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач |
сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном |
> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик |
се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з |
S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој |
збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) |
, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр |
{S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа |
во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — |
афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за |
задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S |
својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем |
дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к |
слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања |
еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те |
боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук |
нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d |
и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто |
чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч |
ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику |
ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат |
.{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> |
давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на |
свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње |
трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа |
ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб |
ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 |
названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц |
лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш |
/l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А |
но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, |
ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, |
неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} |
чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! |
ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с |
слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! |
{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду |
а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је |
татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре |
едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч |
/p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З |
— тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје |
а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече |
је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у |
је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист |
пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев |
у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто |
не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго |
p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст |
енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он |
паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак |
>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ |
ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап |
мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман |
дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма |
су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и |
их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст |
/> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да |
</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос |
изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... |
Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п |
хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа |
име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, |
же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу |
ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад |
не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда |
емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал |
од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме |
днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво |
ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п |
амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог |
ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> |
има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> |
S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради |
и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој |
а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би |
’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... |
јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> |
t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров |
ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... |
се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће |
како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд |
ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ |
баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр |
је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме |
ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, |
...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д |
ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте |
плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми |
вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н |
тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” |
кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен |
па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S |
талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, |
, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч |
под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б |
Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет |
— чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ |
ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта |
ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што |
е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ |
ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл |
. — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе |
еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев |
и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа |
ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој |
} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве |
ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго |
ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S |
и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што |
— вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је |
неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ |
си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S |
} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м |
ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће |
м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли |
рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / |
сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу |
, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност |
улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара |
ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке |
епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с |
— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! |
опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо |
ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. |
фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, |
л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— |
ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и |
ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш |
опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на |
те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — |
} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, |
зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил |
оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч |
ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду |
ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла |
сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста |
е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S |
ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек |
на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр |
Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет |
лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још |
, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је |
/p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ |
...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн |
еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д |
<p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< |
ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П |
!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p |
нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика |
че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с |
се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ |
ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ |
Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, |
S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе |
b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов |
оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч |
њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак |
не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу |
сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи |
више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава |
с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т |
Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, |
{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ |
бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. |
а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој |
Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија |
рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви |
кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук |
вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл |
ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај |
, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи |
уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па |
ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. |
салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко |
стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} |
ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели |
ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е |
за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего |
треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и |
{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па |
што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт |
ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар |
— Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас |
дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе |
то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... |
видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу |
на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- |
/p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је |
ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да |
зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб |
.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл |
уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — |
екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о |
у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ |
у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп |
лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ |
пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н |
лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња |
> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож |
и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола |
ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби |
ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— |
вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се |
ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј |
Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ |
?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен |
Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра |
најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и |
ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила |
ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер |
куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки |
куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг |
не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра |
с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево |
ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н |
грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу |
екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани |
ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — |
е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ |
} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от |
тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м |
умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав |
две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес |
Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист |
<p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о |
и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ |
Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико |
на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и |
он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово |
је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред |
који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 |
према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн |
е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује |
и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш |
ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел |
идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, |
е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак |
tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је |
кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник |
женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб |
сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза |
је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт |
нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ |
вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је |
Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с |
не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе |
ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац |
ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује |
је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке |
пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= |
еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после |
дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи |
н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње |
ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} |
е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој |
удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род |
n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане |
дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да |
тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају |
ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих |
еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p |
ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и |
те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као |
бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како |
аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ |
ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа |
ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву |
ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б |
га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не |
а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ |
ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је |
Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н |
одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, |
сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре |
ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели |
p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect |
лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу |
руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н |
ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м |
Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу |
паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — |
ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт |
с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к |
ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с |
о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима |
ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли |
— одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с |
се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се |
би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена |
кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп |
аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст |
/p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т |
отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог |
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод |
ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип |
ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се |
толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр |
евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким |
ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети |
и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д |
S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с |
увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових |
ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т |
оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ |
којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака |
на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним |
ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п |
ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д |
други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! |
циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див |
е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на |
право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен |
е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о |
на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т |
ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог |
а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по |
а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве |
је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу |
и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес |
нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се |
не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с |
еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад |
ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се |
} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п |
стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се |
а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад |
играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав |
/p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н |
фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к |
ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа |
?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи |
есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке |
ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би |
акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку |
су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S |
и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман |
танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није |
и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се |
према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так |
им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш |
не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару |
рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува |
ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав |
бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији |
од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се |
чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман |
гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал |
кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши |
та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна |
ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист |
успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из |
побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр |
ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој |
ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист |
би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, |
ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило |
ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју |
не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк |
тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми |
нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време |
е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак |
ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н |
анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком |
досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б |
и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и |
— кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш |
мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т |
селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју |
вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја |
— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па |
ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ |
о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч |
<p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр |
врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с |
Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш |
тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> |
уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> |
е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим |
тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф |
ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо |
, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> |
?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м |
еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради |
х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, |
ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, |
и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све |
Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених |
..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, |
..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, |
ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј |
саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче |
итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал |
ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут |
а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док |
вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик |
си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ |
бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра |
и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога |
hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к |
— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с |
у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ |
рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол |
кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо |
> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" |
i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће |
, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа |
икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га |
, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци |
— запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, |
ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да |
да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер |
џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с |
</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће |
а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ |
вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub |
’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м |
да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} |
песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем |
једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < |
Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. |
>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр |
и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л |
{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д |
пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего |
татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па |
запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н |
е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по |
р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! |
а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек |
Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени |
о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о |
како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и |
братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да |
нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p |
е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и |
е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h |
/hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет |
моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са |
ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу |
следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с |
Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} |
башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— |
јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — |
лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр |
арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 |
, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe |
сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц |
се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке |
ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш |
е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој |
ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се |
и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з |
— у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет |
и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- |
р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, |
, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој |
а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит |
— па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин |
е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка |
ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш |
каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} |
ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< |
Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес |
ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи |
ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м |
, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка |
оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> |
забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} |
бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели |
говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С |
да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г |
ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн |
неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за |
рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла |
Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва |
тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема |
ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да |
мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S |
е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п |
м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, |
опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А |
’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з |
а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила |
су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили |
па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види |
ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул |
о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре |
а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс |
ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид |
е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј |
ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за |
и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се |
е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап |
менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ |
све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма |
ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно |
којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш |
прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и |
ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ |
погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, |
вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона |
кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p |
не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр |
ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека |
веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка |
чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад |
причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија |
песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} |
.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил |
бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с |
је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да |
гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> |
талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста |
hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш |
и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа |
олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј |
а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре |
а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил |
ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она |
енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви |
није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом |
неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б |
свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну |
била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија |
> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери |
</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за |
она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на |
...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ |
м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м |
— она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј |
чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, |
ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра |
реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон |
то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман |
ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад |
: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме |
је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр |
се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ |
а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д |
ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча |
кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S |
алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече |
ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за |
е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По |
ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до |
аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д |
, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па |
о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! |
/> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, |
Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, |
како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан |
ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти |
уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, |
пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног |
чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, |
а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није |
воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност |
Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове |
о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха |
ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и |
на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел |
куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т |
ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке |
помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк |
бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ |
утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа |
ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм |
за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д |
итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст |
астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ |
нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут |
ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир |
шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле |
, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П |
ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу |
ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко |
урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо |
е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати |
ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да |
6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От |
сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се |
повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански |
> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, |
оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар |
вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. |
ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до |
ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> |
његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону |
ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а |
ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл |
мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк |
— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му |
их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч |
што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — |
ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о |
на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће |
како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о |
а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве |
поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко |
дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин |
лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц |
не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од |
на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је |
се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна |
руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино |
ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар |
пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... |
> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, |
мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб |
ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б |
, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — |
> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска |
на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... |
еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка |
и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi |
а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док |
Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш |
лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и |
арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис |
лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под |
не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да |
се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл |
је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка |
ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао |
и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају |
ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан |
редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ |
погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч |
фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда |
гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана |
од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства |
ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл |
е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка |
је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре |
ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће |
ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р |
, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с |
и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел |
и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у |
ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов |
и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру |
јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него |
Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју |
о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је |
аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено |
чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр |
танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне |
но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак |
риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м |
и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д |
.{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак |
l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману |
мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д |
>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 |
„бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он |
е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> |
љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д |
се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} |
е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк |
осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека |
им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор |
лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” |
ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка |
си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш |
опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било |
p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм |
у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п |
задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж |
њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме |
ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. |
ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м |
Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор |
ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков |
а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази |
кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она |
следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил |
била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га |
ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв |
{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл |
је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја |
У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт |
{S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л |
ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр |
глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра |
и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к |
си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад |
елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде |
, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, |
ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује |
— ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи |
о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то |
<p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор |
а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S |
па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да |
ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем |
ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ |
p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к |
о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же |
чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст |
:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< |
</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда |
/p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке |
ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} |
и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S |
ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < |
и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти |
!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не |
еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с |
<p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и |
чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне |
} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т |
.”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје |
војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио |
и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј |
роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с |
био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н |
е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали |
и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> |
рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, |
мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал |
екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н |
кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг |
и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес |
елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др |
јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је |
и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка |
тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в |
то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н |
капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си |
ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не |
, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој |
аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ |
тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, |
ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, |
откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с |
весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ |
чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у |
е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа |
убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и |
оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак |
, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З |
муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј |
е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к |
има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} |
и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како |
реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе |
лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао |
ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо |
је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} |
и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б |
ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн |
елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с |
о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб |
аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле |
ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно |
пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в |
брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m |
ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори |
необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д |
да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн |
би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? |
не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја |
били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће |
ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог |
поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д |
ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст |
лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу |
одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ |
>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт |
отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те |
ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} |
је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо |
е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т |
огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос |
ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се |
део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је |
раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р |
тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < |
летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у |
, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше |
ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота |
а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и |
ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка |
ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед |
мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с |
="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к |
посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази |
није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се |
дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу |
треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ |
аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све |
о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч |
као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т |
бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил |
...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп |
ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс |
ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си |
он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога |
ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб |
ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби |
га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц |
{S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут |
о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, |
мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он |
разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с |
ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио |
сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо |
нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да |
кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S |
, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, |
.</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо |
е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр |
куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака |
јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк |
она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско |
} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве |
ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} |
подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду |
S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново |
уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад |
би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П |
а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад |
, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт |
же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < |
бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} |
седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi |
че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне |
! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, |
сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S |
} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив |
ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис |
љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п |
и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник |
р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма |
— јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш |
после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р |
ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар |
пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви |
сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако |
умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б |
и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} |
и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц |
ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна |
р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б |
, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га |
па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му |
а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило |
се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В |
сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале |
к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де |
; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; |
иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... |
песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно |
, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан |
ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, |
вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен |
убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај |
ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут |
ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал |
упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије |
од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог |
а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с |
то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј |
а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т |
ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат |
оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо |
ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је |
си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h |
еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток |
о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст |
рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу |
тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас |
кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с |
чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц |
е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе |
че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе |
родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк |
ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да |
што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, |
} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе |
Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о |
но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, |
теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра |
размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао |
и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово |
о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у |
ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p |
стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не |
у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је |
то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з |
не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн |
дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче |
као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ |
јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била |
ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика |
тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п |
иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п |
} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла |
<p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка |
А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела |
ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај |
то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд |
е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла |
говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе |
како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, |
кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас |
снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој |
не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна |
ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д |
.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да |
рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да |
рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити |
погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана |
свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти |
тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов |
латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п |
образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар |
, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек |
p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше |
показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока |
праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли |
, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет |
м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч |
ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је |
дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави |
А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви |
Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од |
и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, |
како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој |
p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ |
p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр |
штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно |
н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра |
бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми |
к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што |
љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду |
е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој |
-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове |
туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни |
л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир |
опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: |
маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали |
о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не |
Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају |
женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг |
је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо |
СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" |
ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не |
ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично |
Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ |
рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи |
зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша |
е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале |
и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с |
Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < |
су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — |
раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш |
ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек |
а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в |
че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин |
ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч |
ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п |
Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп |
ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је |
, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д |
Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ |
да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. |
p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће |
е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} |
иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу |
е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са |
а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi |
тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} |
p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му |
ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— |
</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, |
као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, |
угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша |
ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з |
теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? |
p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол |
е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p |
тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ |
ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш |
свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је |
је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ |
тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет |
зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу |
одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима |
а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје |
сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила |
је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у |
ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и |
стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја |
јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска |
ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе |
тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= |
оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол |
сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т |
акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св |
ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби |
угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави |
ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел |
} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н |
рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још |
је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З |
остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све |
аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз |
ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ |
132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она |
д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку |
Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} |
} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да |
ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н |
ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине |
елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе |
Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц |
} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С |
навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш |
каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како |
ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} |
<pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис |
па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п |
лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да |
а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак |
један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо |
навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < |
, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi |
тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г |
кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт |
орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св |
! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> |
и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р |
м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре |
. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма |
њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко |
јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с |
су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се |
ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и |
смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p |
?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а |
ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с |
p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> |
и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад |
стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману |
ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч |
некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми |
пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, |
видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек |
а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много |
аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, |
а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в |
мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, |
дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор |
ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор |
елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p |
које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо |
м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че |
, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ |
ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р |
ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући |
Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об |
же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т |
њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто |
питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном |
варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр |
Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста |
а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} |
е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога |
рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил |
че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, |
има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> |
не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао |
ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа |
ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти |
он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла |
е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат |
му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би |
помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> |
олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе |
ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б |
е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б |
а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао |
<l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би |
дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр |
о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум |
вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио |
таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це |
ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника |
дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ |
доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са |
н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н |
роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир |
ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о |
укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк |
ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо |
па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и |
мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} |
ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, |
о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с |
је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p |
олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла |
н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам |
pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п |
да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз |
о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма |
старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, |
ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха |
задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом |
иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај |
сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек |
оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао |
фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је |
би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није |
га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S |
да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И |
е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши |
чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио |
какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у |
Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи |
би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају |
било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т |
кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, |
а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет |
је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала |
весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио |
асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б |
опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и |
оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ |
сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф |
.</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> |
и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та |
о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик |
l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на |
ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно |
{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб |
д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел |
ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ |
ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав |
вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= |
оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се |
обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја |
е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { |
ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус |
аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, |
— то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило |
а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и |
које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока |
навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у |
заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с |
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с |
је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н |
ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — |
а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом |
И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на |
ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p |
у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а |
боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака |
би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј |
{S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт |
зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи |
ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— |
лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука |
чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад |
је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се |
ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот |
ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река |
же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре |
с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун |
ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из |
ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би |
оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго |
или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па |
и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је |
рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка |
е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он |
рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице |
и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада |
S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би |
о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: |
што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку |
е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио |
т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то |
умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по |
би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају |
, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да |
уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт |
а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај |
иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили |
арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован |
не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том |
из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат |
би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про |
мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као |
!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов |
убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— |
и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S |
, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи |
погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би |
азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, |
ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади |
p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по |
milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м |
ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б |
сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ |
војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр |
ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к |
Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, |
.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је |
мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р |
> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе |
ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео |
и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д |
папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је |
лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес |
ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк |
к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко |
ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда |
иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре |
али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма |
е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је |
ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал |
оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел |
ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— |
то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не |
, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика |
баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а |
у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом |
што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц |
де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д |
к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и |
ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец |
упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби |
тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ |
: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до |
за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, |
воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil |
, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма |
после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат |
ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је |
је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра |
а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро |
доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао |
о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад |
ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу |
о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а |
ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ |
росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме |
разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под |
да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то |
ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп |
, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа |
н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За |
ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... |
е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т |
Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! |
змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то |
Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин |
! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га |
а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < |
га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи |
ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S |
зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— |
хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор |
мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З |
е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп |
о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова |
потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј |
!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете |
ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко |
.. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З |
. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав |
— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. |
хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и |
зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што |
га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др |
бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са |
аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм |
сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско |
неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} |
куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к |
та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н |
тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је |
..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј |
Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо |
> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде |
т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид |
За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н |
етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет |
.</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п |
иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и |
аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л |
довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е |
{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п |
...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо |
и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и |
те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид |
ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба |
идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З |
олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста |
каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј |
па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока |
="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и |
— па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са |
ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел |
узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим |
зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си |
ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год |
туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с |
ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо |
она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то |
уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј |
Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S |
дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро |
ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет |
кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с |
-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као |
и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу |
лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми |
ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било |
она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, |
и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му |
бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил |
мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} |
атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц |
муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на |
и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао |
уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима |
џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице |
пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као |
Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ |
p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј |
ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д |
Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један |
е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед |
е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш |
и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се |
ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ |
а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран |
да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п |
да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне |
ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три |
ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к |
јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м |
Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п |
ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш |
по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З |
ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос |
е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа |
бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј |
цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре |
их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо |
тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, |
аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме |
е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник |
љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је |
прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран |
очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица |
као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али |
lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо |
а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће |
ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро |
— малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког |
а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо |
зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни |
ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али |
лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим |
ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша |
упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к |
еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и |
лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} |
ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов |
а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој |
један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој |
био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, |
тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду |
о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се |
ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова |
да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он |
магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ |
итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. |
оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул |
освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир |
уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват |
"subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и |
а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п |
на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и |
з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- |
Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ |
могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка |
двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно |
Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли |
усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, |
и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по |
, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж |
а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, |
а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, |
ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о |
Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао |
бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак |
/p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр |
остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l |
е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б |
у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека |
спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син |
трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а |
а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит |
умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к |
том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр |
а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој |
, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали |
афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре |
рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ |
вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц |
<p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону |
е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста |
ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} |
неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше |
е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, |
ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог |
и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је |
еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл |
! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А |
емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и |
bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. |
ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан |
његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било |
е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп |
ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре |
!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче |
по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш |
рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ |
она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је |
и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин |
сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој |
ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ |
, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> |
олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр |
добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о |
ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у |
изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист |
аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара |
и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У |
ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег |
проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, |
ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести |
ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил |
си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал |
дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а |
бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак |
то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј |
ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с |
Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав |
лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа |
но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че |
евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи |
} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < |
када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, |
е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н |
орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или |
Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који |
ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ |
и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, |
="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам |
лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. |
д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр |
умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао |
а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н |
а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код |
ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, |
ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него |
треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се |
Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун |
А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, |
А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о |
ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек |
е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл |
га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи |
а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам |
н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, |
Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе |
а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло |
ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту |
е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} |
се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п |
...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр |
ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право |
о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл |
беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д |
Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ |
nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч |
— и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З |
само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш |
м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру |
ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр |
ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог |
не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} |
а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег |
е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, |
Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис |
зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница |
ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада |
ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј |
е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р |
јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то |
баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п |
умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ |
ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн |
својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ |
памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б |
изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, |
p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил |
у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ |
другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само |
могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод |
га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада |
.</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к |
наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат |
S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} |
шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе |
ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се |
ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п |
и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби |
одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже |
је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т |
-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је |
о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек |
ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице |
главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола |
ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе |
зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с |
рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу |
заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр |
гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до |
џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л |
, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по |
а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој |
лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур |
ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо |
је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл |
да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< |
а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био |
у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на |
Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен |
је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из |
ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид |
>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње |
те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј |
тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл |
шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по |
е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је |
онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад |
анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су |
к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, |
е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и |
е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема |
аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н |
/hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, |
ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да |
је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је |
есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то |
је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си |
ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн |
у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син |
део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се |
одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с |
тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј |
у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск |
уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир |
вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так |
за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч |
љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен |
ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н |
цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она |
еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела |
о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств |
.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја |
аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима |
опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, |
о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с |
лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} |
ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч |
а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав |
p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво |
да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск |
једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ |
уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли |
та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д |
мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада |
на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха |
и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања |
са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе |
е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо |
дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али |
руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, |
је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то |
паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са |
и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век |
џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси |
ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош |
ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог |
и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как |
а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр |
или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп |
ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми |
овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н |
лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе |
јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им |
Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако |
врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ |
е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К |
>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк |
д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па |
пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које |
зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк |
свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З |
S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат |
о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, |
р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска |
ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо |
е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је |
а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с |
S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо |
кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан |
објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп |
{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б |
испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру |
ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр |
ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр |
еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> |
ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети |
тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак |
p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м |
дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко |
да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми |
е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си |
ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи |
сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и |
пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви |
и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је |
араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не |
онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко |
е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка |
S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни |
ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ |
био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни |
мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица |
преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут |
ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ |
вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их |
а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н |
ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср |
о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч |
утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м |
сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з |
и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде |
какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је |
о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар |
зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} |
х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног |
има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на |
исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл |
ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све |
аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био |
у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за |
на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до |
су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато |
е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! |
а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош |
ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< |
ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п |
су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, |
већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист |
хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових |
.{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва |
о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска |
олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, |
њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — |
че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! |
а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г |
“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш |
удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара |
, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак |
!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест |
не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док |
мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> |
знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М |
каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д |
лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена |
аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен |
како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де |
ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — |
најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено |
о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад |
ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он |
вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш |
е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб |
све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — |
ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св |
тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе |
ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се |
пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу |
лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају |
<hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч |
> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д |
аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п |
ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов |
гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т |
ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> |
то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части |
урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S |
је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И |
ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни |
ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> |
е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... |
е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина |
леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув |
прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше |
ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом |
о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. |
ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об |
је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав |
Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост |
ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ |
здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш |
лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле |
, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св |
уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од |
ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р |
му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то |
ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к |
? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј |
, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п |
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... |
, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени |
помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже |
а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде |
ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од |
хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће |
ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да |
т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима |
ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме |
укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ |
т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од |
е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав |
у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил |
ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг |
ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ |
г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је |
е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл |
епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б |
и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу |
е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред |
неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није |
, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у |
{S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља |
рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: |
сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч |
само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" |
> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, |
кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} |
им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена |
е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> |
него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј |
отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о |
остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По |
господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си |
зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва |
оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S |
ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво |
да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би |
не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З |
и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад |
је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш |
</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ |
и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} |
смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т |
им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће |
рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар |
рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, |
{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве |
пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р |
да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба |
наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете |
ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и |
као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р |
е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк |
же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну |
ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост |
друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т |
много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних |
каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо |
очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д |
а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био |
м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар |
на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S |
е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с |
дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу |
добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ |
</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб |
у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p |
громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи |
p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни |
S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц |
тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в |
ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој |
не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р |
а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр |
знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је |
hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд |
се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о |
убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и |
еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По |
женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран |
ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч |
г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом |
то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ |
о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с |
само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј |
љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни |
те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з |
пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед |
ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... |
ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф |
е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и |
— за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа |
.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н |
орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm |
само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, |
оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук |
мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е |
е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш |
нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку |
/> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен |
— имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако |
p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и |
е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа |
а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све |
е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; |
ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м |
обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње |
вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако |
преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо |
ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све |
ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м |
и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув |
у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара |
тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна |
о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу |
"183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама |
е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о |
ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег |
ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. |
уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н |
довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи |
књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет |
Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап |
тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си |
ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна |
, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон |
е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За |
у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< |
ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр |
м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст |
</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у |
во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не |
ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан |
ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо |
ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма |
нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се |
једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h |
их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи |
е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе |
у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук |
Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст |
њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам |
кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко |
талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести |
и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму |
говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: |
А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п |
.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм |
о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит |
ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — |
и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; |
мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу |
вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д |
курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће |
е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког |
ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни |
аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи |
иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу |
а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен |
е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем |
а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће |
и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н |
/p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б |
де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно |
светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у |
Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с |
н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т |
ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало |
тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч |
славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у |
иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка |
видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика |
ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д |
ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори |
ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер |
ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек |
ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi |
чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по |
јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав |
кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н |
ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако |
..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између |
е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ |
?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику |
рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед |
ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси |
ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј |
оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед |
ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n |
.</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се |
честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 |
енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ |
трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м |
пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад |
?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим |
изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> |
не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт |
имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји |
мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг |
лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до |
д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се |
дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад |
ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О |
саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва |
у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало |
так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био |
{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле |
одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз |
ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h |
ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј |
ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д |
а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не |
ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран |
ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б |
увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће |
дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени |
се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им |
то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с |
авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S |
седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им |
о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл |
кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> |
путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц |
сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов |
ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид |
м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, |
покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене |
а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин |
и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој |
да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш |
и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему |
i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п |
ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на |
а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с |
редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с |
и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне |
рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П |
оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре |
искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect |
карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S |
не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си |
за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење |
приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н |
ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} |
и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; |
преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел |
и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” |
и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе |
но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко |
једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — |
колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по |
ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд |
-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу |
пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж |
главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено |
ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б |
тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М |
јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч |
ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом |
о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу |
стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му |
нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед |
ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к |
је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка |
осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати |
ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез |
ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ |
мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т |
слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом |
хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а |
<hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад |
ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од |
оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета |
врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше |
и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав |
а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш |
л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ |
ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... |
, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило |
ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба |
што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го |
ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те |
n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> |
љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за |
, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б |
овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија |
спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира |
и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква |
hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з |
о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус |
тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар |
е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и |
</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају |
нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < |
мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о |
Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ |
{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће |
tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш |
ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о |
стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне |
кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м |
џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, |
на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц |
зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, |
се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p |
то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр |
д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. |
редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к |
т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла |
ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По |
иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало |
су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би |
велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе |
нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и |
то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос |
има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и |
авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" |
на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис |
еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће |
његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... |
дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с |
удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко |
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо |
ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово |
а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали |
је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен |
де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл |
им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист |
; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и |
уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн |
х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн |
с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г |
Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра |
Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< |
оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и |
> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи |
!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; |
рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре |
> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ |
као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено |
тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам |
а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ |
шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва |
аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с |
е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али |
ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели |
чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} |
ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс |
и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да |
И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, |
она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, |
наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни |
вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва |
чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а |
да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ |
ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр |
рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з |
у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису |
е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston |
га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес |
ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку |
кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. |
</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид |
голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с |
ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да |
д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро |
а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број |
.</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд |
.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и |
Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг |
p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ |
јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< |
.. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. |
у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, |
ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на |
им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д |
ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук |
>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ |
поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... |
милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с |
а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск |
нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле |
о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на |
то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп |
а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч |
не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи |
?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што |
им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п |
— ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, |
још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј |
у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с |
а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би |
говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h |
} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так |
ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не |
не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} |
ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам |
да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в |
шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по |
га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је |
ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св |
сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично |
осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак |
егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и |
нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о |
ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а |
мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм |
.{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к |
стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н |
а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, |
а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ |
го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр |
што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д |
је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је |
у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М |
ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо |
рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так |
ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје |
А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м |
аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво |
{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М |
кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и |
волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д |
кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д |
ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је |
ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, |
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур |
к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о |
они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме |
у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м |
ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. |
осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми |
ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не |
ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит |
<l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> |
ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп |
се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} |
и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. |
<hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега |
} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” |
обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p |
и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду |
а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза |
игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка |
руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви |
се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з |
из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе |
S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б |
ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п |
<l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> |
ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став |
а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ |
то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу |
.{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до |
.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> |
а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут |
и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с |
черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе |
Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к |
вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ |
а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос |
паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве |
ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста |
на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и |
ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра |
уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. |
ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок |
та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу |
уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум |
и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра |
владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па |
ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од |
као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету |
ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн |
афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг |
јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д |
е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а |
аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био |
шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо |
покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и |
аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су |
и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, |
зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и |
оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н |
вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад |
епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну |
кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б |
зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ |
момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је |
рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? |
у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т |
не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И |
атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, |
, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад |
и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у |
у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него |
с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему |
но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет |
уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, |
вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З |
сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, |
и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб |
искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа |
сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл |
а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева |
?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара |
<p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < |
а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок |
а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман |
е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу |
"178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с |
заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? |
је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет |
и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се |
ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с |
Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо |
и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с |
да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м |
кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише |
та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ |
— вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. |
само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из |
ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако |
изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S |
е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато |
х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни |
е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне |
мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи |
ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула |
а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т |
о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију |
ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с |
рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле |
Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д |
алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни |
ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о |
Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З |
што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш |
ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ |
— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете |
pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так |
. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, |
ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи |
и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер |
а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л |
у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати |
отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари |
Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При |
ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене |
ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и |
аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн |
колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила |
ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет |
л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј |
ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти |
е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши |
де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко |
те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не |
в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија |
ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач |
ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј |
...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб |
ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти |
Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, |
н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до |
, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ |
и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори |
и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо |
, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил |
у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли |
Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви |
удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, |
ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p |
у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с |
едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш |
о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг |
прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, |
Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... |
си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> |
меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у |
уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, |
ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи |
рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к |
ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п |
крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p |
.</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> |
песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> |
ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела |
!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни |
су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну |
ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и |
си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер |
не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети |
ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија |
рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На |
а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас |
?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> |
>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о |
и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < |
Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова |
је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" |
се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се |
неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш |
е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т |
— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, |
ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што |
искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика |
а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф |
какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас |
треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид |
је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < |
а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на |
— прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража |
и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али |
и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. |
милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо |
устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла |
абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в |
зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај |
е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... |
и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n |
ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ |
екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи |
угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо |
за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну |
за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт |
ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т |
<p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и |
и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и |
м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно |
— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој |
у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши |
а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и |
{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и |
и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч |
ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево |
олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. |
оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ |
мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после |
> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма |
рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом |
с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд |
аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика |
а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле |
<p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра |
атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> |
асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч |
си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за |
ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч |
и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” |
ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и |
бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела |
ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, |
<p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш |
.</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч |
е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса |
Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па |
.. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така |
е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ |
„Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д |
Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје |
опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори |
то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат |
ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све |
а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у |
ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши |
олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и |
, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан |
зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж |
револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с |
quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, |
еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко |
} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си |
} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако |
стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. |
т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт |
, и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка |
води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h |
а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д |
S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ |
— а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе |
сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб |
е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу |
једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до |
а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по |
евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска |
А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је |
акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће |
аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се |
титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна |
... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар |
— и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв |
уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот |
авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав |
ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове |
е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ |
беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет |
у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— |
латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе |
ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в |
о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је |
>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о |
кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка |
адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди |
ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту |
удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује |
ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, |
ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б |
о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен |
рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / |
а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен |
ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав |
се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика |
орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност |
неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис |
е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! |
р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им |
оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет |
, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к |
Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне |
ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе |
— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> |
о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове |
, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана |
ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. |
ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне |
е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p |
цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб |
разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски |
зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично |
> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— |
чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј |
владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно |
то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— |
</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече |
мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п |
шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн |
.{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес |
у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср |
вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так |
</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До |
л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у |
гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ |
?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам |
спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто |
ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, |
> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> |
</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д |
а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> |
се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко |
> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни |
а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када |
онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз |
— тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с |
ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад |
ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До |
оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г |
.”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац |
тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис |
а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п |
ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с |
па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, |
еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> |
!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! |
што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см |
имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги |
„Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет |
Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо |
је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија |
нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за |
е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну |
<p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> |
че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв |
ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка |
у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб |
о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ |
баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не |
дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац |
басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni |
p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе |
е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та |
Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше |
сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж |
је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в |
ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да |
к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и |
вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува |
ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н |
тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S |
сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим |
ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице |
бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> |
скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с |
окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили |
ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или |
кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним |
мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л |
је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S |
да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н |
ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један |
ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н |
ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов |
верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат |
имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не |
и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> |
ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа |
је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје |
-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} |
брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању |
краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за |
малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино |
хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши |
, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По |
му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане |
о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни |
ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h |
тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи |
прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше |
нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј |
за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали |
себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т |
очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с |
зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст |
јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да |
обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка |
слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И |
>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој |
l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> |
веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре |
’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев |
волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. |
снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више |
јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко |
днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} |
х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у |
рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д |
онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож |
то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир |
> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче |
луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск |
от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св |
написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н |
ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма |
, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово |
а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” |
овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n |
у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује |
о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и |
ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија |
јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д |
по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није |
Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање |
Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, |
свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да |
ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим |
ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка |
— Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће |
раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због |
раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с |
до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да |
узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка |
еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра |
па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи |
ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој |
25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет |
онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора |
шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад |
ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, |
и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, |
очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум |
неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост |
сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин |
p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве |
трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа |
Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће |
л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} |
ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве |
колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г |
дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад |
неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка |
пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи |
ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас |
пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср |
се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с |
сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} |
заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у |
поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад |
и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча |
еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон |
анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц |
="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна |
о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" |
и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п |
оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по |
руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и |
једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави |
по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, |
ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј |
им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на |
ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че |
ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав |
ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон |
on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују |
луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и |
> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку |
е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ |
аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј |
као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани |
све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За |
, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и |
рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и |
причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u |
што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст |
а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де |
ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн |
сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш |
су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с |
е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < |
ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ |
места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} |
, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в |
Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п |
је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој |
да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру |
никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв |
у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл |
јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч |
тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно |
вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис |
-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! |
меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње |
о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им |
ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п |
улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе |
и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита |
ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може |
оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм |
вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери |
ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим |
те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати |
чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи |
а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста |
Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе |
ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос |
вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S |
„Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ |
ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. |
не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д |
многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи |
и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична |
е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва |
иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш |
му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к |
ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п |
челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква |
ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту |
код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев |
око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да |
да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми |
и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит |
никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита |
д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и |
јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, |
а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило |
ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру |
ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл |
”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи |
и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма |
а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви |
тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им |
..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск |
ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле |
{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да |
/> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м |
две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл |
кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог |
врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М |
ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни |
младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н |
икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи |
мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И |
ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан |
је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку |
дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт |
сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и |
мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ |
иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, |
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како |
и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, |
већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије |
саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 |
м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па |
тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење |
ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан |
о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, |
тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з |
е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге |
м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о |
оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо |
о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< |
искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр |
Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба |
ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т |
еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да |
шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни |
етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как |
еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о |
пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је |
це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и |
а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ |
} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на |
ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим |
.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт |
огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако |
реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их |
ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава |
аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по |
а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру |
о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за |
и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо |
не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих |
ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те |
ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И |
двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко |
ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д |
где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим |
ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш |
Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је |
, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У |
ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ |
ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба |
дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше |
S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. |
га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу |
ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И |
ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о |
..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н |
што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли |
знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка |
недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов |
едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да |
-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос |
е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, |
/p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово |
роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум |
може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке |
ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр |
кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј |
ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол |
— ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија |
девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А |
ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и |
> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру |
драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! |
убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме |
је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- |
ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни |
ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати |
к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек |
ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол |
S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. |
за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј |
и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} |
> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, |
су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је |
Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр |
м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп |
а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p |
кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим |
спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу |
праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то |
ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как |
тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви |
у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д |
поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си |
такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п |
з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ |
рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик |
. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те |
е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. |
ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то |
зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу |
је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно |
Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па |
о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> |
окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен |
етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се |
де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр |
hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д |
ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа |
, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр |
!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку |
едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој |
пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт |
но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути |
си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш |
амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер |
великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или |
ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг |
оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот |
ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са |
о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, |
у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај |
кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: |
/p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п |
о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад |
дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к |
пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с |
обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви |
о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта |
и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у |
?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног |
н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на |
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и |
ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић |
ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с |
ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу |
којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као |
едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана |
дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад |
А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал |
ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а |
<p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. |
твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд |
ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil |
од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн |
арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има |
си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З |
лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин |
уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл |
и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која |
обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — |
обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т |
покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n |
и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} |
и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич |
ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво |
ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... |
рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек |
ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. |
се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме |
мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб |
, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув |
је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо |
ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан |
рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г |
изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је |
икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра |
не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с |
ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало |
{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна |
S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом |
калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј |
ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије |
се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци |
и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и |
Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла |
и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су |
ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све |
се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар |
, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос |
аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” |
ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как |
а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di |
ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша |
нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { |
плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок |
ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си |
усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег |
трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв |
искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ |
сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та |
итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни |
је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори |
се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр |
алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, |
си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с |
у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва |
тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор |
је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је |
им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р |
куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у |
>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < |
кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... |
смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн |
ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит |
па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, |
не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној |
момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп |
какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј |
шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед |
учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к |
овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и |
измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} |
глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр |
си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па |
нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде |
.. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан |
Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте |
павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније |
тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској |
а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа |
а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча |
/> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си |
дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си |
је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако |
работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр |
ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога |
сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је |
отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: |
толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к |
опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел |
х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог |
или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива |
рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век |
страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св |
S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази |
ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз |
у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, |
а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави |
та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д |
помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор |
младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит |
ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ |
! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту |
при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев |
одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, |
вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш |
е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа |
n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к |
ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману |
но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п |
у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве |
не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује |
аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе |
таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи |
твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка |
/p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз |
S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг |
ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда |
се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од |
год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо |
ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} |
а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не |
мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош |
...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, |
враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А |
не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши |
се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао |
тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше |
је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо |
оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови |
оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка |
ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м |
одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац |
ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим |
подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече |
езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, |
урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један |
е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. |
си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н |
и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време |
ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти |
а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д |
уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук |
ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< |
hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г |
ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу |
i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. |
а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел |
чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече |
ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што |
то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра |
чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор |
овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док |
ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < |
..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб |
тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев |
за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не |
алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори |
си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да |
ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен |
да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> |
ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти |
равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S |
душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи |
је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм |
себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> |
олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува |
он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж |
...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма |
S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с |
ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи |
а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар |
Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један |
ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути |
в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, |
<l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> |
ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше |
зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да |
те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што |
а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру |
ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко |
са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура |
д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с |
ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли |
ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал |
ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т |
е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л |
вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику |
к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се |
м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — |
борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с |
неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не |
ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да |
ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> |
7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти |
— запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан |
да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер |
ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! |
е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са |
иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — |
Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” |
тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S |
<p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо |
да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и |
.. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти |
оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ |
а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст |
у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по |
њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли |
х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр |
у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј |
лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат |
а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га |
Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави |
иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, |
ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n |
ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са |
де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... |
зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је |
, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек |
минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и |
астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва |
ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да |
си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра |
ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући |
а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг |
{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— |
у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац |
у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш |
опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} |
е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји |
дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д |
о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека |
- рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си |
њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче |
тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се |
знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, |
вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла |
кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та |
по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол |
аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” |
— Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н |
hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам |
стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб |
евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар |
Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри |
ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и |
ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис |
ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< |
нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м |
дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук |
<p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје |
омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч |
на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? |
е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п |
чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а |
ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр |
, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни |
си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш |
ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p |
што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. |
и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— |
а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут |
е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} |
а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст |
пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п |
цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ |
ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна |
!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка |
ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с |
превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о |
..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст |
дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! |
а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит |
од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада |
и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи |
ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на |
ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М |
главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> |
е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау |
одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара |
у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива |
рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам |
ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу |
нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в |
више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је |
ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што |
еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир |
ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради |
, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S |
кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже |
селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце |
баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида |
ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни |
од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из |
аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир |
ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви |
е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо |
као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у |
омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> |
е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в |
х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t |
м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н |
мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о |
те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — |
е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б |
а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк |
.</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема |
l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> |
ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао |
при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм |
богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из |
смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул |
а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, |
— неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} |
ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир |
ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут |
и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се |
...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма |
чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона |
осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат |
ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и |
рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и |
младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј |
еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она |
ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так |
херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн |
неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он |
урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп |
ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! |
се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: |
ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа |
бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну |
а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој |
еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато |
тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет |
у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно |
ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: |
краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ |
ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по |
} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д |
као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра |
н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на |
да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде |
свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д |
с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к |
ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, |
мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит |
чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко |
у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука |
ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је |
вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора |
ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но |
да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом |
ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи |
нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб |
ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп |
у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма |
Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" |
тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и |
ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect |
црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле |
ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца |
е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б |
се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк |
нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо |
ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и |
о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни |
исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо |
нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с |
ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок |
се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа |
у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити |
из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа |
кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са |
отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла |
, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н |
S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор |
ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр |
исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер |
акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, |
ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ |
би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо |
а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ |
аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у |
а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј |
а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова |
м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек |
е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел |
дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ |
з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане |
а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} |
, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ |
и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж |
отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” |
уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске |
, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал |
ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, |
ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време |
а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> |
t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г |
и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к |
маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога |
жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово |
="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме |
у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз |
али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от |
е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра |
стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п |
Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта |
унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице |
ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут |
жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука |
иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и |
гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је |
, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца |
ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству |
од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано |
отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си |
и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск |
а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п |
е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н |
? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач |
е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б |
огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј |
ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних |
арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т |
ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и |
рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр |
Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао |
уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани |
о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а |
она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да |
/p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре |
е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал |
атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. |
стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш |
...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес |
ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} |
силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн |
татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине |
о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се |
ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о |
milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством |
буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк |
<l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < |
кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote |
пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера |
ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div |
је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио |
кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад |
парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак |
а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље |
ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн |
иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св |
е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б |
quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} |
зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— |
соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер |
е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала |
знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол |
ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з |
ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр |
од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" |
то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат |
онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео |
а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј |
ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га |
у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з |
гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ |
у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п |
!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе |
н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио |
коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м |
нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи |
срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п |
о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о |
" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте |
у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг |
ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По |
водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи |
ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У |
о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич |
роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п |
узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам |
итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! |
тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да |
смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет |
нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле |
објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе |
} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм |
чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q |
.</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног |
-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о |
за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине |
није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг |
} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели |
ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по |
а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" |
е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, |
ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва |
она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари |
ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о |
риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл |
коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је |
на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов |
ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв |
е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за |
’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће |
смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг |
а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б |
е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п |
ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за |
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј |
аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед |
боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} |
певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ |
/> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. |
слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у |
весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе |
од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као |
ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле |
глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и |
ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц |
кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је |
{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику |
њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу |
треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он |
ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де |
о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< |
и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј |
} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан |
Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, |
ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до |
м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било |
али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко |
жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- |
за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт |
а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани |
лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети |
дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S |
ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с |
прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> |
ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с |
сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци |
малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас |
да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр |
кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг |
домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз |
ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен |
аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се |
анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке |
сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з |
акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. |
укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како |
?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила |
чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији |
дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и |
Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> |
Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија |
се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т |
а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л |
е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п |
, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и |
е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о |
а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а |
себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. |
же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан |
, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub |
осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к |
ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} |
овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг |
о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по |
је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и |
или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, |
ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p |
двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник |
честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам |
цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, |
та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла |
аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов |
е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу |
и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте |
огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био |
га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н |
сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам |
ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п |
у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с |
отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и |
— па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с |
од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег |
ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао |
т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс |
бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок |
у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни |
и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али |
та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за |
, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане |
жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з |
интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди |
тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је |
ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао |
у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л |
гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су |
о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка |
сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср |
ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п |
<p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде |
остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој |
а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб |
други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д |
древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура |
ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна |
ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се |
и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После |
та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум |
руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама |
екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши |
се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с |
та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h |
у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју |
му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних |
, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! |
седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога |
.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо |
p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу |
есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл |
илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ |
.{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе |
акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк |
ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м |
радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да |
одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па |
у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто |
дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј |
ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата |
еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у |
је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х |
или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н |
се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар |
Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су |
предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док |
еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х |
не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi |
} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат |
а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла |
кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с |
оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк |
овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м |
нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и |
и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст |
демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп |
долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора |
и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква |
ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако |
Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона |
могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ |
ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ |
илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг |
ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т |
изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре |
а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит |
, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа |
/> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта |
гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { |
"48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S |
девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем |
S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо |
и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у |
ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, |
ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла |
мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в |
тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и |
један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ |
еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у |
.{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па |
у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен |
о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка |
маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато |
татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну |
ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк |
Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом |
ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам |
ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к |
главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз |
на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме |
м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на |
држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је |
својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб |
S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, |
то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м |
рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к |
проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове |
аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана |
ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к |
, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М |
евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га |
амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с |
фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка |
и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем |
није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо |
мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко |
абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због |
ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру |
се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала |
ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К |
S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул |
што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него |
ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл |
се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно |
чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири |
..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он |
е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А |
а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи |
ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, |
а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа |
, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен |
целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев |
раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост |
је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је |
није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу |
на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре |
а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит |
однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш |
</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к |
издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н |
а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и |
накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к |
к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш |
дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч |
о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до |
ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о |
у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на |
огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о |
авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м |
онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр |
и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н |
и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј |
о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер |
да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < |
ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил |
(А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не |
и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в |
упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше |
шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до |
ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к |
еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д |
у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни |
(он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П |
види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а |
Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота |
помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч |
ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха |
и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не |
нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр |
вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ |
ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел |
попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б |
ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их |
па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p |
еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти |
итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ |
итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт |
у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч |
иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p |
џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не |
е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника |
вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма |
нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... |
чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> |
е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн |
накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво |
својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче |
дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед |
де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и |
бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев |
следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б |
на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро |
штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед |
оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, |
веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш |
ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је |
вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви |
ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога |
ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, |
моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах |
!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по |
l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос |
>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч |
рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < |
е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо |
ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п |
охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све |
у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод |
пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, |
теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} |
било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б |
е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што |
устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам |
павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе |
е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што |
говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра |
ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима |
а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви |
"122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др |
јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н |
у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па |
штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка |
гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор |
мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п |
врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра |
бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе |
ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај |
— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" |
рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г |
други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, |
д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао |
и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb |
, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p |
да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н |
па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и |
непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р |
аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S |
у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б |
брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с |
вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи |
прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн |
кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР |
ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к |
доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио |
се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам |
мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а |
рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа |
— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте |
/> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој |
младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з |
доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог |
оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се |
ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала |
уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? |
ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им |
>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di |
l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < |
а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је |
</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг |
е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед |
Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д |
, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и |
ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет |
ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом |
у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р |
е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, |
она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и |
водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него |
епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир |
и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т |
{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га |
Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли |
етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> |
ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо |
сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека |
а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и |
га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а |
допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг |
и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра |
кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте |
не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, |
и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки |
..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ |
сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З |
> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па |
инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер |
даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл |
кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога |
з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк |
„Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, |
поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме |
о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту |
да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n |
ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, |
раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> |
<p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав |
.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт |
оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми |
е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з |
корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т |
ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> |
ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на |
ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску |
нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х |
ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с |
гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч |
м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба |
се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред |
дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума |
ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г |
аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с |
изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н |
у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је |
и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму |
ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у |
и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је |
мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си |
че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли |
ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе |
а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље |
ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане |
да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м |
ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S |
и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив |
чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик |
авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по |
еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под |
— то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду |
и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м |
шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} |
опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн |
ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А |
осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет |
<p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч |
и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла |
што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз |
као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< |
и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и |
свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и |
то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт |
поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н |
во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к |
енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( |
ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј |
ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др |
откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, |
} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се |
дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb |
и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи |
рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо |
вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о |
тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о |
ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а |
дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука |
ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н |
Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од |
и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з |
само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се |
домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч |
д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке |
> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с |
си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} |
г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан |
стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil |
ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по |
икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да |
и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и |
си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн |
врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем |
има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе |
ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж |
ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли |
скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> |
диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор |
летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч |
као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм |
оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил |
ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к |
теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} |
а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, |
еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи |
ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви |
ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем |
арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. |
а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са |
да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау |
даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно |
ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S |
Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе |
драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг |
<l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П |
што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр |
у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико |
к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д |
{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н |
и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д |
лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном |
l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп |
>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l |
вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си |
а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi |
њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од |
та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред |
хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, |
сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А |
вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S |
и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о |
чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но |
а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш |
си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h |
{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо |
пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — |
Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! |
и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте |
гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, |
мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно |
вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн |
Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико |
цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т |
ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил |
џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и |
мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и |
е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p |
е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же |
реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн |
ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> |
нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је |
ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише |
о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та |
спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ |
одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко |
ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см |
{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М |
ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г |
ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по |
ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха |
ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити |
грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра |
Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст |
е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то |
p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око |
ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, |
</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели |
}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га |
изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S |
; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он |
ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што |
време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри |
о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— |
ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? |
се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока |
чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н |
није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к |
пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има |
јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п |
и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род |
ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} |
тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о |
е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ |
граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та |
” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана |
ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој |
кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће |
чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти |
о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз |
ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са |
е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја |
таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве |
омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 |
одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон |
, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ |
отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с |
грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш |
о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м |
је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра |
касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако |
Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали |
тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, |
, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по |
дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре |
жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} |
престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је |
<l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча |
ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> |
цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и |
есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с |
едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође |
р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то |
.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман |
, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед |
ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн |
те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као |
акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио |
— ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} |
S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ |
ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде |
није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га |
би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и |
зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута |
тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни |
друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла |
љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са |
аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што |
ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с |
, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му |
— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт |
ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} |
ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб |
ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом |
конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о |
ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј |
галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего |
у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра |
овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с |
извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км |
номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк |
се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две |
„Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри |
ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они |
се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам |
евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ |
ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате |
Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл |
} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од |
<hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не |
у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово |
лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн |
је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} |
и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с |
uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, |
</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур |
"128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и |
се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж |
у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама |
свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу |
утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој |
ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> |
умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, |
атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г |
у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш |
син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т |
тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн |
пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока |
ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п |
поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра |
не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" |
после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. |
и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед |
речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру |
ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми |
ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> |
ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п |
пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по |
кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора |
к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к |
ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе |
.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач |
ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став |
комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је |
ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ |
грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис |
глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал |
искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И |
/> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно |
Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с |
е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед |
но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, |
танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ |
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави |
видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г |
ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле |
ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г |
вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p |
ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не |
ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S |
, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д |
„Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе |
знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, |
шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да |
ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир |
ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн |
Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д |
ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> |
милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир |
оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара |
радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра |
ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра |
шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ |
путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми |
е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — |
с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, |
— вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< |
амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба |
љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен |
а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ |
у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к |
е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за |
аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги |
вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ |
„Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и |
b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М |
зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол |
и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор |
тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о |
да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш |
ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и |
} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег |
е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, |
ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S |
да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м |
а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ |
S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} |
— они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел |
>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес |
вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти |
с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона |
вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол |
ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике |
у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту |
да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар |
најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше |
ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они |
та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ |
!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч |
ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при |
л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном |
паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з |
м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, |
си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што |
..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр |
оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де |
да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и |
потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у |
то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с |
и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн |
ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < |
ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу |
су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол |
и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — |
а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак |
е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д |
е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п |
се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш |
ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз |
а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т |
све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви |
ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр |
ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо |
ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З |
читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род |
="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр |
="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како |
="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и |
="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ |
="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како |
="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун |
="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла |
="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф |
="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод |
="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн |
="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра |
="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло |
="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и |
зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка |
вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з |
ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа |
и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи |
— рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, |
увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. |
/hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d |
и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак |
обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово |
пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите |
на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи |
Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н |
нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} |
ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те |
ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је |
ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је |
а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< |
ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч |
/head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд |
год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том |
омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К |
секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма |
ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш |
аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил |
дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани |
риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит |
ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога |
а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се |
тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж |
лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за |
јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас |
ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је |
о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за |
јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з |
b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне |
си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона |
је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс |
еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал |
дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис |
ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један |
ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој |
распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак |
не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише |
, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб |
у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и |
о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} |
у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, |
— хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед |
м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му |
ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S |
/p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго |
алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше |
а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су |
и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш |
паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша |
и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} |
ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} |
раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! |
ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и |
е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И |
е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха |
, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена |
зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може |
м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, |
ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш |
>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде |
сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети |
у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол |
ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и |
мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п |
остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек |
и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону |
а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> |
, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се |
Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат |
вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит |
„Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с |
као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор |
тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето |
ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к |
а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... |
ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p |
а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, |
м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ |
да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о |
шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов |
на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори |
, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" |
као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и |
је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу |
икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. |
те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар |
ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее |
шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак |
се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и |
городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко |
етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва |
иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати |
лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу |
и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава |
аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи |
pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту |
па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним |
„бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се |
она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. |
, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг |
тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор |
по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј |
Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове |
хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска |
и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} |
начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л |
а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з |
кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук |
све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо |
а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М |
канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о |
у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} |
рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам |
до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош |
над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < |
сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч |
ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа |
на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао |
љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо |
!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а |
.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и |
<hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг |
х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и |
ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п |
трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви |
цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка |
чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го |
ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз |
ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера |
а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они |
и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч |
је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ |
е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л |
p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, |
>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о |
али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави |
Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к |
се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка |
па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ |
е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г |
/p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не |
ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све |
кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб |
— и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с |
</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је |
је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач |
о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим |
азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и |
е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан |
свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв |
и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад |
, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ |
влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. |
јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, |
потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш |
смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст |
се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе |
} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко |
авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета |
/p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р |
појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв |
неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да |
ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи |
главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци |
уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом |
менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље |
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ |
и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у |
ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ |
еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд |
м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она |
"72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. |
о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога |
сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн |
дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт |
је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к |
{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче |
че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. |
р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест |
Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј |
бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в |
Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск |
о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, |
то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек |
.{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ |
рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ |
тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з |
ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов |
ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} |
ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где |
твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов |
ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, |
а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S |
е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да |
приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г |
ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн |
м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим |
quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за |
о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад |
спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право |
из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви |
А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка |
да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о |
ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо |
сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к |
, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва |
рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро |
<p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... |
влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано |
срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде |
едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи |
није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит |
; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и |
ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је |
да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал |
онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} |
и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, |
нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво |
Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку |
енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о |
S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м |
до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману |
том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист |
ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош |
ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи |
, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н |
албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој |
шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но |
те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са |
патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт |
мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив |
ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж |
пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни |
узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј |
и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма |
л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д |
други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п |
осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали |
ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе |
да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св |
усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му |
, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио |
трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад |
ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг |
шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ |
, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су |
шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г |
и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т |
ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што |
ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p |
лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т |
купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п |
уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је |
{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т |
обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап |
ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не |
гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу |
једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— |
добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з |
епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом |
на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске |
чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго |
ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об |
слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон |
..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п |
и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно |
те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу |
у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се |
е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск |
ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу |
све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш |
Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу |
беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле |
ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку |
е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц |
тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив |
ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск |
Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д |
оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. |
ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п |
овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма |
ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и |
е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф |
држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па |
е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не |
и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их |
иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д |
речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као |
не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово |
зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс |
говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} |
{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т |
он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика |
то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с |
кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак |
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г |
руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти |
о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк |
и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов |
можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, |
.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале |
мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с |
у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња |
ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика |
ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог |
само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < |
само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с |
три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први |
у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и |
тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу |
ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi |
је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус |
</p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор |
нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д |
идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није |
фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < |
епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским |
зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину |
, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> |
је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да |
нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — |
за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет |
е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за |
оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она |
екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп |
ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж |
гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б |
оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе |
собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију |
Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г |
— јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако |
ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка |
му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо |
е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап |
акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... |
ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но |
е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко |
гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји |
стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр |
Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила |
анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л |
руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К |
лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој |
ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по |
шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св |
ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука |
ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал |
њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката |
та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он |
е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај |
нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев |
рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је |
већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала |
ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к |
већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у |
дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. |
ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к |
је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} |
г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела |
еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков |
S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци |
и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис |
ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод |
таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад |
отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене |
ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов |
!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до |
{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи |
да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту |
м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме |
S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} |
га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} |
да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој |
те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi |
е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са |
ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш |
дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога |
се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи |
(а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к |
ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п |
{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, |
Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло |
едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј |
и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, |
атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, |
гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид |
катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па |
— наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за |
ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> |
то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис |
збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш |
Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч |
/p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор |
и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели |
Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m |
рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес |
>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ |
пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по |
орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов |
ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се |
пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S |
аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу |
полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека |
и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} |
у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} |
</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он |
ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р |
че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то |
амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод |
пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок |
што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d |
м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р |
о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише |
одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р |
ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин |
есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м |
о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, |
стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што |
змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б |
шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре |
је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је |
тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У |
ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори |
развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају |
стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и |
во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку |
собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио |
="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку |
данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < |
даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која |
на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, |
мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах |
и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме |
у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно |
ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не |
-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи |
о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ |
у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} |
ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да |
с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, |
Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма |
ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h |
узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги |
заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код |
очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — |
еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце |
Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што |
азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па |
е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и |
ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим |
кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с |
сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије |
l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, |
сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба |
<l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с |
Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж |
еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> |
отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д |
о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< |
ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha |
, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу |
е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе |
} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} |
ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба |
i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п |
ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с |
огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об |
.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ |
веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс |
росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н |
ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ |
ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про |
са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе |
ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш |
рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно |
ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по |
?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г |
ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел |
ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих |
неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил |
био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из |
е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда |
амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше |
на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" |
баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с |
постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије |
пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо |
у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често |
рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју |
ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с |
оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин |
пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело |
да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... |
о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко |
оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с |
је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. |
Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> |
ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при |
ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да |
мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен |
, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп |
еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ |
е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им |
е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ |
џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр |
била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з |
анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво |
атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши |
ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и |
малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ |
ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн |
де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в |
оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има |
керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S |
стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми |
осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат |
слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не |
свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма |
е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < |
l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза |
, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — |
{S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам |
бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети |
ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о |
ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам |
рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: |
раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра |
и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг |
. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и |
ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа |
лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос |
суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” |
рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так |
стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с |
p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с |
неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} |
аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им |
дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов |
е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да |
арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с |
, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све |
љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо |
на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу |
о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија |
ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше |
та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" |
еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л |
без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, |
обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в |
у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= |
још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук |
нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит |
амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак |
саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> |
о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, |
на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с |
тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а |
лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко |
било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од |
венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл |
заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није |
о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ |
и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с |
} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ |
никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао |
ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск |
раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст |
одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј |
еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п |
му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им |
..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош |
ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... |
ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” |
лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св |
ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво |
а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг |
љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п |
ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да |
каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та |
ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут |
туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К |
вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст |
како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст |
уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста |
ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да |
ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну |
а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м |
а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука |
колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер |
шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група |
гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем |
<p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил |
о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. |
вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи |
— загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше |
ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла |
рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му |
у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета |
седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од |
разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... |
д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, |
је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s |
антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; |
еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп |
године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С |
при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе |
овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна |
скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п |
м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук |
егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу |
у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S |
не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува |
имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, |
е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- |
{S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т |
можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н |
га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по |
ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи |
кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл |
игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку |
> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле |
лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас |
к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен |
рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов |
твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ |
је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в |
не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар |
ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по |
све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави |
табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком |
џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете |
окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, |
е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... |
ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! |
</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с |
ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се |
надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад |
и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж |
ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се |
Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ |
е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= |
е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> |
нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” |
n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла |
рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м |
а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да |
...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има |
ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле |
е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што |
аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. |
не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> |
па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра |
нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> |
не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем |
њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п |
хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми |
прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска |
>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд |
и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу |
е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми |
е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк |
ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад |
тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас |
искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска |
батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и |
идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн |
а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров |
тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов |
, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с |
ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — |
S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П |
та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав |
еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј |
како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече |
и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср |
и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути |
збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> |
, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је |
опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос |
Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че |
оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на |
си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн |
деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко |
а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми |
нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану |
ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама |
.{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво |
<p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска |
видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и |
на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" |
.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, |
он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов |
ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi |
пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми |
те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н |
} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос |
неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе |
рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ |
, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как |
а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв |
е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} |
о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу |
питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п |
> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! |
собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али |
на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в |
аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек |
} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з |
теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — |
е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п |
ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех |
би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. |
ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} |
па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си |
Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как |
ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат |
е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и |
што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и |
бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p |
што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p |
те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете |
равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... |
те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат |
S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П |
вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: |
бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп |
криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него |
им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт |
> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б |
оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н |
пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра |
је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, |
</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к |
друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј |
чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ |
је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк |
се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о |
<p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ |
ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и |
пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} |
ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> |
! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај |
че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте |
л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p |
, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к |
риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П |
ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето |
да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п |
.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо |
вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст |
Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в |
кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким |
нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало |
што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p |
и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н |
д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је |
ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д |
ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} |
тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат |
то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос |
смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев |
спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т |
и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве |
ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало |
ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. |
на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет |
је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т |
ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи |
уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — |
осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н |
о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за |
они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј |
приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају |
виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват |
ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи |
женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о |
тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А |
се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ |
иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој |
цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти |
ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К |
мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < |
воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ |
тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек |
или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли |
ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву |
г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш |
ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод |
ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, |
ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије |
дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { |
ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н |
у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј |
p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како |
заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр |
а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и |
Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; |
су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и |
арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н |
и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н |
да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба |
верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т |
е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п |
то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу |
м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер |
ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. |
Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба |
чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к |
кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, |
се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел |
рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке |
су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла |
тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј |
ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми |
а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во |
је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала |
се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и |
него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с |
размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој |
племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији |
нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу |
ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња |
ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само |
и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све |
<hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује |
знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале |
ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за |
се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече |
ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове |
Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с |
И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц |
четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те |
одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни |
викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а |
аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— |
ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи |
{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв |
штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> |
тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру |
тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да |
времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали |
до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас |
ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit |
сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и |
..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да |
<p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо |
и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша |
те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш |
споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по |
тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво |
муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д |
м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно |
и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p |
!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! |
реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с |
Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> |
а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у |
би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... |
свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба |
у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, |
е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к |
иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш |
натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. |
стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, |
рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе |
драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде |
лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там |
”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј |
и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ |
обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али |
кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв |
о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ |
ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао |
а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в |
да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син |
да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S |
ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у |
ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} |
орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк |
и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр |
хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја |
покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави |
— он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он |
а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, |
Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви |
Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н |
с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} |
удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони |
и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од |
а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут |
другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је |
одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш |
сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити |
азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— |
баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола |
ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање |
...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и |
з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле |
— подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они |
да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само |
је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве |
је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба |
сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. |
ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> |
ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им |
а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера |
фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј |
е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л |
сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она |
под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М |
о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово |
да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: |
тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек |
ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — |
евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту |
корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је |
{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не |
те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон |
ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес |
би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с |
о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р |
зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо |
осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који |
а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш |
другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол |
њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у |
е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П |
а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле |
{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор |
ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- |
падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет |
коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида |
пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, |
е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд |
а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст |
ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н |
ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, |
било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та |
као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш |
ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с |
еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али |
дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. |
у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м |
куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се |
а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка |
тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! |
по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р |
е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј |
тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете |
чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се |
>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди |
<p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н |
е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом |
од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по |
то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср |
иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон |
згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није |
истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на |
и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И |
ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове |
е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија |
гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као |
ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск |
ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо |
о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то |
овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та |
иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри |
пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре |
данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов |
— викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> |
<pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр |
..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч |
!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, |
и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< |
брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам |
е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко |
енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и |
, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з |
сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как |
си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр |
новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече |
и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву |
а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв |
лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" |
рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ |
ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т |
бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb |
и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра |
су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф |
лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За |
и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit |
се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м |
у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < |
<p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! |
кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма |
у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој |
ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно |
прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик |
збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! |
е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б |
дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ |
шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п |
узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега |
да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< |
це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и |
мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз |
тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир |
ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та |
сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао |
буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! |
вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, |
раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма |
ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па |
ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет |
ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш |
ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што |
>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и |
јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си |
/> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли |
лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки |
агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра |
> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ |
ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод |
дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< |
бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо |
до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд |
ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т |
или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к |
еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у |
ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород |
по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д |
Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, |
здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. |
ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, |
о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! |
ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ |
мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб |
кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а |
али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> |
како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> |
ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба |
— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб |
оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је |
о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= |
хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, |
Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р |
од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази |
о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d |
да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- |
— две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст |
...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн |
ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног |
олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање |
ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о |
е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да |
е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ |
о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за |
руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да |
ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c |
pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де |
рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч |
ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ |
рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га |
p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> |
сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот |
анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи |
и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама |
а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ |
разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут |
зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n |
кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за |
а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на |
коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср |
тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се |
има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је |
естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < |
Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с |
Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла |
змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па |
је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри |
ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре |
и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој |
ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни |
један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен |
се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све |
да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с |
еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т |
че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З |
о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни |
а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection |
џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> |
едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... |
<hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— |
а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн |
јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па |
, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба |
је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с |
поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал |
е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл |
рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p |
рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј |
свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим |
есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета |
вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато |
ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з |
довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> |
е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест |
ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг |
ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, |
</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет |
за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био |
е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г |
, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S |
> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр |
длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како |
пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв |
<pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до |
ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, |
е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео |
ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо |
нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји |
о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и |
бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога |
м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп |
ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед |
ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни |
пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, |
а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к |
и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче |
шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — |
љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће |
тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор |
аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна |
те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ |
у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила |
о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра |
жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву |
да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с |
ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до |
и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи |
.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н |
ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — |
тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п |
па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин |
то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав |
не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас |
р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред |
не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће |
.{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— |
ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов |
ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb |
Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече |
ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, |
то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и |
х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам |
м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, |
песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди |
на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т |
ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за |
све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође |
онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти |
чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н |
-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи |
о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и |
ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h |
оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што |
реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S |
шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, |
i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј |
како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к |
ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да |
ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот |
јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, |
алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... |
а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка |
ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ |
паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру |
више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; |
и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку |
о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и |
n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по |
ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј |
ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с |
е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку |
мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани |
Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе |
брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С |
што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ |
прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" |
сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису |
вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас |
зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што |
ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, |
тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т |
њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује |
човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин |
за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ |
и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д |
љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S |
теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр |
/p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, |
твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је |
евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј |
а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М |
{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос |
сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши |
е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. |
Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ |
ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш |
нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} |
стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. |
и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л |
а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и |
ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак |
њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л |
, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да |
есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио |
приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> |
о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом |
женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... |
ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела |
каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле |
јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т |
не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не |
ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како |
бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га |
— та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш |
и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, |
ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп |
b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама |
ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п |
о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај |
овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о |
а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји |
о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! |
есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт |
говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< |
земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве |
, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се |
о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" |
>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје |
је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што |
му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј |
смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб |
шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно |
тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр |
какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он |
јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе |
па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и |
ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке |
с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, |
како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим |
то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter |
с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П |
а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс |
а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј |
-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете |
че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, |
вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 |
p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п |
А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск |
и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се |
за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је |
уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет |
друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта |
оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити |
те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много |
заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па |
равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се |
заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па |
лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да |
pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по |
а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ |
е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м |
си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д |
чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ |
јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се |
ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в |
влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће |
лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! |
е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га |
вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а |
рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим |
оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев |
ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде |
упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да |
о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к |
се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, |
о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... |
ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав |
у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша |
е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се |
рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, |
S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не |
збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ |
рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — |
оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин |
а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро |
његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога |
мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не |
то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом |
баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ |
ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, |
И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на |
непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј |
е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан |
био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов |
сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с |
} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј |
је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш |
то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат |
азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А |
и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим |
да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за |
ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк |
ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за |
четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са |
ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више |
је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак |
, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. |
але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, |
се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе |
ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p |
га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк |
је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао |
и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри |
требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако |
ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. |
како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч |
даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња |
но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, |
” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и |
.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду |
посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц |
дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ |
, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао |
ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб |
д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба |
улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос |
да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као |
зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче |
да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад |
ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к |
рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише |
ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п |
робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и |
ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде |
у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи |
да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш |
вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за |
ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел |
пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако |
ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, |
то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с |
} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб |
татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад |
одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј |
.</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ |
Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, |
си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно |
тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре |
Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и |
све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; |
ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт |
<p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 |
н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес |
Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши |
} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј |
него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез |
.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т |
а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф |
да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим |
е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа |
дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си |
о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана |
ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, |
енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и |
илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало |
а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она |
лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p |
ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба |
евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег |
ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је |
, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с |
и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него |
Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог |
ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { |
им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка |
" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д |
уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес |
те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка |
дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба |
момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, |
.” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба |
џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр |
i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. |
ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из |
} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив |
тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари |
га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и |
е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал |
ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље |
разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З |
тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће |
тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т |
ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша |
д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и |
озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе |
ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр |
А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе |
очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам |
свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! |
— поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов |
, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} |
>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш |
ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с |
узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> |
ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи |
8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари |
и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо |
ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и |
” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс |
и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде |
џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме |
ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену |
а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И |
је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до |
...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т |
, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А |
дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — |
само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та |
батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М |
иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б |
си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р |
улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик |
ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з |
дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, |
пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо |
знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре |
жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке |
јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па |
-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви |
како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш |
...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да |
n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф |
— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да |
аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане |
— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — |
копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну |
оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи |
у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј |
дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не |
(северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика |
лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове |
ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес |
!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за |
у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и |
же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо |
потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и |
по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане |
кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка |
лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву |
у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п |
веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ |
е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < |
} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, |
слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или |
и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу |
а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан |
е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура |
{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, |
м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни |
туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> |
Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико |
Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на |
а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо |
де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, |
о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе |
танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака |
росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па |
женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно |
ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за |
..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво |
ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к |
искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту |
ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен |
у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" |
свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако |
наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што |
а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к |
се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр |
с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с |
о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> |
е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир |
{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до |
ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст |
тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко |
бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п |
hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које |
олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на |
да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н |
ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су |
и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут |
Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д |
у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра |
и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб |
и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј |
рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} |
да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н |
/p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И |
та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д |
е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор |
аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу |
ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон |
шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у |
раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п |
ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} |
и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та |
помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж |
адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте |
длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо |
”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена |
к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж |
— Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао |
д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се |
ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато |
до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу |
— да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ |
ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан |
ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју |
еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат |
е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд |
а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и |
аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину |
аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св |
ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко |
о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле |
” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц |
што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут |
раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису |
девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— |
вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет |
м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где |
рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од |
своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м |
наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри |
ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п |
у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p |
г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо |
га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра |
и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је |
ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик |
искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S |
а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. |
и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре |
ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н |
а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз |
, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг |
а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S |
стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз |
ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} |
да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај |
суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из |
пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут |
кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром |
у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на |
а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био |
рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да |
ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> |
и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п |
скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} |
ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо |
у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив |
ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт |
његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и |
о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог |
ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т |
се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац |
два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту |
то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило |
теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т |
најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је |
чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал |
ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч |
ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он |
у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. |
ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије |
а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца |
обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к |
јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће |
о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече |
Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? |
S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за |
века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ |
82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још |
<p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за |
и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. |
еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и |
мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н |
су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут |
Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо |
и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да |
а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска |
и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер |
ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з |
<pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О |
им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести |
чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита |
дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он |
а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с |
које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није |
аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к |
по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за |
а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа |
ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј |
стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру |
први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост |
г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона |
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт |
вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м |
јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај |
чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити |
а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на |
на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан |
че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив |
тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати |
ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра |
још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ |
на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев |
ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник |
сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо |
ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао |
е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би |
овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед |
ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц |
домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к |
заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода |
!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр |
да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане |
е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и |
вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога |
му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у |
си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад |
илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а |
та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић |
јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч |
искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара |
м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц |
, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— |
/p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м |
једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра |
е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З |
И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш |
б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n |
угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед |
е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом |
е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр |
девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином |
ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра |
се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај |
а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< |
ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј |
присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што |
чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> |
који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је |
{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у |
и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва |
а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от |
малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже |
воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен |
и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А |
га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с |
-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не |
’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и |
рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да |
p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата |
пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи |
.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си |
еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је |
се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места |
.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч |
то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо |
то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај |
о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра |
ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога |
зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п |
> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б |
а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си |
ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З |
запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву |
ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} |
да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н |
ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч |
они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне |
?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ |
— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п |
сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои |
р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша |
Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком |
хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве |
ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни |
с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: |
ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј |
тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз |
а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто |
еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 |
ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој |
одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер |
ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< |
се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то |
оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ |
не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти |
авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, |
p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је |
казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено |
а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија |
о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и |
сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез |
да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра |
а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у |
</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко |
е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм |
искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — |
-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб |
Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си |
S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома |
а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав |
Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује |
Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн |
и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен |
о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне |
у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та |
си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је |
овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве |
ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о |
ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес |
иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у |
ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб |
е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је |
пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} |
образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па |
апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела |
нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели |
о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, |
паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к |
Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: |
а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} |
н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада |
и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани |
ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити |
звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” |
само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так |
што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда |
р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> |
кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр |
и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те |
а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород |
ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> |
о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ |
е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} |
n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д |
и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т |
она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још |
јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне |
тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ |
а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико |
му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту |
о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп |
е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна |
ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита |
дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д |
тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи |
ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не |
да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с |
емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље |
плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у |
икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист |
.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко |
учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус |
ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве |
е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се |
кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с |
ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу |
ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад |
је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско |
е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} |
!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к |
да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав |
ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, |
или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone |
аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум |
тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се |
у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто |
аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а |
; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима |
дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с |
S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн |
аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до |
, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — |
питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, |
смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак |
аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац |
... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, |
до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д |
евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид |
.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек |
да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на |
им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш |
да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што |
ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст |
ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер |
работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти |
!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо |
е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о |
или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из |
не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је |
ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела |
се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост |
есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та |
али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о |
још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П |
ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била |
а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу |
ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је |
х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав |
ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а |
тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав |
{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн |
ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват |
и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж |
не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво |
ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb |
ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе |
самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ |
оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци |
пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н |
милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник |
но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша |
и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој |
о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра |
е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д |
х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb |
ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у |
А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно |
и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја |
оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ |
>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке |
м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија |
а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја |
о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. |
њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за |
се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила |
S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште |
те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо |
вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у |
За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи |
.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н |
и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те |
наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та |
морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало |
, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши |
трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, |
После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н |
е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео |
ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p |
исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе |
тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна |
ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке |
, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в |
пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да |
аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S |
само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори |
онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се |
и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле |
едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој |
извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и |
ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на |
, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј |
е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил |
ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб |
и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро |
јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к |
наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о |
есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј |
и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи |
њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с |
ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. |
се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род |
је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За |
у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} |
а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p |
ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р |
нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ |
све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио |
не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау |
ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ |
н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д |
му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што |
исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм |
е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, |
з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз |
се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот |
звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку |
оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му |
ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј |
знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо |
нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи |
subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х |
ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил |
вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите |
менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б |
и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb |
и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени |
ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две |
ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ |
ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт |
да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега |
и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут |
вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед |
ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он |
јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум |
Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га |
ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима |
глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> |
трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум |
е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј |
м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о |
е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. |
муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те |
у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т |
вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз |
увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п |
трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п |
>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо |
за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато |
и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао |
тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш |
на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш |
туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело |
ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. |
ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре |
ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка |
ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, |
уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, |
тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве |
ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто |
ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв |
тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за |
то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, |
ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и |
он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка |
Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да |
ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него |
пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар |
х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д |
ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј |
А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, |
тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед |
осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi |
а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате |
милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так |
ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб |
и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, |
} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене |
кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, |
су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — |
чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв |
на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него |
пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п |
и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — |
>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они |
рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек |
е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S |
!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d |
ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле |
<p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с |
Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ |
.{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о |
бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так |
да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер |
аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле |
</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да |
ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор |
ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече |
и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди |
ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста |
S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш |
Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p |
бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, |
Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п |
а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... |
таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав |
му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи |
ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр |
у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м |
} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p |
ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис |
е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: |
и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не |
теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? |
S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни |
да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У |
ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си |
Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису |
што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и |
то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе |
воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по |
ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично |
.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су |
му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан |
не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније |
уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се |
њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до |
<quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < |
а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п |
<p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу |
а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та |
тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма |
данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало |
?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета |
— и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече |
..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ |
рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара |
оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а |
ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам |
} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск |
о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} |
је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да |
и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим |
..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p |
ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н |
е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато |
а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере |
мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. |
к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао |
и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, |
руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у |
— викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д |
и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо |
ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран |
Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. |
<p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з |
је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре |
тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т |
сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам |
слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г |
чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл |
који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И |
но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп |
овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе |
в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће |
лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м |
ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, |
ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без |
е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т |
дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп |
прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. |
девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> |
-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че |
ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и |
.. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... |
енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд |
ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре |
, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. |
<p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По |
џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. |
> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и |
еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео |
роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д |
вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с |
ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр |
поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел |
риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, |
као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту |
о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл |
бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ |
да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани |
има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, |
једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик |
ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си |
убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин |
о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — |
30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи |
нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за |
скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и |
, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да |
Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М |
кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м |
ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п |
иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће |
тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом |
ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле |
ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до |
у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да |
плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за |
...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м |
ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и |
са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку |
а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово |
— у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ |
о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега |
нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да |
>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ |
hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... |
вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, |
веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све |
Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} |
, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} |
ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што |
ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај |
научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав |
/p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, |
ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S |
о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши |
туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> |
појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> |
ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је |
стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, |
них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка |
ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S |
ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да |
е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас |
ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон |
леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< |
глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> |
вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго |
/p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За |
" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла |
тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра |
ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако |
тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и |
ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И |
и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш |
/p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо |
већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З |
ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < |
циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј |
о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ |
„Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј |
..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p |
и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ |
н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и |
<l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј |
<l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке |
кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д |
овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев |
’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи |
ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од |
скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р |
...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво |
„Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> |
елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о |
је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме |
боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил |
целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима |
То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва |
Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по |
обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо |
да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи |
Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат |
јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка |
ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о |
чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, |
ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а |
Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера |
p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г |
му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише |
очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па |
твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти |
> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да |
. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку |
а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он |
ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с |
с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да |
е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика |
отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако |
а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, |
ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан |
ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н |
н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни |
, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр |
ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само |
S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с |
о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову |
оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах |
а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> |
е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и |
е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан |
Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, |
сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м |
аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же |
за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши |
петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо |
нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде |
коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега |
у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> |
б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у |
да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак |
зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т |
а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у |
бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са |
адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас |
, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без |
динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка |
да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш |
а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с |
еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, |
аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја |
о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има |
пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в |
н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са |
нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи |
по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. |
ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н |
дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < |
„Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — |
обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з |
за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они |
а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и |
и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из |
а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко |
лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч |
ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема |
="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми |
, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т |
вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и |
себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко |
ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле |
е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг |
ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о |
из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро |
свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака |
сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, |
p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре |
руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба |
преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој |
} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и |
штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р |
гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p |
еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к |
улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто |
Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п |
калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их |
сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав |
ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от |
, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та |
знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама |
како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка |
понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел |
оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље |
сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј |
ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о |
вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне |
и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с |
обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели |
ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана |
или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с |
из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да |
Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М |
Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу |
дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на |
>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл |
{S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < |
А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м |
да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. |
ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} |
не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав |
ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма |
престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З |
ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ |
ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И |
сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф |
то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне |
илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi |
е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом |
не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п |
ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по |
ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на |
чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та |
равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв |
S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку |
/> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип |
аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < |
си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... |
е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он |
ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н |
аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о |
бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к |
да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к |
есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно |
ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да |
а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. |
орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч |
лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је |
доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с |
ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет |
Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична |
ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори |
ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и |
измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази |
{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> |
одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт |
, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с |
шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> |
си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет |
ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у |
ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч |
, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, |
ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим |
утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку |
е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле |
кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла |
ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле |
е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли |
теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како |
бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву |
војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо |
ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј |
о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу |
шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п |
новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, |
ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се |
о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па |
е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале |
ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле |
о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор |
гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни |
ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка |
.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни |
оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом |
јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве |
почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н |
вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен |
ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила |
у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са |
је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману |
асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска |
ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш |
а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно |
на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне |
.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино |
но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр |
{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 |
ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се |
ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же |
водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне |
е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му |
} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј |
ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз |
љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, |
мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се |
кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж |
х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и |
амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни |
о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу |
проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у |
о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило |
ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру |
заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п |
ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл |
ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч |
ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и |
ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил |
} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п |
ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= |
{S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази |
, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч |
унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је |
Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман |
р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами |
суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че |
ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак |
не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с |
> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке |
аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес |
ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога |
ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из |
перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да |
S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п |
том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а |
8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад |
о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило |
ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је |
ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим |
ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи |
а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је |
лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско |
ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з |
дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го |
...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов |
ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< |
> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н |
вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце |
ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по |
ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам |
о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} |
их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко |
ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да |
ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си |
окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће |
Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то |
и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру |
л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас |
вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног |
ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т |
збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti |
е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни |
тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа |
лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда |
и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч |
лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј |
.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и |
и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал |
кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош |
ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н |
ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у |
би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их |
је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк |
оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да |
о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође |
ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо |
лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То |
е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т |
.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п |
не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога |
прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф |
је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон |
да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ |
ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи |
и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи |
кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с |
ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} |
е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета |
а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н |
ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари |
шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не |
а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — |
вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у |
вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију |
врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај |
страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс |
улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и |
даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца |
е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још |
.</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла |
по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се |
с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са |
е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо |
било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур |
чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си |
еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу |
ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве |
Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр |
чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту |
спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni |
баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, |
донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг |
траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде |
ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З |
еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и |
до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при |
је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> |
те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле |
! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша |
у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских |
и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један |
, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div |
Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> |
чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! |
ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње |
ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим |
ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра |
ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог |
ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш |
ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш |
са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све |
чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о |
ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в |
тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј |
аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него |
штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра |
пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару |
о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по |
ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ |
ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та |
рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл |
загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ |
Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — |
т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! |
Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} |
?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= |
> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — |
— и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и |
по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша |
резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за |
рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си |
меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не |
ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само |
уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве |
нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад |
ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн |
е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке |
ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст |
т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње |
омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, |
јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што |
и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с |
није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д |
{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— |
} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. |
ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п |
више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би |
носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д |
та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну |
сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св |
ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра |
фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} |
ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с |
стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с |
илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел |
на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста |
си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> |
у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — |
е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си |
ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц |
у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и |
е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За |
нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет |
, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар |
ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв |
приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак |
радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов |
ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, |
г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, |
Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но |
шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к |
сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и |
ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста |
ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч |
ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних |
вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в |
ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q |
као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње |
е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо |
ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} |
што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. |
вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек |
?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф |
и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне |
S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... |
с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф |
за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а |
г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ |
за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см |
p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр |
терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с |
кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б |
ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: |
ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А |
ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н |
ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу |
Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје |
ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” |
бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав |
е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> |
џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав |
коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. |
...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар |
..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ |
е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м |
Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о |
?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва |
не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А |
и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу |
би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа |
ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb |
ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б |
ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, |
и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су |
вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — |
и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју |
<p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— |
ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман |
Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе |
тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л |
!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору |
Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа |
— дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома |
не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала |
.</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј |
може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне |
е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- |
да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов |
часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p |
неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М |
бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, |
сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам |
} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је |
за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео |
pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни |
ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора |
својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није |
о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо |
викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога |
авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр |
ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр |
а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па |
ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н |
p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д |
на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ |
знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби |
је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед |
} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, |
још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела |
јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} |
ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си |
{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила |
ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт |
.{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од |
!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево |
по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме |
е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па |
а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило |
— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан |
по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима |
је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг |
б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др |
не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б |
је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл |
туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред |
азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а |
у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, |
се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи |
ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ |
ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= |
„нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк |
друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. |
о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат |
ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма |
ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од |
надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз |
о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред |
од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад |
ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по |
— само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 |
.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а |
ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? |
ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами |
г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова |
јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за |
Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, |
сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф |
о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по |
су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени |
е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у |
миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ |
штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма |
ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг |
стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не |
метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с |
у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж |
{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај |
теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе |
и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш |
, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p |
е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М |
љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, |
Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам |
каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и |
е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи |
нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц |
прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, |
и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. |
љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак |
, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т |
жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо |
шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће |
нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а |
једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај |
{S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с |
?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} |
l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч |
рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb |
де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за |
<p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво |
и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о |
себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он |
да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли |
ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па |
е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да |
е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу |
p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у |
ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова |
тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да |
— посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е |
е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! |
Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} |
једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С |
сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та |
ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} |
тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које |
ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица |
збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век |
о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да |
сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма |
ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да |
и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле |
— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те |
ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама |
ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не |
О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види |
нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... |
и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово |
а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че |
реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб |
памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и |
ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу |
ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, |
Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а |
рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш |
не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ |
њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п |
еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон |
уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста |
њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути |
ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на |
искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, |
а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан |
ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо |
ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра |
Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п |
ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < |
о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс |
а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека |
екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S |
им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је |
ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} |
асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или |
нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ |
Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... |
пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 |
у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил |
> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој |
збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме |
прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н |
имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш |
> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су |
при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! |
дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор |
г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш |
ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме |
зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, |
аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у |
исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама |
а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој |
а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за |
у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м |
у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да |
о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su |
џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж |
мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену |
p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п |
кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи |
лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн |
овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа |
апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, |
та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа |
министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом |
ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в |
еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја |
b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но |
ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи |
илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С |
Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н |
још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих |
идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре |
боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, |
еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см |
ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста |
у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов |
не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, |
у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од |
од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А |
</quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у |
ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси |
ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ |
ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј |
леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него |
ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј |
ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све |
још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од |
је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p |
већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил |
о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао |
а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да |
баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с |
заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао |
ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, |
очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес |
се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл |
е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише |
и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око |
а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног |
еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг |
да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат |
рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно |
очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е |
о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S |
ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај |
ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск |
једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв |
аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, |
брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те |
ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета |
ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в |
— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; |
њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb |
гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур |
ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? |
о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш |
м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го |
бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д |
коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али |
татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” |
ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок |
. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... |
, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се |
i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н |
тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус |
ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори |
и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе |
уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то |
преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек |
је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа |
ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... |
рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да |
адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи |
еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће |
муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, |
е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на |
ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно |
у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј |
ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год |
вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет |
кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с |
а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p |
<p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза |
, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с |
ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ |
веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд |
је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да |
о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија |
="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра |
нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр |
овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо |
читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи |
дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више |
врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di |
ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де |
си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. |
ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п |
и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн |
вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си |
у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест |
”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита |
а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и |
у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори |
нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб |
е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, |
деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / |
ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} |
{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... |
то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов |
и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли |
ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па |
овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену |
{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К |
че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на |
е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же |
i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото |
еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов |
иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а |
ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши |
ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита |
гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс |
ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и |
и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П |
ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн |
еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј |
Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч |
рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си |
66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет |
д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики |
гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б |
л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи |
сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману |
брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све |
у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> |
као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово |
кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад |
о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — |
е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан |
се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн |
он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> |
ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т |
залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи |
е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал |
у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај |
тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни |
да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п |
ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p |
рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед |
ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м |
само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit |
у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по |
стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити |
о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо |
.. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не |
е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у |
ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б |
/p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к |
бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр |
: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж |
љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве |
аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск |
и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то |
разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље |
>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант |
ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св |
е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка |
м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче |
њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо |
него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе |
да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп |
поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон |
у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј |
о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је |
ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам |
, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про |
амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати |
ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З |
" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет |
а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П |
, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало |
> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф |
огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и |
и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. |
абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар |
ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б |
и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п |
ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. |
и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо |
ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а |
и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, |
! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како |
ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим |
у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га |
огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к |
ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво |
им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи |
кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> |
уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, |
и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го |
н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} |
изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с |
сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di |
/head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку |
и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку |
ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио |
а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист |
о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода |
си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се |
ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и |
други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па |
и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са |
едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их |
искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи |
ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи |
</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд |
мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту |
вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед |
{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка |
такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск |
роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? |
ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник |
Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож |
ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома |
лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита |
ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те |
— вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона |
ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним |
прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се |
е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист |
измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн |
...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да |
, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик |
па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т |
х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор |
па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт |
лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што |
најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> |
едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад |
а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, |
ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ |
пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин |
отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} |
синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с |
батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд |
ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З |
{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} |
уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор |
за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м |
е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна |
тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право |
а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор |
а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да |
гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з |
ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч |
и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н |
јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г |
ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д |
о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет |
о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < |
Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г |
која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск |
ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто |
неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по |
ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав |
таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п |
личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема |
није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л |
само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у |
ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок |
праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува |
и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, |
засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како |
мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик |
како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а |
ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле |
> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг |
да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам |
ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт |
не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани |
в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. |
.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка |
шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп |
и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи |
ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с |
е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл |
тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш |
т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк |
е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед |
...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А |
ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За |
крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц |
а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А |
временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи |
глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к |
а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири |
да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку |
пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине |
" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи |
а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер |
ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу |
из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо |
челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не |
е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм |
дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он |
још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н |
као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове |
емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и |
ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, |
игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол |
да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; |
рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се |
ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур |
е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где |
ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл |
еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још |
иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о |
ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед |
шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов |
, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб |
ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... |
упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је |
ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек |
веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г |
ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и |
ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас |
но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње |
ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј |
„пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба |
е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао |
ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр |
ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе |
ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да |
е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са |
ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор |
сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 |
адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли |
ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб |
и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” |
hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в |
гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват |
како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, |
т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан |
ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу |
грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма |
е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало |
кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни |
би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б |
: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ |
је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи |
ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а |
аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има |
— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з |
ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је |
икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне |
сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х |
непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну |
некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил |
S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам |
!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, |
ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј |
д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - |
т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, |
Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес |
ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка |
а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није |
-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев |
орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше |
иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко |
ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, |
Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да |
едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем |
единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св |
ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма |
у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи |
пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост |
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност |
е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с |
ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој |
ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> |
еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви |
и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с |
м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} |
ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он |
аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, |
слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком |
мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад |
је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б |
од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја |
алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож |
хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и |
.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи |
ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма |
есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер |
ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него |
риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла |
м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес |
рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у |
чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и |
ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа |
се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и |
и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, |
се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је |
внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа |
</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п |
ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско |
ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х |
и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно |
еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти |
ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си |
а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су |
му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти |
че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је |
p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск |
адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; |
жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је |
а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане |
су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу |
> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели |
други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с |
ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер |
Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> |
а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И |
се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, |
дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* |
еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек |
полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би |
.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и |
са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри |
ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори |
овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну |
b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука |
ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, |
о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по |
одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи |
кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази |
е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век |
ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн |
Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл |
т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач |
т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај |
и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под |
н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ |
не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д |
Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само |
Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна |
ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу |
ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог |
е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам |
кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, |
ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог |
чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч |
а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је |
ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно |
до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св |
е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И |
га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека |
промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према |
ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч |
кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р |
се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка |
...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да |
е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор |
никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква |
свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл |
— рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> |
, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр |
гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд |
еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр |
ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с |
ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! |
уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — |
ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи |
аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па |
ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, |
при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн |
астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П |
еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај |
мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн |
па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и |
тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ |
> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане |
а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу |
био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ |
шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М |
t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ |
сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св |
толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни |
некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум |
! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ |
{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана |
тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола |
аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> |
се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је |
чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> |
,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. |
<l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он |
ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! |
на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви |
ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап |
мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} |
е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад |
subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато |
а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако |
ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како |
селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он |
глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p |
Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш |
ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа |
еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст |
илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо |
S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар |
ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св |
новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с |
што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка |
о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово |
еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат |
огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж |
је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер |
хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр |
одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а |
}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а |
а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре |
и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат |
олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о |
сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} |
се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн |
тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} |
е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ |
бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само |
лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не |
умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис |
— поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска |
причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво |
е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још |
треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл |
Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср |
.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи |
понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> |
ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> |
на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко |
о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д |
ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп |
се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне |
тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру |
/p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. |
ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са |
рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> |
ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и |
и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар |
уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с |
<p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де |
обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб |
ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин |
град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како |
p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ |
ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј |
о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн |
а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о |
и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск |
јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар |
животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос |
дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало |
— Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога |
онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи |
<p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. |
баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С |
а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори |
, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ |
о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш |
и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр |
тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове |
<p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с |
да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма |
/p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б |
си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу |
а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели |
Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам |
?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та |
да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто |
о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли |
је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак |
бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где |
.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево |
Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и |
/> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко |
за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан |
ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк |
ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п |
маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо |
воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт |
о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ |
је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо |
— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи |
н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, |
риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту |
> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи |
сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < |
Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља |
ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави |
зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл |
ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д |
век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ |
ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала |
адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну |
орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран |
што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо |
од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин |
ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как |
ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр |
па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је |
..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је |
обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита |
слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла |
ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском |
ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће |
?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— |
саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! |
ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, |
i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да |
Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < |
а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе |
је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S |
о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г |
увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме |
ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож |
чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла |
ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми |
истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из |
к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна |
ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту |
свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам |
гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве |
слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она |
слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по |
у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S |
знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно |
радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и |
је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи |
оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но |
му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи |
до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о |
тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед |
аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се |
S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме |
{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену |
или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође |
ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал |
ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује |
<p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику |
свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид |
распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул |
и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} |
и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо |
Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе |
о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц |
оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни |
е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско |
достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, |
дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се |
о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније |
у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ |
чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. |
фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго |
опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д |
<p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу |
{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год |
г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј |
добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м |
улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину |
.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. |
лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су |
бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј |
} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу |
јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није |
е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера |
му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук |
шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом |
не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга |
би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј |
читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип |
.{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< |
, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан |
драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла |
зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и |
и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино |
или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би |
ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп |
тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве |
угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл |
о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва |
ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с |
ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си |
ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он |
место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у |
кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с |
р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч |
ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат |
олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск |
колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с |
као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и |
ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те |
е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна |
бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р |
ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! |
споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си |
да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. |
леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про |
Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т |
и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем |
? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки |
дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> |
на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд |
ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра |
а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн |
’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст |
ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка |
ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з |
{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb |
ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол |
{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ |
е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану |
к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ |
и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик |
мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м |
се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу |
та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с |
м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си |
Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек |
Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море |
и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон |
— вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал |
стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} |
<l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ |
о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј |
</p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где |
како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка |
>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p |
, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло |
есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов |
је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та |
} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И |
чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ |
, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у |
} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој |
ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре |
лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан |
абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена |
ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ |
стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов |
и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад |
98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр |
>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре |
лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи |
то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред |
ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с |
ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о |
ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома |
екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим |
Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П |
као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко |
p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав |
="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и |
Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S |
и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ |
ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је |
отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д |
кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах |
ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ |
џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма |
како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос |
ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га |
ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан |
е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав |
та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога |
еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол |
отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи |
веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д |
Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач |
менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све |
и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо |
ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< |
нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p |
Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј |
имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и |
> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск |
ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил |
насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n |
највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд |
а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, |
ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша |
одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest |
мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb |
у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч |
и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете |
оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц |
га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у |
дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч |
и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз |
помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у |
дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а |
ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, |
е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи |
... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк |
ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч |
... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... |
Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра |
кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку |
аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> |
а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па |
ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У |
и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — |
и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц |
, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— |
љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб |
ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку |
ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма |
ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов |
а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј |
висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај |
у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м |
што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства |
и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб |
на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми |
но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по |
емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч |
е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 |
на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита |
а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге |
зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск |
ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах |
унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по |
т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр |
и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак |
ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала |
кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две |
да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи |
ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S |
унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал |
а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з |
Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н |
љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на |
она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао |
који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол |
..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск |
теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, |
нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — |
ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег |
а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их |
лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се |
кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За |
па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда |
почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом |
старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу |
само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос |
говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ |
Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се |
пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком |
ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и |
аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што |
чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с |
аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, |
уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење |
ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр |
ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас |
еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с |
ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само |
S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би |
коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка |
. — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке |
читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви |
се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн |
за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— |
баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с |
равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та |
но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по |
а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн |
времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и |
себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа |
аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла |
, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега |
ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице |
лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол |
и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S |
већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг |
ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су |
де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н |
за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко |
ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- |
лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду |
доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" |
очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection |
и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн |
невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру |
јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук |
ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу |
час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц |
г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и |
ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви |
добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с |
брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад |
ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в |
адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, |
ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве |
} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < |
еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем |
га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше |
азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр |
е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар |
аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал |
и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр |
е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону |
риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју |
Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не |
ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ |
— грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл |
би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру |
зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о |
бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош |
ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— |
одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет |
ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа |
и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав |
, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св |
S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са |
ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека |
едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган |
и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му |
а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне |
ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало |
на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани |
на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј |
а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после |
— све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с |
атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај |
Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} |
Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и |
ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н |
озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и |
уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто |
! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се |
гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос |
тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра |
, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д |
у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се |
си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед |
еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо |
једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л |
аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже |
јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се |
кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла |
мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} |
— па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по |
ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо |
ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би |
а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ |
наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из |
никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с |
четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф |
ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша |
Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи |
но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво |
Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l |
аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко |
о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра |
лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си |
преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св |
Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве |
та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и |
ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да |
ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер |
дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г |
шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= |
а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док |
а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају |
д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај |
наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш |
и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м |
p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S |
је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све |
давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод |
егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, |
вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј |
S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара |
Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з |
има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј |
ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио |
Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у |
ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и |
ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, |
орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре |
мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, |
b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар |
а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 |
а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ |
оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје |
доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле |
Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р |
А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} |
ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н |
легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ |
а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н |
е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S |
поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се |
аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је |
јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа |
, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је |
и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај |
бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на |
е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п |
е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... |
е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман |
ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l |
</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да |
ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи |
1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, |
ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би |
је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д |
ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел |
уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт |
слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б |
нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа |
ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < |
, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, |
ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др |
pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, |
во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће |
о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл |
да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда |
ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А |
ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма |
авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си |
id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к |
тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак |
дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож |
старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј |
имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п |
оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша |
плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц |
а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа |
же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип |
ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! |
цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< |
аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л |
е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш |
ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру |
оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је |
е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о |
ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах |
уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < |
разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з |
te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма |
соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. |
<p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко |
је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} |
иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п |
оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и |
доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н |
е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к |
ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До |
досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире |
ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био |
Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. |
ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду |
ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни |
да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, |
ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н |
гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај |
„Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј |
оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп |
тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да |
<p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с |
оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к |
ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то |
јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, |
оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S |
као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З |
је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг |
нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина |
и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио |
их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир |
у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} |
ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но |
угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово |
и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је |
ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т |
елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори |
је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ |
дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн |
понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл |
код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до |
а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. |
ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај |
есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл |
анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н |
.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д |
е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му |
кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св |
нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н |
и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; |
врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, |
о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к |
ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или |
ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили |
одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем |
љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. |
у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м |
кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та |
е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с |
шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је |
, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... |
/p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње |
девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој |
ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и |
улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора |
и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато |
амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет |
ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн |
да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к |
име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов |
и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо |
не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет |
> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; |
е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан |
.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро |
b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б |
само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл |
света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул |
етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох |
ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај |
; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве |
Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. |
самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки |
и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и |
је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел |
се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по |
оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< |
убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага |
ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < |
p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к |
плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си |
} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива |
овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог |
овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало |
је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или |
пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр |
ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла |
но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ |
е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте |
ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис |
што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; |
ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал |
и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? |
лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S |
илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" |
ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з |
она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј |
да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт |
разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б |
е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м |
ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— |
не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје |
„Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ |
е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају |
корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн |
овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и |
ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> |
уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} |
зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер |
ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј |
ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми |
лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, |
ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} |
и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није |
икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, |
или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, |
сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. |
говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр |
то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи |
ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и |
сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде |
ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов |
сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве |
не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с |
?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S |
је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и |
а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се |
поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно |
/p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. |
ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу |
ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој |
ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор |
.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S |
о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у |
еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну |
о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе |
а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф |
ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт |
и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш |
ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> |
она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока |
о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и |
" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком |
морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb |
ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни |
стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> |
у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А |
/p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска |
ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти |
је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. |
ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п |
ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш |
арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар |
и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет |
„Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш |
чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе |
бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку |
е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ |
ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад |
ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о |
о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з |
е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к |
то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск |
ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је |
зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио |
ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство |
компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим |
ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк |
} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр |
акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му |
е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао |
а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели |
свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к |
p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, |
ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. |
} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо |
е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп |
креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у |
" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако |
о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош |
арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п |
р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује |
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап |
што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није |
по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др |
ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн |
ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле |
ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним |
рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св |
није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство |
оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т |
октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... |
изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је |
} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па |
.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S |
ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема |
бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече |
ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} |
..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду |
џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де |
гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и |
им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и |
чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с |
а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, |
пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев |
ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. |
овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр |
реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако |
лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики |
ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на |
i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један |
едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн |
Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом |
ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет |
ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра |
г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т |
дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника |
недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље |
се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша |
шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље |
они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та |
још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но |
кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз |
а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала |
нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под |
направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} |
искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути |
о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо |
слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што |
носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест |
и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље |
ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид |
овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне |
естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м |
му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ |
ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару |
— у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб |
а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел |
Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни |
г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г |
ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— |
то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и |
ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од |
ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт |
угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном |
још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако |
даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и |
Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра |
огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те |
ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и |
поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч |
, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне |
је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева |
ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев |
ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу |
грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв |
е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр |
тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес |
алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне |
га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч |
јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д |
<p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел |
кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој |
дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј |
лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних |
ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла |
рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич |
верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св |
ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало |
чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра |
узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ |
ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут |
да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, |
, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио |
бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па |
азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за |
ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з |
бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене |
!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h |
раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ |
а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо |
омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног |
.{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ |
Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну |
па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако |
} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м |
о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав |
а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? |
на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод |
мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду |
он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се |
вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла |
очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м |
је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за |
отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн |
лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег |
човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ |
мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к |
ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту |
рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа |
дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б |
, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb |
он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м |
град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д |
су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј |
...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с |
у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан |
.{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну |
т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо |
на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До |
онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане |
тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија |
ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н |
главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п |
атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је |
неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; |
{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше |
Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у |
изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н |
и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив |
кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво |
да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе |
асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ |
— пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г |
а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ |
на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све |
нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј |
ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници |
занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб |
кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" |
пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. |
ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг |
Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек |
рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М |
енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам |
{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право |
лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С |
својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике |
ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: |
за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у |
ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал |
првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру |
ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п |
а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ |
штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, |
чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд |
еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан |
оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет |
диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. |
м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол |
реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д |
њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да |
рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду |
тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије |
а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз |
из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у |
љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар |
ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им |
вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч |
се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош |
... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома |
м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и |
е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве |
ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < |
је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон |
вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по |
о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам |
или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим |
кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте |
га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и |
(јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил |
ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ |
џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз |
пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст |
-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу |
нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! |
адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом |
људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, |
ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак |
ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi |
сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе |
еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си |
а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев |
сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем |
еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при |
ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка |
е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка |
собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До |
стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з |
је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е |
p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, |
угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч |
н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст |
е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој |
ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ |
ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу |
тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да |
е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те |
е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал |
редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене |
све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, |
две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел |
сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с |
и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по |
и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ |
ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т |
он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па |
p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном |
за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, |
пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар |
тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за |
оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише |
у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган |
је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по |
чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас |
i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! |
епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш |
ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг |
е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p |
г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} |
ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — |
p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна |
..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста |
ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н |
} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S |
еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и |
ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија |
/hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; |
та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра |
његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није |
положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так |
је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи |
ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и |
му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе |
како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче |
рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху |
мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p |
, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш |
ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр |
и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п |
’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { |
> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, |
знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, |
срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку |
а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно |
Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p |
е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели |
и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п |
ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п |
ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит |
и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више |
ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез |
а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З |
нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с |
гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј |
Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т |
па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на |
а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ |
, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне |
колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете |
п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м |
не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће |
. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг |
неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т |
у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов |
ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> |
hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е |
а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} |
{S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе |
џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n |
тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов |
који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на |
чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi |
у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 |
саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и |
се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма |
а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, |
и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и |
ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су |
ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да |
шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, |
дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн |
ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув |
сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — |
p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн |
си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з |
<p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! |
и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви |
ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до |
окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг |
ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} |
ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка |
им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт |
и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет |
е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — |
а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш |
рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба |
питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} |
несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < |
ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне |
кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на |
тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, |
} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл |
, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. |
о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо |
е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к |
Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p |
да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е |
.{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с |
ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па |
кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон |
ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма |
те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> |
Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило |
је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с |
орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— |
да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — |
не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < |
За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри |
<p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с |
ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h |
де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча |
о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < |
о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ |
аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ |
си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је |
тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје |
е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < |
евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб |
!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... |
<p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> |
удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с |
{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п |
— „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, |
вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море |
п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — |
стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) |
урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск |
је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч |
а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран |
знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в |
ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, |
к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч |
женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви |
и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил |
чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф |
али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д |
it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као |
е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, |
косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе |
Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— |
> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб |
сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot |
l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> |
/p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест |
а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си |
љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди |
ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и |
Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве |
е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј |
што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type |
екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован |
: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к |
илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти |
ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, |
аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, |
ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој |
ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За |
мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што |
</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај |
</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша |
однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван |
асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање |
. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао |
а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад |
ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош |
ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога |
немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а |
што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на |
он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} |
вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином |
тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, |
бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је |
је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли |
исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за |
дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и |
у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> |
и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е |
b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” |
само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла |
вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж |
чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П |
улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, |
мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев |
рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О |
јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста |
јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у |
ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ |
ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа |
.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле |
{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} |
саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и |
оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и |
како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав |
ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е |
нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — |
се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц |
ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш |
коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи |
а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си |
S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл |
ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д |
татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д |
ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам |
i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” |
ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ |
анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за |
ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ |
ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, |
раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти |
ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл |
си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк |
ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, |
аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb |
{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p |
каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с |
Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча |
к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот |
си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: |
атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ |
шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па |
!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће |
у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат |
ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали |
о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за |
ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма |
а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ |
у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се |
— рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си |
овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из |
давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу |
е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва |
ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д |
у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик |
мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама |
искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} |
но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг |
ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он |
а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе |
дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по |
кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — |
тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф |
иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови |
ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ |
, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си |
пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је |
ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке |
А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под |
>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета |
у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш |
душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има |
едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h |
та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит |
аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или |
таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн |
ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о |
до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, |
купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си |
а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили |
к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— |
Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш |
је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И |
век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си |
су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст |
ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у |
офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p |
памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај |
ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа |
кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, |
адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је |
срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, |
и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој |
рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п |
им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п |
петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, |
за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г |
ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По |
оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а |
нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ |
девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — |
чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д |
брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi |
ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка |
ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ |
ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми |
, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н |
амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ |
иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из |
га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена |
ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не |
осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама |
— Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт |
дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако |
а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, |
>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ |
..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с |
не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ |
може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к |
на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп |
мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З |
о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и |
то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> |
рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. |
.{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје |
е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п |
а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> |
не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго |
i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је |
волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, |
и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p |
вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку |
воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да |
Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. |
>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава |
ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу |
ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те |
омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула |
>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а |
е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л |
па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; |
веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст |
тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо |
е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај |
с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле |
па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н |
а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради |
анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ |
-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко |
вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му |
и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м |
.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту |
е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а |
о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а |
длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот |
} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а |
е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, |
p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет |
па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што |
Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... |
које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин |
кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с |
азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т |
е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу |
ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој |
гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с |
а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и |
се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад |
и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А |
си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как |
Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери |
пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h |
а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн |
мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да |
е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе |
и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < |
<p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 |
е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св |
и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна |
ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц |
} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит |
ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од |
си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог |
ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, |
груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли |
тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих |
> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с |
тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј |
суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл |
екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А |
о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно |
ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под |
у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал |
а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- |
, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... |
ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина |
<p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас |
уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— |
ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј |
ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к |
збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile |
жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма |
Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил |
олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з |
ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} |
ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу |
ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> |
сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те |
ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г |
рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те |
и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... |
берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша |
пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на |
Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве |
а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о |
ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има |
лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, |
ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц |
удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре |
> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. |
се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч |
За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S |
ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо |
хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им |
амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб |
гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До |
унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! |
епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна |
> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да |
} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ |
е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— |
p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники |
си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. |
а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо |
n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у |
ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча |
јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук |
а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво |
а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св |
м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају |
може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— |
опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p |
зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> |
сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст |
паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве |
орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их |
?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради |
— вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн |
ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр |
а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> |
нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у |
им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск |
благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био |
p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли |
за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. |
оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни |
уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на |
о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга |
а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p |
је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p |
даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да |
право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне |
?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да |
ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира |
!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к |
ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми |
вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> |
готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А |
што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h |
а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт |
знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му |
ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < |
дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар |
ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 |
једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д |
се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п |
и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си |
ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ |
— змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти |
усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, |
6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. |
дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду |
а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в |
к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као |
е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с |
<p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што |
м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм |
ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају |
у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= |
јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — |
љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти |
ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој |
ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — |
не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п |
да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> |
> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде |
плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој |
а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, |
пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал |
какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м |
веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по |
>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што |
лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> |
песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира |
овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да |
наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос |
- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з |
/l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < |
и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так |
обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки |
нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, |
акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ |
у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То |
о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка |
чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва |
орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, |
затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по |
страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! |
вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< |
: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш |
ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку |
егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра |
лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу |
си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да |
Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му |
то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к |
заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли |
ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б |
иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс |
д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово |
њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал |
на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли |
о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена |
гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш |
ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> |
Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос |
зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s |
ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ |
па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос |
е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име |
аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду |
ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа |
мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о |
м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује |
где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало |
е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р |
а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а |
" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ |
Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да |
еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м |
{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з |
..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п |
!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја |
и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје |
зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани |
друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије |
пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн |
, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си |
чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т |
моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” |
незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж |
ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ |
мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо |
разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј |
е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он |
за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо |
га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” |
дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге |
у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, |
тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. |
си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање |
се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и |
игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п |
ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк |
ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з |
ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма |
да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига |
е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла |
? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс |
ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да |
а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци |
цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој |
мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот |
p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те |
кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в |
ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв |
му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К |
а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б |
формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије |
ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч |
грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п |
и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и |
при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват |
и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц |
е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р |
{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. |
у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К |
не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д |
једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са |
— тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по |
рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо |
а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб |
тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла |
е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису |
ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па |
љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама |
ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука |
реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м |
е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане |
очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл |
ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али |
расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d |
ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З |
ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре |
аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б |
</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> |
рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ |
јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м |
, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на |
е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" |
размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, |
воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног |
Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин |
и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари |
а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д |
о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са |
ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ |
ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она |
„домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега |
е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам |
а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао |
n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, |
аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск |
лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан |
..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр |
На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети |
Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор |
громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш |
овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл |
миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље |
ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к |
и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< |
а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и |
е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу |
чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи |
/> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра |
су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а |
S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче |
Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг |
, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо |
добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш |
де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да |
ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт |
и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз |
<pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. |
ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу |
си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па |
— застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те |
амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т |
обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче |
не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И |
како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не |
н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта |
он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а |
снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ |
/hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> |
— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в |
> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб |
” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу |
оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди |
<p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — |
несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи |
Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је |
ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м |
ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех |
л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} |
рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му |
Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по |
зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да |
>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За |
ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— |
.{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. |
ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле |
м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у |
ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум |
вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк |
и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед |
<p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то |
очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест |
„Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на |
— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! |
стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ |
нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, |
узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив |
брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један |
диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без |
ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а |
извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ |
не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — |
уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то |
о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, |
чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу |
о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста |
естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање |
нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С |
неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи |
рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м |
чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу |
је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, |
{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з |
ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те |
ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> |
о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други |
тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн |
много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре |
араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з |
и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с |
побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу |
љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж |
!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал |
а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е |
се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре |
о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до |
тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег |
nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани |
на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист |
ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са |
ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. |
своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на |
тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св |
а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч |
д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> |
се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те |
то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ |
ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} |
а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен |
и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н |
</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> |
нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< |
из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем |
злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби |
вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху |
ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, |
антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок |
Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж |
p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат |
! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј |
ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S |
— куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да |
те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о |
де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али |
е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва |
ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов |
b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п |
вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. |
Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, |
ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл |
увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика |
ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов |
ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду |
терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг |
Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б |
у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда |
испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби |
хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер |
; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле |
, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј |
, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди |
спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах |
мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан |
г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З |
акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма |
сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј |
не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли |
ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог |
што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да |
чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат |
м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к |
вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне |
ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили |
?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што |
на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч |
сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ |
<p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма |
оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S |
а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не |
сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу |
вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл |
е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за |
вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит |
и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је |
вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу |
ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри |
..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка |
у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск |
га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја |
укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р |
аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он |
е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее |
е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се |
чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi |
азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з |
кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн |
му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење |
вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за |
му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за |
тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> |
.{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци |
Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с |
м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г |
тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је |
АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, |
ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p |
аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо |
ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо |
Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p |
— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б |
му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали |
ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, |
ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те |
ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми |
то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в |
{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште |
ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш |
јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила |
, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул |
S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш |
е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та |
ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( |
p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како |
ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ |
и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / |
кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба |
скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д |
е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра |
оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе |
егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па |
уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж |
си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да |
си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш |
то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р |
есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: |
касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т |
неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— |
<p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми |
S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н |
бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} |
е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З |
за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не |
веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и |
е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам |
>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср |
к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку |
викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет |
дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш |
аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон |
p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели |
p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то |
а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја |
је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет |
бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит |
нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и |
сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б |
јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> |
бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово |
— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, |
н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у |
шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З |
да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах |
м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв |
о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш |
ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све |
како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— |
у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... |
{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — |
p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си |
д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не |
спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк |
ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! |
Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ |
е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир |
наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да |
ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t |
мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ |
сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: |
г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока |
и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, |
најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S |
раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим |
је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати |
и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш |
пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м |
сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па |
жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по |
е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ |
н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба |
ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се |
е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј |
, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж |
које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p |
уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве |
Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата |
браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто |
био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он |
ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом |
S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н |
но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц |
анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се |
и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари |
акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима |
ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало |
на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — |
што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви |
ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" |
оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < |
ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј |
пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид |
у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, |
лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му |
што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само |
и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с |
сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан |
Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb |
ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! |
Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у |
му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв |
заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви |
анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман |
е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек |
„Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ |
ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с |
} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ |
аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу |
лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба |
атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап |
е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма |
унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил |
га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може |
свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и |
рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће |
што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да |
главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па |
, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г |
И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они |
ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи |
да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! |
им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — |
за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се |
амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p |
ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и |
ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од |
сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна |
етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к |
тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти |
гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш |
S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 |
је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и |
али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с |
е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг |
уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с |
е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован |
S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з |
>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд |
ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује |
ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји |
што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што |
си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, |
не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— |
адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се |
сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св |
о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси |
окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S |
поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да |
ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н |
изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до |
Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и |
монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо |
биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г |
i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и |
ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и |
гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра |
ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} |
умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику |
ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з |
оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М |
ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то |
ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са |
оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у |
ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч |
по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с |
иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б |
би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој |
м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск |
ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з |
и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче |
форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И |
ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона |
о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б |
саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / |
хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го |
— вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> |
, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј |
, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми |
, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше |
пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што |
вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и |
ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис |
си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го |
ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре |
ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з |
, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг |
и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в |
ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш |
евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те |
а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе |
е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= |
таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да |
а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ |
/> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући |
оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може |
ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л |
е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p |
лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста |
у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој |
к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники |
ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр |
за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав |
о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај |
по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још |
угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт |
алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не |
рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! |
нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор |
тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! |
месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у |
а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, |
тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... |
„Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр |
А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ |
делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде |
она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би |
тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с |
— ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка |
добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за |
нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д |
ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. |
је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по |
си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти |
, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з |
војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и |
увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти |
шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м |
е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да |
ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија |
е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р |
амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна |
варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов |
друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам |
руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, |
ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр |
тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које |
е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он |
та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма |
што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г |
{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п |
у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з |
или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних |
ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да |
{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху |
еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр |
ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в |
, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени |
јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради |
и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз |
да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ |
ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п |
им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је |
све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” |
ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи |
и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p |
рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С |
а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов |
. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з |
pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И |
<pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т |
у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> |
ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св |
си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м |
теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј |
татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, |
почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски |
ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико |
ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби |
ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка |
напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва |
јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев |
пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к |
ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће |
о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н |
ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> |
ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже |
..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А |
ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о |
ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги |
же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава |
За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора |
>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си |
/> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как |
Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, |
hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. |
ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве |
р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг |
м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, |
у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с |
? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед |
ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо |
<p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које |
ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд |
отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не |
з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно |
х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, |
један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< |
<p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином |
/quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што |
канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј |
рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос |
> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане |
овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град |
Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе |
тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и |
младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ |
о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску |
обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар |
утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го |
ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци |
буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова |
X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив |
А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород |
бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј |
лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога |
смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош |
ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} |
Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... |
} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... |
чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p |
з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— |
а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да |
ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р |
удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр |
м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз |
ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. |
и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим |
е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав |
анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п |
} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке |
и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко |
— прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава |
башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p |
а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је |
и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У |
.</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен |
оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал |
2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја |
и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! |
е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев |
не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли |
емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — |
е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори |
апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе |
и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки |
Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир |
ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет |
ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м |
ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као |
није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в |
га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул |
и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б |
оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре |
{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка |
ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н |
! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо |
а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па |
Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс |
и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег |
> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како |
еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад |
и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т |
литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об |
сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос |
е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем |
за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако |
или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г |
искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није |
л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам |
е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој |
свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д |
својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г |
она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј |
лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо |
риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт |
е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile |
а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, |
по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д |
једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, |
— упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / |
лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи |
трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран |
ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са |
уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно |
чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по |
за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас |
ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у |
! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — |
их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб |
м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком |
и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин |
писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; |
у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла |
...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А |
— Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си |
аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо |
ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од |
учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по |
тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к |
де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п |
, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д |
и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д |
куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на |
</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 |
да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор |
опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш |
тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За |
/p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад |
јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке |
ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после |
омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке |
сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке |
ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, |
</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко |
жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l |
„голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ |
сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м |
ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј |
}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в |
и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас |
нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба |
и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S |
да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К |
аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата |
ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд |
бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д |
ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа |
иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} |
и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је |
о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да |
е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени |
лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк |
ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна |
Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из |
е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди |
м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско |
лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> |
јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — |
и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ |
а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј |
амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, |
ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за |
е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о |
ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса |
заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син |
а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег |
није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове |
смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу |
ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач |
оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С |
је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина |
с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и |
о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на |
мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам |
уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> |
удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и |
о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов |
е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле |
Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј |
о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак |
у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. |
иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про |
hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по |
је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш |
тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под |
распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- |
разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се |
обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п |
оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и |
зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће |
!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан |
hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па |
е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с |
илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе |
ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће |
се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше |
па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла |
, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз |
еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} |
вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн |
ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> |
се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p |
виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, |
а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој |
у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил |
{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч |
здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни |
с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о |
де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко |
уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ |
о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати |
о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед |
"100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још |
њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д |
{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч |
i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим |
била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис |
иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн |
ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она |
и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа |
резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti |
да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад |
говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не |
но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа |
блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова |
аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, |
е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре |
ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про |
е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и |
кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о |
заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад |
ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих |
и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с |
о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н |
се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна |
ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или |
м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од |
роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој |
Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П |
„У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S |
под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају |
ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи |
} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из |
ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ |
о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ |
е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па |
с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами |
задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb |
кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у |
када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова |
се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн |
гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати |
ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и |
ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — |
ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т |
ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој |
ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти |
и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ |
казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла |
вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т |
а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода |
на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г |
у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона |
еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр |
гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње |
управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан |
није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с |
Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, |
душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех |
клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок |
нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел |
нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете |
ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако |
вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку |
ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко |
/p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде |
о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не |
ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат |
о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш |
нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове |
го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда |
ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали |
штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп |
рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане |
је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се |
риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија |
ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да |
ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и |
штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц |
га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци |
идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш |
е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи |
ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос |
лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн |
се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав |
, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га |
ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с |
ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет |
они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} |
с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло |
Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако |
би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин |
несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег |
ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г |
њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла |
их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто |
седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали |
у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало |
су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи |
<p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан |
им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих |
аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви |
и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п |
љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле |
го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно |
е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка |
И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства |
жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 |
погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и |
ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо |
, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли |
је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S |
многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је |
к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — |
ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он |
ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр |
вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон |
руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они |
тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 |
обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, |
а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, |
мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф |
ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а |
} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира |
понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф |
p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет |
ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита |
ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље |
да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. |
како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до |
то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З |
нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал |
ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу |
илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с |
теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! |
после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми |
и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш |
Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т |
и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко |
ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, |
пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. |
проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког |
па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр |
...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине |
ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана |
здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или |
аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з |
и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за |
— из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} |
банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви |
p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си |
мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши |
S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> |
е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку |
застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес |
о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје |
учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S |
намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр |
абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве |
е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод |
кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З |
орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају |
Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> |
ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо |
су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла |
потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п |
или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: |
упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а |
био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго |
етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт |
го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> |
> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва |
о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да |
ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још |
ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе |
еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије |
раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл |
е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о |
е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста |
пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к |
и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил |
кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p |
повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада |
{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако |
еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат |
здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о |
} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако |
е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је |
инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва |
у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма |
ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м |
ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S |
, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра |
, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> |
срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка |
о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> |
ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} |
И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с |
з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре |
ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт |
. научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам |
ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о |
не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 |
пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p |
иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p |
и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе |
к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п |
ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { |
те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S |
p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> |
је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та |
ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О |
а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар |
мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то |
и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил |
би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш |
ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! |
ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне |
и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској |
— то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С |
ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф |
јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј |
осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време |
обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн |
видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју |
својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после |
bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио |
а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је |
ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је |
</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S |
а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п |
оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, |
S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да |
у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с |
ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман |
век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в |
ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при |
боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи |
али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н |
ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш |
ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н |
је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на |
ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф |
рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај |
Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— |
евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га |
hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о |
татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад |
кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> |
ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= |
за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ |
вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} |
фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар |
немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо |
а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј |
слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи |
паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ |
и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н |
и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише |
?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 |
а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по |
а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, |
<p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec |
жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в |
домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п |
ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не |
е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < |
рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш |
е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр |
Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, |
бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то |
љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт |
Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ |
је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим |
о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис |
у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен |
. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими |
буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је |
и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук |
<p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг |
it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед |
а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б |
јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как |
у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} |
мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск |
</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц |
оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав |
ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс |
зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што |
> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа |
; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ |
и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — |
ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н |
/p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику |
е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр |
куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p |
ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари |
рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз |
ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац |
ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога |
ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: |
/> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор |
љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, |
.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т |
ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да |
као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< |
сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст |
а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, |
влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање |
лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип |
омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се |
што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако |
е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма |
је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку |
русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе |
одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе |
, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн |
његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат |
чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво |
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n |
itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА |
оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом |
да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос |
че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; |
а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам |
ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре |
вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана |
завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра |
и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не |
се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ |
се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор |
ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} |
на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго |
немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан |
мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ |
— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д |
урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му |
орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а |
<p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр |
е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо |
ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос |
ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп |
ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао |
баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса |
</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри |
срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с |
/> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, |
е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та |
пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра |
недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д |
<p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу |
описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у |
живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да |
е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет |
>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при |
ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да |
кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме |
>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја |
е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и |
ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна |
="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но |
или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н |
после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи |
све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал |
ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које |
>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј |
> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен |
је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све |
само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона |
није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је |
<p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го |
поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру |
гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при |
давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс |
мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред |
н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п |
м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу |
ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап |
си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче |
, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана |
<p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < |
к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х |
ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с |
</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> |
се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава |
сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— |
равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п |
те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај |
и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, |
ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз |
ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј |
на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг |
руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим |
ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, |
.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел |
д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни |
фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он |
ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а |
ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ |
у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све |
и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал |
ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М |
и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије |
га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о |
сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал |
во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил |
кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да |
, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок |
н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам |
вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук |
е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- |
е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м |
, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче |
табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче |
аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п |
на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури |
кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове |
оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане |
Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је |
нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. |
а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло |
ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис |
аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој |
моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” |
, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од |
ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ |
је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште |
ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација |
сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас |
ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при |
ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа |
запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ |
дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен |
у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л |
о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб |
тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, |
их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр |
ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд |
што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, |
ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з |
песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> |
мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи |
лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, |
д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на |
на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / |
нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста |
и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам |
тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} |
ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах |
, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало |
енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> |
} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га |
иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају |
ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је |
да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји |
— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи |
а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану |
и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар |
авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш |
</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с |
/p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а |
тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе |
.</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... |
да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз |
...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба |
е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и |
а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из |
.{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига |
нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе |
ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним |
конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу |
вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад |
з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти |
агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д |
, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко |
во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из |
а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М |
д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, |
еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв |
Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр |
S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко |
та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув |
деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц |
џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк |
таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л |
гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т |
p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј |
ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из |
?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин |
тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле |
.. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, |
икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, |
ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако |
што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни |
један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил |
ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши |
ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н |
ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест |
осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; |
ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> |
и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк |
апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo |
hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше |
, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, |
луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави |
te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l |
утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже |
од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно |
е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм |
раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево |
наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и |
тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много |
ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед |
, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа |
а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих |
Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с |
е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и |
Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, |
ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та |
ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај |
Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда |
unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам |
— Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... |
еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв |
ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође |
ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг |
, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, |
ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр |
им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк |
де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ |
грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој |
риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је |
Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје |
“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — |
већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите |
а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при |
...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д |
му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида |
p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша |
о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па |
на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — |
че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа |
а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако |
ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi |
и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ |
е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. |
знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср |
ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и |
ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо |
ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино |
— зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск |
диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит |
реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб |
} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она |
и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко |
остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт |
Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как |
заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча |
алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к |
ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј |
ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш |
и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој |
кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан |
{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p |
буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што |
четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, |
ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} |
а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд |
век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с |
шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент |
њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на |
ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш |
дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше |
чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује |
онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н |
е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они |
капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т |
е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. |
ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само |
p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес |
ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус |
е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле |
е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј |
и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан |
аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и |
а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. |
само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З |
као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз |
о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв |
њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс |
а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј |
никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до |
ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш |
тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с |
давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и |
е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк |
</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по |
па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а |
селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 |
ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де |
, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а |
Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ |
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар |
а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што |
него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се |
зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин |
сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п |
поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де |
е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т |
ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < |
остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра |
отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би |
а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди |
{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А |
ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко |
поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н |
и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла |
увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а |
на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не |
атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ |
Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да |
ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр |
згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / |
ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман |
кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини |
два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе |
је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок |
јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост |
ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н |
и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к |
љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к |
о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша |
и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај |
ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> |
брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе |
, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост |
убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап |
риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 |
кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П |
мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — |
, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, |
један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све |
ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул |
и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц |
Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и |
тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид |
а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за |
мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер |
ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н |
воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб |
а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ |
n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе |
дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак |
<p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл |
ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са |
у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол |
под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — |
снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и |
и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј |
енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако |
че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, |
у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте |
да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво |
ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо |
би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан |
шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п |
кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена |
, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни |
о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха |
д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал |
бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако |
бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка |
рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше |
и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у |
ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п |
природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, |
в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да |
/hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор |
} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < |
дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич |
но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад |
аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро |
песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео |
су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и |
ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча |
и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б |
у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо |
ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег |
рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим |
ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир |
ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави |
с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је |
као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је |
ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник |
ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је |
ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб |
видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам |
аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана |
кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с |
поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ |
ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој |
них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже |
> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да |
ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада |
а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ |
а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан |
та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад |
пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла |
суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је |
ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав |
осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и |
а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч |
до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд |
о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар |
а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр |
ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м |
„Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д |
ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала |
знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом |
г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин |
а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож |
срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас |
то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} |
ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр |
зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин |
S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ |
се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о |
тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу |
се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом |
очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд |
Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три |
ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би |
и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала |
на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, |
ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал |
страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар |
их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про |
тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск |
има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p |
умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла |
улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо |
сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па |
</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. |
>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h |
у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ |
анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б |
„Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек |
каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг |
е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п |
, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: |
Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига |
<l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к |
<l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п |
ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру |
te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча |
а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, |
ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис |
гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. |
Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво |
ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н |
џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал |
, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— |
ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, |
ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б |
бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл |
почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб |
ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш |
војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це |
за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из |
о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, |
не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез |
ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба |
а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н |
, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . |
ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> |
а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав |
Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске |
е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, |
{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј |
да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам |
Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> |
га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> |
„теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, |
/p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, |
да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес |
еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива |
време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! |
у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр |
, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к |
р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг |
си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — |
p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде |
, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! |
ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се |
ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ |
неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си |
а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг |
у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо |
иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш |
што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена |
је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали |
прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с |
нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и |
га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра |
не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор |
акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у |
г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б |
ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В |
сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... |
ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с |
левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав |
она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д |
l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури |
а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све |
и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, |
одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист |
>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н |
врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг |
. — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з |
..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом |
лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу |
ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад |
е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! |
.. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг |
” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне |
те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па |
ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, |
: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и |
није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено |
ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво |
азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н |
а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да |
летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у |
име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, |
оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р |
и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и |
живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> |
официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене |
дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н |
прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина |
а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил |
нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с |
угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет |
ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} |
ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш |
.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији |
> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва |
за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с |
ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком |
ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж |
игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз |
ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви |
баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб |
х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог |
ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима |
је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још |
ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> |
дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, |
се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. |
е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ |
остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч |
о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} |
у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па |
везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка |
искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и |
зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са |
Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з |
ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи |
рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер |
ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве |
чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т |
е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис |
, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по |
е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с |
ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п |
а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н |
есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с |
ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, |
Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> |
и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м |
рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај |
им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... |
је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт |
</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја |
, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по |
<p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, |
рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом |
упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете |
ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко |
иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав |
ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила |
ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу |
<hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн |
ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— |
</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак |
Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за |
лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил |
е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п |
то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не |
си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u |
Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. |
те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко |
ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут |
, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам |
е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с |
е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: |
p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П |
и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да |
/p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци |
.. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и |
д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де |
те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то |
”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик |
ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си |
p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> |
е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб |
p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, |
де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па |
кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д |
ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М |
е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? |
инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, |
ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p |
по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — |
...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n |
> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h |
у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч |
што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н |
> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи |
саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр |
ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, |
/hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да |
ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна |
...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си |
ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го |
ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета |
к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ |
рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. |
толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата |
ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути |
и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка |
бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з |
у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр |
стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла |
како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p |
{S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор |
ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ |
, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р |
куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у |
="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн |
, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон |
аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м |
етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да |
чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк |
и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е |
и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То |
испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см |
...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде |
и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј |
имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> |
и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч |
Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва |
теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ |
до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б |
.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор |
Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде |
и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара |
>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому |
ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З |
еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи |
присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј |
ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S |
јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у |
/p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл |
то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с |
а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам |
о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште |
збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по |
— чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h |
им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску |
ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м |
ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је |
фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј |
се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си |
о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} |
и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < |
бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате |
говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е |
искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек |
ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју |
?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну |
на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели |
</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< |
ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> |
рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з |
<p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да |
Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с |
узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч |
рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете |
мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< |
а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани |
женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све |
ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. |
и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p |
, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт |
а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та |
ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст |
љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н |
седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па |
е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... |
викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! |
од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; |
своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра |
уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а |
hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па |
жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант |
читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон |
иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј |
е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч |
а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" |
ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела |
и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун |
а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а |
олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ |
тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он |
рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S |
одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј |
свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн |
еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр |
ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с |
се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч |
р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па |
реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед |
Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра |
чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити |
шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 |
адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у |
аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј |
ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс |
у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће |
мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н |
амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м |
јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко |
ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа |
еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" |
у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, |
по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама |
Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и |
еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — |
у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена |
ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда |
, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад |
.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере |
кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве |
одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може |
р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што |
за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује |
Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод |
ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа |
неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р |
е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са |
све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! |
Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли |
аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед |
о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д |
био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о |
лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, |
е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p |
е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. |
и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се |
во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј |
ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ |
оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> |
што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде |
што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> |
кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— |
ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете |
уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, |
ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: |
ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д |
е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра |
, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но |
шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче |
погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, |
она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће |
ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх |
} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати |
анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо |
ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. |
-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти |
ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За |
у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l |
мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. |
ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ |
у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз |
вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино |
ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам |
— ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав |
..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше |
је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т |
вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле |
к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко |
страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су |
уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д |
јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и |
ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. |
ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв |
а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од |
ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, |
к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима |
ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} |
а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч |
аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} |
и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда |
оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. |
знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < |
му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку |
дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис |
} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр |
метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком |
“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп |
и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у |
шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват |
ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа |
а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т |
а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { |
— Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич |
азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем |
јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па |
трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се |
кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком |
никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < |
штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што |
е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. |
о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то |
>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се |
ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри |
уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо |
сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи |
, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, |
ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у |
н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц |
рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и |
о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да |
ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, |
ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п |
плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми |
рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< |
оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој |
комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с |
и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д |
оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di |
ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ |
и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл |
леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н |
о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т |
..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде |
од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, |
шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м |
о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х |
пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а |
и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно |
тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим |
ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у |
ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и |
аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат |
ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S |
ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас |
ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо |
и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — |
и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр |
падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, |
купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св |
{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н |
рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з |
Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово |
ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо |
да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с |
ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к |
<hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з |
рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к |
авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал |
ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub |
а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, |
ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије |
ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> |
те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције |
аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре |
, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= |
реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе |
рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н |
рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел |
отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман |
} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — |
и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска |
и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз |
адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос |
>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p |
ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши |
дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к |
неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу |
бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба |
Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — |
ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — |
хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј |
овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији |
Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: |
ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг |
омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј |
ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке |
р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З |
ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли |
S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с |
и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен |
су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. |
леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил |
мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која |
а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с |
ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј |
да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с |
се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут |
едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај |
ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је |
и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво |
тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не |
и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је |
амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд |
ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља |
о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра |
о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св |
витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама |
ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н |
ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе |
скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина |
у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и |
наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски |
зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове |
{S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари |
играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че |
али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то |
} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели |
!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој |
Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ |
е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви |
ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш |
ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c |
ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај |
, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М |
манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ |
тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < |
{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к |
и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб |
вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила |
мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та |
, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ |
/p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се |
а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т |
ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак |
еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун |
Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ |
а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње |
тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p |
овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо |
о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој |
дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— |
да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к |
карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. |
а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. |
мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. |
и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< |
јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < |
А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с |
зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти |
цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми |
проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да |
Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с |
ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> |
="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па |
Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? |
ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т |
да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} |
о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... |
м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам |
те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ |
ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве |
питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м |
деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < |
се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д |
и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он |
че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му |
/p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. |
— заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го |
на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор |
ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков |
>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се |
та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече |
о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк |
! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск |
ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с |
и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до |
ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро |
е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз |
баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва |
и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи |
ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в |
о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој |
у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi |
форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск |
pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој |
урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче |
ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и |
рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала |
Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S |
арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас |
> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< |
није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост |
игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с |
за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег |
p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к |
ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} |
о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о |
је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс |
ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев |
и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с |
није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр |
амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и |
и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то |
све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< |
икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није |
а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није |
ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар |
и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом |
олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи |
, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши |
свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на |
го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем |
ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По |
у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол |
а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала |
пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да |
удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн |
— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј |
е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш |
<p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока |
ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се |
ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што |
аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну |
које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се |
ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па |
.{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му |
ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр |
еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру |
ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад |
е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> |
{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра |
— одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p |
сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од |
орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> |
то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < |
о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — |
ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре |
поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ |
</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг |
тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај |
, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з |
ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил |
лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва |
и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а |
је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в |
посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл |
мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој |
{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз |
</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је |
i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани |
ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ |
ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и |
а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к |
ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст |
ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и |
на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау |
ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн |
ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се |
оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з |
а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади |
и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, |
се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п |
ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, |
/l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато |
де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, |
снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама |
вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б |
старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а |
у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш |
из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је |
ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је |
и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат |
ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд |
ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста |
и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ |
и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< |
враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св |
а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А |
зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде |
тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! |
>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да |
а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас |
ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст |
подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију |
ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он |
јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор |
напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и |
— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па |
„Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му |
ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда |
о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на |
гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ |
ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов |
нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и |
и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, |
.</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска |
хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он |
ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је |
заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик |
еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu |
ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - |
адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S |
а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п |
бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — |
ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи |
купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити |
>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. |
то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та |
еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива |
прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит |
.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире |
ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав |
} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— |
већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди |
ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г |
неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и |
у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или |
/hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико |
, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би |
ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све |
кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене |
, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам |
и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч |
ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист |
не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка |
до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по |
евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј |
вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа |
тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се |
настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> |
девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад |
анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч |
учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, |
кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са |
ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич |
илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика |
о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb |
ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— |
ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја |
и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ |
два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S |
не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за |
, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не |
атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, |
крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, |
ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп |
викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа |
међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима |
поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл |
уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није |
ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака |
њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није |
ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт |
ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ |
унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго |
е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн |
шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ |
уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал |
ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина |
кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла |
емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл |
бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она |
од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон |
— „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си |
/p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу |
је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће |
х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p |
ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма |
ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м |
е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче |
ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б |
Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви |
ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као |
о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к |
окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш |
ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе |
се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није |
...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. |
ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад |
а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ |
салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет |
било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв |
у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ |
исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — |
пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, |
а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од |
ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж |
и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. |
алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус |
к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал |
шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда |
...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p |
азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — |
ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д |
она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} |
ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис |
откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид |
опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си |
амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у |
ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. |
Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! |
а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет |
је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се |
церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му |
ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур |
тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не |
и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А |
си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, |
дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је |
ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није |
ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј |
отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време |
је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела |
и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече |
си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н |
при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. |
скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој |
<p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та |
<p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О |
> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко |
мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си |
.</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, |
лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— |
> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо |
инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} |
ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке |
и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p |
9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је |
шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако |
<pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на |
ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> |
Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми |
све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се |
<pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува |
их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о |
ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал |
атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж |
ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ |
па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се |
pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p |
аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — |
пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал |
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле |
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф |
уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и |
шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос |
ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим |
/p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, |
жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г |
, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се |
ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј |
асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} |
таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра |
анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома |
-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп |
а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом |
воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, |
ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с |
Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру |
запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи |
Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. |
је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т |
е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! |
<hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> |
азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам |
ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако |
борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла |
је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И |
о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што |
увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало |
игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни |
цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р |
тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с |
есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, |
Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д |
одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и |
} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог |
ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно |
ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? |
ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад |
— не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила |
илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, |
ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, |
мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, |
овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило |
Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: |
а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. |
трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл |
растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе |
атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе |
у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође |
ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на |
— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— |
ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п |
звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу |
уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? |
укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha |
тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи |
<p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате |
> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как |
Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н |
му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев |
че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к |
једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, |
Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве |
ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт |
она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен |
и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд |
оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б |
р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев |
игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш |
амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом |
Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, |
в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка |
тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси |
пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе |
, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак |
p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл |
ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск |
и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св |
сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче |
>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi |
ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача |
ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б |
остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова |
огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и |
овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј |
сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч |
и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се |
би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми |
ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув |
ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч |
вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је |
Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој |
а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— |
ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: |
а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос |
едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари |
мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр |
ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је |
и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би |
да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н |
ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о |
јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м |
и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па |
е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр |
му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул |
а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те |
, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, |
ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела |
то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му |
е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, |
њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси |
анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био |
оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, |
које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р |
ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ |
и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола |
ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта |
аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може |
а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, |
дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да |
био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између |
повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр |
да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по |
и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо |
Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ |
мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран |
ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели |
је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно |
орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после |
и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво |
а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, |
ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г |
ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о |
Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је |
ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да |
, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д |
аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане |
ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д |
у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, |
ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с |
љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на |
смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг |
ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо |
око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз |
се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и |
зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н |
су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил |
запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св |
нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < |
ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у |
џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p |
пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к |
и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з |
придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила |
гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне |
а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б |
ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а |
ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п |
да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет |
и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" |
p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она |
о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав |
тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна |
и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н |
тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; |
дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост |
ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с |
ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit |
самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и |
што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил |
к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" |
е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије |
или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај |
е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи |
протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве |
у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач |
head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 |
Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он |
е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о |
p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п |
неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика |
ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так |
{S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд |
ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода |
кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и |
ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с |
у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов |
ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се |
и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б |
а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир |
рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при |
ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб |
у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви |
ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, |
у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о |
Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б |
и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле |
у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је |
че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе |
<p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр |
за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так |
адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав |
<p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе |
амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” |
о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д |
е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, |
отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ |
/l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо |
!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп |
’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l |
а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и |
а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб |
итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због |
.{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н |
ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач |
ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х |
е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв |
му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил |
је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива |
туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П |
је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли |
S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н |
зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је |
минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за |
је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S |
le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара |
м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене |
ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј |
{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник |
ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им |
е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега |
а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога |
и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни |
ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб |
умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат |
е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин |
Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с |
е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног |
ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не |
чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га |
илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само |
мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две |
о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп |
после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, |
чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу |
S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До |
прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо |
опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д |
школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ |
по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми |
ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ |
му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна |
енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл |
ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, |
есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} |
е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, |
олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих |
а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д |
а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. |
ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул |
носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со |
цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да |
својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} |
шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос |
у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш |
а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње |
бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, |
о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку |
е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две |
е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен |
а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати |
га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне |
више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали |
е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: |
ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо |
ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан |
у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S |
а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п |
унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до |
су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само |
жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест |
о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав |
аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм |
иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м |
вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма |
ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— |
оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у |
} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр |
била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј |
ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка |
стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на |
да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа |
а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> |
је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин |
ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице |
к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к |
поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр |
после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је |
је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све |
аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук |
хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ |
Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п |
ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем |
један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре |
ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с |
ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок |
обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго |
она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по |
и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} |
</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој |
Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб |
ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} |
че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” |
полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и |
оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка |
помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с |
о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту |
ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман |
се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним |
ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што |
а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за |
се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п |
брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што |
а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није |
ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл |
чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој |
некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв |
} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе |
ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра |
та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника |
на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се |
дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи |
нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн |
а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л |
широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли |
о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те |
..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич |
ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ |
од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр |
аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т |
стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије |
ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с |
о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од |
срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно |
фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че |
младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је |
реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што |
ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све |
та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов |
а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о |
лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит |
како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат |
а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о |
и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, |
гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн |
е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је |
S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд |
и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и |
прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га |
зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ |
/> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра |
тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка |
етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, |
њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај |
у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, |
а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< |
не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под |
онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал |
ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога |
мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер |
м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ |
хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид |
ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри |
ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп |
вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале |
о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут |
алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ |
дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве |
шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г |
едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље |
збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел |
у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. |
’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им |
д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т |
хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако |
цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из |
} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она |
ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих |
ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који |
своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер |
!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 |
..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с |
а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве |
ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S |
е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це |
је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се |
зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк |
ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно |
си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п |
ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из |
а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с |
. знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб |
жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За |
ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м |
с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, |
} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници |
уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о |
к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема |
S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид |
ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см |
руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора |
д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба |
, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка |
ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју |
{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес |
граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш |
е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која |
свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред |
е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с |
о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с |
{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ |
ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на |
прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада |
оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с |
И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у |
} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, |
е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, |
’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр |
те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, |
и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - |
ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало |
Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— |
а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, |
го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — |
руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да |
овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г |
већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена |
подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н |
у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште |
одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди |
дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове |
и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п |
та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад |
е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би |
ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ |
али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско |
мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> |
о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што |
е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у |
антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п |
и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес |
у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т |
је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про |
реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к |
родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе |
бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, |
удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака |
ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т |
и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о |
а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор |
евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше |
н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета |
остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг |
{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у |
једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S |
; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре |
Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} |
редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д |
који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi |
њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} |
о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био |
свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка |
кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> |
и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о |
се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј |
затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти |
подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? |
е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз |
На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј |
још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи |
Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал |
иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т |
Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше |
оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, |
, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље |
не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ |
а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј |
даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S |
и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ |
видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи |
она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч |
није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. |
е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. |
} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п |
p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г |
је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: |
иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај |
еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон |
ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је |
ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег |
ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по |
чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S |
је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, |
Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од |
а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М |
рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га |
ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо |
љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ |
српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П |
удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н |
чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже |
ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб |
и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко |
ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он |
поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном |
преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист |
на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и |
зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, |
у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би |
е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако |
водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст |
ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} |
па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н |
азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп |
ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. |
шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са |
татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} |
репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој |
други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре |
штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам |
— ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П |
је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов |
је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т |
и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је |
очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти |
ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева |
и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ |
на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли |
ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се |
н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј |
лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред |
ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју |
с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под |
то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} |
крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ |
авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с |
му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su |
јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун |
и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д |
а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и |
..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П |
аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља |
и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна |
..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе |
их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с |
рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 |
аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б |
ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — |
је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико |
и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи |
ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут |
е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ |
}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је |
утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још |
о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h |
се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то |
о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и |
и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес |
!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов |
о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума |
издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као |
адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за |
<p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв |
е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав |
најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! |
Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар |
<p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се |
ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ |
ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута |
лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј |
ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска |
остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила |
познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к |
евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на |
овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци |
i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес |
примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> |
е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо |
ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр |
</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> |
S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к |
и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје |
чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног |
.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — |
о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај |
uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу |
носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш |
Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе |
<p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше |
а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: |
зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју |
атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в |
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских |
и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат |
су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон |
Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с |
љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. |
ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав |
рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т |
т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч |
измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода |
е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — |
јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна |
ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се |
и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба |
палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н |
по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб |
смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} |
а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м |
утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека |
S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и |
а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. |
сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и |
Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од |
о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в |
ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о |
"98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де |
а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу |
рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> |
па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка |
држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р |
те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат |
ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад |
до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S |
ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, |
. како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј |
т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код |
а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на |
у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ |
ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у |
..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на |
/quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск |
ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом |
, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред |
а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p |
ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју |
ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули |
х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва |
ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, |
ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из |
је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да |
соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так |
Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад |
ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла |
е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба |
а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. |
из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст |
ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља |
!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, |
части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг |
јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста |
, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона |
кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. |
„голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то |
сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч |
ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и |
све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад |
„Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} |
аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, |
ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо |
ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај |
ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита |
инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп |
вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико |
тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан |
ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови |
е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије |
је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн |
ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под |
кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост |
и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт |
зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про |
као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ |
шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о |
о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н |
онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она |
нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; |
еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S |
лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је |
не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ |
’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> |
мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то |
о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S |
ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр |
конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб |
може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана |
е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м |
с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин |
рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве |
еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д |
кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S |
одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер |
ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да |
и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с |
кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те |
Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с |
је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< |
Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале |
м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног |
ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев |
мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и |
="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар |
најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ |
има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди |
се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< |
е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в |
ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и |
i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} |
каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, |
ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у |
и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} |
ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло |
аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по |
уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно |
ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди |
} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— |
и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што |
блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др |
ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини |
ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < |
срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ |
а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш |
е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив |
ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад |
лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша |
, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил |
међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г |
ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе |
а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао |
славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ |
му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би |
<p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S |
све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на |
чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри |
улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако |
љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д |
м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да |
дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба |
ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз |
! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је |
не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о |
те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све |
весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, |
упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п |
џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, |
раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из |
е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск |
ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл |
/> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр |
и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и |
ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З |
у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било |
ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па |
у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли |
о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да |
дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је |
ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори |
Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане |
стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да |
је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп |
евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој |
у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр |
а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. |
с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п |
ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш |
е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више |
јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па |
од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т |
ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — |
у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту |
S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, |
а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават |
и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од |
Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у |
сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра |
а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о |
коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у |
ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма |
према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и |
му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка |
о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане |
није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га |
тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду |
о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл |
полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе |
може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш |
к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д |
аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи |
ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П |
лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске |
о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или |
ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р |
само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове |
ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар |
курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг |
е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка |
ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог |
ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св |
видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово |
ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка |
изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за |
а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи |
ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи |
о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј |
је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе |
ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш |
аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в |
зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз |
о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, |
о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он |
био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д |
ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу |
бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма |
о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} |
образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а |
на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел |
ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше |
отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш |
нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све |
одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа |
ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на |
за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр |
песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр |
ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да |
чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у |
м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, |
све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја |
но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш |
чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и |
и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој |
роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> |
упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те |
чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М |
ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов |
S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке |
навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж |
— рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> |
е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д |
Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али |
ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} |
.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј |
— како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је |
реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече |
ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо |
они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха |
и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта |
у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в |
о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса |
ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, |
Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је |
х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из |
тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с |
неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се |
некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А |
пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ |
адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап |
амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил |
о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер |
би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош |
ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како |
урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако |
ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету |
окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн |
мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д |
када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј |
hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< |
, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! |
чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав |
ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> |
ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ |
е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За |
Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш |
си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p |
рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а |
, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п |
разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет |
е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да |
лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу |
ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к |
ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не |
{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? |
/p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми |
што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ |
ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири |
и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. |
ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни |
ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће |
есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма |
ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк |
, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р |
<p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та |
<p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла |
се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ |
у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве |
али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма |
ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе |
оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, |
Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља |
увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, |
не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и |
ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в |
и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху |
да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл |
љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст |
аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве |
рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те |
кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д |
.{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се |
нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. |
онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с |
диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во |
игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом |
Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци |
округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад |
љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ |
Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо |
де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што |
ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би |
е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му |
ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак |
џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр |
, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч |
дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> |
чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва |
S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори |
hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то |
овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п |
едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се |
— како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. |
ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср |
рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се |
не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S |
Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра |
д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му |
елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији |
злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До |
дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и |
аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те |
лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S |
то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п |
ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у |
и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад |
паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с |
реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер |
Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о |
ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З |
рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако |
ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст |
м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је |
ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни |
че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш |
а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно |
су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест |
и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о |
али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц |
Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк |
Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост |
па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по |
тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се |
ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, |
авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак |
Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло |
купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел |
о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi |
она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви |
па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње |
а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из |
; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> |
сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је |
нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. |
оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж |
ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза |
м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора |
риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к |
ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст |
, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на |
ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш |
ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си |
ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи |
" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш |
рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко |
сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, |
е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим |
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана |
мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио |
жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви |
оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе |
јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb |
P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што |
клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т |
звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p |
ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} |
ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д |
{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на |
него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да |
према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити |
i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо |
у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим |
а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори |
некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти |
да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме |
Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр |
>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап |
{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> |
илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер |
овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби |
одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н |
на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа |
је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п |
фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл |
помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел |
Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо |
ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к |
брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао |
ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest |
ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та |
мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По |
задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х |
њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био |
се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и |
ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о |
д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ |
убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н |
једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че |
кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно |
је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> |
окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе |
да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, |
кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д |
и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ |
благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т |
вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније |
није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н |
е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и |
ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч |
} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ |
еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу |
обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма |
p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б |
i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це |
садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p |
фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно |
(а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица |
купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за |
што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств |
нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб |
рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то |
— џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по |
је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај |
коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка |
ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи |
а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа |
о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и |
јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ |
и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. |
којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с |
највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов |
тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће |
Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу |
Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и |
<p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве |
ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар |
сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако |
што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут |
мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши |
сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ |
ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач |
капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи |
{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди |
војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и |
одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник |
ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо |
одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив |
ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и |
ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н |
ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва |
после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и |
песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са |
итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш |
ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама |
су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се |
<hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков |
<l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су |
реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к |
да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи |
овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л |
ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали |
ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, |
> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се |
аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм |
му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с |
на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под |
то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би |
ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас |
в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј |
је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко |
аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе |
а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м |
то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п |
м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч |
нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве |
ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, |
абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји |
це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен |
p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см |
је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов |
како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече |
кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара |
ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. |
ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук |
саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за |
реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч |
је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен |
дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути |
Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк |
ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај |
сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с |
бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот |
— ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о |
hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту |
сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем |
у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т |
м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане |
ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п |
Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под |
због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук |
шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша |
ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им |
ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл |
ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т |
ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас |
је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; |
која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала |
ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко |
разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до |
што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис |
<p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел |
ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој |
Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк |
га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима |
ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш |
и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник |
је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј |
онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства |
, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} |
је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али |
вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек |
од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с |
ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про |
смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се |
е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д |
ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т |
> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, |
оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет |
<