| одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже |
| га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> |
| >прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика |
| >, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S |
| е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц |
| ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што |
| и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил |
| рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с |
| само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита |
| кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр |
| аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока |
| са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк |
| т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник |
| речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так |
| војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< |
| -гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как |
| а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л |
| и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, |
| о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по |
| Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма |
| војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ |
| S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити |
| авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна |
| а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о |
| ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П |
| Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед |
| едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у |
| 14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро |
| дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> |
| ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче |
| апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре |
| оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у |
| вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н |
| Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди |
| учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. |
| аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва |
| .</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што |
| ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте |
| е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил |
| а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код |
| официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не |
| бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р |
| ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад |
| /p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр |
| због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане |
| опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с |
| н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч |
| ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она |
| и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! |
| то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— |
| ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго |
| м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула |
| камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, |
| ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр |
| диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже |
| цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве |
| а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета |
| па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н |
| ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, |
| а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по |
| ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац |
| озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об |
| </l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује |
| се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом |
| што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб |
| ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути |
| — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. |
| тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће |
| нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма |
| први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли |
| то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у |
| у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет |
| з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал |
| ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За |
| ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така |
| p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери |
| тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ |
| пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц |
| p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н |
| исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на |
| динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" |
| ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв |
| нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос |
| нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, |
| ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис |
| илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел |
| и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> |
| ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то |
| ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S |
| девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево |
| ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање |
| а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т |
| новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко |
| грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с |
| дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске |
| а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ |
| дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа |
| да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли |
| хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта |
| да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; |
| си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци |
| беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол |
| она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је |
| и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по |
| јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити |
| {S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме |
| дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако |
| а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { |
| ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се |
| екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит |
| де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде |
| не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д |
| енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо |
| ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа |
| ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к |
| он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче |
| тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај |
| у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не |
| не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го |
| таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та |
| Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m |
| цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, |
| ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи |
| на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с |
| ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај |
| има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до |
| пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно |
| .{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз |
| па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род |
| басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко |
| о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад |
| аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно |
| а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! |
| И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави |
| Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи |
| ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише |
| си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче |
| о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду |
| ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам |
| дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, |
| дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј |
| ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. |
| био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о |
| да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да |
| Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће |
| ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо |
| ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. |
| аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм |
| ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које |
| д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад |
| у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> |
| оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < |
| оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек |
| анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, |
| Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то |
| м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман |
| ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми |
| слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по |
| — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја |
| аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам |
| Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о |
| „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб |
| блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М |
| к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од |
| опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви |
| и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби |
| их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб |
| сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, |
| S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, |
| поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! |
| о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ |
| учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во |
| /p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За |
| ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч |
| от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н |
| теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт |
| : превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави |
| а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт |
| Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж |
| ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како |
| алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат |
| а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н |
| х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м |
| ? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б |
| као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост |
| да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм |
| </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, |
| тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних |
| ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој |
| тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п |
| S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет |
| ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла |
| еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр |
| у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет |
| боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- |
| е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла |
| пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по |
| ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба |
| то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S |
| и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста |
| стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и |
| ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш |
| ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно |
| о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з |
| Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да |
| аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и |
| <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода |
| хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д |
| ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж |
| Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— |
| ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве |
| оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, |
| и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па |
| е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој |
| сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке |
| нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о |
| бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S |
| испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје |
| дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш |
| омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији |
| и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас |
| нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак |
| друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо |
| не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p |
| ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} |
| и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко |
| последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок |
| му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, |
| Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к |
| која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв |
| hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См |
| , природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок |
| а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с |
| тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу |
| ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, |
| а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в |
| ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ |
| студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти |
| кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з |
| е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ |
| , а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д |
| као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес |
| неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има |
| у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св |
| аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л |
| оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу |
| е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт |
| p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и |
| у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су |
| {S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П |
| b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ |
| ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п |
| ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако |
| што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес |
| ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, |
| да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет |
| сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп |
| о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају |
| ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун |
| је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, |
| м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност |
| еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb |
| ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд |
| то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п |
| ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м |
| не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако |
| ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} |
| м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не |
| ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} |
| ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста |
| бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г |
| дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з |
| тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал |
| ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни |
| ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма |
| — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к |
| овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч |
| есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру |
| рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к |
| и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих |
| ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо |
| ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге |
| којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так |
| не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" |
| бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. |
| патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни |
| д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се |
| сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја |
| во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо |
| ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с |
| те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на |
| мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п |
| нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада |
| њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т |
| ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде |
| зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив |
| али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з |
| ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже |
| n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ |
| баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис |
| и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м |
| еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — |
| {S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да |
| ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та |
| га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об |
| ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi |
| ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис |
| а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и |
| има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј |
| прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, |
| ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету |
| упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја |
| тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск |
| оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив |
| није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о |
| чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, |
| на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод |
| ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом |
| unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к |
| џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен |
| сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај |
| по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> |
| ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра |
| знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти |
| о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з |
| {S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији |
| овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н |
| из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ |
| ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб |
| и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са |
| а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће |
| Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе |
| аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј |
| песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише |
| ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле |
| рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле |
| — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр |
| укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још |
| два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче |
| иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка |
| све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма |
| акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, |
| гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато |
| м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека |
| ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис |
| тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу |
| , у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући |
| т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. |
| жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње |
| свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није |
| радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p |
| шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је |
| ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с |
| поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, |
| како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог |
| је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она |
| .{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово |
| <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т |
| е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! |
| иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати |
| вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр |
| па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора |
| ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> |
| јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по |
| ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир |
| а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А |
| Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т |
| . {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво |
| из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа |
| е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг |
| подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек |
| рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош |
| оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их |
| арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге |
| е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... |
| у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр |
| интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до |
| ”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п |
| .{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве |
| з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез |
| ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... |
| аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т |
| > — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен |
| ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у |
| — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си |
| кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж |
| и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу |
| а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа |
| се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште |
| же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс |
| дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи |
| којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега |
| где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ |
| иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало |
| лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св |
| није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как |
| други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти |
| тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај |
| и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п |
| гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с |
| ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ |
| е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн |
| дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су |
| све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света |
| и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће |
| ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< |
| нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де |
| о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати |
| !” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та |
| ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо |
| оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе |
| ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni |
| ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па |
| аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим |
| си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, |
| subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ |
| о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни |
| е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т |
| ...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис |
| — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек |
| , свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих |
| м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо |
| ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> |
| Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио |
| с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као |
| ; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод |
| о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их |
| у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче |
| невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ |
| у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она |
| јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ |
| чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер |
| миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к |
| Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ |
| ” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин |
| у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П |
| гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! |
| одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је |
| а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег |
| а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у |
| та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж |
| и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п |
| ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, |
| пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева |
| или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и |
| за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј |
| периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S |
| су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш |
| тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће |
| риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с |
| е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да |
| ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре |
| пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу |
| то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— |
| ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога |
| је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар |
| да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос |
| јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 |
| очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст |
| баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> |
| де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у |
| син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ |
| агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли |
| татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај |
| пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и |
| — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају |
| оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, |
| Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м |
| етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој |
| него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи |
| о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д |
| о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, |
| колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата |
| ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је |
| Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне |
| Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. |
| ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва |
| је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему |
| им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S |
| л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не |
| него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По |
| е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота |
| у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... |
| ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че |
| акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао |
| мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h |
| жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с |
| ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река |
| е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр |
| ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко |
| мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је |
| !” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ |
| трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и |
| још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, |
| а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в |
| >„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна |
| а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш |
| Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о |
| на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту |
| слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н |
| ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен |
| а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па |
| лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и |
| а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б |
| . и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ |
| рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели |
| ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> |
| само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па |
| а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји |
| и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, |
| те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а |
| ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д |
| оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну |
| уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи |
| новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад |
| атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не |
| ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с |
| ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр |
| .. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. |
| абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ |
| а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> |
| витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док |
| чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} |
| ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p |
| е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. |
| кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — |
| а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо |
| а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник |
| а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. |
| .{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. |
| Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о |
| у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр |
| војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика |
| скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на |
| и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си |
| Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој |
| {S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S |
| оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад |
| коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако |
| ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени |
| ..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! |
| навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < |
| <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој |
| обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр |
| силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и |
| г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка |
| под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан |
| срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з |
| } Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен |
| је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни |
| к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр |
| није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де |
| и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и |
| гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо |
| о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као |
| последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана |
| е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! |
| лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски |
| телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј |
| зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран |
| у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. |
| и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да |
| излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} |
| жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту |
| ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је |
| је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба |
| дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та |
| чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не |
| на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни |
| био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p |
| одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика |
| свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте |
| и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни |
| пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили |
| хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т |
| еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц |
| анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и |
| аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста |
| доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн |
| био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека |
| а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре |
| нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после |
| спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} |
| је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З |
| ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — |
| је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета |
| полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. |
| смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут |
| да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук |
| ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за |
| ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи |
| , уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан |
| ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни |
| чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун |
| бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп |
| ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па |
| весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш |
| еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу |
| падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је |
| <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н |
| ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб |
| шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако |
| кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку |
| /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д |
| увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра |
| ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био |
| ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, |
| чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки |
| знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает |
| и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л |
| је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду |
| нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ |
| неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се |
| једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој |
| Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он |
| је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је |
| ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> |
| може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и |
| допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр |
| ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно |
| рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про |
| бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" |
| рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— |
| ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За |
| је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; |
| да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал |
| не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А |
| ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто |
| како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор |
| о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — |
| да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... |
| ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест |
| може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п |
| н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с |
| ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи |
| и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад |
| о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр |
| ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он |
| Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе |
| ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона |
| ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње |
| се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о |
| и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово |
| памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, |
| ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби |
| к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо |
| да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни |
| посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По |
| е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је |
| а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. |
| ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ |
| ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с |
| е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо |
| е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле |
| та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ |
| чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола |
| о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па |
| онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, |
| ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове |
| Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош |
| хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту |
| к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те |
| вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? |
| свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти |
| p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит |
| вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < |
| па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте |
| Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори |
| врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ |
| — Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! |
| цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц |
| грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће |
| Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> |
| та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо |
| ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки |
| /hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед |
| има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па |
| ...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} |
| резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело |
| ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво |
| p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ |
| аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу |
| је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише |
| .</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам |
| од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: |
| не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в |
| ?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт |
| ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај |
| аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд |
| си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је |
| што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона |
| ..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц |
| а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више |
| алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — |
| а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. |
| </p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас |
| е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам |
| е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен |
| ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој |
| де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се |
| мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе |
| сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> |
| ’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија |
| о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот |
| море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо |
| де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не |
| „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о |
| , а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И |
| кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж |
| аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см |
| ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам |
| -ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл |
| њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич |
| тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего |
| ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, |
| ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик |
| ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону |
| <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру |
| и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} |
| у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, |
| и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск |
| дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ |
| ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о |
| ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с |
| ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус |
| же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и |
| офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 |
| ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За |
| ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут |
| /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав |
| дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ |
| ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ |
| и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам |
| је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт |
| свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да |
| е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати |
| нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер |
| ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл |
| саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу |
| воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п |
| Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с |
| је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с |
| ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је |
| рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен |
| ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег |
| љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн |
| ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми |
| њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ |
| ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l |
| l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, |
| ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл |
| туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне |
| авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл |
| а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д |
| му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир |
| та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св |
| и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач |
| !{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д |
| време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време |
| ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, |
| Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... |
| не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у |
| ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... |
| све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист |
| за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. |
| њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т |
| говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману |
| остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк |
| р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном |
| треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ |
| лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ |
| <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко |
| ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се |
| тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен |
| епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б |
| овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде |
| р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом |
| <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. |
| тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, |
| — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с |
| !{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В |
| вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и |
| ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и |
| ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n |
| , увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз |
| и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче |
| ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др |
| затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га |
| лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} |
| уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп |
| и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако |
| рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; |
| е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго |
| о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да |
| ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав |
| певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад |
| итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p |
| ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко |
| ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша |
| ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ |
| Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон |
| ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно |
| ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб |
| била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. |
| историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд |
| угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку |
| уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж |
| т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир |
| азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван |
| грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М |
| рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са |
| <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по |
| се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух |
| ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као |
| ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук |
| осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како |
| на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет |
| Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа |
| ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к |
| и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн |
| кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел |
| кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве |
| ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај |
| фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска |
| спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп |
| гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу |
| купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн |
| од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с |
| ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу |
| , како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С |
| ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна |
| јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М |
| бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко |
| </p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме |
| гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер |
| на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке |
| веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. |
| еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој |
| S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, |
| а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо |
| у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= |
| ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у |
| и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом |
| вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад |
| Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа |
| игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу |
| си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо |
| е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да |
| дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из |
| се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач |
| сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном |
| > <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик |
| се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з |
| S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој |
| збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) |
| , утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр |
| {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа |
| во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — |
| афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за |
| задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S |
| својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем |
| дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к |
| слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања |
| еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те |
| боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук |
| нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d |
| и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто |
| чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч |
| ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику |
| ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат |
| .{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> |
| давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на |
| свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње |
| трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа |
| ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб |
| ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 |
| названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц |
| лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш |
| /l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А |
| но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, |
| ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, |
| неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} |
| чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! |
| ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с |
| слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! |
| {S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду |
| а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је |
| татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре |
| едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч |
| /p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З |
| — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје |
| а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече |
| је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у |
| је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист |
| пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев |
| у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто |
| не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго |
| p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст |
| енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он |
| паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак |
| >тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ |
| ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап |
| мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман |
| дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма |
| су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и |
| их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст |
| /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да |
| </p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос |
| изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... |
| Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п |
| хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа |
| име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, |
| же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу |
| ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад |
| не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда |
| емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал |
| од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме |
| днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво |
| ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п |
| амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог |
| ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> |
| има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> |
| S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради |
| и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој |
| а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би |
| ’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... |
| јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> |
| t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров |
| ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... |
| се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће |
| како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд |
| ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ |
| баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр |
| је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме |
| ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, |
| ...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д |
| ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте |
| плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми |
| вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н |
| тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” |
| кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен |
| па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S |
| талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, |
| , стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч |
| под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б |
| Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет |
| — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ |
| ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта |
| ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што |
| е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ |
| ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл |
| . — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе |
| еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев |
| и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа |
| ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој |
| } И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве |
| ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго |
| ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S |
| и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што |
| — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је |
| неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ |
| си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S |
| } Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м |
| ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће |
| м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли |
| рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / |
| сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу |
| , да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност |
| улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара |
| ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке |
| епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с |
| — Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! |
| опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо |
| ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. |
| фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, |
| л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— |
| ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и |
| ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш |
| опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на |
| те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — |
| } На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, |
| зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил |
| оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч |
| ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду |
| ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла |
| сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста |
| е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S |
| ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек |
| на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр |
| Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет |
| лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још |
| , вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је |
| /p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ |
| ...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн |
| еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д |
| <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< |
| ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П |
| !” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p |
| нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика |
| че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с |
| се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ |
| ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ |
| Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, |
| S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе |
| b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов |
| оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч |
| њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак |
| не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу |
| сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи |
| више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава |
| с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т |
| Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, |
| {S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ |
| бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. |
| а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој |
| Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија |
| рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви |
| кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук |
| вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл |
| ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај |
| , него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи |
| уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па |
| ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. |
| салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко |
| стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} |
| ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели |
| ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е |
| за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего |
| треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и |
| {S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па |
| што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт |
| ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар |
| — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас |
| дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе |
| то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... |
| видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу |
| на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- |
| /p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је |
| ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да |
| зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб |
| .</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл |
| уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — |
| екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о |
| у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ |
| у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп |
| лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ |
| пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н |
| лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња |
| > жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож |
| и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола |
| ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби |
| ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— |
| вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се |
| ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј |
| Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ |
| ?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен |
| Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра |
| најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и |
| ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила |
| ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер |
| куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки |
| куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг |
| не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра |
| с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево |
| ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н |
| грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу |
| екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани |
| ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — |
| е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ |
| } Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от |
| тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м |
| умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав |
| две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес |
| Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист |
| <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о |
| и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ |
| Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико |
| на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и |
| он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово |
| је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред |
| који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 |
| према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн |
| е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује |
| и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш |
| ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел |
| идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, |
| е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак |
| tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је |
| кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник |
| женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб |
| сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза |
| је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт |
| нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ |
| вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је |
| Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с |
| не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе |
| ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац |
| ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује |
| је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке |
| пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= |
| еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после |
| дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи |
| н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње |
| ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} |
| е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој |
| удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род |
| n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане |
| дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да |
| тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају |
| ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих |
| еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p |
| ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и |
| те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као |
| бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како |
| аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ |
| ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа |
| ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву |
| ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б |
| га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не |
| а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ |
| ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је |
| Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н |
| одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, |
| сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре |
| ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели |
| p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect |
| лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу |
| руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н |
| ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м |
| Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу |
| паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — |
| ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт |
| с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к |
| ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с |
| о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима |
| ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли |
| — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с |
| се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се |
| би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена |
| кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп |
| аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст |
| /p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т |
| отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог |
| Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод |
| ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип |
| ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се |
| толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр |
| евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким |
| ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети |
| и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д |
| S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с |
| увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових |
| ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т |
| оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ |
| којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака |
| на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним |
| ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п |
| ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д |
| други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! |
| циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див |
| е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на |
| право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен |
| е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о |
| на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т |
| ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог |
| а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по |
| а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве |
| је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу |
| и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес |
| нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се |
| не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с |
| еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад |
| ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се |
| } Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п |
| стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се |
| а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад |
| играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав |
| /p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н |
| фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к |
| ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа |
| ?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи |
| есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке |
| ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би |
| акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку |
| су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S |
| и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман |
| танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није |
| и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се |
| према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так |
| им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш |
| не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару |
| рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува |
| ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав |
| бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији |
| од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се |
| чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман |
| гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал |
| кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши |
| та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна |
| ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист |
| успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из |
| побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр |
| ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој |
| ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист |
| би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, |
| ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило |
| ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју |
| не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк |
| тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми |
| нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време |
| е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак |
| ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н |
| анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком |
| досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б |
| и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и |
| — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш |
| мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т |
| селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју |
| вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја |
| — Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па |
| ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ |
| о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч |
| <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр |
| врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с |
| Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш |
| тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> |
| уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> |
| е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим |
| тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф |
| ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо |
| , кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> |
| ?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м |
| еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради |
| х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, |
| ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, |
| и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све |
| Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених |
| ..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, |
| ..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, |
| ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј |
| саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче |
| итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал |
| ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут |
| а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док |
| вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик |
| си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ |
| бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра |
| и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога |
| hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к |
| — Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с |
| у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ |
| рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол |
| кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо |
| > <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" |
| i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће |
| , примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа |
| икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га |
| , пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци |
| — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, |
| ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да |
| да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер |
| џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с |
| </hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће |
| а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ |
| вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub |
| ’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м |
| да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} |
| песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем |
| једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < |
| Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. |
| >— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр |
| и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л |
| {S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д |
| пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего |
| татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па |
| запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н |
| е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по |
| р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! |
| а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек |
| Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени |
| о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о |
| како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и |
| братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да |
| нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p |
| е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и |
| е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h |
| /hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет |
| моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са |
| ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу |
| следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с |
| Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} |
| башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— |
| јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — |
| лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр |
| арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 |
| , а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe |
| сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц |
| се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке |
| ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш |
| е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој |
| ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се |
| и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з |
| — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет |
| и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- |
| р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, |
| , — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој |
| а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит |
| — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин |
| е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка |
| ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш |
| каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} |
| ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< |
| Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес |
| ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи |
| ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м |
| , та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка |
| оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> |
| забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} |
| бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели |
| говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С |
| да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г |
| ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн |
| неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за |
| рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла |
| Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва |
| тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема |
| ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да |
| мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S |
| е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п |
| м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, |
| опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А |
| ’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з |
| а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила |
| су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили |
| па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види |
| ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул |
| о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре |
| а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс |
| ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид |
| е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј |
| ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за |
| и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се |
| е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап |
| менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ |
| све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма |
| ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно |
| којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш |
| прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и |
| ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ |
| погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, |
| вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона |
| кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p |
| не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр |
| ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека |
| веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка |
| чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад |
| причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија |
| песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} |
| .{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил |
| бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с |
| је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да |
| гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> |
| талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста |
| hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш |
| и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа |
| олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј |
| а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре |
| а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил |
| ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она |
| енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви |
| није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом |
| неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б |
| свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну |
| била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија |
| > <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери |
| </l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за |
| она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на |
| ...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ |
| м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м |
| — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј |
| чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, |
| ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра |
| реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон |
| то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман |
| ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад |
| : одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме |
| је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр |
| се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ |
| а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д |
| ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча |
| кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S |
| алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече |
| ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за |
| е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По |
| ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до |
| аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д |
| , стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па |
| о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! |
| /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, |
| Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, |
| како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан |
| ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти |
| уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, |
| пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног |
| чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, |
| а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није |
| воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност |
| Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове |
| о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха |
| ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и |
| на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел |
| куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т |
| ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке |
| помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк |
| бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ |
| утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа |
| ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм |
| за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д |
| итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст |
| астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ |
| нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут |
| ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир |
| шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле |
| , па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П |
| ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу |
| ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко |
| урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо |
| е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати |
| ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да |
| 6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От |
| сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се |
| повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански |
| > неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, |
| оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар |
| вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. |
| ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до |
| ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> |
| његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону |
| ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а |
| ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл |
| мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк |
| — Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му |
| их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч |
| што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — |
| ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о |
| на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће |
| како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о |
| а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве |
| поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко |
| дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин |
| лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц |
| не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од |
| на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је |
| се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна |
| руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино |
| ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар |
| пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... |
| > ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, |
| мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб |
| ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б |
| , ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — |
| > <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска |
| на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... |
| еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка |
| и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi |
| а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док |
| Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш |
| лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и |
| арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис |
| лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под |
| не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да |
| се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл |
| је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка |
| ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао |
| и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају |
| ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан |
| редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ |
| погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч |
| фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда |
| гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана |
| од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства |
| ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл |
| е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка |
| је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре |
| ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће |
| ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р |
| , зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с |
| и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел |
| и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у |
| ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов |
| и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру |
| јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него |
| Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју |
| о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је |
| аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено |
| чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр |
| танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне |
| но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак |
| риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м |
| и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д |
| .{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак |
| l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману |
| мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д |
| >Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 |
| „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он |
| е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> |
| љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д |
| се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} |
| е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк |
| осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека |
| им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор |
| лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” |
| ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка |
| си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш |
| опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било |
| p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм |
| у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п |
| задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж |
| њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме |
| ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. |
| ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м |
| Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор |
| ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков |
| а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази |
| кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она |
| следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил |
| била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га |
| ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв |
| {S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл |
| је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја |
| У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт |
| {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л |
| ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр |
| глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра |
| и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к |
| си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад |
| елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде |
| , отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, |
| ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује |
| — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи |
| о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то |
| <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор |
| а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S |
| па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да |
| ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем |
| ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ |
| p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к |
| о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же |
| чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст |
| :</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< |
| </p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда |
| /p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке |
| ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} |
| и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S |
| ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < |
| и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти |
| !...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не |
| еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с |
| <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и |
| чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне |
| } Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т |
| .”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје |
| војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио |
| и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј |
| роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с |
| био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н |
| е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали |
| и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> |
| рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, |
| мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал |
| екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н |
| кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг |
| и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес |
| елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др |
| јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је |
| и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка |
| тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в |
| то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н |
| капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си |
| ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не |
| , и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој |
| аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ |
| тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, |
| ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, |
| откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с |
| весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ |
| чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у |
| е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа |
| убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и |
| оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак |
| , газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З |
| муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј |
| е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к |
| има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} |
| и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како |
| реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе |
| лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао |
| ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо |
| је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} |
| и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б |
| ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн |
| елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с |
| о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб |
| аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле |
| ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно |
| пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в |
| брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m |
| ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори |
| необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д |
| да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн |
| би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? |
| не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја |
| били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће |
| ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог |
| поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д |
| ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст |
| лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу |
| одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ |
| >— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт |
| отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те |
| ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} |
| је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо |
| е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т |
| огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос |
| ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се |
| део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је |
| раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р |
| тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < |
| летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у |
| , о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше |
| ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота |
| а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и |
| ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка |
| ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед |
| мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с |
| ="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к |
| посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази |
| није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се |
| дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу |
| треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ |
| аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све |
| о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч |
| као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т |
| бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил |
| ...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп |
| ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс |
| ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си |
| он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога |
| ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб |
| ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби |
| га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц |
| {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут |
| о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, |
| мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он |
| разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с |
| ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио |
| сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо |
| нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да |
| кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S |
| , памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, |
| .</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо |
| е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр |
| куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака |
| јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк |
| она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско |
| } Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве |
| ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} |
| подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду |
| S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново |
| уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад |
| би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П |
| а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад |
| , пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт |
| же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < |
| бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} |
| седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi |
| че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне |
| ! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, |
| сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S |
| } Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив |
| ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис |
| љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п |
| и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник |
| р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма |
| — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш |
| после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р |
| ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар |
| пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви |
| сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако |
| умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б |
| и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} |
| и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц |
| ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна |
| р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б |
| , тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га |
| па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му |
| а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило |
| се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В |
| сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале |
| к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де |
| ; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; |
| иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... |
| песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно |
| , који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан |
| ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, |
| вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен |
| убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај |
| ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут |
| ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал |
| упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије |
| од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог |
| а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с |
| то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј |
| а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т |
| ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат |
| оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо |
| ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је |
| си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h |
| еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток |
| о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст |
| рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу |
| тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас |
| кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с |
| чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц |
| е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе |
| че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе |
| родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк |
| ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да |
| што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, |
| } Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе |
| Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о |
| но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, |
| теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра |
| размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао |
| и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово |
| о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у |
| ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p |
| стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не |
| у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је |
| то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з |
| не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн |
| дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче |
| као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ |
| јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била |
| ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика |
| тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п |
| иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п |
| } Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла |
| <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка |
| А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела |
| ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај |
| то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд |
| е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла |
| говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе |
| како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, |
| кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас |
| снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој |
| не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна |
| ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д |
| .</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да |
| рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да |
| рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити |
| погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана |
| свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти |
| тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов |
| латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п |
| образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар |
| , непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек |
| p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше |
| показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока |
| праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли |
| , не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет |
| м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч |
| ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је |
| дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави |
| А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви |
| Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од |
| и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, |
| како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој |
| p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ |
| p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр |
| штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно |
| н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра |
| бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми |
| к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што |
| љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду |
| е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој |
| -Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове |
| туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни |
| л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир |
| опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: |
| маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали |
| о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не |
| Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају |
| женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг |
| је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо |
| СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" |
| ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не |
| ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично |
| Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ |
| рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи |
| зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша |
| е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале |
| и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с |
| Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < |
| су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — |
| раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш |
| ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек |
| а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в |
| че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин |
| ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч |
| ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п |
| Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп |
| ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је |
| , како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д |
| Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ |
| да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. |
| p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће |
| е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} |
| иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу |
| е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са |
| а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi |
| тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} |
| p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му |
| ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— |
| </hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, |
| као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, |
| угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша |
| ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з |
| теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? |
| p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол |
| е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p |
| тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ |
| ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш |
| свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је |
| је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ |
| тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет |
| зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу |
| одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима |
| а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје |
| сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила |
| је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у |
| ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и |
| стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја |
| јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска |
| ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе |
| тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= |
| оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол |
| сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т |
| акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св |
| ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби |
| угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави |
| ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел |
| } А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н |
| рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још |
| је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З |
| остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све |
| аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз |
| ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ |
| 132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она |
| д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку |
| Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} |
| } У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да |
| ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н |
| ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине |
| елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе |
| Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц |
| } Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С |
| навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш |
| каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како |
| ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} |
| <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис |
| па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п |
| лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да |
| а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак |
| један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо |
| навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < |
| , — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi |
| тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г |
| кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт |
| орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св |
| ! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р |
| м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре |
| . — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма |
| њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко |
| јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с |
| су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се |
| ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и |
| смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p |
| ?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а |
| ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с |
| p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> |
| и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад |
| стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману |
| ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч |
| некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми |
| пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, |
| видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек |
| а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много |
| аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, |
| а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в |
| мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, |
| дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор |
| ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор |
| елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p |
| које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо |
| м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че |
| , некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ |
| ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р |
| ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући |
| Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об |
| же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т |
| њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто |
| питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном |
| варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр |
| Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста |
| а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} |
| е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога |
| рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил |
| че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, |
| има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> |
| не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао |
| ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа |
| ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти |
| он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла |
| е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат |
| му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би |
| помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> |
| олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе |
| ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б |
| е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б |
| а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао |
| <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би |
| дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр |
| о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум |
| вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио |
| таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це |
| ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника |
| дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ |
| доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са |
| н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н |
| роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир |
| ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о |
| укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк |
| ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо |
| па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и |
| мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} |
| ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, |
| о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с |
| је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p |
| олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла |
| н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам |
| pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п |
| да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз |
| о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма |
| старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, |
| ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха |
| задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом |
| иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај |
| сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек |
| оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао |
| фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је |
| би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није |
| га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S |
| да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И |
| е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши |
| чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио |
| какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у |
| Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи |
| би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају |
| било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т |
| кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, |
| а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет |
| је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала |
| весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио |
| асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б |
| опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и |
| оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ |
| сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф |
| .</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> |
| и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та |
| о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик |
| l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на |
| ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно |
| {S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб |
| д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел |
| ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ |
| ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав |
| вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= |
| оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се |
| обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја |
| е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { |
| ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус |
| аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, |
| — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило |
| а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и |
| које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока |
| навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у |
| заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с |
| Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с |
| је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н |
| ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — |
| а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом |
| И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на |
| ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p |
| у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а |
| боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака |
| би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј |
| {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт |
| зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи |
| ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— |
| лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука |
| чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад |
| је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се |
| ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот |
| ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река |
| же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре |
| с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун |
| ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из |
| ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би |
| оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго |
| или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па |
| и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је |
| рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка |
| е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он |
| рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице |
| и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада |
| S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би |
| о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: |
| што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку |
| е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио |
| т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то |
| умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по |
| би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају |
| , а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да |
| уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт |
| а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај |
| иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили |
| арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован |
| не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том |
| из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат |
| би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про |
| мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као |
| !{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов |
| убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— |
| и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S |
| , и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи |
| погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би |
| азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, |
| ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади |
| p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по |
| milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м |
| ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б |
| сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ |
| војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр |
| ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к |
| Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, |
| .{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је |
| мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р |
| > <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе |
| ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео |
| и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д |
| папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је |
| лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес |
| ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк |
| к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко |
| ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда |
| иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре |
| али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма |
| е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је |
| ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал |
| оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел |
| ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— |
| то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не |
| , да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика |
| баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а |
| у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом |
| што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц |
| де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д |
| к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и |
| ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец |
| упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби |
| тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ |
| : „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до |
| за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, |
| воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil |
| , ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма |
| после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат |
| ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је |
| је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра |
| а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро |
| доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао |
| о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад |
| ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу |
| о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а |
| ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ |
| росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме |
| разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под |
| да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то |
| ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп |
| , налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа |
| н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За |
| ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... |
| е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т |
| Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! |
| змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то |
| Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин |
| ! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га |
| а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < |
| га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи |
| ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S |
| зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— |
| хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор |
| мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З |
| е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп |
| о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова |
| потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј |
| !...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете |
| ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко |
| .. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З |
| . — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав |
| — Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. |
| хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и |
| зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што |
| га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др |
| бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са |
| аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм |
| сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско |
| неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} |
| куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к |
| та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н |
| тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је |
| ..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј |
| Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо |
| > <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде |
| т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид |
| За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н |
| етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет |
| .</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п |
| иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и |
| аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л |
| довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е |
| {S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п |
| ...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо |
| и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и |
| те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид |
| ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба |
| идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З |
| олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста |
| каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј |
| па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока |
| ="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и |
| — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са |
| ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел |
| узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим |
| зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си |
| ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год |
| туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с |
| ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо |
| она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то |
| уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј |
| Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S |
| дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро |
| ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет |
| кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с |
| -Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као |
| и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу |
| лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми |
| ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било |
| она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, |
| и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му |
| бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил |
| мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} |
| атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц |
| муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на |
| и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао |
| уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима |
| џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице |
| пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као |
| Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ |
| p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј |
| ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д |
| Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један |
| е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед |
| е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш |
| и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се |
| ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ |
| а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран |
| да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п |
| да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне |
| ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три |
| ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к |
| јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м |
| Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п |
| ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш |
| по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З |
| ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос |
| е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа |
| бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј |
| цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре |
| их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо |
| тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, |
| аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме |
| е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник |
| љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је |
| прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран |
| очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица |
| као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али |
| lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо |
| а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће |
| ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро |
| — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког |
| а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо |
| зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни |
| ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али |
| лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим |
| ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша |
| упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к |
| еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и |
| лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} |
| ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов |
| а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој |
| један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој |
| био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, |
| тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду |
| о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се |
| ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова |
| да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он |
| магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ |
| итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. |
| оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул |
| освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир |
| уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват |
| "subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и |
| а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п |
| на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и |
| з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- |
| Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ |
| могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка |
| двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно |
| Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли |
| усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, |
| и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по |
| , у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж |
| а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, |
| а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, |
| ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о |
| Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао |
| бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак |
| /p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр |
| остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l |
| е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б |
| у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека |
| спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син |
| трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а |
| а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит |
| умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к |
| том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр |
| а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој |
| , чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали |
| афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре |
| рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ |
| вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц |
| <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону |
| е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста |
| ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} |
| неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше |
| е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, |
| ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог |
| и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је |
| еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл |
| ! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А |
| емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и |
| bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. |
| ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан |
| његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било |
| е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп |
| ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре |
| !{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче |
| по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш |
| рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ |
| она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је |
| и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин |
| сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој |
| ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ |
| , — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> |
| олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр |
| добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о |
| ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у |
| изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист |
| аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара |
| и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У |
| ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег |
| проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, |
| ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести |
| ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил |
| си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал |
| дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а |
| бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак |
| то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј |
| ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с |
| Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав |
| лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа |
| но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че |
| евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи |
| } Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < |
| када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, |
| е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н |
| орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или |
| Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који |
| ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ |
| и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, |
| ="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам |
| лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. |
| д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр |
| умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао |
| а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н |
| а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код |
| ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, |
| ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него |
| треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се |
| Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун |
| А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, |
| А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о |
| ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек |
| е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл |
| га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи |
| а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам |
| н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, |
| Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе |
| а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло |
| ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту |
| е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} |
| се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п |
| ...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр |
| ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право |
| о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл |
| беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д |
| Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ |
| nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч |
| — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З |
| само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш |
| м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру |
| ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр |
| ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог |
| не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} |
| а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег |
| е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, |
| Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис |
| зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница |
| ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада |
| ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј |
| е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р |
| јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то |
| баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п |
| умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ |
| ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн |
| својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ |
| памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б |
| изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, |
| p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил |
| у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ |
| другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само |
| могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод |
| га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада |
| .</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к |
| наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат |
| S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} |
| шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе |
| ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се |
| ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п |
| и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби |
| одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже |
| је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т |
| -Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је |
| о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек |
| ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице |
| главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола |
| ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе |
| зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с |
| рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу |
| заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр |
| гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до |
| џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л |
| , кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по |
| а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој |
| лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур |
| ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо |
| је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл |
| да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< |
| а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био |
| у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на |
| Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен |
| је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из |
| ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид |
| >Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње |
| те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј |
| тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл |
| шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по |
| е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је |
| онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад |
| анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су |
| к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, |
| е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и |
| е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема |
| аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н |
| /hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, |
| ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да |
| је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је |
| есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то |
| је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си |
| ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн |
| у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син |
| део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се |
| одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с |
| тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј |
| у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск |
| уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир |
| вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так |
| за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч |
| љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен |
| ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н |
| цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она |
| еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела |
| о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств |
| .{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја |
| аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима |
| опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, |
| о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с |
| лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} |
| ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч |
| а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав |
| p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво |
| да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск |
| једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ |
| уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли |
| та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д |
| мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада |
| на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха |
| и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања |
| са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе |
| е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо |
| дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али |
| руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, |
| је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то |
| паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са |
| и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век |
| џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси |
| ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош |
| ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог |
| и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как |
| а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр |
| или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп |
| ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми |
| овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н |
| лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе |
| јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им |
| Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако |
| врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ |
| е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К |
| >„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк |
| д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па |
| пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које |
| зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк |
| свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З |
| S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат |
| о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, |
| р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска |
| ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо |
| е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је |
| а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с |
| S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо |
| кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан |
| објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп |
| {S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б |
| испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру |
| ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр |
| ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр |
| еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> |
| ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети |
| тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак |
| p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м |
| дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко |
| да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми |
| е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си |
| ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи |
| сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и |
| пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви |
| и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је |
| араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не |
| онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко |
| е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка |
| S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни |
| ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ |
| био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни |
| мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица |
| преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут |
| ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ |
| вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их |
| а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н |
| ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср |
| о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч |
| утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м |
| сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з |
| и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде |
| какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је |
| о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар |
| зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} |
| х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног |
| има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на |
| исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл |
| ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све |
| аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био |
| у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за |
| на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до |
| су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато |
| е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! |
| а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош |
| ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< |
| ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п |
| су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, |
| већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист |
| хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових |
| .{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва |
| о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска |
| олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, |
| њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — |
| че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! |
| а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г |
| “; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш |
| удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара |
| , на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак |
| !...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест |
| не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док |
| мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> |
| знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М |
| каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д |
| лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена |
| аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен |
| како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де |
| ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — |
| најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено |
| о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад |
| ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он |
| вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш |
| е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб |
| све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — |
| ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св |
| тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе |
| ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се |
| пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу |
| лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају |
| <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч |
| > <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д |
| аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п |
| ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов |
| гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т |
| ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> |
| то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части |
| урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S |
| је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И |
| ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни |
| ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> |
| е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... |
| е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина |
| леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув |
| прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше |
| ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом |
| о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. |
| ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об |
| је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав |
| Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост |
| ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ |
| здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш |
| лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле |
| , и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св |
| уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од |
| ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р |
| му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то |
| ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к |
| ? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј |
| , са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п |
| — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... |
| , овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени |
| помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже |
| а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде |
| ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од |
| хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће |
| ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да |
| т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима |
| ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме |
| укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ |
| т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од |
| е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав |
| у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил |
| ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг |
| ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ |
| г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је |
| е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл |
| епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б |
| и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу |
| е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред |
| неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није |
| , и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у |
| {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља |
| рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: |
| сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч |
| само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" |
| > <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, |
| кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} |
| им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена |
| е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> |
| него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј |
| отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о |
| остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По |
| господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си |
| зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва |
| оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S |
| ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво |
| да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би |
| не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З |
| и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад |
| је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш |
| </p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ |
| и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} |
| смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т |
| им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће |
| рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар |
| рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, |
| {S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве |
| пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р |
| да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба |
| наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете |
| ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и |
| као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р |
| е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк |
| же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну |
| ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост |
| друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т |
| много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних |
| каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо |
| очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д |
| а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био |
| м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар |
| на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S |
| е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с |
| дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу |
| добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ |
| </p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб |
| у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p |
| громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи |
| p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни |
| S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц |
| тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в |
| ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој |
| не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р |
| а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр |
| знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је |
| hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд |
| се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о |
| убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и |
| еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По |
| женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран |
| ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч |
| г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом |
| то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ |
| о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с |
| само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј |
| љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни |
| те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з |
| пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед |
| ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... |
| ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф |
| е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и |
| — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа |
| .</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н |
| орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm |
| само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, |
| оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук |
| мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е |
| е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш |
| нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку |
| /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен |
| — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако |
| p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и |
| е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа |
| а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све |
| е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; |
| ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м |
| обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње |
| вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако |
| преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо |
| ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све |
| ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м |
| и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув |
| у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара |
| тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна |
| о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу |
| "183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама |
| е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о |
| ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег |
| ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. |
| уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н |
| довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи |
| књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет |
| Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап |
| тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си |
| ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна |
| , прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон |
| е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За |
| у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< |
| ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр |
| м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст |
| </hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у |
| во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не |
| ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан |
| ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо |
| ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма |
| нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се |
| једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h |
| их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи |
| е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе |
| у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук |
| Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст |
| њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам |
| кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко |
| талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести |
| и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму |
| говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: |
| А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п |
| .{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм |
| о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит |
| ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — |
| и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; |
| мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу |
| вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д |
| курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће |
| е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког |
| ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни |
| аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи |
| иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу |
| а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен |
| е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем |
| а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће |
| и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н |
| /p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б |
| де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно |
| светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у |
| Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с |
| н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т |
| ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало |
| тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч |
| славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у |
| иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка |
| видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика |
| ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д |
| ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори |
| ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер |
| ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек |
| ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi |
| чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по |
| јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав |
| кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н |
| ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако |
| ..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између |
| е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ |
| ?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику |
| рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед |
| ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси |
| ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј |
| оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед |
| ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n |
| .</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се |
| честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 |
| енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ |
| трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м |
| пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад |
| ?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим |
| изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> |
| не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт |
| имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји |
| мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг |
| лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до |
| д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се |
| дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад |
| ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О |
| саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва |
| у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало |
| так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био |
| {S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле |
| одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз |
| ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h |
| ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј |
| ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д |
| а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не |
| ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран |
| ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б |
| увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће |
| дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени |
| се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им |
| то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с |
| авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S |
| седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им |
| о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл |
| кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> |
| путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц |
| сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов |
| ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид |
| м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, |
| покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене |
| а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин |
| и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој |
| да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш |
| и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему |
| i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п |
| ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на |
| а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с |
| редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с |
| и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне |
| рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П |
| оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре |
| искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect |
| карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S |
| не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си |
| за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење |
| приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н |
| ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} |
| и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; |
| преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел |
| и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” |
| и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе |
| но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко |
| једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — |
| колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по |
| ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд |
| -Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу |
| пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж |
| главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено |
| ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б |
| тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М |
| јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч |
| ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом |
| о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу |
| стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му |
| нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед |
| ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к |
| је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка |
| осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати |
| ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез |
| ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ |
| мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т |
| слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом |
| хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а |
| <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад |
| ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од |
| оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета |
| врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше |
| и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав |
| а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш |
| л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ |
| ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... |
| , а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило |
| ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба |
| што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го |
| ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те |
| n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> |
| љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за |
| , кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б |
| овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија |
| спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира |
| и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква |
| hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з |
| о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус |
| тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар |
| е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и |
| </hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају |
| нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < |
| мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о |
| Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ |
| {S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће |
| tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш |
| ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о |
| стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне |
| кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м |
| џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, |
| на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц |
| зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, |
| се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p |
| то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр |
| д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. |
| редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к |
| т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла |
| ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По |
| иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало |
| су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
| ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би |
| велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе |
| нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и |
| то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос |
| има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и |
| авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" |
| на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис |
| еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће |
| његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... |
| дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с |
| удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко |
| Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо |
| ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово |
| а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали |
| је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен |
| де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл |
| им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист |
| ; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и |
| уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн |
| х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн |
| с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г |
| Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра |
| Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< |
| оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и |
| > <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи |
| !)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; |
| рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре |
| > <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ |
| као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено |
| тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам |
| а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ |
| шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва |
| аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с |
| е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али |
| ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели |
| чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} |
| ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс |
| и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да |
| И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, |
| она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, |
| наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни |
| вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва |
| чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а |
| да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ |
| ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр |
| рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з |
| у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису |
| е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston |
| га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес |
| ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку |
| кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. |
| </p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид |
| голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с |
| ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да |
| д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро |
| а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број |
| .</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд |
| .</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и |
| Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг |
| p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ |
| јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< |
| .. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. |
| у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, |
| ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на |
| им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д |
| ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук |
| >И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ |
| поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... |
| милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с |
| а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск |
| нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле |
| о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на |
| то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп |
| а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч |
| не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи |
| ?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што |
| им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п |
| — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, |
| још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј |
| у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с |
| а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би |
| говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h |
| } Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так |
| ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не |
| не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} |
| ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам |
| да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в |
| шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по |
| га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је |
| ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св |
| сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично |
| осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак |
| егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и |
| нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о |
| ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а |
| мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм |
| .{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к |
| стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н |
| а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, |
| а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ |
| го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр |
| што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д |
| је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је |
| у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М |
| ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо |
| рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так |
| ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје |
| А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м |
| аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво |
| {S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М |
| кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и |
| волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д |
| кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д |
| ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је |
| ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, |
| А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур |
| к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о |
| они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме |
| у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м |
| ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. |
| осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми |
| ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не |
| ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит |
| <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> |
| ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп |
| се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} |
| и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. |
| <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега |
| } Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” |
| обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p |
| и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду |
| а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза |
| игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка |
| руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви |
| се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з |
| из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе |
| S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б |
| ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п |
| <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> |
| ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став |
| а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ |
| то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу |
| .{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до |
| .</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> |
| а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут |
| и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с |
| черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе |
| Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к |
| вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ |
| а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос |
| паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве |
| ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста |
| на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и |
| ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра |
| уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. |
| ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок |
| та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу |
| уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум |
| и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра |
| владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па |
| ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од |
| као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету |
| ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн |
| афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг |
| јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д |
| е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а |
| аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био |
| шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо |
| покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и |
| аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су |
| и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, |
| зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и |
| оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н |
| вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад |
| епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну |
| кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б |
| зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ |
| момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је |
| рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? |
| у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т |
| не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И |
| атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, |
| , застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад |
| и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у |
| у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него |
| с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему |
| но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет |
| уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, |
| вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З |
| сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, |
| и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб |
| искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа |
| сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл |
| а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева |
| ?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара |
| <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < |
| а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок |
| а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман |
| е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу |
| "178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с |
| заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? |
| је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет |
| и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се |
| ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с |
| Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо |
| и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с |
| да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м |
| кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише |
| та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ |
| — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. |
| само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из |
| ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако |
| изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S |
| е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато |
| х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни |
| е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне |
| мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи |
| ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула |
| а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т |
| о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију |
| ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с |
| рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле |
| Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д |
| алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни |
| ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о |
| Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З |
| што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш |
| ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ |
| — Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете |
| pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так |
| . {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, |
| ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи |
| и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер |
| а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л |
| у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати |
| отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари |
| Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При |
| ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене |
| ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и |
| аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн |
| колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила |
| ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет |
| л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј |
| ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти |
| е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши |
| де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко |
| те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не |
| в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија |
| ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач |
| ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј |
| ...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб |
| ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти |
| Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, |
| н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до |
| , данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ |
| и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори |
| и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо |
| , рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил |
| у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли |
| Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви |
| удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, |
| ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p |
| у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с |
| едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш |
| о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг |
| прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, |
| Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... |
| си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> |
| меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у |
| уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, |
| ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи |
| рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к |
| ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п |
| крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p |
| .</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> |
| песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> |
| ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела |
| !{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни |
| су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну |
| ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и |
| си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер |
| не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети |
| ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија |
| рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На |
| а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас |
| ?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> |
| >— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о |
| и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < |
| Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова |
| је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" |
| се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се |
| неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш |
| е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т |
| — Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, |
| ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што |
| искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика |
| а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф |
| какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас |
| треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид |
| је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < |
| а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на |
| — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража |
| и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али |
| и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. |
| милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо |
| устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла |
| абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в |
| зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај |
| е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... |
| и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n |
| ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ |
| екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи |
| угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо |
| за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну |
| за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт |
| ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т |
| <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и |
| и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и |
| м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно |
| — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој |
| у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши |
| а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и |
| {S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и |
| и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч |
| ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево |
| олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. |
| оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ |
| мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после |
| > <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма |
| рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом |
| с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд |
| аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика |
| а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле |
| <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра |
| атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> |
| асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч |
| си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за |
| ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч |
| и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” |
| ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и |
| бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела |
| ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, |
| <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш |
| .</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч |
| е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса |
| Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па |
| .. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така |
| е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ |
| „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д |
| Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје |
| опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори |
| то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат |
| ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све |
| а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у |
| ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши |
| олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и |
| , Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан |
| зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж |
| револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с |
| quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, |
| еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко |
| } Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си |
| } Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако |
| стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. |
| т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт |
| , и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка |
| води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h |
| а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д |
| S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ |
| — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе |
| сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб |
| е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу |
| једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до |
| а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по |
| евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска |
| А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је |
| акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће |
| аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се |
| титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна |
| ... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар |
| — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв |
| уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот |
| авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав |
| ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове |
| е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ |
| беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет |
| у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— |
| латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе |
| ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в |
| о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је |
| >„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о |
| кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка |
| адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди |
| ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту |
| удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује |
| ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, |
| ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б |
| о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен |
| рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / |
| а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен |
| ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав |
| се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика |
| орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност |
| неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис |
| е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! |
| р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им |
| оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет |
| , за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к |
| Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне |
| ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе |
| — Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> |
| о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове |
| , чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана |
| ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. |
| ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне |
| е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p |
| цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб |
| разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски |
| зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично |
| > <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— |
| чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј |
| владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно |
| то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— |
| </p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече |
| мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п |
| шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн |
| .{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес |
| у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср |
| вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так |
| </p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До |
| л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у |
| гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ |
| ?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам |
| спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто |
| ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, |
| > <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> |
| </p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д |
| а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> |
| се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко |
| > <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни |
| а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када |
| онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз |
| — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с |
| ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад |
| ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До |
| оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г |
| .”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац |
| тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис |
| а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п |
| ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с |
| па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, |
| еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> |
| !</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! |
| што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см |
| имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги |
| „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет |
| Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо |
| је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија |
| нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за |
| е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну |
| <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> |
| че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв |
| ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка |
| у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб |
| о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ |
| баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не |
| дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац |
| басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni |
| p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе |
| е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та |
| Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше |
| сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж |
| је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в |
| ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да |
| к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и |
| вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува |
| ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н |
| тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S |
| сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим |
| ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице |
| бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> |
| скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с |
| окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили |
| ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или |
| кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним |
| мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л |
| је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S |
| да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н |
| ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један |
| ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н |
| ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов |
| верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат |
| имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не |
| и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> |
| ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа |
| је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје |
| -Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} |
| брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању |
| краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за |
| малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино |
| хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши |
| , јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По |
| му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане |
| о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни |
| ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h |
| тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи |
| прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше |
| нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј |
| за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали |
| себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т |
| очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с |
| зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст |
| јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да |
| обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка |
| слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И |
| >Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој |
| l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> |
| веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре |
| ’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев |
| волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. |
| снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више |
| јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко |
| днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} |
| х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у |
| рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д |
| онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож |
| то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир |
| > <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче |
| луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск |
| от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св |
| написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н |
| ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма |
| , а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово |
| а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” |
| овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n |
| у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује |
| о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и |
| ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија |
| јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д |
| по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није |
| Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање |
| Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, |
| свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да |
| ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим |
| ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка |
| — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће |
| раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због |
| раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с |
| до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да |
| узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка |
| еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра |
| па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи |
| ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој |
| 25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет |
| онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора |
| шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад |
| ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, |
| и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, |
| очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум |
| неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост |
| сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин |
| p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве |
| трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа |
| Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће |
| л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} |
| ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве |
| колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г |
| дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад |
| неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка |
| пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи |
| ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас |
| пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср |
| се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с |
| сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} |
| заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у |
| поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад |
| и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча |
| еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон |
| анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц |
| ="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна |
| о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" |
| и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п |
| оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по |
| руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и |
| једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави |
| по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, |
| ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј |
| им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на |
| ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че |
| ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав |
| ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон |
| on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују |
| луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и |
| > <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку |
| е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ |
| аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј |
| као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани |
| све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За |
| , не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и |
| рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и |
| причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u |
| што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст |
| а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де |
| ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн |
| сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш |
| су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с |
| е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < |
| ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ |
| места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} |
| , ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в |
| Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п |
| је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој |
| да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру |
| никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв |
| у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл |
| јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч |
| тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно |
| вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис |
| -тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! |
| меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње |
| о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им |
| ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п |
| улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе |
| и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита |
| ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може |
| оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм |
| вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери |
| ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим |
| те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати |
| чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи |
| а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста |
| Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе |
| ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос |
| вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S |
| „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ |
| ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. |
| не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д |
| многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи |
| и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична |
| е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва |
| иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш |
| му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к |
| ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п |
| челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква |
| ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту |
| код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев |
| око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да |
| да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми |
| и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит |
| никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита |
| д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и |
| јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, |
| а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило |
| ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру |
| ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл |
| ”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи |
| и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма |
| а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви |
| тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им |
| ..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск |
| ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле |
| {S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да |
| /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м |
| две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл |
| кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог |
| врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М |
| ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни |
| младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н |
| икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
| исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи |
| мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И |
| ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан |
| је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку |
| дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт |
| сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и |
| мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ |
| иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, |
| Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како |
| и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, |
| већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије |
| саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 |
| м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па |
| тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење |
| ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан |
| о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, |
| тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з |
| е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге |
| м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о |
| оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо |
| о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< |
| искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр |
| Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба |
| ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т |
| еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да |
| шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни |
| етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как |
| еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о |
| пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је |
| це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и |
| а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ |
| } Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на |
| ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим |
| .{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт |
| огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако |
| реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их |
| ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава |
| аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по |
| а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру |
| о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за |
| и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо |
| не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих |
| ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те |
| ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И |
| двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко |
| ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д |
| где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим |
| ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш |
| Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је |
| , та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У |
| ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ |
| ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба |
| дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше |
| S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. |
| га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу |
| ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И |
| ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о |
| ..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н |
| што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли |
| знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка |
| недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов |
| едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да |
| -за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос |
| е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, |
| /p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово |
| роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум |
| може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке |
| ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр |
| кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј |
| ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол |
| — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија |
| девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А |
| ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и |
| > <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру |
| драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! |
| убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме |
| је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- |
| ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни |
| ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати |
| к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек |
| ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол |
| S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. |
| за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј |
| и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} |
| > кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, |
| су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је |
| Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр |
| м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп |
| а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p |
| кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим |
| спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу |
| праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то |
| ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как |
| тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви |
| у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д |
| поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си |
| такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п |
| з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ |
| рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик |
| . — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те |
| е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. |
| ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то |
| зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу |
| је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно |
| Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па |
| о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> |
| окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен |
| етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се |
| де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр |
| hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д |
| ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа |
| , црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр |
| !...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку |
| едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој |
| пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт |
| но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути |
| си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш |
| амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер |
| великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или |
| ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг |
| оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот |
| ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са |
| о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, |
| у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај |
| кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: |
| /p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п |
| о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад |
| дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к |
| пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с |
| обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви |
| о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта |
| и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у |
| ?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног |
| н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и |
| ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић |
| ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с |
| ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу |
| којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као |
| едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана |
| дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад |
| А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал |
| ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а |
| <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. |
| твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд |
| ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil |
| од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн |
| арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има |
| си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З |
| лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин |
| уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл |
| и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која |
| обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — |
| обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т |
| покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n |
| и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} |
| и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич |
| ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво |
| ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... |
| рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек |
| ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. |
| се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме |
| мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб |
| , кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув |
| је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо |
| ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан |
| рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г |
| изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је |
| икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра |
| не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с |
| ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало |
| {S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна |
| S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом |
| калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј |
| ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије |
| се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци |
| и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и |
| Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла |
| и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су |
| ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све |
| се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар |
| , почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос |
| аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” |
| ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как |
| а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di |
| ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша |
| нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { |
| плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок |
| ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си |
| усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег |
| трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв |
| искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ |
| сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та |
| итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни |
| је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори |
| се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр |
| алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, |
| си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с |
| у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва |
| тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор |
| је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је |
| им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р |
| куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у |
| >— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < |
| кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... |
| смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн |
| ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит |
| па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, |
| не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној |
| момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп |
| какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј |
| шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед |
| учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к |
| овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и |
| измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} |
| глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр |
| си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па |
| нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде |
| .. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан |
| Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте |
| павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније |
| тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској |
| а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа |
| а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча |
| /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си |
| дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си |
| је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако |
| работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр |
| ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога |
| сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је |
| отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: |
| толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к |
| опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел |
| х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог |
| или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива |
| рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век |
| страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св |
| S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази |
| ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз |
| у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, |
| а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави |
| та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д |
| помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор |
| младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит |
| ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ |
| ! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту |
| при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев |
| одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, |
| вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш |
| е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа |
| n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к |
| ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману |
| но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п |
| у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве |
| не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује |
| аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе |
| таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи |
| твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка |
| /p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз |
| S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг |
| ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда |
| се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од |
| год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо |
| ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} |
| а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не |
| мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош |
| ...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, |
| враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А |
| не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши |
| се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао |
| тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше |
| је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо |
| оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови |
| оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка |
| ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м |
| одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац |
| ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим |
| подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече |
| езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, |
| урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један |
| е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. |
| си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н |
| и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време |
| ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти |
| а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д |
| уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук |
| ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< |
| hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г |
| ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу |
| i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. |
| а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел |
| чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече |
| ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што |
| то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра |
| чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор |
| овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док |
| ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < |
| ..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб |
| тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев |
| за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не |
| алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори |
| си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да |
| ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен |
| да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> |
| ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти |
| равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S |
| душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи |
| је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм |
| себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> |
| олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува |
| он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж |
| ...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма |
| S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с |
| ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи |
| а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар |
| Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један |
| ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути |
| в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, |
| <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> |
| ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше |
| зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да |
| те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што |
| а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру |
| ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко |
| са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура |
| д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с |
| ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли |
| ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал |
| ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т |
| е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л |
| вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику |
| к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се |
| м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — |
| борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с |
| неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не |
| ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да |
| ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> |
| 7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти |
| — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан |
| да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер |
| ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! |
| е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са |
| иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — |
| Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” |
| тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S |
| <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо |
| да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и |
| .. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти |
| оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ |
| а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст |
| у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по |
| њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли |
| х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр |
| у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј |
| лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат |
| а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га |
| Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави |
| иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, |
| ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n |
| ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са |
| де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... |
| зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је |
| , рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек |
| минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и |
| астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва |
| ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да |
| си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра |
| ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући |
| а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг |
| {S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— |
| у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац |
| у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш |
| опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} |
| е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји |
| дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д |
| о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека |
| - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си |
| њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче |
| тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се |
| знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, |
| вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла |
| кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та |
| по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол |
| аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” |
| — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н |
| hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам |
| стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб |
| евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар |
| Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри |
| ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и |
| ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис |
| ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< |
| нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м |
| дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук |
| <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје |
| омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч |
| на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? |
| е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п |
| чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а |
| ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр |
| , лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни |
| си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш |
| ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p |
| што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. |
| и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— |
| а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут |
| е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} |
| а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст |
| пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п |
| цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ |
| ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна |
| !{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка |
| ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с |
| превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о |
| ..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст |
| дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! |
| а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит |
| од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада |
| и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи |
| ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на |
| ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М |
| главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> |
| е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау |
| одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара |
| у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива |
| рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам |
| ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу |
| нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в |
| више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је |
| ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што |
| еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
| а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир |
| ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради |
| , драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S |
| кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже |
| селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце |
| баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида |
| ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни |
| од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из |
| аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир |
| ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви |
| е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо |
| као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у |
| омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> |
| е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в |
| х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t |
| м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н |
| мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о |
| те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — |
| е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б |
| а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк |
| .</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема |
| l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> |
| ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао |
| при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм |
| богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из |
| смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул |
| а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, |
| — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} |
| ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир |
| ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут |
| и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се |
| ...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма |
| чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона |
| осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат |
| ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и |
| рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и |
| младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј |
| еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она |
| ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так |
| херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн |
| неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он |
| урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп |
| ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! |
| се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: |
| ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа |
| бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну |
| а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој |
| еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато |
| тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет |
| у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно |
| ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: |
| краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ |
| ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по |
| } Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д |
| као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра |
| н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на |
| да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде |
| свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д |
| с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к |
| ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, |
| мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит |
| чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко |
| у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука |
| ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је |
| вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора |
| ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но |
| да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом |
| ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи |
| нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб |
| ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп |
| у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма |
| Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" |
| тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и |
| ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect |
| црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле |
| ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца |
| е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б |
| се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк |
| нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо |
| ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и |
| о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни |
| исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо |
| нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с |
| ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок |
| се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа |
| у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити |
| из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа |
| кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са |
| отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла |
| , истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н |
| S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор |
| ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр |
| исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер |
| акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, |
| ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ |
| би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо |
| а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ |
| аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у |
| а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј |
| а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова |
| м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек |
| е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел |
| дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ |
| з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане |
| а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} |
| , Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ |
| и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж |
| отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” |
| уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске |
| , каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал |
| ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, |
| ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време |
| а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> |
| t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г |
| и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к |
| маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога |
| жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово |
| ="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме |
| у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз |
| али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от |
| е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра |
| стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п |
| Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта |
| унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице |
| ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут |
| жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука |
| иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и |
| гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је |
| , а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца |
| ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству |
| од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано |
| отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си |
| и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск |
| а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п |
| е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н |
| ? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач |
| е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б |
| огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј |
| ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних |
| арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т |
| ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и |
| рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр |
| Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао |
| уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани |
| о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а |
| она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да |
| /p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре |
| е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал |
| атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. |
| стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш |
| ...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес |
| ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} |
| силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн |
| татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине |
| о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се |
| ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о |
| milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством |
| буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк |
| <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < |
| кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote |
| пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера |
| ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div |
| је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио |
| кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад |
| парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак |
| а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље |
| ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн |
| иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св |
| е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б |
| quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} |
| зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— |
| соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер |
| е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала |
| знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол |
| ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з |
| ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр |
| од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" |
| то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат |
| онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео |
| а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј |
| ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га |
| у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з |
| гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ |
| у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п |
| !{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе |
| н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио |
| коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м |
| нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи |
| срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п |
| о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о |
| " /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте |
| у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг |
| ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По |
| водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи |
| ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У |
| о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич |
| роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п |
| узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам |
| итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! |
| тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да |
| смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет |
| нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле |
| објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе |
| } Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм |
| чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q |
| .</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног |
| -Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о |
| за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине |
| није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг |
| } Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели |
| ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по |
| а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" |
| е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, |
| ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва |
| она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари |
| ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о |
| риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл |
| коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је |
| на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов |
| ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв |
| е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за |
| ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће |
| смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг |
| а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б |
| е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п |
| ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за |
| Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј |
| аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед |
| боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} |
| певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ |
| /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. |
| слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у |
| весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе |
| од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као |
| ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле |
| глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и |
| ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц |
| кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је |
| {S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику |
| њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу |
| треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он |
| ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де |
| о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< |
| и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј |
| } Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан |
| Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, |
| ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до |
| м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било |
| али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко |
| жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- |
| за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт |
| а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани |
| лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети |
| дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S |
| ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с |
| прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> |
| ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с |
| сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци |
| малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас |
| да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр |
| кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг |
| домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз |
| ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен |
| аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се |
| анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке |
| сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з |
| акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. |
| укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како |
| ?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила |
| чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији |
| дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и |
| Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> |
| Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија |
| се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т |
| а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л |
| е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п |
| , а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и |
| е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о |
| а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а |
| себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. |
| же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан |
| , која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub |
| осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к |
| ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} |
| овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг |
| о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по |
| је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и |
| или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, |
| ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p |
| двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник |
| честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам |
| цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, |
| та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла |
| аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов |
| е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу |
| и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте |
| огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
| морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био |
| га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н |
| сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам |
| ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п |
| у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с |
| отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и |
| — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с |
| од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег |
| ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао |
| т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс |
| бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок |
| у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни |
| и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али |
| та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за |
| , као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане |
| жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з |
| интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди |
| тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је |
| ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао |
| у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л |
| гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су |
| о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка |
| сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср |
| ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п |
| <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде |
| остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој |
| а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб |
| други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д |
| древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура |
| ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна |
| ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се |
| и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После |
| та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум |
| руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама |
| екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши |
| се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с |
| та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h |
| у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју |
| му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних |
| , у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! |
| седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога |
| .{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо |
| p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу |
| есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл |
| илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ |
| .{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе |
| акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк |
| ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м |
| радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да |
| одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па |
| у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто |
| дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј |
| ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата |
| еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у |
| је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х |
| или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н |
| се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар |
| Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су |
| предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док |
| еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х |
| не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi |
| } Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат |
| а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла |
| кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с |
| оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк |
| овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м |
| нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и |
| и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст |
| демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп |
| долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора |
| и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква |
| ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако |
| Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона |
| могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ |
| ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ |
| илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг |
| ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т |
| изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре |
| а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит |
| , да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа |
| /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта |
| гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { |
| "48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S |
| девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем |
| S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо |
| и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у |
| ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, |
| ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла |
| мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в |
| тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и |
| један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ |
| еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у |
| .{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па |
| у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен |
| о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка |
| маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато |
| татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну |
| ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк |
| Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом |
| ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам |
| ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к |
| главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз |
| на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме |
| м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на |
| држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је |
| својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб |
| S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, |
| то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м |
| рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к |
| проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове |
| аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана |
| ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к |
| , па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М |
| евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га |
| амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с |
| фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка |
| и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем |
| није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо |
| мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко |
| абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због |
| ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру |
| се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала |
| ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К |
| S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул |
| што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него |
| ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл |
| се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно |
| чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири |
| ..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он |
| е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А |
| а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи |
| ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, |
| а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа |
| , не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен |
| целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев |
| раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост |
| је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је |
| није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу |
| на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре |
| а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит |
| однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш |
| </head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к |
| издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н |
| а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и |
| накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к |
| к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш |
| дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч |
| о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до |
| ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о |
| у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на |
| огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о |
| авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м |
| онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр |
| и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н |
| и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј |
| о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер |
| да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < |
| ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил |
| (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не |
| и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в |
| упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше |
| шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до |
| ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к |
| еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д |
| у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни |
| (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П |
| види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а |
| Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота |
| помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч |
| ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха |
| и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не |
| нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр |
| вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ |
| ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел |
| попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б |
| ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их |
| па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p |
| еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти |
| итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ |
| итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт |
| у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч |
| иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p |
| џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не |
| е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника |
| вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма |
| нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... |
| чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> |
| е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн |
| накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво |
| својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче |
| дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед |
| де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и |
| бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев |
| следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б |
| на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро |
| штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед |
| оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, |
| веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш |
| ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је |
| вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви |
| ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога |
| ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, |
| моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах |
| !{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по |
| l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос |
| >Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч |
| рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < |
| е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо |
| ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п |
| охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све |
| у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод |
| пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, |
| теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} |
| било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б |
| е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што |
| устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам |
| павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе |
| е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што |
| говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра |
| ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима |
| а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви |
| "122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др |
| јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н |
| у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па |
| штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка |
| гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор |
| мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п |
| врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра |
| бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе |
| ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај |
| — Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" |
| рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г |
| други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, |
| д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао |
| и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb |
| , рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p |
| да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н |
| па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и |
| непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р |
| аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S |
| у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б |
| брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с |
| вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи |
| прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн |
| кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР |
| ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к |
| доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио |
| се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам |
| мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а |
| рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа |
| — Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте |
| /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој |
| младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з |
| доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог |
| оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се |
| ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала |
| уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? |
| ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им |
| >На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di |
| l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < |
| а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је |
| </p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг |
| е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед |
| Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д |
| , јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и |
| ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет |
| ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом |
| у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р |
| е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, |
| она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и |
| водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него |
| епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир |
| и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т |
| {S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га |
| Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли |
| етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> |
| ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо |
| сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека |
| а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и |
| га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а |
| допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг |
| и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра |
| кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте |
| не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, |
| и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки |
| ..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ |
| сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З |
| > </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па |
| инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер |
| даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл |
| кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога |
| з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк |
| „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, |
| поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме |
| о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту |
| да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n |
| ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, |
| раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> |
| <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав |
| .</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт |
| оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми |
| е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з |
| корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т |
| ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> |
| ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на |
| ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску |
| нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х |
| ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с |
| гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч |
| м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба |
| се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред |
| дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума |
| ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г |
| аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с |
| изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н |
| у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је |
| и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму |
| ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у |
| и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је |
| мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си |
| че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли |
| ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе |
| а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље |
| ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане |
| да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м |
| ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S |
| и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив |
| чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик |
| авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по |
| еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под |
| — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду |
| и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м |
| шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} |
| опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн |
| ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А |
| осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет |
| <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч |
| и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла |
| што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз |
| као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< |
| и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и |
| свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и |
| то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт |
| поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н |
| во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к |
| енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( |
| ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј |
| ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др |
| откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, |
| } Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се |
| дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb |
| и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи |
| рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо |
| вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о |
| тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о |
| ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а |
| дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука |
| ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н |
| Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од |
| и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з |
| само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се |
| домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч |
| д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке |
| > <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с |
| си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} |
| г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан |
| стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil |
| ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по |
| икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да |
| и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и |
| си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн |
| врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем |
| има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе |
| ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж |
| ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли |
| скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> |
| диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор |
| летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч |
| као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм |
| оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил |
| ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к |
| теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} |
| а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, |
| еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи |
| ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви |
| ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем |
| арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. |
| а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са |
| да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау |
| даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно |
| ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S |
| Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе |
| драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг |
| <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П |
| што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр |
| у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико |
| к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д |
| {S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н |
| и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д |
| лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном |
| l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп |
| >Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l |
| вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си |
| а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi |
| њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од |
| та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред |
| хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, |
| сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А |
| вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S |
| и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о |
| чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но |
| а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш |
| си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h |
| {S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо |
| пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — |
| Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! |
| и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте |
| гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, |
| мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно |
| вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн |
| Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико |
| цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т |
| ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил |
| џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и |
| мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и |
| е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p |
| е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же |
| реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн |
| ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> |
| нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је |
| ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише |
| о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та |
| спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ |
| одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко |
| ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см |
| {S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М |
| ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г |
| ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по |
| ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха |
| ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити |
| грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра |
| Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст |
| е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то |
| p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око |
| ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, |
| </hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели |
| }Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га |
| изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S |
| ; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он |
| ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што |
| време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри |
| о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— |
| ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? |
| се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока |
| чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н |
| није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к |
| пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има |
| јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п |
| и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род |
| ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} |
| тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о |
| е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ |
| граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та |
| ” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана |
| ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој |
| кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће |
| чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти |
| о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз |
| ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са |
| е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја |
| таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве |
| омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 |
| одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон |
| , које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ |
| отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с |
| грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш |
| о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м |
| је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра |
| касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако |
| Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали |
| тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, |
| , нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по |
| дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре |
| жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} |
| престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је |
| <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча |
| ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> |
| цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и |
| есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с |
| едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође |
| р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то |
| .{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман |
| , и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед |
| ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн |
| те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као |
| акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио |
| — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} |
| S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ |
| ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде |
| није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га |
| би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и |
| зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута |
| тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни |
| друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла |
| љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са |
| аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што |
| ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с |
| , опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му |
| — Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт |
| ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} |
| ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб |
| ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом |
| конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о |
| ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј |
| галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего |
| у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра |
| овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с |
| извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км |
| номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк |
| се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две |
| „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри |
| ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они |
| се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам |
| евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ |
| ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате |
| Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл |
| } Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од |
| <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не |
| у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово |
| лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн |
| је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} |
| и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с |
| uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, |
| </p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур |
| "128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и |
| се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж |
| у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама |
| свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу |
| утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој |
| ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> |
| умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, |
| атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г |
| у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш |
| син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т |
| тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн |
| пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока |
| ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п |
| поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра |
| не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" |
| после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. |
| и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед |
| речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру |
| ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми |
| ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> |
| ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п |
| пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по |
| кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора |
| к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к |
| ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе |
| .{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач |
| ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став |
| комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је |
| ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ |
| грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис |
| глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал |
| искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И |
| /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно |
| Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с |
| е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед |
| но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, |
| танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ |
| l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави |
| видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г |
| ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле |
| ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г |
| вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p |
| ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не |
| ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S |
| , Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д |
| „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе |
| знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, |
| шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да |
| ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир |
| ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн |
| Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д |
| ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> |
| милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир |
| оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара |
| радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра |
| ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра |
| шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ |
| путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми |
| е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — |
| с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, |
| — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< |
| амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба |
| љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен |
| а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ |
| у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к |
| е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за |
| аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги |
| вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ |
| „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и |
| b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М |
| зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол |
| и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор |
| тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о |
| да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш |
| ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и |
| } Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег |
| е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, |
| ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S |
| да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м |
| а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ |
| S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} |
| — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел |
| >— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес |
| вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти |
| с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона |
| вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол |
| ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике |
| у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту |
| да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар |
| најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше |
| ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они |
| та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ |
| !{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч |
| ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при |
| л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном |
| паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з |
| м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, |
| си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што |
| ..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр |
| оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де |
| да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и |
| потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у |
| то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с |
| и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн |
| ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < |
| ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу |
| су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол |
| и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — |
| а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак |
| е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д |
| е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п |
| се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш |
| ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз |
| а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т |
| све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви |
| ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр |
| ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо |
| ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З |
| читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и |
| зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка |
| вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з |
| ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа |
| и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи |
| — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, |
| увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. |
| /hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d |
| и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак |
| обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово |
| пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите |
| на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи |
| Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н |
| нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} |
| ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те |
| ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је |
| ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је |
| а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< |
| ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч |
| /head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд |
| год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том |
| омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К |
| секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма |
| ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш |
| аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил |
| дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани |
| риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит |
| ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога |
| а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се |
| тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж |
| лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за |
| јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас |
| ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је |
| о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за |
| јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з |
| b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне |
| си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона |
| је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс |
| еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал |
| дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис |
| ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један |
| ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој |
| распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак |
| не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише |
| , што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб |
| у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и |
| о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} |
| у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, |
| — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед |
| м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му |
| ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S |
| /p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго |
| алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше |
| а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су |
| и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш |
| паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша |
| и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} |
| ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} |
| раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! |
| ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и |
| е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И |
| е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха |
| , она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена |
| зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може |
| м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, |
| ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш |
| >А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде |
| сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети |
| у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол |
| ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и |
| мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п |
| остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек |
| и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону |
| а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> |
| , ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се |
| Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат |
| вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит |
| „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с |
| као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор |
| тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето |
| ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к |
| а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... |
| ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p |
| а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, |
| м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ |
| да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о |
| шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов |
| на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори |
| , узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" |
| као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и |
| је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу |
| икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. |
| те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар |
| ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее |
| шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак |
| се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и |
| городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко |
| етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва |
| иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати |
| лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу |
| и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава |
| аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи |
| pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту |
| па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним |
| „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се |
| она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. |
| , нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг |
| тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор |
| по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј |
| Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове |
| хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска |
| и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} |
| начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л |
| а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з |
| кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук |
| све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо |
| а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М |
| канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о |
| у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} |
| рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам |
| до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош |
| над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < |
| сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч |
| ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа |
| на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао |
| љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо |
| !{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а |
| .{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и |
| <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг |
| х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и |
| ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п |
| трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви |
| цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка |
| чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го |
| ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз |
| ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера |
| а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они |
| и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч |
| је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ |
| е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л |
| p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, |
| >— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о |
| али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави |
| Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к |
| се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка |
| па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ |
| е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г |
| /p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не |
| ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све |
| кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб |
| — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с |
| </p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је |
| је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач |
| о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим |
| азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и |
| е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан |
| свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв |
| и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад |
| , ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ |
| влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. |
| јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, |
| потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш |
| смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст |
| се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе |
| } Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко |
| авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета |
| /p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р |
| појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв |
| неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да |
| ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи |
| главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци |
| уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом |
| менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље |
| Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ |
| и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у |
| ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ |
| еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд |
| м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она |
| "72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. |
| о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога |
| сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн |
| дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт |
| је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к |
| {S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче |
| че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. |
| р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест |
| Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј |
| бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в |
| Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск |
| о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, |
| то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек |
| .{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ |
| рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ |
| тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з |
| ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов |
| ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} |
| ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где |
| твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов |
| ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, |
| а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S |
| е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да |
| приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г |
| ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн |
| м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим |
| quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за |
| о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад |
| спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право |
| из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви |
| А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка |
| да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о |
| ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо |
| сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к |
| , у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва |
| рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро |
| <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... |
| влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано |
| срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде |
| едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи |
| није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит |
| ; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и |
| ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је |
| да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
| и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал |
| онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} |
| и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, |
| нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво |
| Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку |
| енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о |
| S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м |
| до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману |
| том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист |
| ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош |
| ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи |
| , од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н |
| албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој |
| шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но |
| те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са |
| патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт |
| мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив |
| ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж |
| пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни |
| узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј |
| и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма |
| л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д |
| други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п |
| осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали |
| ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе |
| да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св |
| усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му |
| , пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио |
| трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад |
| ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг |
| шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ |
| , а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су |
| шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г |
| и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т |
| ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што |
| ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p |
| лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т |
| купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п |
| уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је |
| {S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т |
| обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап |
| ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не |
| гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу |
| једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— |
| добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з |
| епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом |
| на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске |
| чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго |
| ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об |
| слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон |
| ..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п |
| и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно |
| те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу |
| у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се |
| е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск |
| ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу |
| све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш |
| Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу |
| беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле |
| ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку |
| е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц |
| тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив |
| ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск |
| Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д |
| оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. |
| ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п |
| овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма |
| ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и |
| е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф |
| држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па |
| е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не |
| и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их |
| иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д |
| речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као |
| не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово |
| зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс |
| говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} |
| {S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т |
| он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика |
| то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с |
| кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак |
| Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г |
| руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти |
| о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк |
| и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов |
| можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, |
| .{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале |
| мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с |
| у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња |
| ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика |
| ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог |
| само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < |
| само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с |
| три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први |
| у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и |
| тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу |
| ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi |
| је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус |
| </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор |
| нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д |
| идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није |
| фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < |
| епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским |
| зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину |
| , која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> |
| је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да |
| нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — |
| за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет |
| е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за |
| оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она |
| екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп |
| ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж |
| гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б |
| оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе |
| собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију |
| Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г |
| — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако |
| ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка |
| му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо |
| е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап |
| акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... |
| ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но |
| е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко |
| гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји |
| стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр |
| Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила |
| анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л |
| руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К |
| лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој |
| ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по |
| шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св |
| ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука |
| ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал |
| њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката |
| та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он |
| е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај |
| нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев |
| рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је |
| већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала |
| ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к |
| већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у |
| дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. |
| ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к |
| је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} |
| г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела |
| еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков |
| S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци |
| и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис |
| ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод |
| таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад |
| отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене |
| ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов |
| !{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до |
| {S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи |
| да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту |
| м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме |
| S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} |
| га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} |
| да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој |
| те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi |
| е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са |
| ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш |
| дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога |
| се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи |
| (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к |
| ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п |
| {S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, |
| Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло |
| едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј |
| и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, |
| атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, |
| гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид |
| катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па |
| — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за |
| ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> |
| то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис |
| збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш |
| Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч |
| /p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор |
| и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели |
| Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m |
| рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес |
| >— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ |
| пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по |
| орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов |
| ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се |
| пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S |
| аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу |
| полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека |
| и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} |
| у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} |
| </p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он |
| ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р |
| че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то |
| амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод |
| пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок |
| што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d |
| м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р |
| о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише |
| одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р |
| ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин |
| есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м |
| о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, |
| стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што |
| змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б |
| шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре |
| је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је |
| тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У |
| ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори |
| развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају |
| стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и |
| во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку |
| собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио |
| ="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку |
| данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < |
| даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која |
| на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, |
| мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах |
| и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме |
| у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно |
| ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не |
| -Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи |
| о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ |
| у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} |
| ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да |
| с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, |
| Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма |
| ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h |
| узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги |
| заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код |
| очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — |
| еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце |
| Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што |
| азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па |
| е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и |
| ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим |
| кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с |
| сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије |
| l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, |
| сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба |
| <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с |
| Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж |
| еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> |
| отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д |
| о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< |
| ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha |
| , на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу |
| е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе |
| } Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} |
| ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба |
| i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п |
| ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с |
| огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об |
| .</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ |
| веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс |
| росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н |
| ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ |
| ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про |
| са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе |
| ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш |
| рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно |
| ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по |
| ?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г |
| ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел |
| ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих |
| неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил |
| био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из |
| е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда |
| амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше |
| на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" |
| баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с |
| постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије |
| пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо |
| у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често |
| рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју |
| ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с |
| оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин |
| пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело |
| да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... |
| о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко |
| оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с |
| је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. |
| Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> |
| ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при |
| ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да |
| мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен |
| , јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп |
| еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ |
| е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им |
| е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ |
| џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр |
| била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з |
| анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво |
| атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши |
| ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и |
| малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ |
| ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн |
| де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в |
| оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има |
| керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S |
| стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми |
| осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат |
| слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не |
| свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма |
| е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < |
| l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза |
| , свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — |
| {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам |
| бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети |
| ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о |
| ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам |
| рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: |
| раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра |
| и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг |
| . „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и |
| ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа |
| лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос |
| суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” |
| рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так |
| стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с |
| p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с |
| неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} |
| аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им |
| дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов |
| е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да |
| арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с |
| , попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све |
| љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо |
| на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу |
| о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија |
| ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше |
| та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" |
| еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л |
| без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, |
| обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в |
| у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= |
| још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук |
| нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит |
| амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак |
| саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> |
| о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, |
| на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с |
| тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а |
| лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко |
| било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од |
| венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл |
| заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није |
| о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ |
| и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с |
| } Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ |
| никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао |
| ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск |
| раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст |
| одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј |
| еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п |
| му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им |
| ..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош |
| ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... |
| ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” |
| лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св |
| ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво |
| а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг |
| љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п |
| ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да |
| каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та |
| ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут |
| туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К |
| вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст |
| како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст |
| уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста |
| ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да |
| ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну |
| а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м |
| а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука |
| колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер |
| шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група |
| гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем |
| <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил |
| о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. |
| вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи |
| — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше |
| ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла |
| рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му |
| у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета |
| седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од |
| разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... |
| д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, |
| је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s |
| антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; |
| еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп |
| године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С |
| при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе |
| овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна |
| скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п |
| м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук |
| егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу |
| у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S |
| не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува |
| имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, |
| е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- |
| {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т |
| можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н |
| га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по |
| ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи |
| кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл |
| игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку |
| > у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле |
| лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас |
| к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен |
| рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов |
| твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ |
| је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в |
| не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар |
| ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по |
| све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави |
| табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком |
| џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете |
| окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, |
| е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... |
| ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! |
| </hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с |
| ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се |
| надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад |
| и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж |
| ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се |
| Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ |
| е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= |
| е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> |
| нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” |
| n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла |
| рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м |
| а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да |
| ...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има |
| ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле |
| е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што |
| аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. |
| не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> |
| па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра |
| нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> |
| не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем |
| њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п |
| хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми |
| прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска |
| >Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд |
| и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу |
| е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми |
| е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк |
| ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад |
| тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас |
| искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска |
| батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и |
| идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн |
| а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров |
| тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов |
| , та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с |
| ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — |
| S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П |
| та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав |
| еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј |
| како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече |
| и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср |
| и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути |
| збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> |
| , Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је |
| опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос |
| Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че |
| оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на |
| си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн |
| деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко |
| а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми |
| нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану |
| ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама |
| .{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво |
| <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска |
| видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и |
| на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" |
| .{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, |
| он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов |
| ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi |
| пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми |
| те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н |
| } Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос |
| неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе |
| рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ |
| , — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как |
| а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв |
| е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} |
| о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу |
| питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п |
| > <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! |
| собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али |
| на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в |
| аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек |
| } Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з |
| теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — |
| е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п |
| ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех |
| би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. |
| ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} |
| па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си |
| Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как |
| ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат |
| е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и |
| што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и |
| бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p |
| што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p |
| те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете |
| равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... |
| те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат |
| S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П |
| вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: |
| бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп |
| криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него |
| им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт |
| > <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б |
| оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н |
| пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра |
| је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, |
| </p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к |
| друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј |
| чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ |
| је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк |
| се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о |
| <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ |
| ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и |
| пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} |
| ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> |
| ! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај |
| че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте |
| л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p |
| , што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к |
| риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П |
| ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето |
| да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п |
| .</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо |
| вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст |
| Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в |
| кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким |
| нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало |
| што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p |
| и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н |
| д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је |
| ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д |
| ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} |
| тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат |
| то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос |
| смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев |
| спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т |
| и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве |
| ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало |
| ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. |
| на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет |
| је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т |
| ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи |
| уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — |
| осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н |
| о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за |
| они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј |
| приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају |
| виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват |
| ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи |
| женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о |
| тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А |
| се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ |
| иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој |
| цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти |
| ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К |
| мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < |
| воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ |
| тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек |
| или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли |
| ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву |
| г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш |
| ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод |
| ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, |
| ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије |
| дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { |
| ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н |
| у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј |
| p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како |
| заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр |
| а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и |
| Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; |
| су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и |
| арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н |
| и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н |
| да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба |
| верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т |
| е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п |
| то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу |
| м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер |
| ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. |
| Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба |
| чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к |
| кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, |
| се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел |
| рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке |
| су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла |
| тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј |
| ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми |
| а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во |
| је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала |
| се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и |
| него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с |
| размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој |
| племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији |
| нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу |
| ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња |
| ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само |
| и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све |
| <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује |
| знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале |
| ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за |
| се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече |
| ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове |
| Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с |
| И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц |
| четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те |
| одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни |
| викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а |
| аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— |
| ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи |
| {S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв |
| штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> |
| тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру |
| тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да |
| времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали |
| до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас |
| ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit |
| сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и |
| ..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да |
| <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо |
| и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша |
| те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш |
| споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по |
| тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво |
| муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д |
| м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно |
| и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p |
| !!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! |
| реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с |
| Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> |
| а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у |
| би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... |
| свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба |
| у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, |
| е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к |
| иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш |
| натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. |
| стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, |
| рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе |
| драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде |
| лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там |
| ”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј |
| и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ |
| обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али |
| кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
| вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв |
| о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ |
| ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао |
| а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в |
| да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син |
| да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S |
| ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у |
| ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} |
| орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк |
| и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр |
| хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја |
| покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави |
| — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он |
| а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, |
| Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви |
| Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н |
| с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} |
| удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони |
| и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од |
| а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут |
| другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је |
| одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш |
| сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити |
| азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— |
| баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола |
| ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање |
| ...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и |
| з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле |
| — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они |
| да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само |
| је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве |
| је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба |
| сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. |
| ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> |
| ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им |
| а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера |
| фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј |
| е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л |
| сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она |
| под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М |
| о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово |
| да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: |
| тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек |
| ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — |
| евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту |
| корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је |
| {S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не |
| те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон |
| ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес |
| би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с |
| о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р |
| зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо |
| осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који |
| а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш |
| другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол |
| њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у |
| е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П |
| а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле |
| {S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор |
| ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- |
| падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет |
| коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида |
| пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, |
| е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд |
| а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст |
| ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н |
| ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, |
| било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та |
| као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш |
| ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с |
| еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али |
| дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. |
| у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м |
| куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се |
| а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка |
| тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! |
| по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р |
| е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј |
| тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете |
| чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се |
| >— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди |
| <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н |
| е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом |
| од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по |
| то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср |
| иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон |
| згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није |
| истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на |
| и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И |
| ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове |
| е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија |
| гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као |
| ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск |
| ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо |
| о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то |
| овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та |
| иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри |
| пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре |
| данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов |
| — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> |
| <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр |
| ..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч |
| !{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, |
| и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< |
| брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам |
| е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко |
| енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и |
| , оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з |
| сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как |
| си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр |
| новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече |
| и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву |
| а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв |
| лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" |
| рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ |
| ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т |
| бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb |
| и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра |
| су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф |
| лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За |
| и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit |
| се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м |
| у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < |
| <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! |
| кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма |
| у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој |
| ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно |
| прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик |
| збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! |
| е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б |
| дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ |
| шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п |
| узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега |
| да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< |
| це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и |
| мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз |
| тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир |
| ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та |
| сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао |
| буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! |
| вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, |
| раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма |
| ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па |
| ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет |
| ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш |
| ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што |
| >— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и |
| јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си |
| /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли |
| лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки |
| агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра |
| > <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ |
| ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод |
| дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< |
| бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо |
| до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд |
| ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т |
| или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к |
| еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у |
| ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород |
| по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д |
| Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, |
| здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. |
| ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, |
| о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! |
| ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ |
| мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб |
| кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а |
| али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> |
| како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> |
| ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба |
| — Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб |
| оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је |
| о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= |
| хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, |
| Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р |
| од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази |
| о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d |
| да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- |
| — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст |
| ...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн |
| ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног |
| олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање |
| ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о |
| е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да |
| е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ |
| о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за |
| руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да |
| ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c |
| pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де |
| рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч |
| ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ |
| рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га |
| p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> |
| сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот |
| анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи |
| и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама |
| а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ |
| разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут |
| зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n |
| кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за |
| а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на |
| коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср |
| тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се |
| има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је |
| естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < |
| Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с |
| Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла |
| змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па |
| је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри |
| ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре |
| и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој |
| ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни |
| један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен |
| се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све |
| да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с |
| еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т |
| че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З |
| о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни |
| а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection |
| џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> |
| едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... |
| <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— |
| а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн |
| јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па |
| , ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба |
| је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с |
| поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал |
| е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл |
| рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p |
| рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј |
| свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим |
| есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета |
| вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато |
| ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з |
| довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> |
| е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест |
| ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг |
| ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, |
| </l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет |
| за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био |
| е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г |
| , поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S |
| > </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр |
| длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како |
| пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв |
| <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до |
| ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, |
| е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео |
| ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо |
| нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји |
| о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и |
| бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога |
| м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп |
| ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед |
| ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни |
| пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, |
| а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к |
| и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче |
| шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — |
| љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће |
| тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор |
| аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна |
| те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ |
| у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила |
| о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра |
| жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву |
| да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с |
| ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до |
| и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи |
| .{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н |
| ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — |
| тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п |
| па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин |
| то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав |
| не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас |
| р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред |
| не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће |
| .{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— |
| ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов |
| ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb |
| Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече |
| ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, |
| то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и |
| х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам |
| м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, |
| песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди |
| на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т |
| ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за |
| све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође |
| онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти |
| чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н |
| -Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи |
| о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и |
| ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h |
| оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што |
| реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S |
| шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, |
| i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј |
| како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к |
| ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да |
| ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот |
| јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, |
| алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... |
| а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка |
| ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ |
| паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру |
| више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; |
| и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку |
| о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и |
| n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по |
| ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј |
| ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с |
| е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку |
| мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани |
| Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе |
| брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С |
| што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ |
| прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" |
| сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису |
| вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас |
| зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што |
| ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, |
| тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т |
| њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује |
| човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин |
| за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ |
| и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д |
| љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S |
| теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр |
| /p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, |
| твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је |
| евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј |
| а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М |
| {S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос |
| сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши |
| е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. |
| Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ |
| ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш |
| нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} |
| стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. |
| и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л |
| а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и |
| ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак |
| њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л |
| , и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да |
| есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио |
| приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> |
| о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом |
| женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... |
| ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела |
| каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле |
| јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т |
| не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не |
| ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како |
| бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га |
| — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш |
| и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, |
| ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп |
| b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама |
| ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п |
| о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај |
| овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о |
| а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји |
| о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! |
| есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт |
| говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< |
| земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве |
| , вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се |
| о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" |
| >— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје |
| је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што |
| му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј |
| смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб |
| шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно |
| тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр |
| какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он |
| јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе |
| па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и |
| ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке |
| с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, |
| како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим |
| то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter |
| с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П |
| а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс |
| а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј |
| -кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете |
| че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, |
| вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 |
| p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п |
| А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск |
| и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се |
| за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је |
| уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет |
| друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта |
| оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити |
| те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много |
| заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па |
| равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се |
| заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па |
| лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да |
| pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по |
| а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ |
| е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м |
| си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д |
| чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ |
| јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се |
| ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в |
| влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће |
| лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! |
| е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га |
| вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а |
| рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим |
| оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев |
| ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде |
| упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да |
| о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к |
| се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, |
| о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... |
| ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав |
| у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша |
| е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се |
| рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, |
| S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не |
| збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ |
| рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — |
| оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин |
| а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро |
| његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога |
| мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не |
| то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом |
| баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ |
| ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, |
| И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на |
| непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј |
| е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан |
| био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов |
| сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с |
| } Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј |
| је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш |
| то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат |
| азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А |
| и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим |
| да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за |
| ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк |
| ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за |
| четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са |
| ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више |
| је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак |
| , ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. |
| але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, |
| се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе |
| ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p |
| га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк |
| је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао |
| и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри |
| требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако |
| ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. |
| како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч |
| даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња |
| но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, |
| ” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и |
| .{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду |
| посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц |
| дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ |
| , али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао |
| ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб |
| д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба |
| улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос |
| да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као |
| зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче |
| да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад |
| ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к |
| рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише |
| ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п |
| робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и |
| ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде |
| у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи |
| да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш |
| вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за |
| ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел |
| пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако |
| ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, |
| то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с |
| } Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб |
| татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад |
| одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј |
| .</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ |
| Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, |
| си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно |
| тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре |
| Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и |
| све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; |
| ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт |
| <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 |
| н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес |
| Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши |
| } Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј |
| него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез |
| .</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т |
| а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф |
| да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим |
| е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа |
| дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си |
| о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана |
| ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, |
| енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и |
| илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало |
| а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она |
| лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p |
| ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба |
| евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег |
| ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је |
| , и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с |
| и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него |
| Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог |
| ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { |
| им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка |
| " /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д |
| уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес |
| те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка |
| дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба |
| момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, |
| .” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба |
| џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр |
| i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. |
| ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из |
| } Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив |
| тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари |
| га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и |
| е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал |
| ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље |
| разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З |
| тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће |
| тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т |
| ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша |
| д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и |
| озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе |
| ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр |
| А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе |
| очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам |
| свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! |
| — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов |
| , ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} |
| >Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш |
| ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с |
| узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> |
| ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи |
| 8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари |
| и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо |
| ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и |
| ” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс |
| и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде |
| џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме |
| ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену |
| а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И |
| је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до |
| ...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т |
| , зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А |
| дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — |
| само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та |
| батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М |
| иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б |
| си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р |
| улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик |
| ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з |
| дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, |
| пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо |
| знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре |
| жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке |
| јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па |
| -те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви |
| како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш |
| ...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да |
| n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф |
| — Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да |
| аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане |
| — Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — |
| копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну |
| оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи |
| у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј |
| дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не |
| (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика |
| лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове |
| ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес |
| !{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за |
| у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и |
| же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо |
| потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и |
| по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане |
| кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка |
| лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву |
| у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п |
| веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ |
| е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < |
| } Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, |
| слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или |
| и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу |
| а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан |
| е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура |
| {S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, |
| м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни |
| туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> |
| Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико |
| Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на |
| а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо |
| де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, |
| о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе |
| танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака |
| росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па |
| женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно |
| ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за |
| ..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво |
| ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к |
| искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту |
| ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен |
| у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" |
| свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако |
| наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што |
| а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к |
| се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр |
| с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с |
| о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> |
| е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир |
| {S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до |
| ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст |
| тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко |
| бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п |
| hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које |
| олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на |
| да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н |
| ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су |
| и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут |
| Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д |
| у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра |
| и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб |
| и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј |
| рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} |
| да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н |
| /p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И |
| та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д |
| е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор |
| аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу |
| ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон |
| шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у |
| раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п |
| ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} |
| и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та |
| помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж |
| адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте |
| длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо |
| ”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена |
| к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж |
| — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао |
| д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се |
| ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато |
| до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу |
| — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ |
| ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан |
| ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју |
| еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат |
| е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд |
| а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и |
| аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину |
| аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св |
| ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко |
| о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле |
| ” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц |
| што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут |
| раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису |
| девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— |
| вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет |
| м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где |
| рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од |
| своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м |
| наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри |
| ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п |
| у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p |
| г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо |
| га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра |
| и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је |
| ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик |
| искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S |
| а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. |
| и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре |
| ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н |
| а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз |
| , није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг |
| а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S |
| стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз |
| ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} |
| да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај |
| суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из |
| пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут |
| кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром |
| у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на |
| а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био |
| рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да |
| ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> |
| и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п |
| скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} |
| ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо |
| у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив |
| ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт |
| његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и |
| о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог |
| ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т |
| се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац |
| два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту |
| то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило |
| теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т |
| најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је |
| чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал |
| ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч |
| ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он |
| у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. |
| ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије |
| а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца |
| обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к |
| јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће |
| о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече |
| Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? |
| S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за |
| века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ |
| 82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још |
| <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за |
| и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. |
| еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и |
| мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н |
| су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут |
| Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо |
| и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да |
| а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска |
| и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер |
| ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з |
| <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О |
| им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести |
| чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита |
| дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он |
| а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с |
| које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није |
| аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к |
| по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за |
| а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа |
| ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј |
| стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру |
| први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост |
| г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона |
| Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт |
| вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м |
| јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај |
| чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити |
| а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на |
| на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан |
| че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив |
| тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати |
| ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра |
| још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ |
| на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев |
| ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник |
| сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо |
| ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао |
| е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би |
| овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед |
| ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц |
| домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к |
| заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода |
| !{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр |
| да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане |
| е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и |
| вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога |
| му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у |
| си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад |
| илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а |
| та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић |
| јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч |
| искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара |
| м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц |
| , а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— |
| /p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м |
| једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра |
| е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З |
| И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш |
| б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n |
| угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед |
| е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом |
| е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр |
| девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином |
| ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра |
| се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај |
| а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< |
| ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј |
| присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што |
| чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> |
| који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је |
| {S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у |
| и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва |
| а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от |
| малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже |
| воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен |
| и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А |
| га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с |
| -лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не |
| ’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и |
| рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да |
| p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата |
| пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи |
| .{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си |
| еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је |
| се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места |
| .{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч |
| то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо |
| то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај |
| о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра |
| ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога |
| зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п |
| > <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б |
| а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си |
| ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З |
| запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву |
| ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} |
| да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н |
| ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч |
| они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне |
| ?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ |
| — Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п |
| сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои |
| р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша |
| Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком |
| хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве |
| ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни |
| с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: |
| ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј |
| тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз |
| а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто |
| еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 |
| ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој |
| одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер |
| ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< |
| се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то |
| оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ |
| не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти |
| авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, |
| p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је |
| казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено |
| а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија |
| о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и |
| сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез |
| да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра |
| а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у |
| </p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко |
| е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм |
| искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — |
| -Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб |
| Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си |
| S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома |
| а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав |
| Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује |
| Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн |
| и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен |
| о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне |
| у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та |
| си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је |
| овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве |
| ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о |
| ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес |
| иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у |
| ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб |
| е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је |
| пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} |
| образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па |
| апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела |
| нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели |
| о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, |
| паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к |
| Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: |
| а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} |
| н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада |
| и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани |
| ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити |
| звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” |
| само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так |
| што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда |
| р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> |
| кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр |
| и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те |
| а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород |
| ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> |
| о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ |
| е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} |
| n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д |
| и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т |
| она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још |
| јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне |
| тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ |
| а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико |
| му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту |
| о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп |
| е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна |
| ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита |
| дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д |
| тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи |
| ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не |
| да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с |
| емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље |
| плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у |
| икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист |
| .{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко |
| учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус |
| ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве |
| е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се |
| кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с |
| ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу |
| ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад |
| је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско |
| е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} |
| !{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к |
| да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав |
| ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, |
| или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone |
| аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум |
| тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се |
| у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто |
| аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а |
| ; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима |
| дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с |
| S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн |
| аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до |
| , рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — |
| питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, |
| смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак |
| аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац |
| ... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, |
| до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д |
| евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид |
| .{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек |
| да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на |
| им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш |
| да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што |
| ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст |
| ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер |
| работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти |
| !...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо |
| е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о |
| или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из |
| не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је |
| ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела |
| се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост |
| есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та |
| али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о |
| још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П |
| ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била |
| а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу |
| ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је |
| х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав |
| ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а |
| тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав |
| {S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн |
| ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват |
| и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж |
| не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво |
| ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb |
| ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе |
| самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ |
| оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци |
| пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н |
| милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник |
| но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша |
| и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој |
| о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра |
| е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д |
| х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb |
| ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у |
| А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно |
| и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја |
| оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ |
| >— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке |
| м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија |
| а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја |
| о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. |
| њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за |
| се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила |
| S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште |
| те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо |
| вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у |
| За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи |
| .</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н |
| и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те |
| наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та |
| морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало |
| , — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши |
| трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, |
| После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н |
| е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео |
| ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p |
| исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе |
| тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна |
| ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке |
| , али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в |
| пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да |
| аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S |
| само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори |
| онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се |
| и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле |
| едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој |
| извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и |
| ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на |
| , оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј |
| е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил |
| ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб |
| и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро |
| јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к |
| наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о |
| есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј |
| и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи |
| њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с |
| ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. |
| се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род |
| је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За |
| у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} |
| а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p |
| ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р |
| нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ |
| све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио |
| не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау |
| ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ |
| н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д |
| му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што |
| исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм |
| е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, |
| з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз |
| се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот |
| звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку |
| оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му |
| ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј |
| знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо |
| нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи |
| subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х |
| ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил |
| вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите |
| менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б |
| и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb |
| и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени |
| ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две |
| ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ |
| ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт |
| да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега |
| и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут |
| вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед |
| ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он |
| јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум |
| Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га |
| ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима |
| глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> |
| трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум |
| е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј |
| м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о |
| е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. |
| муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те |
| у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т |
| вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз |
| увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п |
| трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п |
| >И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо |
| за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато |
| и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао |
| тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш |
| на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш |
| туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело |
| ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. |
| ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре |
| ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка |
| ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, |
| уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, |
| тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве |
| ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто |
| ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв |
| тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за |
| то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, |
| ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и |
| он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка |
| Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да |
| ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него |
| пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар |
| х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д |
| ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј |
| А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, |
| тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед |
| осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi |
| а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате |
| милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так |
| ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб |
| и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, |
| } А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене |
| кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, |
| су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — |
| чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв |
| на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него |
| пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п |
| и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — |
| >” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они |
| рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек |
| е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S |
| !...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d |
| ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле |
| <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с |
| Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ |
| .{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о |
| бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так |
| да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер |
| аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле |
| </p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да |
| ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор |
| ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече |
| и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди |
| ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста |
| S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш |
| Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p |
| бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, |
| Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п |
| а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... |
| таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав |
| му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи |
| ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр |
| у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м |
| } Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p |
| ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис |
| е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: |
| и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не |
| теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? |
| S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни |
| да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У |
| ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си |
| Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису |
| што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и |
| то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе |
| воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по |
| ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично |
| .{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су |
| му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан |
| не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније |
| уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се |
| њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до |
| <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < |
| а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п |
| <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу |
| а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та |
| тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма |
| данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало |
| ?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета |
| — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече |
| ..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ |
| рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара |
| оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а |
| ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам |
| } Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск |
| о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} |
| је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да |
| и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим |
| ..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p |
| ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н |
| е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато |
| а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере |
| мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. |
| к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао |
| и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, |
| руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у |
| — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д |
| и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо |
| ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран |
| Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. |
| <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з |
| је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре |
| тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т |
| сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам |
| слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г |
| чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл |
| који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И |
| но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп |
| овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе |
| в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће |
| лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м |
| ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, |
| ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без |
| е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т |
| дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп |
| прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. |
| девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> |
| -здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че |
| ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и |
| .. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... |
| енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд |
| ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре |
| , бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. |
| <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По |
| џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. |
| > <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и |
| еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео |
| роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д |
| вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с |
| ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр |
| поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел |
| риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, |
| као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту |
| о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл |
| бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ |
| да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани |
| има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, |
| једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик |
| ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си |
| убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин |
| о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — |
| 30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи |
| нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за |
| скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и |
| , научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да |
| Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М |
| кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м |
| ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п |
| иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће |
| тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом |
| ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле |
| ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до |
| у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да |
| плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за |
| ...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м |
| ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и |
| са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку |
| а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово |
| — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ |
| о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега |
| нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да |
| >А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ |
| hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... |
| вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, |
| веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све |
| Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} |
| , ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} |
| ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што |
| ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај |
| научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав |
| /p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, |
| ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S |
| о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши |
| туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> |
| појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> |
| ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је |
| стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, |
| них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка |
| ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S |
| ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да |
| е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас |
| ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон |
| леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< |
| глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> |
| вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго |
| /p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За |
| " /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла |
| тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра |
| ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако |
| тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и |
| ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И |
| и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш |
| /p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо |
| већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З |
| ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < |
| циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј |
| о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ |
| „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј |
| ..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p |
| и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ |
| н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и |
| <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј |
| <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке |
| кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д |
| овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев |
| ’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи |
| ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од |
| скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р |
| ...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво |
| „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> |
| елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о |
| је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме |
| боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил |
| целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима |
| То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва |
| Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по |
| обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо |
| да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи |
| Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат |
| јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка |
| ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о |
| чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, |
| ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а |
| Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера |
| p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г |
| му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише |
| очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па |
| твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти |
| > <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да |
| . — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку |
| а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он |
| ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с |
| с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да |
| е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика |
| отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако |
| а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, |
| ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан |
| ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н |
| н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни |
| , а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр |
| ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само |
| S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с |
| о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову |
| оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах |
| а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> |
| е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и |
| е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан |
| Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, |
| сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м |
| аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же |
| за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши |
| петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо |
| нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде |
| коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега |
| у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> |
| б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у |
| да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак |
| зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т |
| а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у |
| бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са |
| адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас |
| , — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без |
| динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка |
| да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш |
| а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с |
| еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, |
| аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја |
| о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има |
| пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в |
| н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са |
| нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи |
| по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. |
| ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н |
| дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < |
| „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — |
| обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з |
| за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они |
| а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и |
| и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из |
| а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко |
| лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч |
| ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема |
| ="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми |
| , леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т |
| вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и |
| себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко |
| ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле |
| е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг |
| ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о |
| из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро |
| свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака |
| сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, |
| p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре |
| руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба |
| преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој |
| } Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и |
| штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р |
| гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p |
| еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к |
| улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто |
| Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п |
| калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их |
| сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав |
| ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от |
| , да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та |
| знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама |
| како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка |
| понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел |
| оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље |
| сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј |
| ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о |
| вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне |
| и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с |
| обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели |
| ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана |
| или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с |
| из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да |
| Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М |
| Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу |
| дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на |
| >Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл |
| {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < |
| А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м |
| да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. |
| ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} |
| не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав |
| ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма |
| престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З |
| ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ |
| ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И |
| сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф |
| то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне |
| илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi |
| е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом |
| не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п |
| ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по |
| ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на |
| чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та |
| равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв |
| S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку |
| /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип |
| аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < |
| си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... |
| е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он |
| ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н |
| аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о |
| бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к |
| да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к |
| есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно |
| ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да |
| а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. |
| орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч |
| лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је |
| доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с |
| ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет |
| Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична |
| ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори |
| ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и |
| измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази |
| {S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> |
| одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт |
| , златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с |
| шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> |
| си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет |
| ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у |
| ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч |
| , Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, |
| ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим |
| утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку |
| е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле |
| кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла |
| ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле |
| е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли |
| теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како |
| бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву |
| војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо |
| ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј |
| о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу |
| шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п |
| новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, |
| ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се |
| о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па |
| е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале |
| ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле |
| о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор |
| гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни |
| ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка |
| .{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни |
| оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом |
| јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве |
| почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н |
| вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен |
| ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила |
| у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са |
| је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману |
| асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска |
| ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш |
| а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно |
| на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне |
| .{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино |
| но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр |
| {S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 |
| ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се |
| ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же |
| водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне |
| е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му |
| } И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј |
| ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз |
| љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, |
| мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се |
| кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж |
| х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и |
| амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни |
| о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу |
| проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у |
| о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило |
| ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру |
| заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п |
| ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл |
| ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч |
| ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и |
| ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил |
| } И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п |
| ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= |
| {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази |
| , где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч |
| унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је |
| Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман |
| р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами |
| суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че |
| ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак |
| не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с |
| > <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке |
| аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес |
| ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога |
| ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из |
| перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да |
| S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п |
| том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а |
| 8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад |
| о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило |
| ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је |
| ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим |
| ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи |
| а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је |
| лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско |
| ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з |
| дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го |
| ...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов |
| ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< |
| > <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н |
| вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце |
| ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по |
| ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам |
| о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} |
| их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко |
| ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да |
| ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си |
| окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће |
| Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то |
| и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру |
| л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас |
| вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног |
| ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т |
| збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti |
| е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни |
| тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа |
| лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда |
| и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч |
| лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј |
| .{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и |
| и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал |
| кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош |
| ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н |
| ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у |
| би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их |
| је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк |
| оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да |
| о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође |
| ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо |
| лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То |
| е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т |
| .</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п |
| не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога |
| прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф |
| је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон |
| да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ |
| ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи |
| и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи |
| кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с |
| ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} |
| е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета |
| а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н |
| ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари |
| шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не |
| а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — |
| вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у |
| вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију |
| врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај |
| страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс |
| улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и |
| даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца |
| е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још |
| .</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла |
| по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се |
| с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са |
| е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо |
| било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур |
| чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си |
| еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу |
| ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве |
| Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр |
| чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту |
| спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni |
| баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, |
| донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг |
| траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде |
| ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З |
| еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и |
| до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при |
| је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> |
| те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле |
| ! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша |
| у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских |
| и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један |
| , — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div |
| Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> |
| чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! |
| ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње |
| ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим |
| ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра |
| ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог |
| ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш |
| ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш |
| са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све |
| чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о |
| ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в |
| тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј |
| аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него |
| штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра |
| пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару |
| о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по |
| ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ |
| ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та |
| рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл |
| загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ |
| Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — |
| т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! |
| Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} |
| ?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= |
| > <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — |
| — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и |
| по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша |
| резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за |
| рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си |
| меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не |
| ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само |
| уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве |
| нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад |
| ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн |
| е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке |
| ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст |
| т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње |
| омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, |
| јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што |
| и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с |
| није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д |
| {S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— |
| } Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. |
| ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п |
| више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би |
| носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д |
| та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну |
| сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св |
| ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра |
| фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} |
| ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с |
| стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с |
| илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел |
| на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста |
| си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> |
| у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — |
| е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си |
| ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц |
| у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и |
| е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За |
| нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет |
| , штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар |
| ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв |
| приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак |
| радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов |
| ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, |
| г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, |
| Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но |
| шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к |
| сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и |
| ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста |
| ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч |
| ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних |
| вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в |
| ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q |
| као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње |
| е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо |
| ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} |
| што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. |
| вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек |
| ?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф |
| и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне |
| S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... |
| с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф |
| за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а |
| г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ |
| за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см |
| p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр |
| терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с |
| кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б |
| ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: |
| ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А |
| ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н |
| ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу |
| Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје |
| ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” |
| бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав |
| е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> |
| џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав |
| коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. |
| ...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар |
| ..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ |
| е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м |
| Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о |
| ?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва |
| не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А |
| и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу |
| би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа |
| ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb |
| ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б |
| ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, |
| и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су |
| вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — |
| и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју |
| <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— |
| ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман |
| Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе |
| тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л |
| !</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору |
| Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа |
| — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома |
| не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала |
| .</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј |
| може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне |
| е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- |
| да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов |
| часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p |
| неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М |
| бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, |
| сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам |
| } Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је |
| за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео |
| pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни |
| ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора |
| својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није |
| о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо |
| викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога |
| авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр |
| ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр |
| а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па |
| ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н |
| p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д |
| на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ |
| знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби |
| је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед |
| } Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, |
| још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела |
| јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} |
| ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си |
| {S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила |
| ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт |
| .{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од |
| !{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево |
| по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме |
| е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па |
| а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило |
| — Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан |
| по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима |
| је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг |
| б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др |
| не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б |
| је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл |
| туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред |
| азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а |
| у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, |
| се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи |
| ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ |
| ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= |
| „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк |
| друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. |
| о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат |
| ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма |
| ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од |
| надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз |
| о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред |
| од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад |
| ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по |
| — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 |
| .{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а |
| ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? |
| ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами |
| г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова |
| јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за |
| Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, |
| сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф |
| о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по |
| су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени |
| е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у |
| миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ |
| штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма |
| ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг |
| стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не |
| метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с |
| у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж |
| {S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај |
| теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе |
| и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш |
| , Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p |
| е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М |
| љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, |
| Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам |
| каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и |
| е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи |
| нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц |
| прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, |
| и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. |
| љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак |
| , а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т |
| жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо |
| шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће |
| нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а |
| једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај |
| {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с |
| ?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} |
| l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч |
| рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb |
| де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за |
| <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво |
| и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о |
| себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он |
| да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли |
| ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па |
| е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да |
| е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу |
| p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у |
| ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова |
| тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да |
| — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е |
| е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! |
| Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} |
| једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С |
| сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та |
| ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} |
| тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које |
| ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица |
| збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век |
| о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да |
| сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма |
| ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да |
| и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле |
| — Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те |
| ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама |
| ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не |
| О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види |
| нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... |
| и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово |
| а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че |
| реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб |
| памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и |
| ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу |
| ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, |
| Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а |
| рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш |
| не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ |
| њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п |
| еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон |
| уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста |
| њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути |
| ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на |
| искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, |
| а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан |
| ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо |
| ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра |
| Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п |
| ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < |
| о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс |
| а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека |
| екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S |
| им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је |
| ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} |
| асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или |
| нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ |
| Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... |
| пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 |
| у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил |
| > <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој |
| збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме |
| прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н |
| имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш |
| > <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су |
| при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! |
| дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор |
| г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш |
| ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме |
| зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, |
| аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у |
| исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама |
| а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој |
| а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за |
| у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м |
| у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да |
| о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su |
| џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж |
| мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену |
| p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п |
| кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи |
| лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн |
| овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа |
| апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, |
| та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа |
| министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом |
| ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в |
| еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја |
| b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но |
| ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи |
| илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С |
| Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н |
| још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих |
| идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре |
| боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, |
| еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см |
| ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста |
| у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов |
| не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, |
| у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од |
| од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А |
| </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у |
| ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси |
| ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ |
| ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј |
| леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него |
| ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј |
| ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све |
| још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од |
| је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p |
| већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил |
| о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао |
| а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да |
| баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с |
| заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао |
| ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, |
| очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес |
| се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл |
| е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише |
| и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око |
| а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног |
| еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг |
| да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат |
| рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно |
| очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е |
| о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S |
| ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај |
| ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск |
| једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв |
| аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, |
| брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те |
| ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета |
| ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в |
| — Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; |
| њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb |
| гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур |
| ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? |
| о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш |
| м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го |
| бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д |
| коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али |
| татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” |
| ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок |
| . — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... |
| , при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се |
| i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н |
| тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус |
| ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори |
| и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе |
| уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то |
| преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек |
| је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа |
| ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... |
| рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да |
| адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи |
| еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће |
| муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, |
| е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на |
| ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно |
| у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј |
| ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год |
| вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет |
| кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с |
| а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p |
| <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза |
| , да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с |
| ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ |
| веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд |
| је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да |
| о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија |
| ="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра |
| нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр |
| овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо |
| читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи |
| дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више |
| врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di |
| ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де |
| си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. |
| ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п |
| и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн |
| вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си |
| у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест |
| ”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита |
| а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и |
| у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори |
| нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб |
| е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, |
| деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / |
| ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} |
| {S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... |
| то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов |
| и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли |
| ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па |
| овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену |
| {S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К |
| че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на |
| е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же |
| i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото |
| еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов |
| иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а |
| ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши |
| ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита |
| гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс |
| ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и |
| и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П |
| ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн |
| еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј |
| Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч |
| рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си |
| 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет |
| д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики |
| гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б |
| л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи |
| сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману |
| брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све |
| у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> |
| као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово |
| кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад |
| о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — |
| е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан |
| се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн |
| он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> |
| ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т |
| залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи |
| е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал |
| у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај |
| тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни |
| да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п |
| ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p |
| рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед |
| ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м |
| само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit |
| у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по |
| стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити |
| о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо |
| .. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не |
| е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у |
| ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б |
| /p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к |
| бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр |
| : „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж |
| љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве |
| аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск |
| и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то |
| разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље |
| >У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант |
| ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св |
| е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка |
| м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче |
| њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо |
| него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе |
| да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп |
| поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон |
| у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј |
| о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је |
| ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам |
| , коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про |
| амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати |
| ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З |
| " /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет |
| а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П |
| , ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало |
| > <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф |
| огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и |
| и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. |
| абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар |
| ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б |
| и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п |
| ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. |
| и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо |
| ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а |
| и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, |
| ! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како |
| ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим |
| у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га |
| огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к |
| ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво |
| им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи |
| кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> |
| уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, |
| и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го |
| н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} |
| изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с |
| сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di |
| /head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку |
| и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку |
| ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио |
| а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист |
| о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода |
| си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се |
| ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и |
| други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па |
| и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са |
| едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их |
| искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи |
| ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи |
| </hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд |
| мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту |
| вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед |
| {S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка |
| такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск |
| роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? |
| ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник |
| Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож |
| ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома |
| лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита |
| ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те |
| — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона |
| ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним |
| прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се |
| е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист |
| измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн |
| ...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да |
| , промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик |
| па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т |
| х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор |
| па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт |
| лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што |
| најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> |
| едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад |
| а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, |
| ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ |
| пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин |
| отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} |
| синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с |
| батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд |
| ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З |
| {S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} |
| уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор |
| за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м |
| е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна |
| тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право |
| а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор |
| а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да |
| гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з |
| ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч |
| и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н |
| јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г |
| ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д |
| о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет |
| о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < |
| Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г |
| која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск |
| ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто |
| неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по |
| ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав |
| таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п |
| личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема |
| није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л |
| само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у |
| ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок |
| праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува |
| и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, |
| засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како |
| мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик |
| како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а |
| ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле |
| > <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг |
| да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам |
| ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт |
| не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани |
| в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. |
| .{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка |
| шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп |
| и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи |
| ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с |
| е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл |
| тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш |
| т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк |
| е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед |
| ...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А |
| ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За |
| крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц |
| а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А |
| временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи |
| глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к |
| а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири |
| да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку |
| пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине |
| " /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи |
| а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер |
| ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу |
| из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо |
| челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не |
| е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм |
| дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он |
| још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н |
| као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове |
| емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и |
| ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, |
| игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол |
| да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; |
| рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се |
| ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур |
| е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где |
| ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл |
| еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још |
| иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о |
| ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед |
| шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов |
| , кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб |
| ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... |
| упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је |
| ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек |
| веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г |
| ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и |
| ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас |
| но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње |
| ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј |
| „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба |
| е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао |
| ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр |
| ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе |
| ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да |
| е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са |
| ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор |
| сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 |
| адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли |
| ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб |
| и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” |
| hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в |
| гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват |
| како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, |
| т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан |
| ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу |
| грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма |
| е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало |
| кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни |
| би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б |
| : „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ |
| је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи |
| ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а |
| аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има |
| — И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з |
| ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је |
| икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне |
| сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х |
| непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну |
| некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил |
| S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам |
| !...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, |
| ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј |
| д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - |
| т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, |
| Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес |
| ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка |
| а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није |
| -Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев |
| орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше |
| иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко |
| ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, |
| Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да |
| едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем |
| единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св |
| ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма |
| у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи |
| пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост |
| ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност |
| е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с |
| ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој |
| ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> |
| еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви |
| и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с |
| м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} |
| ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он |
| аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, |
| слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком |
| мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад |
| је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б |
| од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја |
| алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож |
| хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и |
| .{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи |
| ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма |
| есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер |
| ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него |
| риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла |
| м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес |
| рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у |
| чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и |
| ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа |
| се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и |
| и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, |
| се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је |
| внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа |
| </head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п |
| ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско |
| ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х |
| и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно |
| еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти |
| ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си |
| а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су |
| му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти |
| че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је |
| p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск |
| адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; |
| жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је |
| а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане |
| су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу |
| > <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели |
| други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с |
| ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер |
| Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> |
| а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И |
| се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, |
| дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* |
| еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек |
| полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би |
| .</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и |
| са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри |
| ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори |
| овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну |
| b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука |
| ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, |
| о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по |
| одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи |
| кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази |
| е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век |
| ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн |
| Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл |
| т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач |
| т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај |
| и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под |
| н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ |
| не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д |
| Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само |
| Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна |
| ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу |
| ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог |
| е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам |
| кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, |
| ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог |
| чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч |
| а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је |
| ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно |
| до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св |
| е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И |
| га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека |
| промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према |
| ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч |
| кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р |
| се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка |
| ...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да |
| е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор |
| никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква |
| свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл |
| — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> |
| , голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр |
| гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд |
| еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр |
| ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с |
| ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! |
| уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — |
| ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи |
| аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па |
| ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, |
| при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн |
| астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П |
| еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај |
| мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн |
| па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и |
| тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ |
| > <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане |
| а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу |
| био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ |
| шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М |
| t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ |
| сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св |
| толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни |
| некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум |
| ! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ |
| {S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана |
| тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола |
| аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> |
| се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је |
| чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> |
| ,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. |
| <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он |
| ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! |
| на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви |
| ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап |
| мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} |
| е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад |
| subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато |
| а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако |
| ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како |
| селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он |
| глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p |
| Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш |
| ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа |
| еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст |
| илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо |
| S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар |
| ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св |
| новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с |
| што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка |
| о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово |
| еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат |
| огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж |
| је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер |
| хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр |
| одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а |
| }Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а |
| а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре |
| и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат |
| олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о |
| сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} |
| се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн |
| тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} |
| е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ |
| бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само |
| лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не |
| умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис |
| — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска |
| причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво |
| е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још |
| треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл |
| Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср |
| .{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи |
| понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> |
| ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> |
| на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко |
| о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д |
| ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп |
| се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне |
| тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру |
| /p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. |
| ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са |
| рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> |
| ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и |
| и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар |
| уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с |
| <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де |
| обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб |
| ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин |
| град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како |
| p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ |
| ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј |
| о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн |
| а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о |
| и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск |
| јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар |
| животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос |
| дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало |
| — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога |
| онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи |
| <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. |
| баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С |
| а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори |
| , Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ |
| о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш |
| и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр |
| тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове |
| <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с |
| да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма |
| /p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б |
| си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу |
| а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели |
| Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам |
| ?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та |
| да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто |
| о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли |
| је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак |
| бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где |
| .</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево |
| Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и |
| /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко |
| за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан |
| ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк |
| ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п |
| маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо |
| воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт |
| о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ |
| је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо |
| — Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи |
| н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, |
| риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту |
| > <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи |
| сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < |
| Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља |
| ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави |
| зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл |
| ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д |
| век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ |
| ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала |
| адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну |
| орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран |
| што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо |
| од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин |
| ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как |
| ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр |
| па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је |
| ..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је |
| обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита |
| слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла |
| ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском |
| ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће |
| ?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— |
| саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! |
| ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, |
| i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да |
| Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < |
| а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе |
| је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S |
| о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г |
| увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме |
| ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож |
| чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла |
| ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми |
| истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из |
| к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна |
| ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту |
| свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам |
| гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве |
| слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она |
| слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по |
| у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S |
| знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно |
| радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и |
| је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи |
| оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но |
| му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи |
| до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о |
| тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед |
| аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се |
| S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме |
| {S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену |
| или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође |
| ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал |
| ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује |
| <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику |
| свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид |
| распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул |
| и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} |
| и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо |
| Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе |
| о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц |
| оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни |
| е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско |
| достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, |
| дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се |
| о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније |
| у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ |
| чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. |
| фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго |
| опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д |
| <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу |
| {S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год |
| г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј |
| добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м |
| улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину |
| .{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. |
| лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су |
| бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј |
| } Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу |
| јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није |
| е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера |
| му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук |
| шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом |
| не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга |
| би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј |
| читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип |
| .{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< |
| , иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан |
| драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла |
| зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и |
| и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино |
| или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би |
| ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп |
| тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве |
| угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл |
| о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва |
| ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с |
| ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си |
| ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он |
| место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у |
| кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с |
| р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч |
| ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат |
| олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск |
| колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с |
| као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и |
| ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те |
| е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна |
| бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р |
| ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! |
| споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си |
| да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. |
| леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про |
| Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т |
| и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем |
| ? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки |
| дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> |
| на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд |
| ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра |
| а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн |
| ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст |
| ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка |
| ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з |
| {S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb |
| ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол |
| {S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ |
| е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану |
| к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ |
| и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик |
| мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м |
| се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу |
| та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с |
| м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си |
| Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек |
| Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море |
| и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон |
| — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал |
| стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} |
| <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ |
| о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј |
| </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где |
| како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка |
| >Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p |
| , рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло |
| есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов |
| је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та |
| } Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И |
| чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ |
| , познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у |
| } Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој |
| ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре |
| лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан |
| абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена |
| ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ |
| стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов |
| и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад |
| 98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр |
| >— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре |
| лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи |
| то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред |
| ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с |
| ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о |
| ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома |
| екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим |
| Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П |
| као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко |
| p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав |
| ="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и |
| Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S |
| и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ |
| ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је |
| отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д |
| кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах |
| ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ |
| џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма |
| како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос |
| ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га |
| ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан |
| е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав |
| та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога |
| еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол |
| отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи |
| веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д |
| Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач |
| менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све |
| и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо |
| ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< |
| нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p |
| Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј |
| имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и |
| > <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск |
| ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил |
| насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n |
| највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд |
| а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, |
| ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша |
| одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest |
| мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb |
| у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч |
| и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете |
| оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц |
| га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у |
| дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч |
| и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз |
| помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у |
| дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а |
| ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, |
| е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи |
| ... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк |
| ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч |
| ... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... |
| Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра |
| кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку |
| аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> |
| а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па |
| ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У |
| и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — |
| и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц |
| , а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— |
| љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб |
| ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку |
| ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма |
| ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов |
| а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј |
| висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај |
| у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м |
| што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства |
| и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб |
| на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми |
| но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по |
| емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч |
| е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 |
| на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита |
| а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге |
| зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск |
| ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах |
| унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по |
| т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр |
| и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак |
| ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала |
| кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две |
| да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи |
| ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S |
| унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал |
| а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з |
| Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н |
| љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на |
| она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао |
| који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол |
| ..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск |
| теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, |
| нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — |
| ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег |
| а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их |
| лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се |
| кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За |
| па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда |
| почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом |
| старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу |
| само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос |
| говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ |
| Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се |
| пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком |
| ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и |
| аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што |
| чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с |
| аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, |
| уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење |
| ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр |
| ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас |
| еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с |
| ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само |
| S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би |
| коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка |
| . — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке |
| читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви |
| се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн |
| за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— |
| баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с |
| равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та |
| но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по |
| а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн |
| времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и |
| себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа |
| аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла |
| , омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега |
| ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице |
| лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол |
| и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S |
| већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг |
| ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су |
| де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н |
| за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко |
| ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- |
| лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду |
| доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" |
| очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection |
| и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн |
| невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру |
| јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук |
| ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу |
| час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц |
| г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и |
| ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви |
| добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с |
| брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад |
| ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в |
| адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, |
| ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве |
| } А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < |
| еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем |
| га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше |
| азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр |
| е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар |
| аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал |
| и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр |
| е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону |
| риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју |
| Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не |
| ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ |
| — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл |
| би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру |
| зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о |
| бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош |
| ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— |
| одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет |
| ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа |
| и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав |
| , брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св |
| S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са |
| ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека |
| едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган |
| и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му |
| а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне |
| ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало |
| на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани |
| на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј |
| а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после |
| — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с |
| атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај |
| Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} |
| Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и |
| ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н |
| озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и |
| уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто |
| ! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се |
| гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос |
| тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра |
| , она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д |
| у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се |
| си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед |
| еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо |
| једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л |
| аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже |
| јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се |
| кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла |
| мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} |
| — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по |
| ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо |
| ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би |
| а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ |
| наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из |
| никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с |
| четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф |
| ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша |
| Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи |
| но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво |
| Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l |
| аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко |
| о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра |
| лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си |
| преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св |
| Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве |
| та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и |
| ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да |
| ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер |
| дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г |
| шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= |
| а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док |
| а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају |
| д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај |
| наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш |
| и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м |
| p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S |
| је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све |
| давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод |
| егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, |
| вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј |
| S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара |
| Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з |
| има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј |
| ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио |
| Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у |
| ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и |
| ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, |
| орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре |
| мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, |
| b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар |
| а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 |
| а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ |
| оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје |
| доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле |
| Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р |
| А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} |
| ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н |
| легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ |
| а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н |
| е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S |
| поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се |
| аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је |
| јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа |
| , такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је |
| и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај |
| бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на |
| е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п |
| е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... |
| е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман |
| ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l |
| </p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да |
| ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи |
| 1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, |
| ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би |
| је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д |
| ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел |
| уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт |
| слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б |
| нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа |
| ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < |
| , чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, |
| ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др |
| pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, |
| во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће |
| о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл |
| да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда |
| ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А |
| ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма |
| авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си |
| id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к |
| тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак |
| дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож |
| старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј |
| имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п |
| оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша |
| плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц |
| а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа |
| же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип |
| ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! |
| цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< |
| аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л |
| е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш |
| ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру |
| оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је |
| е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о |
| ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах |
| уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < |
| разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з |
| te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма |
| соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. |
| <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко |
| је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} |
| иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п |
| оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и |
| доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н |
| е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к |
| ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До |
| досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире |
| ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био |
| Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. |
| ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду |
| ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни |
| да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, |
| ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н |
| гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај |
| „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј |
| оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп |
| тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да |
| <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с |
| оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к |
| ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то |
| јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, |
| оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S |
| као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З |
| је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг |
| нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина |
| и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио |
| их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир |
| у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} |
| ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но |
| угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово |
| и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је |
| ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т |
| елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори |
| је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ |
| дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн |
| понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл |
| код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до |
| а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. |
| ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај |
| есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл |
| анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н |
| .</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д |
| е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му |
| кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св |
| нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н |
| и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; |
| врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, |
| о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к |
| ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или |
| ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили |
| одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем |
| љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. |
| у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м |
| кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та |
| е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с |
| шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је |
| , там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... |
| /p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње |
| девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој |
| ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и |
| улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора |
| и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато |
| амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет |
| ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн |
| да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к |
| име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов |
| и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо |
| не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет |
| > пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; |
| е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан |
| .{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро |
| b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б |
| само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл |
| света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул |
| етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох |
| ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај |
| ; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве |
| Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. |
| самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки |
| и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и |
| је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел |
| се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по |
| оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< |
| убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага |
| ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < |
| p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к |
| плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си |
| } А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива |
| овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог |
| овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало |
| је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или |
| пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр |
| ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла |
| но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ |
| е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте |
| ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис |
| што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; |
| ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал |
| и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? |
| лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S |
| илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" |
| ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з |
| она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј |
| да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт |
| разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б |
| е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м |
| ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— |
| не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје |
| „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ |
| е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају |
| корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн |
| овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и |
| ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> |
| уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} |
| зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер |
| ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј |
| ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми |
| лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, |
| ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} |
| и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није |
| икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, |
| или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, |
| сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. |
| говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр |
| то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи |
| ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и |
| сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде |
| ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов |
| сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве |
| не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с |
| ?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S |
| је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и |
| а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се |
| поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно |
| /p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. |
| ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу |
| ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој |
| ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор |
| .</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S |
| о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у |
| еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну |
| о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе |
| а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф |
| ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт |
| и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш |
| ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> |
| она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока |
| о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и |
| " /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком |
| морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb |
| ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни |
| стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> |
| у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А |
| /p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска |
| ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти |
| је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. |
| ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п |
| ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш |
| арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар |
| и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет |
| „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш |
| чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе |
| бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку |
| е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ |
| ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад |
| ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о |
| о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з |
| е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к |
| то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск |
| ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је |
| зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио |
| ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство |
| компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим |
| ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк |
| } О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр |
| акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му |
| е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао |
| а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели |
| свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к |
| p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, |
| ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. |
| } Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо |
| е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп |
| креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у |
| " /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако |
| о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош |
| арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п |
| р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује |
| Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап |
| што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није |
| по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др |
| ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн |
| ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле |
| ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним |
| рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св |
| није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство |
| оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т |
| октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... |
| изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је |
| } Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па |
| .</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S |
| ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема |
| бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече |
| ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} |
| ..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду |
| џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де |
| гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и |
| им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и |
| чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с |
| а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, |
| пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев |
| ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. |
| овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр |
| реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако |
| лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики |
| ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на |
| i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један |
| едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн |
| Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом |
| ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет |
| ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра |
| г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т |
| дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника |
| недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље |
| се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша |
| шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље |
| они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та |
| још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но |
| кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз |
| а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала |
| нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под |
| направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} |
| искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути |
| о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо |
| слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што |
| носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест |
| и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље |
| ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид |
| овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне |
| естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м |
| му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ |
| ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару |
| — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб |
| а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел |
| Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни |
| г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г |
| ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— |
| то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и |
| ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од |
| ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт |
| угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном |
| још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако |
| даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и |
| Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра |
| огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те |
| ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и |
| поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч |
| , али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне |
| је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева |
| ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев |
| ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу |
| грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв |
| е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр |
| тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес |
| алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне |
| га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч |
| јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д |
| <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел |
| кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој |
| дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј |
| лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних |
| ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла |
| рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич |
| верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св |
| ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало |
| чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра |
| узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ |
| ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут |
| да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, |
| , по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио |
| бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па |
| азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за |
| ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з |
| бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене |
| !...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h |
| раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ |
| а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо |
| омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног |
| .{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ |
| Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну |
| па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако |
| } А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м |
| о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав |
| а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? |
| на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод |
| мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду |
| он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се |
| вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла |
| очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м |
| је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за |
| отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн |
| лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег |
| човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ |
| мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к |
| ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту |
| рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа |
| дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б |
| , не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb |
| он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м |
| град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д |
| су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј |
| ...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с |
| у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан |
| .{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну |
| т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо |
| на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До |
| онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане |
| тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија |
| ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н |
| главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п |
| атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је |
| неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; |
| {S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше |
| Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у |
| изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н |
| и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив |
| кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво |
| да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе |
| асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ |
| — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г |
| а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ |
| на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све |
| нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј |
| ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници |
| занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб |
| кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" |
| пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. |
| ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг |
| Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек |
| рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М |
| енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам |
| {S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право |
| лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С |
| својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике |
| ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: |
| за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у |
| ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал |
| првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру |
| ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п |
| а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ |
| штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, |
| чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд |
| еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан |
| оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет |
| диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. |
| м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол |
| реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д |
| њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да |
| рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду |
| тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије |
| а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз |
| из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у |
| љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар |
| ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им |
| вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч |
| се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош |
| ... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома |
| м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и |
| е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве |
| ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < |
| је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон |
| вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по |
| о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам |
| или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим |
| кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте |
| га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и |
| (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил |
| ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ |
| џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз |
| пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст |
| -антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу |
| нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! |
| адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом |
| људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, |
| ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак |
| ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi |
| сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе |
| еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си |
| а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев |
| сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем |
| еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при |
| ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка |
| е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка |
| собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До |
| стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з |
| је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е |
| p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, |
| угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч |
| н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст |
| е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој |
| ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ |
| ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу |
| тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да |
| е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те |
| е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал |
| редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене |
| све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, |
| две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел |
| сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с |
| и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по |
| и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ |
| ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т |
| он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па |
| p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном |
| за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, |
| пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар |
| тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за |
| оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише |
| у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган |
| је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по |
| чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас |
| i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! |
| епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш |
| ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг |
| е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p |
| г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} |
| ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — |
| p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна |
| ..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста |
| ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н |
| } Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S |
| еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и |
| ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија |
| /hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; |
| та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра |
| његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није |
| положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так |
| је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи |
| ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и |
| му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе |
| како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче |
| рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху |
| мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p |
| , — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш |
| ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр |
| и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п |
| ’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { |
| > <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, |
| знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, |
| срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку |
| а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно |
| Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p |
| е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели |
| и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п |
| ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п |
| ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит |
| и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више |
| ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез |
| а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З |
| нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с |
| гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј |
| Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т |
| па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на |
| а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ |
| , па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне |
| колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете |
| п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м |
| не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће |
| . — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг |
| неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т |
| у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов |
| ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> |
| hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е |
| а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} |
| {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе |
| џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n |
| тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов |
| који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на |
| чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi |
| у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 |
| саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и |
| се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма |
| а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, |
| и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и |
| ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су |
| ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да |
| шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, |
| дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн |
| ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув |
| сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — |
| p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн |
| си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з |
| <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! |
| и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви |
| ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до |
| окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг |
| ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} |
| ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка |
| им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт |
| и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет |
| е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — |
| а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш |
| рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба |
| питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} |
| несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < |
| ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне |
| кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на |
| тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, |
| } И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл |
| , де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. |
| о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо |
| е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к |
| Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p |
| да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е |
| .{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с |
| ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па |
| кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон |
| ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма |
| те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> |
| Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило |
| је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с |
| орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— |
| да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — |
| не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < |
| За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри |
| <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с |
| ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h |
| де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча |
| о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < |
| о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ |
| аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ |
| си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је |
| тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје |
| е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < |
| евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб |
| !...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... |
| <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> |
| удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с |
| {S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п |
| — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, |
| вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море |
| п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — |
| стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) |
| урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск |
| је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч |
| а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран |
| знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в |
| ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, |
| к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч |
| женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви |
| и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил |
| чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф |
| али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д |
| it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као |
| е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, |
| косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе |
| Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— |
| > <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб |
| сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot |
| l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> |
| /p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест |
| а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си |
| љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди |
| ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и |
| Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве |
| е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј |
| што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type |
| екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован |
| : „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к |
| илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти |
| ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, |
| аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, |
| ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој |
| ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За |
| мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што |
| </l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај |
| </l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша |
| однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван |
| асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање |
| . {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао |
| а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад |
| ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош |
| ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога |
| немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а |
| што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на |
| он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} |
| вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином |
| тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, |
| бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је |
| је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли |
| исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за |
| дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и |
| у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> |
| и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е |
| b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” |
| само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла |
| вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж |
| чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П |
| улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, |
| мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев |
| рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О |
| јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста |
| јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у |
| ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ |
| ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа |
| .{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле |
| {S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} |
| саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и |
| оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и |
| како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав |
| ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е |
| нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — |
| се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц |
| ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш |
| коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи |
| а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си |
| S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл |
| ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д |
| татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д |
| ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам |
| i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” |
| ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ |
| анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за |
| ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ |
| ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, |
| раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти |
| ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл |
| си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк |
| ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, |
| аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb |
| {S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p |
| каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с |
| Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча |
| к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот |
| си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: |
| атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ |
| шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па |
| !...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће |
| у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат |
| ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали |
| о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за |
| ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма |
| а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ |
| у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се |
| — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си |
| овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из |
| давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу |
| е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва |
| ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д |
| у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик |
| мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама |
| искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} |
| но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг |
| ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он |
| а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе |
| дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по |
| кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — |
| тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф |
| иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови |
| ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ |
| , ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си |
| пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је |
| ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке |
| А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под |
| >Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета |
| у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш |
| душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има |
| едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h |
| та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит |
| аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или |
| таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн |
| ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о |
| до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, |
| купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си |
| а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили |
| к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— |
| Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш |
| је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И |
| век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си |
| су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст |
| ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у |
| офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p |
| памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај |
| ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа |
| кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, |
| адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је |
| срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, |
| и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој |
| рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п |
| им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п |
| петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, |
| за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
| афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г |
| ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По |
| оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а |
| нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ |
| девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — |
| чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д |
| брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi |
| ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка |
| ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ |
| ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми |
| , и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н |
| амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ |
| иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из |
| га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена |
| ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не |
| осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама |
| — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт |
| дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако |
| а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, |
| >— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ |
| ..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с |
| не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ |
| може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к |
| на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп |
| мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З |
| о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и |
| то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> |
| рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. |
| .{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје |
| е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п |
| а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> |
| не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго |
| i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је |
| волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, |
| и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p |
| вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку |
| воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да |
| Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. |
| >!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава |
| ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу |
| ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те |
| омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула |
| >— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а |
| е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л |
| па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; |
| веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст |
| тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо |
| е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај |
| с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле |
| па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н |
| а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради |
| анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ |
| -те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко |
| вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му |
| и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м |
| .</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту |
| е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а |
| о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а |
| длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот |
| } Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а |
| е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, |
| p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет |
| па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што |
| Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... |
| које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин |
| кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с |
| азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т |
| е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу |
| ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој |
| гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с |
| а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и |
| се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад |
| и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А |
| си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как |
| Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери |
| пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h |
| а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн |
| мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да |
| е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе |
| и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < |
| <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 |
| е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св |
| и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна |
| ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц |
| } М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит |
| ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од |
| си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог |
| ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, |
| груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли |
| тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих |
| > <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с |
| тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј |
| суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл |
| екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А |
| о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно |
| ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под |
| у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал |
| а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- |
| , да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... |
| ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина |
| <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас |
| уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— |
| ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј |
| ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к |
| збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile |
| жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма |
| Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил |
| олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з |
| ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} |
| ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу |
| ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> |
| сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те |
| ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г |
| рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те |
| и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... |
| берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша |
| пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на |
| Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве |
| а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о |
| ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има |
| лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, |
| ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц |
| удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре |
| > <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. |
| се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч |
| За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S |
| ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо |
| хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им |
| амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб |
| гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До |
| унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! |
| епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна |
| > <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да |
| } Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ |
| е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— |
| p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники |
| си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. |
| а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо |
| n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у |
| ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча |
| јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук |
| а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво |
| а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св |
| м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају |
| може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— |
| опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p |
| зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> |
| сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст |
| паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве |
| орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их |
| ?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради |
| — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн |
| ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр |
| а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> |
| нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у |
| им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск |
| благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био |
| p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли |
| за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. |
| оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни |
| уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на |
| о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга |
| а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p |
| је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p |
| даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да |
| право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне |
| ?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да |
| ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира |
| !...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к |
| ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми |
| вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> |
| готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А |
| што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h |
| а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт |
| знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му |
| ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < |
| дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар |
| ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 |
| једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д |
| се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п |
| и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си |
| ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ |
| — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти |
| усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, |
| 6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. |
| дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду |
| а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в |
| к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као |
| е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с |
| <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што |
| м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм |
| ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају |
| у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= |
| јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — |
| љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти |
| ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој |
| ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — |
| не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п |
| да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> |
| > — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде |
| плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој |
| а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, |
| пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал |
| какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м |
| веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по |
| >— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што |
| лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> |
| песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира |
| овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да |
| наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос |
| - Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з |
| /l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < |
| и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так |
| обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки |
| нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, |
| акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ |
| у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То |
| о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка |
| чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва |
| орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, |
| затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по |
| страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! |
| вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< |
| : је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш |
| ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку |
| егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра |
| лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу |
| си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да |
| Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му |
| то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к |
| заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли |
| ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б |
| иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс |
| д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово |
| њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал |
| на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли |
| о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена |
| гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш |
| ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> |
| Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос |
| зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s |
| ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ |
| па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос |
| е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име |
| аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду |
| ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа |
| мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о |
| м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује |
| где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало |
| е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р |
| а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а |
| " /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ |
| Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да |
| еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м |
| {S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з |
| ..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п |
| !{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја |
| и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје |
| зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани |
| друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије |
| пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн |
| , аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си |
| чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т |
| моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” |
| незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж |
| ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ |
| мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо |
| разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј |
| е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он |
| за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо |
| га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” |
| дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге |
| у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, |
| тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. |
| си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање |
| се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и |
| игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п |
| ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк |
| ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з |
| ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма |
| да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига |
| е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла |
| ? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс |
| ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да |
| а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци |
| цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој |
| мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот |
| p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те |
| кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в |
| ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв |
| му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К |
| а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б |
| формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије |
| ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч |
| грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п |
| и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и |
| при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват |
| и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц |
| е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р |
| {S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. |
| у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К |
| не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д |
| једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са |
| — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по |
| рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо |
| а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб |
| тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла |
| е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису |
| ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па |
| љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама |
| ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука |
| реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м |
| е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане |
| очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл |
| ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али |
| расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d |
| ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З |
| ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре |
| аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б |
| </hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> |
| рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ |
| јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м |
| , мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на |
| е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" |
| размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, |
| воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног |
| Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин |
| и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари |
| а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д |
| о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са |
| ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ |
| ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она |
| „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега |
| е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам |
| а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао |
| n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, |
| аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск |
| лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан |
| ..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр |
| На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети |
| Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор |
| громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш |
| овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл |
| миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље |
| ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к |
| и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< |
| а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и |
| е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу |
| чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи |
| /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра |
| су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а |
| S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче |
| Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг |
| , а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо |
| добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш |
| де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да |
| ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт |
| и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз |
| <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. |
| ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу |
| си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па |
| — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те |
| амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т |
| обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче |
| не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И |
| како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не |
| н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта |
| он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а |
| снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ |
| /hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> |
| — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в |
| > <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб |
| ” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу |
| оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди |
| <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — |
| несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи |
| Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је |
| ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м |
| ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех |
| л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} |
| рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му |
| Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по |
| зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да |
| >— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За |
| ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— |
| .{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. |
| ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле |
| м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у |
| ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум |
| вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк |
| и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед |
| <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то |
| очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест |
| „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на |
| — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! |
| стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ |
| нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, |
| узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив |
| брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један |
| диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без |
| ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а |
| извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ |
| не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — |
| уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то |
| о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, |
| чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу |
| о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста |
| естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање |
| нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С |
| неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи |
| рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м |
| чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу |
| је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, |
| {S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з |
| ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те |
| ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> |
| о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други |
| тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн |
| много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре |
| араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з |
| и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с |
| побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу |
| љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж |
| !...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал |
| а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е |
| се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре |
| о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до |
| тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег |
| nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани |
| на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист |
| ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са |
| ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. |
| своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на |
| тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св |
| а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч |
| д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> |
| се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те |
| то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ |
| ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} |
| а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен |
| и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н |
| </l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> |
| нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< |
| из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем |
| злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби |
| вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху |
| ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, |
| антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок |
| Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж |
| p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат |
| ! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј |
| ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S |
| — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да |
| те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о |
| де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али |
| е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва |
| ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов |
| b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п |
| вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. |
| Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, |
| ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл |
| увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика |
| ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов |
| ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду |
| терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг |
| Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б |
| у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда |
| испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби |
| хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер |
| ; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле |
| , које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј |
| , а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди |
| спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах |
| мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан |
| г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З |
| акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма |
| сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј |
| не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли |
| ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог |
| што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да |
| чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат |
| м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к |
| вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне |
| ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили |
| ?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што |
| на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч |
| сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ |
| <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма |
| оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S |
| а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не |
| сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу |
| вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл |
| е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за |
| вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит |
| и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је |
| вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу |
| ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри |
| ..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка |
| у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск |
| га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја |
| укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р |
| аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он |
| е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее |
| е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се |
| чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi |
| азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з |
| кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн |
| му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење |
| вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за |
| му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за |
| тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> |
| .{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци |
| Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с |
| м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г |
| тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је |
| АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, |
| ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p |
| аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо |
| ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо |
| Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p |
| — Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б |
| му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали |
| ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, |
| ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те |
| ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми |
| то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в |
| {S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште |
| ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш |
| јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила |
| , пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул |
| S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш |
| е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та |
| ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( |
| p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како |
| ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ |
| и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / |
| кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба |
| скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д |
| е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра |
| оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе |
| егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па |
| уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж |
| си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да |
| си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш |
| то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р |
| есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: |
| касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т |
| неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— |
| <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми |
| S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н |
| бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} |
| е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З |
| за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не |
| веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и |
| е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам |
| >— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср |
| к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку |
| викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет |
| дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш |
| аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон |
| p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели |
| p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то |
| а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја |
| је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет |
| бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит |
| нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и |
| сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б |
| јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> |
| бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово |
| — За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, |
| н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у |
| шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З |
| да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах |
| м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв |
| о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш |
| ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све |
| како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— |
| у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... |
| {S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — |
| p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си |
| д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не |
| спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк |
| ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! |
| Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ |
| е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир |
| наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да |
| ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t |
| мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ |
| сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: |
| г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока |
| и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, |
| најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S |
| раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим |
| је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати |
| и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш |
| пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м |
| сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па |
| жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по |
| е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ |
| н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба |
| ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се |
| е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј |
| , а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж |
| које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p |
| уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве |
| Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата |
| браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто |
| био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он |
| ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом |
| S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н |
| но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц |
| анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се |
| и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари |
| акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима |
| ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало |
| на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — |
| што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви |
| ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" |
| оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < |
| ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј |
| пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид |
| у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, |
| лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му |
| што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само |
| и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с |
| сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан |
| Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb |
| ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! |
| Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у |
| му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв |
| заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви |
| анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман |
| е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек |
| „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ |
| ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с |
| } Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ |
| аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу |
| лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба |
| атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап |
| е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма |
| унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил |
| га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може |
| свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и |
| рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће |
| што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да |
| главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па |
| , кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г |
| И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они |
| ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи |
| да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! |
| им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — |
| за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се |
| амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p |
| ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и |
| ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од |
| сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна |
| етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к |
| тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти |
| гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш |
| S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 |
| је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и |
| али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с |
| е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг |
| уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с |
| е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован |
| S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з |
| >— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд |
| ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује |
| ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји |
| што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што |
| си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, |
| не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— |
| адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се |
| сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св |
| о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси |
| окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S |
| поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да |
| ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н |
| изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до |
| Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и |
| монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо |
| биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г |
| i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и |
| ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и |
| гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра |
| ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} |
| умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику |
| ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з |
| оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М |
| ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то |
| ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са |
| оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у |
| ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч |
| по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с |
| иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б |
| би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој |
| м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск |
| ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з |
| и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче |
| форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И |
| ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона |
| о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б |
| саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / |
| хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го |
| — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> |
| , вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј |
| , било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми |
| , а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше |
| пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што |
| вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и |
| ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис |
| си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го |
| ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре |
| ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з |
| , Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг |
| и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в |
| ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш |
| евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те |
| а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе |
| е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= |
| таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да |
| а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ |
| /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући |
| оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може |
| ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л |
| е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p |
| лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста |
| у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој |
| к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники |
| ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр |
| за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав |
| о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај |
| по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још |
| угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт |
| алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не |
| рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! |
| нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор |
| тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! |
| месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у |
| а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, |
| тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... |
| „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр |
| А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ |
| делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде |
| она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би |
| тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с |
| — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка |
| добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за |
| нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д |
| ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. |
| је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по |
| си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти |
| , а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з |
| војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и |
| увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти |
| шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м |
| е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да |
| ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија |
| е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р |
| амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна |
| варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов |
| друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам |
| руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, |
| ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр |
| тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које |
| е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он |
| та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма |
| што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г |
| {S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п |
| у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з |
| или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних |
| ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да |
| {S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху |
| еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр |
| ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в |
| , — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени |
| јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради |
| и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз |
| да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ |
| ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п |
| им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је |
| све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” |
| ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи |
| и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p |
| рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С |
| а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов |
| . {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з |
| pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И |
| <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т |
| у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> |
| ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св |
| си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м |
| теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј |
| татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, |
| почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски |
| ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико |
| ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби |
| ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка |
| напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва |
| јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев |
| пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к |
| ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће |
| о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н |
| ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> |
| ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже |
| ..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А |
| ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о |
| ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги |
| же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава |
| За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора |
| >— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си |
| /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как |
| Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, |
| hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. |
| ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве |
| р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг |
| м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, |
| у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с |
| ? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед |
| ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо |
| <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које |
| ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд |
| отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не |
| з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно |
| х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, |
| један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< |
| <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином |
| /quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што |
| канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј |
| рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос |
| > <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане |
| овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град |
| Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе |
| тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и |
| младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ |
| о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску |
| обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар |
| утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го |
| ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци |
| буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова |
| X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив |
| А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород |
| бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј |
| лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога |
| смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош |
| ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} |
| Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... |
| } Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... |
| чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p |
| з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— |
| а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да |
| ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р |
| удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр |
| м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз |
| ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. |
| и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим |
| е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав |
| анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п |
| } Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке |
| и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко |
| — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава |
| башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p |
| а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је |
| и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У |
| .</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен |
| оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал |
| 2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја |
| и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! |
| е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев |
| не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли |
| емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — |
| е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори |
| апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе |
| и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки |
| Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир |
| ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет |
| ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м |
| ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као |
| није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в |
| га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул |
| и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б |
| оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре |
| {S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка |
| ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н |
| ! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо |
| а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па |
| Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс |
| и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег |
| > <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како |
| еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад |
| и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т |
| литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об |
| сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос |
| е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем |
| за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако |
| или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г |
| искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није |
| л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам |
| е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој |
| свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д |
| својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г |
| она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј |
| лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо |
| риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт |
| е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile |
| а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, |
| по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д |
| једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, |
| — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / |
| лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи |
| трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран |
| ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са |
| уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно |
| чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по |
| за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас |
| ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у |
| ! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — |
| их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб |
| м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком |
| и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин |
| писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; |
| у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла |
| ...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А |
| — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си |
| аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо |
| ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од |
| учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по |
| тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к |
| де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п |
| , кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д |
| и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д |
| куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на |
| </hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 |
| да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор |
| опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш |
| тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За |
| /p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад |
| јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке |
| ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после |
| омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке |
| сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке |
| ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, |
| </p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко |
| жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l |
| „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ |
| сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м |
| ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј |
| }Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в |
| и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас |
| нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба |
| и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S |
| да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К |
| аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата |
| ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд |
| бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д |
| ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа |
| иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} |
| и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је |
| о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да |
| е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени |
| лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк |
| ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна |
| Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из |
| е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди |
| м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско |
| лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> |
| јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — |
| и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ |
| а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј |
| амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, |
| ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за |
| е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о |
| ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса |
| заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син |
| а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег |
| није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове |
| смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу |
| ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач |
| оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С |
| је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина |
| с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и |
| о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на |
| мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам |
| уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> |
| удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и |
| о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов |
| е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле |
| Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј |
| о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак |
| у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. |
| иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про |
| hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по |
| је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш |
| тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под |
| распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- |
| разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се |
| обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п |
| оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и |
| зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће |
| !!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан |
| hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па |
| е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с |
| илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе |
| ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће |
| се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше |
| па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла |
| , и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз |
| еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} |
| вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн |
| ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> |
| се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p |
| виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, |
| а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој |
| у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил |
| {S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч |
| здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни |
| с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о |
| де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко |
| уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ |
| о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати |
| о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед |
| "100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још |
| њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д |
| {S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч |
| i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим |
| била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис |
| иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн |
| ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она |
| и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа |
| резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti |
| да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад |
| говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не |
| но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа |
| блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова |
| аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, |
| е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре |
| ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про |
| е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и |
| кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о |
| заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад |
| ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих |
| и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с |
| о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н |
| се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна |
| ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или |
| м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од |
| роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој |
| Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П |
| „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S |
| под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају |
| ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи |
| } Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из |
| ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ |
| о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ |
| е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па |
| с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами |
| задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb |
| кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у |
| када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова |
| се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн |
| гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати |
| ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и |
| ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — |
| ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т |
| ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој |
| ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти |
| и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ |
| казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла |
| вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т |
| а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода |
| на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г |
| у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона |
| еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр |
| гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње |
| управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан |
| није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с |
| Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, |
| душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех |
| клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок |
| нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел |
| нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете |
| ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако |
| вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку |
| ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко |
| /p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде |
| о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не |
| ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат |
| о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш |
| нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове |
| го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда |
| ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали |
| штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп |
| рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане |
| је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се |
| риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија |
| ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да |
| ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и |
| штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц |
| га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци |
| идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш |
| е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи |
| ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос |
| лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн |
| се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав |
| , да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га |
| ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с |
| ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет |
| они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} |
| с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло |
| Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако |
| би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин |
| несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег |
| ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г |
| њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла |
| их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто |
| седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали |
| у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало |
| су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи |
| <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан |
| им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих |
| аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви |
| и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п |
| љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле |
| го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно |
| е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка |
| И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства |
| жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 |
| погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и |
| ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо |
| , и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли |
| је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S |
| многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је |
| к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — |
| ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он |
| ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр |
| вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон |
| руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они |
| тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 |
| обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, |
| а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, |
| мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф |
| ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а |
| } На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира |
| понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф |
| p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет |
| ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита |
| ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље |
| да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. |
| како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до |
| то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З |
| нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал |
| ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу |
| илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с |
| теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! |
| после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми |
| и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш |
| Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т |
| и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко |
| ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, |
| пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. |
| проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког |
| па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр |
| ...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине |
| ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана |
| здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или |
| аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з |
| и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за |
| — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} |
| банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви |
| p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си |
| мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши |
| S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> |
| е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку |
| застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес |
| о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје |
| учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S |
| намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр |
| абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве |
| е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод |
| кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З |
| орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају |
| Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> |
| ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо |
| су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла |
| потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п |
| или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: |
| упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а |
| био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго |
| етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт |
| го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> |
| > <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва |
| о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да |
| ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још |
| ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе |
| еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије |
| раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл |
| е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о |
| е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста |
| пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к |
| и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил |
| кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p |
| повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада |
| {S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако |
| еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат |
| здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о |
| } И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако |
| е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је |
| инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва |
| у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма |
| ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м |
| ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S |
| , — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра |
| , ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> |
| срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка |
| о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> |
| ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} |
| И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с |
| з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре |
| ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт |
| . научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам |
| ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о |
| не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 |
| пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p |
| иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p |
| и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе |
| к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п |
| ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { |
| те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S |
| p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> |
| је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та |
| ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О |
| а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар |
| мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то |
| и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил |
| би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш |
| ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! |
| ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне |
| и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској |
| — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С |
| ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф |
| јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј |
| осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време |
| обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн |
| видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју |
| својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после |
| bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио |
| а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је |
| ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је |
| </p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S |
| а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п |
| оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, |
| S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да |
| у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с |
| ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман |
| век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в |
| ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при |
| боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи |
| али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н |
| ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш |
| ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н |
| је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на |
| ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф |
| рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај |
| Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— |
| евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га |
| hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о |
| татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад |
| кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> |
| ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= |
| за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ |
| вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} |
| фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар |
| немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо |
| а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј |
| слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи |
| паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ |
| и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н |
| и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише |
| ?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 |
| а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по |
| а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, |
| <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec |
| жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в |
| домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п |
| ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не |
| е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < |
| рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш |
| е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр |
| Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, |
| бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то |
| љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт |
| Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ |
| је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим |
| о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис |
| у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен |
| . {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими |
| буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је |
| и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук |
| <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг |
| it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед |
| а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б |
| јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как |
| у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} |
| мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск |
| </p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц |
| оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав |
| ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс |
| зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што |
| > <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа |
| ; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ |
| и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — |
| ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н |
| /p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику |
| е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр |
| куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p |
| ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари |
| рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз |
| ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац |
| ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога |
| ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: |
| /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор |
| љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, |
| .{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т |
| ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да |
| као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< |
| сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст |
| а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, |
| влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање |
| лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип |
| омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се |
| што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако |
| е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма |
| је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку |
| русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе |
| одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе |
| , имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн |
| његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат |
| чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво |
| n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n |
| itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА |
| оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом |
| да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос |
| че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; |
| а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам |
| ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре |
| вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана |
| завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра |
| и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
| е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не |
| се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ |
| се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор |
| ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} |
| на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго |
| немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан |
| мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ |
| — Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д |
| урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му |
| орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а |
| <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр |
| е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо |
| ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос |
| ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп |
| ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао |
| баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса |
| </p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри |
| срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с |
| /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, |
| е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та |
| пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра |
| недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д |
| <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу |
| описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у |
| живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да |
| е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет |
| >Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при |
| ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да |
| кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме |
| >А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја |
| е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и |
| ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна |
| ="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но |
| или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н |
| после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи |
| све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал |
| ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које |
| >Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј |
| > <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен |
| је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све |
| само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона |
| није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је |
| <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го |
| поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру |
| гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при |
| давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс |
| мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред |
| н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п |
| м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу |
| ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап |
| си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче |
| , опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана |
| <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < |
| к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х |
| ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с |
| </p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> |
| се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава |
| сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— |
| равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п |
| те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај |
| и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, |
| ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз |
| ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј |
| на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг |
| руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим |
| ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, |
| .{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел |
| д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни |
| фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он |
| ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а |
| ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ |
| у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све |
| и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал |
| ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М |
| и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије |
| га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о |
| сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал |
| во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил |
| кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да |
| , коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок |
| н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам |
| вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук |
| е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- |
| е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м |
| , преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче |
| табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче |
| аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п |
| на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури |
| кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове |
| оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане |
| Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је |
| нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. |
| а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло |
| ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис |
| аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој |
| моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” |
| , а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од |
| ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ |
| је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште |
| ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација |
| сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас |
| ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при |
| ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа |
| запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ |
| дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен |
| у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л |
| о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб |
| тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, |
| их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр |
| ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд |
| што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, |
| ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з |
| песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> |
| мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи |
| лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, |
| д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на |
| на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / |
| нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста |
| и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам |
| тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} |
| ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах |
| , пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало |
| енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> |
| } Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га |
| иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају |
| ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је |
| да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји |
| — Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи |
| а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану |
| и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар |
| авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш |
| </p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с |
| /p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а |
| тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе |
| .</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... |
| да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз |
| ...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба |
| е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и |
| а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из |
| .{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига |
| нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе |
| ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним |
| конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу |
| вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад |
| з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти |
| агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д |
| , а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко |
| во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из |
| а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М |
| д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, |
| еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв |
| Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр |
| S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко |
| та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув |
| деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц |
| џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк |
| таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л |
| гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т |
| p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј |
| ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из |
| ?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин |
| тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле |
| .. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, |
| икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, |
| ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако |
| што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни |
| један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил |
| ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши |
| ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н |
| ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест |
| осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; |
| ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> |
| и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк |
| апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo |
| hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше |
| , песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, |
| луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави |
| te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l |
| утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже |
| од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно |
| е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм |
| раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево |
| наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и |
| тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много |
| ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед |
| , замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа |
| а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих |
| Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с |
| е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и |
| Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, |
| ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та |
| ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај |
| Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда |
| unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам |
| — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... |
| еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв |
| ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође |
| ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг |
| , — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, |
| ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр |
| им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк |
| де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ |
| грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој |
| риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је |
| Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје |
| “, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — |
| већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите |
| а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при |
| ...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д |
| му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида |
| p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша |
| о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па |
| на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — |
| че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа |
| а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако |
| ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi |
| и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ |
| е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. |
| знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср |
| ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и |
| ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо |
| ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино |
| — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск |
| диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит |
| реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб |
| } Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она |
| и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко |
| остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт |
| Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как |
| заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча |
| алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к |
| ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј |
| ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш |
| и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој |
| кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан |
| {S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p |
| буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што |
| четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, |
| ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} |
| а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд |
| век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с |
| шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент |
| њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на |
| ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш |
| дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше |
| чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује |
| онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н |
| е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они |
| капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т |
| е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. |
| ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само |
| p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес |
| ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус |
| е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле |
| е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј |
| и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан |
| аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и |
| а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. |
| само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З |
| као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз |
| о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв |
| њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс |
| а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј |
| никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до |
| ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш |
| тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с |
| давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и |
| е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк |
| </p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по |
| па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а |
| селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 |
| ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де |
| , мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а |
| Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ |
| Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар |
| а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што |
| него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се |
| зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин |
| сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п |
| поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де |
| е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т |
| ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < |
| остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра |
| отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би |
| а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди |
| {S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А |
| ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко |
| поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н |
| и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла |
| увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а |
| на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не |
| атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ |
| Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да |
| ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр |
| згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / |
| ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман |
| кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини |
| два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе |
| је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок |
| јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост |
| ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н |
| и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к |
| љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к |
| о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша |
| и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај |
| ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе |
| , као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост |
| убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап |
| риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 |
| кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П |
| мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — |
| , пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, |
| један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све |
| ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул |
| и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц |
| Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и |
| тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид |
| а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за |
| мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер |
| ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н |
| воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб |
| а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ |
| n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе |
| дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак |
| <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл |
| ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са |
| у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол |
| под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — |
| снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и |
| и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј |
| енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако |
| че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, |
| у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте |
| да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво |
| ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо |
| би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан |
| шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п |
| кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена |
| , наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни |
| о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха |
| д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал |
| бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако |
| бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка |
| рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше |
| и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у |
| ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п |
| природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, |
| в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да |
| /hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор |
| } Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < |
| дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич |
| но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад |
| аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро |
| песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео |
| су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и |
| ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча |
| и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б |
| у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо |
| ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег |
| рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим |
| ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир |
| ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави |
| с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је |
| као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је |
| ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник |
| ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је |
| ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб |
| видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам |
| аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана |
| кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с |
| поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ |
| ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој |
| них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже |
| > <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да |
| ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада |
| а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ |
| а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан |
| та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад |
| пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла |
| суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је |
| ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав |
| осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и |
| а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч |
| до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд |
| о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар |
| а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр |
| ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м |
| „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д |
| ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала |
| знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом |
| г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин |
| а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож |
| срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас |
| то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} |
| ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр |
| зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин |
| S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ |
| се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о |
| тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу |
| се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом |
| очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд |
| Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три |
| ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би |
| и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала |
| на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, |
| ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал |
| страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар |
| их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про |
| тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск |
| има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p |
| умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла |
| улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо |
| сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па |
| </p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. |
| >— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h |
| у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ |
| анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б |
| „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек |
| каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг |
| е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п |
| , ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: |
| Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига |
| <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к |
| <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п |
| ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру |
| te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча |
| а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, |
| ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис |
| гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. |
| Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво |
| ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н |
| џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал |
| , а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— |
| ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, |
| ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б |
| бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл |
| почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб |
| ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш |
| војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це |
| за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из |
| о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, |
| не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез |
| ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба |
| а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н |
| , све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . |
| ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> |
| а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав |
| Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске |
| е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, |
| {S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј |
| да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам |
| Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> |
| га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> |
| „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, |
| /p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, |
| да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес |
| еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива |
| време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! |
| у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр |
| , да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к |
| р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг |
| си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — |
| p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде |
| , што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! |
| ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се |
| ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ |
| неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си |
| а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг |
| у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо |
| иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш |
| што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена |
| је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали |
| прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с |
| нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и |
| га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра |
| не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор |
| акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у |
| г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б |
| ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В |
| сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... |
| ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с |
| левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав |
| она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д |
| l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури |
| а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све |
| и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, |
| одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист |
| >— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н |
| врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг |
| . — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з |
| ..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом |
| лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу |
| ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад |
| е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! |
| .. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг |
| ” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне |
| те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па |
| ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, |
| : — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и |
| није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено |
| ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво |
| азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н |
| а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да |
| летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у |
| име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, |
| оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р |
| и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и |
| живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> |
| официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене |
| дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н |
| прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина |
| а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил |
| нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с |
| угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет |
| ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} |
| ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш |
| .{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији |
| > <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва |
| за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с |
| ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком |
| ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж |
| игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз |
| ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви |
| баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб |
| х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог |
| ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима |
| је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још |
| ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> |
| дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, |
| се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. |
| е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ |
| остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч |
| о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} |
| у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па |
| везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка |
| искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и |
| зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са |
| Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з |
| ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи |
| рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер |
| ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве |
| чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т |
| е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис |
| , а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по |
| е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с |
| ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п |
| а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н |
| есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с |
| ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, |
| Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> |
| и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м |
| рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај |
| им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... |
| је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт |
| </p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја |
| , ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по |
| <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, |
| рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом |
| упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете |
| ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко |
| иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав |
| ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила |
| ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу |
| <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн |
| ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— |
| </p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак |
| Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за |
| лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил |
| е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п |
| то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не |
| си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u |
| Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. |
| те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко |
| ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут |
| , галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам |
| е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с |
| е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: |
| p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П |
| и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да |
| /p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци |
| .. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и |
| д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де |
| те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то |
| ”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик |
| ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си |
| p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> |
| е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб |
| p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, |
| де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па |
| кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д |
| ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М |
| е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? |
| инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, |
| ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p |
| по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — |
| ...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n |
| > <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h |
| у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч |
| што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н |
| > си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи |
| саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр |
| ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, |
| /hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да |
| ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна |
| ...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си |
| ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го |
| ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета |
| к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ |
| рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. |
| толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата |
| ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути |
| и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка |
| бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з |
| у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр |
| стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла |
| како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p |
| {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор |
| ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ |
| , све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р |
| куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у |
| ="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн |
| , мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон |
| аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м |
| етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да |
| чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк |
| и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е |
| и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То |
| испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см |
| ...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде |
| и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј |
| имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> |
| и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч |
| Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва |
| теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ |
| до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б |
| .</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор |
| Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде |
| и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара |
| >— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому |
| ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З |
| еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи |
| присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј |
| ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S |
| јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у |
| /p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл |
| то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с |
| а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам |
| о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште |
| збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по |
| — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h |
| им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску |
| ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м |
| ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је |
| фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј |
| се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си |
| о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} |
| и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < |
| бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате |
| говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е |
| искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек |
| ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју |
| ?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну |
| на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели |
| </p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< |
| ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> |
| рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з |
| <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да |
| Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с |
| узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч |
| рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете |
| мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< |
| а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани |
| женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све |
| ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. |
| и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p |
| , Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт |
| а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та |
| ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст |
| љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н |
| седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па |
| е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... |
| викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! |
| од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; |
| своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра |
| уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а |
| hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па |
| жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант |
| читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон |
| иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј |
| е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч |
| а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" |
| ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела |
| и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун |
| а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а |
| олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ |
| тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он |
| рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S |
| одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј |
| свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн |
| еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр |
| ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с |
| се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч |
| р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па |
| реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед |
| Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра |
| чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити |
| шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 |
| адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у |
| аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј |
| ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс |
| у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће |
| мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н |
| амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м |
| јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко |
| ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа |
| еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" |
| у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, |
| по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама |
| Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и |
| еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — |
| у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена |
| ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда |
| , да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад |
| .{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере |
| кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве |
| одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може |
| р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што |
| за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује |
| Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод |
| ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа |
| неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р |
| е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са |
| све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! |
| Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли |
| аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед |
| о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д |
| био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о |
| лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, |
| е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p |
| е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. |
| и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се |
| во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј |
| ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ |
| оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> |
| што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде |
| што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> |
| кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— |
| ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете |
| уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, |
| ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: |
| ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д |
| е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра |
| , Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но |
| шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче |
| погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, |
| она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће |
| ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх |
| } Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати |
| анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо |
| ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. |
| -ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти |
| ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За |
| у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l |
| мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. |
| ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ |
| у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз |
| вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино |
| ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам |
| — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав |
| ..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше |
| је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т |
| вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле |
| к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко |
| страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су |
| уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д |
| јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и |
| ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. |
| ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв |
| а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од |
| ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, |
| к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима |
| ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} |
| а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч |
| аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} |
| и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда |
| оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. |
| знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < |
| му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку |
| дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис |
| } Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр |
| метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком |
| “, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп |
| и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у |
| шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват |
| ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа |
| а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т |
| а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { |
| — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич |
| азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем |
| јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па |
| трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се |
| кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком |
| никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < |
| штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што |
| е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. |
| о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то |
| >После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се |
| ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри |
| уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо |
| сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи |
| , питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, |
| ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у |
| н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц |
| рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и |
| о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да |
| ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, |
| ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п |
| плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми |
| рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< |
| оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој |
| комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с |
| и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д |
| оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di |
| ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ |
| и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл |
| леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н |
| о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т |
| ..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде |
| од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, |
| шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м |
| о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х |
| пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а |
| и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно |
| тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим |
| ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у |
| ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и |
| аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат |
| ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S |
| ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас |
| ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо |
| и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — |
| и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр |
| падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, |
| купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св |
| {S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н |
| рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з |
| Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово |
| ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо |
| да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с |
| ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к |
| <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з |
| рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к |
| авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал |
| ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub |
| а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, |
| ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије |
| ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> |
| те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције |
| аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре |
| , дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= |
| реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе |
| рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н |
| рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел |
| отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман |
| } Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — |
| и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска |
| и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз |
| адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос |
| >— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p |
| ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши |
| дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к |
| неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу |
| бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба |
| Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — |
| ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — |
| хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј |
| овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији |
| Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: |
| ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг |
| омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј |
| ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке |
| р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З |
| ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли |
| S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с |
| и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен |
| су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. |
| леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил |
| мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која |
| а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с |
| ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј |
| да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с |
| се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут |
| едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај |
| ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је |
| и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво |
| тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не |
| и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је |
| амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд |
| ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља |
| о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра |
| о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св |
| витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама |
| ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н |
| ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе |
| скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина |
| у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и |
| наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски |
| зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове |
| {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари |
| играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че |
| али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то |
| } Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели |
| !{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој |
| Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ |
| е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви |
| ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш |
| ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c |
| ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај |
| , па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М |
| манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ |
| тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < |
| {S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к |
| и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб |
| вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила |
| мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та |
| , што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ |
| /p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се |
| а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т |
| ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак |
| еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун |
| Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ |
| а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње |
| тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p |
| овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо |
| о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој |
| дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— |
| да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к |
| карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. |
| а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. |
| мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. |
| и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< |
| јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < |
| А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с |
| зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти |
| цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми |
| проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да |
| Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с |
| ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> |
| ="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па |
| Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? |
| ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т |
| да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} |
| о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... |
| м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам |
| те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ |
| ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве |
| питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м |
| деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < |
| се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д |
| и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он |
| че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му |
| /p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. |
| — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го |
| на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор |
| ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков |
| >— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се |
| та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече |
| о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк |
| ! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск |
| ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с |
| и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до |
| ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро |
| е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз |
| баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва |
| и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи |
| ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в |
| о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој |
| у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi |
| форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск |
| pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој |
| урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче |
| ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и |
| рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала |
| Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S |
| арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас |
| > <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< |
| није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост |
| игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с |
| за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег |
| p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к |
| ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} |
| о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о |
| је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс |
| ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев |
| и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с |
| није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр |
| амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и |
| и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то |
| све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< |
| икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није |
| а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није |
| ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар |
| и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом |
| олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи |
| , зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши |
| свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на |
| го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем |
| ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По |
| у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол |
| а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала |
| пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да |
| удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн |
| — Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј |
| е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш |
| <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока |
| ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се |
| ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што |
| аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну |
| које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се |
| ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па |
| .{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му |
| ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр |
| еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру |
| ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад |
| е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> |
| {S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра |
| — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p |
| сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од |
| орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> |
| то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < |
| о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — |
| ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре |
| поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ |
| </p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг |
| тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај |
| , — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з |
| ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил |
| лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва |
| и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а |
| је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в |
| посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл |
| мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој |
| {S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз |
| </p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је |
| i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани |
| ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ |
| ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и |
| а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к |
| ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст |
| ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и |
| на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау |
| ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн |
| ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се |
| оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з |
| а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади |
| и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, |
| се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п |
| ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, |
| /l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато |
| де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, |
| снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама |
| вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б |
| старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а |
| у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш |
| из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је |
| ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је |
| и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат |
| ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд |
| ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста |
| и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ |
| и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< |
| враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св |
| а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А |
| зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде |
| тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! |
| >— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да |
| а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас |
| ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст |
| подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију |
| ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он |
| јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор |
| напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и |
| — Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па |
| „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му |
| ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда |
| о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на |
| гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ |
| ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов |
| нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и |
| и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, |
| .</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска |
| хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он |
| ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је |
| заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик |
| еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu |
| ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - |
| адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S |
| а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п |
| бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — |
| ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи |
| купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити |
| >хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. |
| то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та |
| еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива |
| прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит |
| .</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире |
| ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав |
| } Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— |
| већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди |
| ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г |
| неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и |
| у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или |
| /hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико |
| , а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би |
| ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све |
| кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене |
| , а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам |
| и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч |
| ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист |
| не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка |
| до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по |
| евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј |
| вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа |
| тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се |
| настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> |
| девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад |
| анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч |
| учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, |
| кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са |
| ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич |
| илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика |
| о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb |
| ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— |
| ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја |
| и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ |
| два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S |
| не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за |
| , а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не |
| атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, |
| крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, |
| ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп |
| викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа |
| међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима |
| поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл |
| уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није |
| ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака |
| њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није |
| ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт |
| ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ |
| унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго |
| е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн |
| шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ |
| уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал |
| ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина |
| кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла |
| емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл |
| бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она |
| од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон |
| — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си |
| /p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу |
| је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће |
| х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p |
| ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма |
| ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м |
| е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче |
| ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б |
| Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви |
| ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као |
| о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к |
| окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш |
| ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе |
| се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није |
| ...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. |
| ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад |
| а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ |
| салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет |
| било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв |
| у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ |
| исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — |
| пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, |
| а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од |
| ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж |
| и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. |
| алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус |
| к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал |
| шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда |
| ...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p |
| азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — |
| ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д |
| она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} |
| ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис |
| откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид |
| опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си |
| амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у |
| ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. |
| Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! |
| а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет |
| је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се |
| церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му |
| ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур |
| тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не |
| и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А |
| си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, |
| дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је |
| ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није |
| ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј |
| отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време |
| је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела |
| и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече |
| си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н |
| при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. |
| скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој |
| <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та |
| <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О |
| > <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко |
| мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си |
| .</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, |
| лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— |
| > <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо |
| инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} |
| ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке |
| и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p |
| 9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је |
| шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако |
| <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на |
| ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> |
| Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми |
| све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува |
| их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о |
| ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал |
| атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж |
| ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ |
| па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се |
| pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p |
| аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — |
| пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал |
| /p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле |
| /p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф |
| уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и |
| шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос |
| ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим |
| /p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, |
| жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г |
| , ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се |
| ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј |
| асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} |
| таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра |
| анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома |
| -пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп |
| а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом |
| воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, |
| ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с |
| Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру |
| запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи |
| Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. |
| је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т |
| е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! |
| <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> |
| азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам |
| ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако |
| борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла |
| је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И |
| о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што |
| увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало |
| игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни |
| цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р |
| тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с |
| есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, |
| Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д |
| одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и |
| } Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог |
| ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно |
| ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? |
| ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад |
| — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила |
| илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, |
| ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, |
| мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, |
| овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило |
| Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: |
| а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. |
| трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл |
| растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе |
| атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе |
| у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође |
| ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на |
| — Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— |
| ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п |
| звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу |
| уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? |
| укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha |
| тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи |
| <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате |
| > <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как |
| Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н |
| му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев |
| че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к |
| једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, |
| Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве |
| ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт |
| она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен |
| и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд |
| оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б |
| р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев |
| игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш |
| амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом |
| Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, |
| в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка |
| тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси |
| пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе |
| , па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак |
| p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл |
| ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск |
| и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св |
| сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче |
| >— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi |
| ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача |
| ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б |
| остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова |
| огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и |
| овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј |
| сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч |
| и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се |
| би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми |
| ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув |
| ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч |
| вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је |
| Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој |
| а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— |
| ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: |
| а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос |
| едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари |
| мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр |
| ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је |
| и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би |
| да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н |
| ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о |
| јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м |
| и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па |
| е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр |
| му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул |
| а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те |
| , нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, |
| ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела |
| то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му |
| е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, |
| њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси |
| анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био |
| оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, |
| које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р |
| ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ |
| и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола |
| ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта |
| аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може |
| а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, |
| дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да |
| био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између |
| повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр |
| да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по |
| и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо |
| Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ |
| мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран |
| ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели |
| је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно |
| орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после |
| и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво |
| а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, |
| ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г |
| ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о |
| Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је |
| ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да |
| , али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д |
| аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане |
| ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д |
| у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, |
| ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с |
| љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на |
| смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг |
| ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо |
| око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз |
| се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и |
| зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н |
| су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил |
| запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св |
| нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < |
| ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у |
| џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p |
| пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к |
| и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з |
| придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила |
| гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне |
| а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б |
| ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а |
| ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п |
| да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет |
| и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" |
| p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она |
| о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав |
| тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна |
| и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н |
| тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; |
| дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост |
| ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с |
| ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit |
| самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и |
| што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил |
| к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" |
| е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије |
| или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај |
| е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи |
| протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве |
| у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач |
| head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 |
| Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он |
| е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о |
| p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п |
| неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика |
| ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так |
| {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд |
| ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода |
| кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и |
| ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с |
| у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов |
| ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се |
| и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б |
| а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир |
| рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при |
| ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб |
| у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви |
| ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, |
| у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о |
| Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б |
| и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле |
| у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је |
| че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе |
| <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр |
| за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так |
| адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав |
| <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе |
| амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” |
| о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д |
| е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, |
| отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ |
| /l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо |
| !</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп |
| ’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l |
| а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и |
| а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб |
| итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због |
| .{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н |
| ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач |
| ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х |
| е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв |
| му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил |
| је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива |
| туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П |
| је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли |
| S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н |
| зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је |
| минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за |
| је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S |
| le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара |
| м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене |
| ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј |
| {S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник |
| ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им |
| е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега |
| а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога |
| и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни |
| ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб |
| умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат |
| е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин |
| Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с |
| е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног |
| ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не |
| чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га |
| илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само |
| мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две |
| о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп |
| после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, |
| чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу |
| S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До |
| прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо |
| опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д |
| школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ |
| по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми |
| ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ |
| му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна |
| енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл |
| ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, |
| есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} |
| е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, |
| олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих |
| а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д |
| а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. |
| ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул |
| носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со |
| цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да |
| својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} |
| шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос |
| у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш |
| а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње |
| бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, |
| о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку |
| е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две |
| е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен |
| а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати |
| га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне |
| више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали |
| е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: |
| ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо |
| ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан |
| у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S |
| а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п |
| унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до |
| су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само |
| жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест |
| о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав |
| аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм |
| иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м |
| вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма |
| ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— |
| оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у |
| } И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр |
| била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј |
| ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка |
| стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на |
| да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа |
| а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> |
| је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин |
| ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице |
| к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к |
| поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр |
| после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је |
| је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све |
| аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук |
| хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ |
| Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п |
| ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем |
| један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре |
| ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с |
| ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок |
| обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго |
| она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по |
| и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} |
| </hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој |
| Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб |
| ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} |
| че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” |
| полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и |
| оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка |
| помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с |
| о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту |
| ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман |
| се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним |
| ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што |
| а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за |
| се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п |
| брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што |
| а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није |
| ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл |
| чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој |
| некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв |
| } Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе |
| ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра |
| та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника |
| на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се |
| дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи |
| нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн |
| а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л |
| широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли |
| о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те |
| ..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич |
| ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ |
| од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр |
| аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т |
| стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије |
| ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с |
| о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од |
| срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно |
| фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че |
| младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је |
| реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што |
| ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све |
| та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов |
| а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о |
| лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит |
| како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат |
| а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о |
| и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, |
| гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн |
| е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је |
| S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд |
| и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и |
| прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га |
| зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ |
| /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра |
| тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка |
| етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, |
| њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај |
| у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, |
| а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< |
| не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под |
| онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал |
| ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога |
| мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер |
| м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ |
| хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид |
| ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри |
| ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп |
| вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале |
| о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут |
| алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ |
| дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве |
| шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г |
| едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље |
| збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел |
| у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. |
| ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им |
| д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т |
| хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако |
| цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из |
| } Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она |
| ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих |
| ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који |
| своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер |
| !...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 |
| ..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с |
| а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве |
| ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S |
| е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це |
| је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се |
| зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк |
| ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно |
| си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п |
| ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из |
| а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с |
| . знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб |
| жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За |
| ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м |
| с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, |
| } Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници |
| уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о |
| к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема |
| S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид |
| ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см |
| руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора |
| д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба |
| , нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка |
| ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју |
| {S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес |
| граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш |
| е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која |
| свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред |
| е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с |
| о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с |
| {S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ |
| ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на |
| прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада |
| оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с |
| И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у |
| } Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, |
| е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, |
| ’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр |
| те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, |
| и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - |
| ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало |
| Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— |
| а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, |
| го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — |
| руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да |
| овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г |
| већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена |
| подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н |
| у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште |
| одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди |
| дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове |
| и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п |
| та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад |
| е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би |
| ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ |
| али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско |
| мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што |
| е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у |
| антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п |
| и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес |
| у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т |
| је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про |
| реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к |
| родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе |
| бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, |
| удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака |
| ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т |
| и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о |
| а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор |
| евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше |
| н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета |
| остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг |
| {S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у |
| једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S |
| ; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре |
| Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} |
| редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д |
| који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi |
| њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} |
| о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био |
| свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка |
| кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> |
| и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о |
| се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј |
| затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти |
| подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? |
| е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз |
| На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј |
| још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи |
| Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал |
| иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т |
| Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше |
| оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, |
| , о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље |
| не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ |
| а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј |
| даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S |
| и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ |
| видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи |
| она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч |
| није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. |
| е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. |
| } Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п |
| p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г |
| је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: |
| иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај |
| еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон |
| ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је |
| ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег |
| ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по |
| чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S |
| је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, |
| Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од |
| а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М |
| рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га |
| ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо |
| љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ |
| српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П |
| удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н |
| чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже |
| ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб |
| и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко |
| ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он |
| поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном |
| преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист |
| на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и |
| зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, |
| у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би |
| е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако |
| водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст |
| ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} |
| па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н |
| азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп |
| ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. |
| шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са |
| татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} |
| репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој |
| други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре |
| штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам |
| — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П |
| је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов |
| је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т |
| и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је |
| очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти |
| ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева |
| и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ |
| на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли |
| ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се |
| н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј |
| лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред |
| ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју |
| с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под |
| то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} |
| крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ |
| авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с |
| му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su |
| јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун |
| и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д |
| а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и |
| ..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П |
| аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља |
| и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна |
| ..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе |
| их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с |
| рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 |
| аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б |
| ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — |
| је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико |
| и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи |
| ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут |
| е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ |
| }Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је |
| утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још |
| о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h |
| се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то |
| о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и |
| и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес |
| !{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов |
| о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума |
| издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као |
| адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за |
| <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв |
| е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав |
| најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! |
| Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар |
| <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се |
| ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ |
| ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута |
| лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј |
| ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска |
| остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила |
| познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к |
| евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на |
| овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци |
| i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес |
| примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> |
| е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо |
| ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр |
| </p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> |
| S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к |
| и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје |
| чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног |
| .</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — |
| о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај |
| uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу |
| носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш |
| Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе |
| <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше |
| а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: |
| зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју |
| атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в |
| А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских |
| и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат |
| су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон |
| Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с |
| љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. |
| ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав |
| рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т |
| т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч |
| измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода |
| е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — |
| јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна |
| ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се |
| и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба |
| палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н |
| по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб |
| смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} |
| а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м |
| утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека |
| S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и |
| а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. |
| сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и |
| Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од |
| о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в |
| ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о |
| "98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де |
| а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу |
| рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> |
| па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка |
| држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р |
| те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат |
| ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад |
| до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S |
| ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, |
| . како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј |
| т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код |
| а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на |
| у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ |
| ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у |
| ..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на |
| /quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск |
| ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом |
| , а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред |
| а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p |
| ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју |
| ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули |
| х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва |
| ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, |
| ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из |
| је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да |
| соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так |
| Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад |
| ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла |
| е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба |
| а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. |
| из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст |
| ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља |
| !{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, |
| части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг |
| јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста |
| , ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона |
| кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. |
| „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то |
| сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч |
| ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и |
| све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад |
| „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} |
| аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, |
| ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо |
| ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај |
| ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита |
| инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп |
| вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико |
| тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан |
| ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови |
| е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије |
| је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн |
| ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под |
| кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост |
| и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт |
| зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про |
| као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ |
| шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о |
| о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н |
| онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она |
| нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; |
| еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S |
| лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је |
| не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ |
| ’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> |
| мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то |
| о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S |
| ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр |
| конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб |
| може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана |
| е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м |
| с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин |
| рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве |
| еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д |
| кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S |
| одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер |
| ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да |
| и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с |
| кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те |
| Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с |
| је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< |
| Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале |
| м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног |
| ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев |
| мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и |
| ="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар |
| најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ |
| има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди |
| се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< |
| е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в |
| ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и |
| i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} |
| каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, |
| ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у |
| и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} |
| ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло |
| аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по |
| уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно |
| ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди |
| } Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— |
| и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што |
| блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др |
| ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини |
| ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ |
| а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш |
| е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив |
| ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад |
| лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша |
| , и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил |
| међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г |
| ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе |
| а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао |
| славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ |
| му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би |
| <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S |
| све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на |
| чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри |
| улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако |
| љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д |
| м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да |
| дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба |
| ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз |
| ! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је |
| не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о |
| те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све |
| весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, |
| упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п |
| џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, |
| раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из |
| е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск |
| ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл |
| /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр |
| и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и |
| ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З |
| у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било |
| ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па |
| у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли |
| о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да |
| дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је |
| ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори |
| Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане |
| стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да |
| је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп |
| евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој |
| у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр |
| а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. |
| с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п |
| ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш |
| е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више |
| јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па |
| од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т |
| ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — |
| у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту |
| S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, |
| а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават |
| и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од |
| Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у |
| сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра |
| а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о |
| коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у |
| ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма |
| према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и |
| му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка |
| о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане |
| није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га |
| тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду |
| о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл |
| полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе |
| може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш |
| к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д |
| аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи |
| ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П |
| лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске |
| о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или |
| ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р |
| само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове |
| ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар |
| курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг |
| е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка |
| ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог |
| ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св |
| видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово |
| ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка |
| изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за |
| а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи |
| ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи |
| о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј |
| је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе |
| ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш |
| аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в |
| зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз |
| о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, |
| о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он |
| био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д |
| ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу |
| бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма |
| о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} |
| образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а |
| на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел |
| ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше |
| отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш |
| нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све |
| одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа |
| ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на |
| за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр |
| песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр |
| ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да |
| чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у |
| м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, |
| све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја |
| но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш |
| чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и |
| и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој |
| роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> |
| упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те |
| чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М |
| ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов |
| S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке |
| навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж |
| — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> |
| е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д |
| Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али |
| ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} |
| .{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј |
| — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је |
| реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече |
| ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо |
| они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха |
| и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта |
| у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в |
| о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса |
| ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, |
| Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је |
| х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из |
| тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с |
| неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се |
| некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А |
| пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ |
| адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап |
| амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил |
| о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер |
| би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош |
| ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како |
| урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако |
| ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету |
| окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн |
| мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д |
| када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј |
| hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< |
| , а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! |
| чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав |
| ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> |
| ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ |
| е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За |
| Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш |
| си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p |
| рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а |
| , рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п |
| разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет |
| е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да |
| лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу |
| ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к |
| ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не |
| {S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? |
| /p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми |
| што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ |
| ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири |
| и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. |
| ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни |
| ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће |
| есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма |
| ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк |
| , па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р |
| <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та |
| <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла |
| се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ |
| у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве |
| али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма |
| ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе |
| оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, |
| Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља |
| увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, |
| не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и |
| ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в |
| и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху |
| да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл |
| љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст |
| аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве |
| рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те |
| кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д |
| .{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се |
| нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. |
| онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с |
| диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во |
| игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом |
| Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци |
| округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад |
| љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ |
| Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо |
| де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што |
| ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би |
| е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му |
| ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак |
| џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр |
| , па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч |
| дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> |
| чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва |
| S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори |
| hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то |
| овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п |
| едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се |
| — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. |
| ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср |
| рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се |
| не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S |
| Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра |
| д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му |
| елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији |
| злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До |
| дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и |
| аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те |
| лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S |
| то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п |
| ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у |
| и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад |
| паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с |
| реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер |
| Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о |
| ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З |
| рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако |
| ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст |
| м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је |
| ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни |
| че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш |
| а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно |
| су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест |
| и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о |
| али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц |
| Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк |
| Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост |
| па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по |
| тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се |
| ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, |
| авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак |
| Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло |
| купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел |
| о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi |
| она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви |
| па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње |
| а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из |
| ; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> |
| сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је |
| нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. |
| оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж |
| ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза |
| м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора |
| риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к |
| ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст |
| , наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на |
| ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш |
| ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си |
| ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи |
| " /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш |
| рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко |
| сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, |
| е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим |
| stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана |
| мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио |
| жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви |
| оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе |
| јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb |
| P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што |
| клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т |
| звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p |
| ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} |
| ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д |
| {S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на |
| него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да |
| према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити |
| i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо |
| у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим |
| а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори |
| некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти |
| да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме |
| Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр |
| >— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап |
| {S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> |
| илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер |
| овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби |
| одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н |
| на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа |
| је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п |
| фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл |
| помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел |
| Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо |
| ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к |
| брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао |
| ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest |
| ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та |
| мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По |
| задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х |
| њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био |
| се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и |
| ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о |
| д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ |
| убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н |
| једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че |
| кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно |
| је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> |
| окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе |
| да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, |
| кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д |
| и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ |
| благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т |
| вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније |
| није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н |
| е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и |
| ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч |
| } Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ |
| еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу |
| обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма |
| p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б |
| i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це |
| садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p |
| фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно |
| (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица |
| купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за |
| што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств |
| нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб |
| рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то |
| — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по |
| је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај |
| коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка |
| ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи |
| а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа |
| о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и |
| јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ |
| и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. |
| којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с |
| највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов |
| тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће |
| Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу |
| Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и |
| <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве |
| ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар |
| сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако |
| што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут |
| мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши |
| сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ |
| ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач |
| капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи |
| {S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди |
| војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и |
| одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник |
| ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо |
| одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив |
| ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и |
| ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н |
| ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва |
| после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и |
| песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са |
| итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш |
| ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама |
| су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се |
| <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков |
| <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су |
| реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к |
| да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи |
| овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л |
| ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали |
| ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, |
| > <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се |
| аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм |
| му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с |
| на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под |
| то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би |
| ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас |
| в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј |
| је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко |
| аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе |
| а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м |
| то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п |
| м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч |
| нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве |
| ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, |
| абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји |
| це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен |
| p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см |
| је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов |
| како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече |
| кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара |
| ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. |
| ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук |
| саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за |
| реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч |
| је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен |
| дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути |
| Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк |
| ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај |
| сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с |
| бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот |
| — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о |
| hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту |
| сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем |
| у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т |
| м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане |
| ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п |
| Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под |
| због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук |
| шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша |
| ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им |
| ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл |
| ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т |
| ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас |
| је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; |
| која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала |
| ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко |
| разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до |
| што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис |
| <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел |
| ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој |
| Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк |
| га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима |
| ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш |
| и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник |
| је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј |
| онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства |
| , — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} |
| је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али |
| вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек |
| од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с |
| ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про |
| смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се |
| е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д |
| ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т |
| > <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, |
| оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет |
| е.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно |
| ије имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равн |
| и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови ни |
| у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с |
| олује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у М |
| зговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није м |
| је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би |
| ину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, |
| једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да ист |
| их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљил |
| цне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник су |
| шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „су |
| И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и |
| до онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уоб |
| овој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Как |
| ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кош |
| у варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} |
| увши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Те |
| мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у |
| век звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" |
| и, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму |
| нос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију |
| ако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div |
| — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} |
| " /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, |
| воје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек ј |
| , а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то |
| и с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео |
| } Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе њего |
| етку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да |
| ј се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади сво |
| на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш са |
| право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је пр |
| репарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препаранд |
| тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако |
| околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врл |
| бично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо раз |
| мо обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањим |
| е достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од теш |
| ици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и |
| ала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А |
| даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опш |
| ме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качк |
| о да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана |
| а ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час |
| дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не |
| и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто ж |
| ју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су сла |
| на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њ |
| о доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што |
| штикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нум |
| ону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава д |
| а одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема |
| равио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пуш |
| у шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А |
| вале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зо |
| ватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била |
| е и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зо |
| овода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна так |
| } И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањах |
| о четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87 |
| јанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослон |
| ала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило прек |
| е и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и хра |
| и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и гра |
| з дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не |
| пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају |
| се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гр |
| /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, |
| мопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну гл |
| оносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих она |
| ше како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд |
| n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зн |
| и тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између До |
| </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи |
| ање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом град |
| памо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Ма |
| есму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била |
| врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} С |
| <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати |
| S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S |
| чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету |
| {S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ак |
| ићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапр |
| штена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мај |
| опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне... |
| как од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна б |
| р је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућан |
| паре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе гост |
| лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светл |
| ева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клев |
| спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и сав |
| — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете ид |
| а ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...< |
| знате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиск |
| ачисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А в |
| ве.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше М |
| ак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ позн |
| дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, с |
| саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све |
| у.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном о |
| на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко |
| S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па |
| и тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни |
| лизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су |
| /head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мис |
| а отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други |
| слушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" |
| тила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p |
| иђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, ли |
| је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој ј |
| дан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су |
| чекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Ма |
| сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује |
| ку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се |
| рености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, опи |
| камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јес |
| гу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем |
| је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова |
| грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није |
| утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</ |
| бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од р |
| ровремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао |
| аћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он |
| као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони |
| ајрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро иг |
| сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кро |
| ајвише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само луп |
| а је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="11 |
| утро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ сими |
| му игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много к |
| јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало |
| p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Ко |
| м ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече |
| у, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толик |
| х као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искре |
| — Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорб |
| <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, |
| — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</ |
| </p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке |
| <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко н |
| и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Ми |
| ице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, |
| је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће |
| — Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две кр |
| иња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљак |
| вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред |
| га.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части |
| у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!... |
| о пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је |
| че се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече |
| ет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} |
| ала, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, |
| ла: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући ш |
| ТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последиц |
| и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, |
| ељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} |
| на ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управ |
| очели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо |
| ли, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове До |
| у се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} |
| дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући ш |
| док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре |
| >У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у п |
| ошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице |
| — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говор |
| аната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи |
| не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда не |
| спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми гос |
| ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој н |
| смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све |
| ре!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, с |
| , овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пр |
| ива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да и |
| та?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, |
| Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала по |
| обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зат |
| ад до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца ми |
| је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер ј |
| узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, шт |
| били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} |
| лу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, да |
| ” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми се |
| ту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг |
| иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а п |
| и, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, |
| ледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...< |
| /p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си |
| е то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бид |
| з чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми |
| па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Не |
| аска. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— З |
| зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија |
| во и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уоста |
| е више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни |
| до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже ј |
| — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је |
| и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, |
| ли се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу уд |
| ихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути |
| домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метн |
| — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли с |
| у је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...< |
| ондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Ка |
| догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису м |
| сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — |
| S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад |
| о један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и с |
| га</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — вик |
| n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир |
| било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да |
| веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <qu |
| а, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, |
| једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли |
| гледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Ма |
| — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од |
| ој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си |
| о. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама с |
| гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па д |
| ја док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче |
| рбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџи |
| бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све |
| јаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из њего |
| допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац |
| Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета |
| роз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се в |
| аху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам с |
| у чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама |
| и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} О |
| , „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а нај |
| — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}М |
| .{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме |
| ислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и |
| рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, |
| bSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, ка |
| гарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра |
| .{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, |
| стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када до |
| ом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” |
| к сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, сл |
| што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи у |
| блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним но |
| си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да сл |
| </p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, к |
| вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: |
| се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говор |
| — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па поб |
| м оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и т |
| и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се |
| целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), |
| ј, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S |
| све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о ње |
| саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, |
| ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше |
| куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никак |
| се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол |
| и је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће д |
| би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и в |
| е покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не ум |
| Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који |
| о старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне |
| и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, |
| рканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бе |
| вани „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} |
| леком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то в |
| обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосеће |
| несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто ин |
| ршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих р |
| .</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Ше |
| но лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јо |
| те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, |
| ворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више ова |
| је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три не |
| , — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из гл |
| ању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би |
| само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане таба |
| је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је |
| црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, |
| да — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и бл |
| } Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, |
| а врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и на |
| амфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негд |
| варима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндер |
| , нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мис |
| му, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Ман |
| овратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гр |
| ројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи |
| , да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!.. |
| е школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен та |
| вајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свег |
| - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља |
| кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада к |
| уштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар |
| , само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће д |
| славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је из |
| ћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од |
| оме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, |
| а Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним чел |
| велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женск |
| ко се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама мес |
| ао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом |
| е, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка |
| и хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за ро |
| ви.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг |
| ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први ј |
| ог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назо |
| <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку д |
| ознате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чо |
| ла кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго с |
| ој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова |
| православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како ка |
| не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт ви |
| ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А |
| ацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично с |
| не сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с |
| је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зе |
| им делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо о |
| овљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била н |
| тавља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне |
| лико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам |
| волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољс |
| е нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, са |
| Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прили |
| ре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра |
| ка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керк |
| а, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао |
| су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађањ |
| иво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу л |
| и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Св |
| отова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у |
| е могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и нада |
| кама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију |
| .{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и и |
| заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађ |
| а ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} |
| саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и < |
| као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} |
| !...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му н |
| же да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа |
| ог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од ода |
| м си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чуре |
| н, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на му |
| , није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихо |
| ко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p |
| Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана |
| слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек д |
| има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обр |
| ну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{ |
| више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућ |
| а: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то ниј |
| се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и у |
| Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада |
| чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш нијед |
| е верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљи |
| , направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{ |
| Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} |
| а га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може се |
| те, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се |
| а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама |
| ка <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дуб |
| весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!. |
| кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је би |
| ује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски |
| ом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много сн |
| ака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, |
| .{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да |
| удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципе |
| ош онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и св |
| и, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у |
| за њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанстве |
| муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и |
| а пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” |
| ло дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој гл |
| Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече |
| И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену уло |
| , али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А |
| сти — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Има |
| пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао ба |
| пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је |
| у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињен |
| ђи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — как |
| а <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловни |
| че у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да ч |
| S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни |
| и две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, |
| није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни к |
| шану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао |
| укурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога о |
| што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах п |
| му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидај |
| они и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — Пос |
| згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, |
| је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборн |
| ики <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type |
| стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешки |
| песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат |
| а, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да |
| естре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори |
| ад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане оти |
| тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму кој |
| нико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спо |
| ејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Ва |
| а на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанч |
| нак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само |
| малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у |
| ише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па м |
| <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга |
| 147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и ре |
| асини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше. |
| а се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако с |
| невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, б |
| ућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не п |
| ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и |
| толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="sub |
| о било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — |
| га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава |
| е: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: |
| !” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: ма |
| у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад из |
| и, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ |
| авио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздр |
| ати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара д |
| а је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> |
| седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, б |
| ’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефе |
| ати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то н |
| средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} А |
| Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пром |
| довољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га ла |
| !...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем |
| нцуски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, |
| да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке |
| осит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест |
| не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин ј |
| Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији |
| е и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти |
| и када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, |
| еда, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, |
| кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав п |
| јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам ш |
| сенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве |
| свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S |
| о, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Ниш |
| к; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, к |
| а се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку |
| ојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S |
| Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, на |
| ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да ј |
| и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако иска |
| Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је доз |
| ра, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско |
| у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све ј |
| за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то |
| е и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово ти |
| под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно |
| S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а |
| о поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајп |
| аш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mi |
| ла шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И |
| њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пр |
| мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, |
| ету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у |
| евици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</ |
| ин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, к |
| а-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној |
| е говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као |
| ека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалек |
| му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тет |
| азним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на |
| махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу |
| да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога чове |
| је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана |
| поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девој |
| мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно |
| омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је |
| а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења |
| чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несре |
| идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија |
| {S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| ко јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред оч |
| трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му |
| ма — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер |
| ња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала раз |
| аг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на р |
| } Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си |
| а и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и про |
| ог самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову |
| чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука |
| бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S |
| жа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет |
| р хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер |
| то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ поб |
| није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви нека |
| ...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни мило |
| кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и ду |
| -Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Ов |
| праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја с |
| <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецка |
| а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнак |
| са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па |
| к из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и |
| и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је |
| лфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред к |
| дије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чор |
| штованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу |
| ола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се |
| састо, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, |
| на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терз |
| све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџа |
| су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих |
| о кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет |
| има, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрам |
| енила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које т |
| !...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћ |
| адиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу к |
| еколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше.. |
| раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошеви |
| г брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и сви |
| брици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали |
| алама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} |
| табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер |
| ога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и јед |
| и за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време |
| ље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полак |
| ајраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају д |
| Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рис |
| што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан и |
| у и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ра |
| каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе |
| ло онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а та |
| прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности п |
| мљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није ви |
| и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гл |
| бакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, у |
| , пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од м |
| и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па на |
| о, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће с |
| о као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му ст |
| и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипа |
| авет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују к |
| својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што |
| ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина |
| и-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро |
| од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао н |
| носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} |
| ке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у к |
| још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и |
| {S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на нед |
| цима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мас |
| Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног |
| а одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема виш |
| Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с к |
| ња...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њег |
| } Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одо |
| га две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добиј |
| ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си |
| .{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу |
| чиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и нај |
| а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, ста |
| му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао д |
| ња, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, та |
| гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>П |
| е све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона најв |
| и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва |
| оречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав ов |
| вина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама п |
| шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њој |
| фир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, он |
| ког.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији |
| љају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Никол |
| јка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и зао |
| ити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и |
| да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече |
| ..</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а о |
| ећ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ |
| орбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскид |
| а говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру< |
| Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— |
| тљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све |
| пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јеча |
| није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је с |
| и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле ха |
| кањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; ка |
| иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{ |
| ну ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закон |
| а потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и |
| омке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље |
| то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато |
| е да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не |
| , али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двори |
| а, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога н |
| турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да п |
| n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгори |
| "23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом глед |
| ” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне |
| е му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и |
| еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, оби |
| сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша |
| е као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушки |
| рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гл |
| је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско |
| и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се те |
| их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се на |
| } Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакв |
| о откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, |
| меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и б |
| укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римск |
| у мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају |
| одврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у кр |
| у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, |
| и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после во |
| више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане д |
| могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим до |
| ли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Та |
| одитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, |
| о, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, |
| поцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром о |
| у, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} И |
| рло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само поз |
| а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице |
| Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си |
| животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу |
| е је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — |
| ..” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам |
| <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса |
| , што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и ск |
| S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па |
| енгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена |
| их момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих де |
| заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и о |
| те!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да н |
| јући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно п |
| дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би ба |
| образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи ни |
| е да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> |
| ј се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док |
| кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он |
| једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико |
| плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху св |
| а си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те |
| поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па п |
| а наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она |
| /p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди |
| ко је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да с |
| иша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поруч |
| имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и ка |
| и сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба |
| пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па |
| брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жан |
| и бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и |
| шан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се |
| е ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192 |
| треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вече |
| у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У к |
| сним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа |
| е... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се н |
| Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане |
| тинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је уми |
| p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, |
| нијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштик |
| рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milest |
| младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, |
| т, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с уса |
| ни што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се |
| није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег |
| натлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћум |
| затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће |
| мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казу |
| једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куч |
| вршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће х |
| е, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p |
| бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде |
| ролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата |
| кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва стр |
| hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данаш |
| на девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p |
| подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступ |
| p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која |
| ју, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани п |
| ало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани пр |
| не да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <mile |
| не непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само< |
| — А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја |
| ве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, д |
| ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „о |
| м, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала |
| сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с мл |
| на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n |
| и ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и и |
| страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле |
| , које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане би |
| д!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убав |
| ељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на по |
| ма.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва т |
| мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах нав |
| а ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни |
| тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће н |
| , само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као де |
| миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још је |
| ије од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад ви |
| гне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се |
| е, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа |
| и се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју рук |
| .{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђ |
| њу више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="5 |
| ишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало |
| чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као |
| ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашт |
| <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, |
| ве заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера |
| .{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се |
| љује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али с |
| ећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем |
| чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење це |
| зе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за |
| о би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме |
| анке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Руча |
| зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> |
| лико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и јед |
| и, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу ми |
| се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде и |
| и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <di |
| следњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постоја |
| рино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде |
| јке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Док |
| еда у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и о |
| , а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долаз |
| укатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пар |
| варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и |
| е француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Не |
| {S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па т |
| и, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па |
| ибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све пр |
| рбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од к |
| ем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, |
| де мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се З |
| га раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале с |
| мије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој |
| на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” ве |
| њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, гд |
| , „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о поједино |
| .</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де.. |
| Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га |
| тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му се |
| ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у ове |
| јка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, |
| знесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пет |
| нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу |
| евдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чу |
| ане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита |
| и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па м |
| не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко какв |
| само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљен |
| о зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан на |
| је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>За |
| ве што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, |
| о и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов |
| асевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци |
| а желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али |
| </p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје т |
| је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцела |
| есма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална |
| ње, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и |
| њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Ман |
| икну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, как |
| матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Ур |
| мешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и |
| о на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гри |
| а покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} |
| вљене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на р |
| >Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type= |
| треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за |
| се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет |
| м ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Н |
| Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И |
| — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срам |
| то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си праји |
| у сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ офици |
| рђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, |
| х од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна ј |
| унце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања н |
| аде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде |
| на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, |
| овеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико |
| је ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само |
| о и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвал |
| Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</ |
| рашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: |
| ли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једно |
| се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) траже |
| дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} |
| угом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне |
| би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од р |
| но, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазн |
| о и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било |
| е, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало ду |
| га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не м |
| искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напосле |
| о се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови |
| ао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, |
| чек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа не |
| ко велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа |
| њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било |
| шка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из ко |
| ходе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне ш |
| p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже |
| људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко поре |
| елка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јак |
| ећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде гр |
| мао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чор |
| јег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} |
| о и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко |
| лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, шт |
| te> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек д |
| онеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигурав |
| есе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Ап |
| усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпо |
| кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада н |
| ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да |
| !...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}З |
| стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће М |
| ) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па |
| ове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих гр |
| спод на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може д |
| а, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече |
| је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S |
| ...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Кли |
| апорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирај |
| и погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципациј |
| унџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа К |
| але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад |
| а у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сује |
| а једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко |
| рт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зат |
| . {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да н |
| кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује |
| ептембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брес |
| и према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто |
| што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило с |
| је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и |
| ељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што ни |
| шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" / |
| ли седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и |
| Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико др |
| ене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ет |
| итујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="1 |
| ади и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са с |
| ију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{ |
| есу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли |
| работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се |
| ешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне са |
| прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу |
| се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за тво |
| ама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да пров |
| S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје |
| .{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и ду |
| , покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb |
| о јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која |
| ује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} |
| {S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они шт |
| х, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, з |
| , а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола |
| а своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и |
| са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније |
| Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућ |
| е резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си им |
| па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој |
| ак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако м |
| угарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој |
| а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са |
| Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да |
| аша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита |
| аз да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине посе |
| ом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили |
| смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пу |
| раг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне |
| — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели |
| од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, не |
| ко гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце си |
| ућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А |
| гледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од теш |
| а-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао |
| ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака |
| ове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и о |
| дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо |
| ин си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме д |
| знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послу |
| ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пр |
| о: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана |
| полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је но |
| чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, |
| нулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека |
| евидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чарши |
| } Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се |
| биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, |
| па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али |
| си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали |
| .. шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене |
| да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пи |
| ва.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га |
| , сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од |
| ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако иска |
| во, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћен |
| } Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очим |
| а момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је о |
| ће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће |
| шила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, иска |
| главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их |
| шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се ту |
| ико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисл |
| е, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га |
| ало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, |
| е љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер |
| ...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један пот |
| , а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} |
| старијих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка |
| , које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда н |
| арска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом |
| аше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} |
| то ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> |
| се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао и |
| под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} |
| ати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дан |
| не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљив |
| о и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћ |
| мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат |
| руг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не |
| сит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у |
| клетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зо |
| се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку |
| њаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска кле |
| — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он упр |
| м — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да |
| ју га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му |
| ла...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи |
| изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они ш |
| едном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да |
| једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлиј |
| си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n=" |
| ма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и |
| астапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордан |
| ; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила |
| онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитал |
| а видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако |
| n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф |
| елом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџ |
| чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и |
| ?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе |
| на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да о |
| господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} |
| оже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сук |
| и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећ |
| Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татк |
| поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти |
| анке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за |
| мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-За |
| отискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спомену |
| друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и при |
| финова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија. |
| овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате он |
| и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па и |
| че нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</ |
| еди и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирн |
| да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони |
| факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журнали |
| неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје д |
| за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опо |
| јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепоти |
| по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисх |
| к, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара |
| > <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нима |
| ="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манч |
| ку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’ |
| Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу по |
| крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улица |
| богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} |
| тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p> |
| цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и п |
| ли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нест |
| ћу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветуј |
| рехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сн |
| е сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, не |
| стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мач |
| , наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна к |
| рчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на |
| Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле |
| међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато с |
| Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиг |
| ти, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види |
| ред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, сам |
| убио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Нек |
| бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био |
| орећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још н |
| адатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и сл |
| гор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он |
| досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка |
| наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полеле |
| ептембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко ни |
| и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану |
| запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, ш |
| а, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с г |
| скопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама попр |
| кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, В |
| , нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из |
| као се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени |
| ији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жа |
| изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milest |
| н је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} |
| ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, |
| последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађај |
| ли или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно |
| по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и јед |
| мфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, г |
| н; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећ |
| ка, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дан |
| викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен |
| ош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамбо |
| учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ују |
| реће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и |
| S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књ |
| стен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-За |
| одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дан |
| дговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћ |
| кала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода он |
| отпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару свој |
| је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче |
| селио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположе |
| му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико |
| ђу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пре |
| ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} |
| е развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и к |
| и су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је |
| .{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, |
| Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином |
| Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, |
| е.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и из |
| то на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше туж |
| о кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку |
| баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повес |
| ео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSec |
| плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и |
| алио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад |
| штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да |
| чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А |
| ељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и шир |
| није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је |
| ане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде деве |
| отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој к |
| окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђа |
| фа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у За |
| алске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној А |
| оју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> |
| ку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као ј |
| у опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!.. |
| а бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да |
| — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — |
| не, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима з |
| и, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, |
| јало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и зат |
| алистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и ман |
| врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ћ |
| еднако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се |
| две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то |
| џи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку |
| ори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! |
| а свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где |
| и пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дерв |
| да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и |
| ош бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свиле |
| су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан бил |
| те мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> |
| виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде |
| а изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> < |
| седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тим |
| е”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, |
| кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi> |
| анатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сирот |
| њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љуб |
| <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{ |
| икет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, ка |
| ...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну |
| мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се |
| ије могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, |
| је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је |
| о себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње т |
| инацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сце |
| та, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напун |
| саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупа |
| го иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да п |
| Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребал |
| м ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прош |
| дства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогута |
| ксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на мин |
| грабе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} О |
| увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо о |
| о, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша |
| рније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не с |
| даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још детето |
| ореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први ни |
| цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, |
| ојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p |
| бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не уд |
| забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и |
| кве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" / |
| си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква |
| ед чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је ч |
| вију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и матема |
| са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као |
| ..</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девер |
| е доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да |
| и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хлад |
| далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му ж |
| рви у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не |
| — „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> < |
| ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="1 |
| па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде |
| г, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште с |
| дан!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb |
| , једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго |
| ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су |
| : зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне |
| ево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори |
| међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се в |
| one unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно проме |
| ила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дош |
| и остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, есна |
| p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја |
| з Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све |
| е!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p |
| ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” о |
| ја у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књи |
| пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по |
| Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено |
| рује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски |
| ого, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су |
| </hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и |
| ли, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом но |
| вануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељењ |
| а.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је |
| утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздр |
| , и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде |
| ди га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по об |
| нчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закон |
| дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је и |
| тно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта |
| е ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудн |
| е огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био |
| као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, и |
| хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је |
| на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред кућ |
| а, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда |
| И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да по |
| како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти с |
| три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан |
| згужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир |
| омину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши |
| то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије |
| каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фами |
| га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!... |
| Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност |
| времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може |
| или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва |
| то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од леве |
| било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога да |
| алих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S |
| тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој |
| } Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се |
| асвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, |
| ако ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно р |
| дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја |
| вет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издав |
| ње</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> |
| је ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш |
| тету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Ов |
| овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев |
| ац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов насло |
| о је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али ш |
| се?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Вас |
| дуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кар |
| слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре св |
| } А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тет |
| S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и |
| даваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</ |
| пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устра |
| и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p |
| међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли јед |
| здравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме З |
| иједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини не |
| оше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што |
| а помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све м |
| ула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада |
| и, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зо |
| у на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чуј |
| су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је да |
| век, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се х |
| био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ће |
| а га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча |
| а чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, |
| — Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. |
| подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и с |
| оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</h |
| на и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час |
| када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побе |
| екрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалф |
| ну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” н |
| ме искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона с |
| што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још ле |
| цу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандис |
| имо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџ |
| куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за д |
| један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... |
| човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво |
| ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама п |
| разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: |
| ке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{ |
| а у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле и |
| ило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Неср |
| за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу са |
| еб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином |
| или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се з |
| ; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се н |
| да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара |
| ане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама не |
| уго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и |
| притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а све |
| залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће |
| фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да с |
| м на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и |
| све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није св |
| атеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згор |
| чук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечер |
| уде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Теш |
| смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и М |
| овно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буд |
| а опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n=" |
| издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мн |
| ућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео |
| лушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да |
| о може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</ |
| ају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној |
| годишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако да |
| е ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да |
| глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на вел |
| к, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној |
| , да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида см |
| да сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда |
| кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази |
| а’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка |
| само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту цркв |
| б’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко јед |
| — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што |
| А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S |
| них!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва и |
| таде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар исп |
| , ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, ес |
| е искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама. |
| /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па |
| зе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те |
| .{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, уд |
| живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разгов |
| крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер |
| што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету н |
| што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. |
| о добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и |
| на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на ниша |
| } А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише |
| ога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни бил |
| е и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њ |
| увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена. |
| i>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да |
| ле домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} |
| p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели |
| отекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изр |
| чало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није |
| а коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџ |
| пкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што |
| није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене |
| т, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га так |
| упа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне ф |
| о има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокош |
| пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и |
| је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак н |
| вно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да ј |
| ренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се |
| ишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срм |
| они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њ |
| је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у |
| е чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка |
| ћем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи б |
| врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је |
| тније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, |
| љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у к |
| ане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате кара |
| ог пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће би |
| лагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му З |
| га.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај |
| писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумњ |
| ућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Прис |
| моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је |
| вета.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфирово |
| кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџ |
| о да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си само |
| прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а ду |
| S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па |
| и што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниј |
| ли, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, |
| жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану |
| и тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле |
| к његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, |
| ка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био за |
| и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог |
| и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препа |
| како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком |
| чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, |
| преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и он |
| жу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... |
| о који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да с |
| а се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе |
| руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти |
| је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске |
| </p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујн |
| Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — грак |
| цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне ти |
| да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе |
| Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, |
| !...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеш |
| очек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и |
| чека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...< |
| Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за уда |
| чам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одоб |
| а си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и т |
| си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше |
| овара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p> |
| } А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја- |
| ри, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за он |
| /hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за то |
| ам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас ме |
| е; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p |
| ле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петрак |
| е моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом нев |
| ори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, |
| е године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S |
| а друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>” |
| теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се |
| је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и |
| јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашик |
| а, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се рази |
| и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и |
| сати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, |
| дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне муд |
| Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек |
| евају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да по |
| ју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањи |
| у — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађ |
| ањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија бил |
| га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И др |
| ="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало ог |
| доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!. |
| Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и |
| е, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одгова |
| алуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу ка |
| p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће |
| а их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо с |
| својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку та |
| небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван |
| аћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не нала |
| риликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од |
| .</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, |
| ође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно иска |
| да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кро |
| слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} |
| ту, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вред |
| ма је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пе |
| и краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокак |
| еће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, п |
| ! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викал |
| је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из |
| оби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој |
| у тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, х |
| р, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има не |
| уклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Ман |
| радије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} |
| ди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да |
| у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стој |
| па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази |
| јстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и з |
| ве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији |
| це. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једностав |
| е стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере от |
| ре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им па |
| ави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све |
| одужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l> |
| овно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и |
| на на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не |
| га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвик |
| амфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> |
| сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало сл |
| на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатл |
| а је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо |
| } Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се |
| и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире масли |
| и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на |
| ир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће к |
| еднако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — ка |
| икле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години с |
| — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у к |
| шао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају с |
| реној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велик |
| улаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек б |
| а Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, |
| како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га |
| ао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да вид |
| а, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је |
| зи, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало |
| је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је в |
| .{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те ст |
| иње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана сл |
| еда за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и |
| јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћиш |
| азгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећ |
| ако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопа |
| питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си |
| адао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити с |
| свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених |
| ан са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, к |
| робља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: ра |
| кад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила < |
| и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре ес |
| тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала ње |
| .{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, |
| што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... е |
| n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је сил |
| ањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке |
| S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свог |
| У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала |
| поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ни |
| внога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> < |
| је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је глас |
| S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспав |
| давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да |
| i>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у |
| е; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi |
| и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S |
| ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја о |
| за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} |
| ако га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у |
| и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млад |
| ег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попо |
| , и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разлико |
| онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се по |
| елео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прели |
| ожда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места |
| , догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако ве |
| јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети л |
| се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге |
| а на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео |
| чу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинарац |
| в какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га |
| полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде |
| т, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... |
| p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо |
| рао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се |
| ком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кр |
| воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке |
| тео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло |
| р је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим увод |
| и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то сам |
| тарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран |
| оте!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја. |
| кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чу |
| ена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако |
| ш једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен сто |
| а и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а посл |
| иховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем |
| до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто |
| те, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неј |
| икако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг прија |
| трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље |
| дмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је |
| ча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непреста |
| ош кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и и |
| прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изглед |
| дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да м |
| e> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате в |
| е чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си бр |
| сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у |
| и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, ба |
| /l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вред |
| лободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се н |
| .{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш з |
| о!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи ва |
| д, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био зна |
| а је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку |
| урно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну но |
| колико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старо |
| им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из |
| амо најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, м |
| згледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се |
| ивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и узди |
| ди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да |
| вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре! |
| коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скров |
| м! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су |
| ица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — |
| Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни да |
| е бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да |
| ета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе |
| ну, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, |
| а.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и |
| ки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и |
| дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једв |
| штву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и р |
| ри, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као др |
| ка сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, д |
| и кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград рад |
| р Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томбола |
| писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудац |
| идо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари |
| отово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пр |
| у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> |
| ружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} |
| то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентиментално |
| ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио кол |
| н, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title |
| човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да |
| ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Мо |
| где прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на |
| ве приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била |
| вера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Ал |
| о. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> |
| би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с |
| Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом |
| уштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао |
| и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником |
| прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимнази |
| оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга де |
| аг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збо |
| едају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко пот |
| млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана |
| ра.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом ба |
| он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па |
| се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметиш |
| онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском ви |
| слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши св |
| да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи. |
| то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџби |
| S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> |
| е.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и у |
| е само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после |
| ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; |
| не”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спо |
| очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, корита |
| етва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у неб |
| ка смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кр |
| није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија н |
| вио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Блен |
| ала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да и |
| пак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, |
| које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и и |
| него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви иг |
| ег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карас |
| само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакш |
| ва на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="17 |
| данаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом |
| иров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога |
| препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општински |
| па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последњ |
| рестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека оп |
| лопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, |
| тукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задо |
| вечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом |
| и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу |
| его он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је |
| као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се сам |
| о што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављени |
| ј шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим |
| не...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. |
| о мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта |
| олазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао |
| његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свра |
| ј песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене! |
| рло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S |
| дносила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпева |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петрак |
| и његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и |
| спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега |
| 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год. |
| итаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни |
| ни ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешк |
| , неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и |
| што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа |
| о чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и |
| он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада |
| ном Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измуче |
| летела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комши |
| да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен би |
| у ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, кора |
| дао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} |
| S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све |
| вој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манул |
| ако се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо |
| , ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p |
| и кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — |
| дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није мил |
| учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонт |
| гледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где |
| .{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по какво |
| реће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} |
| што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, |
| слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пр |
| аџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. |
| а хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како |
| оло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{ |
| ело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обуз |
| , али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и в |
| освојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила |
| танко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придо |
| ао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога г |
| није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајк |
| метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</ |
| њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Зам |
| а оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али ј |
| како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црни |
| , узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице д |
| А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S |
| риви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{ |
| олеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се |
| pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, |
| џиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па иг |
| рску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и по |
| том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, оп |
| то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта |
| вољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} |
| ..{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n= |
| мци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о |
| {S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. |
| нта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адв |
| такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој |
| , а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после кра |
| по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време.. |
| блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој |
| удијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе |
| тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није |
| а обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и о |
| бедила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не |
| стора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону ст |
| ше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна п |
| аним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући. |
| И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу шт |
| е, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени |
| рном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак |
| аска је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је |
| азлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му |
| нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљи |
| ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један |
| говор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чу |
| а тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахир |
| лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после |
| уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет |
| S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не веро |
| е болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зон |
| мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сач |
| и она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада ж |
| де; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јаре |
| су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{ |
| им ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђиј |
| и слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био шт |
| снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити и |
| е његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града. |
| , убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, он |
| мо осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати |
| ј ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се ску |
| ало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештават |
| оста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мо |
| и.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до |
| ки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на М |
| анине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Те |
| у прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> |
| радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чуди |
| : {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће д |
| рим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да |
| се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и |
| стрла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тач |
| ње и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам |
| глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и |
| буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, |
| ок је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад н |
| чку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу З |
| а што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се |
| о јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да |
| ка буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље по |
| с у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силн |
| аље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свиј |
| а је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на |
| си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита |
| кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним прол |
| е Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се |
| иско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину и |
| џиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и |
| ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си ј |
| си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју |
| а, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> |
| <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегенди |
| сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га |
| у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у нек |
| н се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши т |
| омија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} |
| ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Пева |
| игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа |
| 43" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе |
| ти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p> |
| — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато |
| — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p> |
| ри, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол |
| ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задева |
| о си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па |
| била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета бога |
| тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зо |
| S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То |
| трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чаш |
| ош понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан |
| си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, |
| /p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манула |
| с већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а ко |
| си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Д |
| е се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да |
| ле и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сју |
| " /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, мож |
| орио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S |
| о, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну |
| кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} |
| не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на д |
| , да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се |
| ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било |
| си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не ка |
| х понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо в |
| и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онак |
| и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у |
| био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд с |
| ако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да |
| не Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе неде |
| деву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где |
| што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док ј |
| а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од с |
| иших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на в |
| и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено |
| ајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. |
| еколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова |
| едно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео |
| отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда ј |
| олапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и |
| ајскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмил |
| кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџи |
| и и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цв |
| не савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <di |
| била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!.. |
| им друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све повери |
| тиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слуша |
| одина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној |
| би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајсто |
| !</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда за |
| уо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заб |
| рата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како |
| Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја |
| послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, |
| p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још |
| акво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, |
| не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су |
| ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; |
| ећ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, |
| је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Нема |
| о је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} |
| адник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме |
| ишта нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону |
| а да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не д |
| м од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не п |
| у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу |
| , па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли изме |
| брни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега |
| ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину свој |
| на је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине |
| ш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p> |
| три.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било |
| у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, |
| се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је |
| овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије |
| у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{ |
| лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад |
| усретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вер |
| Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вр |
| крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не |
| .</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу |
| ...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте |
| ...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласк |
| /p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S} |
| могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше |
| не наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> |
| курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, |
| пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, |
| ељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником |
| то тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак бану |
| је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда |
| што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре |
| , јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као |
| напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене |
| маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и |
| ..{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-п |
| Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна к |
| .. ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да |
| није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено |
| Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши |
| она највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто |
| пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега |
| — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше |
| млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи. |
| апрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам сто |
| и се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њ |
| твар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он |
| ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашт |
| ..{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, ке |
| онесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што д |
| оди!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и |
| чију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, З |
| tion" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чуј |
| га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који оч |
| бе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учи |
| мнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио зл |
| а све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и сами |
| ише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни |
| , побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми г |
| ним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о ком |
| а она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим к |
| о на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи н |
| а, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> |
| </p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, |
| јатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с т |
| зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручиц |
| будише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки а |
| ше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче |
| ећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца |
| занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи |
| чан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде ме |
| некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S |
| да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, |
| , још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још је |
| ршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори т |
| амљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за |
| час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду. |
| да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најради |
| он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако нег |
| осито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим |
| ге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно мо |
| реџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве в |
| истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово д |
| , па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удар |
| мешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за |
| а баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више |
| их танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском |
| принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена |
| чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си |
| них и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шесто |
| певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартет |
| своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на |
| повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин |
| на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалн |
| све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-З |
| такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим |
| Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је |
| м банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да |
| је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изв |
| мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до |
| очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — |
| говор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — |
| ред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимоп |
| подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиск |
| ема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и са |
| ле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше кле |
| } Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је |
| ком не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зов |
| има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду |
| покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игр |
| о себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш |
| че шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n=" |
| озиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише сл |
| послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и с |
| искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја |
| де, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и см |
| ли се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са друг |
| унђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице т |
| му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело н |
| , распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџ |
| з престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег |
| уне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да бат |
| ењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и п |
| је мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, |
| а да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и |
| очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном ве |
| ена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје |
| вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни |
| игама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицо |
| време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих |
| ну игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајк |
| Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”... |
| аче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме |
| {S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пра |
| енат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на |
| дала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено споми |
| .{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гар |
| па до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па ку |
| мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично пра |
| ер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и |
| кво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују |
| <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — |
| па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друг |
| у ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, |
| један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде пр |
| Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да |
| и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „усп |
| лио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним |
| она се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно наме |
| улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, к |
| да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само к |
| Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — |
| ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један |
| отов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, |
| чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући |
| <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек |
| ани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе он |
| збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Док |
| ал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже |
| Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Ло |
| <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па з |
| } Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи п |
| е, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, |
| там...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — р |
| ржи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама.. |
| стали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју с |
| — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог остав |
| , он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсм |
| ка краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: д |
| ође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руков |
| стика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша |
| далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао ј |
| е, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кок |
| другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћ |
| ко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају |
| " /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, |
| — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку х |
| чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па |
| а седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети д |
| ислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој |
| традан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одлас |
| је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу с |
| —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, |
| анина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, већ |
| и с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не |
| која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, |
| уштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Де |
| уштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мај |
| миљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, је |
| о да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гл |
| ање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, |
| он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко |
| више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се до |
| и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафан |
| а тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ман |
| није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> < |
| иђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својо |
| сподство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија |
| алнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и |
| и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Циган |
| — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од |
| такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у ис |
| што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и син |
| са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимш |
| ама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је би |
| својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и |
| ао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан |
| } И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} |
| ељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај г |
| еб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јошт |
| како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на |
| в домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, в |
| е.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, |
| мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму |
| а „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче м |
| А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињ |
| ија.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени от |
| еб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, |
| рочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у |
| и грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ |
| другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељск |
| сла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, ш |
| и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихов |
| играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно |
| e> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под б |
| ци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авли |
| .</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, |
| свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару |
| <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задово |
| ка, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p |
| ани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} |
| пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} |
| ко у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Ма |
| ечима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у маш |
| е и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањ |
| ледњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине |
| ах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи |
| и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у ду |
| и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџи |
| са темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Ман |
| се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, м |
| /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је до |
| ек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си г |
| ину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поузд |
| >Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма |
| севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме |
| аном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на |
| S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за |
| ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо вре |
| а-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, |
| стаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прили |
| а, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, |
| м у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче |
| Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што |
| акао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледа |
| недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена друж |
| — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну |
| мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} И |
| Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стар |
| што трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а |
| погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у |
| него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту |
| а је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замер |
| ј синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S |
| , и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутк |
| талих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналн |
| или да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га |
| ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуд |
| у; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако ле |
| /p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голем |
| у они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под друг |
| „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихов |
| — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се |
| си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на |
| избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад |
| 8" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше |
| ило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршени |
| у: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се |
| и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пре |
| иста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не |
| кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном вес |
| ило у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је свој |
| браја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!. |
| о да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{ |
| ана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу |
| Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па ч |
| а дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар |
| у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и ка |
| одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устра |
| ле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и р |
| кочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати |
| уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле |
| више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли |
| аџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зон |
| нујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што ј |
| рин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А |
| ате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да ј |
| екој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и глед |
| од патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су п |
| него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља |
| ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она |
| рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} |
| опажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају |
| ликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сад |
| си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер |
| ирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордано |
| ио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! |
| и</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури м |
| и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џум |
| неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што |
| бама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која те |
| и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај |
| истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне? |
| тарије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — |
| едала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похват |
| ало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити |
| он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао р |
| ="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад |
| помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше кој |
| и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих м |
| ића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог ду |
| мака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се |
| ра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак др |
| о је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се |
| <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ |
| еле ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „ниша |
| </hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ва |
| весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n=" |
| аспростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десе |
| тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</ |
| } Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чује |
| ослови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што |
| баџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си |
| табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче сав |
| на, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, про |
| !” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој |
| Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то ј |
| улаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали |
| о чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај друго |
| ари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стри |
| тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио кака |
| оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ с |
| то збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо! |
| би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је |
| се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни На |
| а пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист м |
| то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се нек |
| води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи на |
| дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно |
| м један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како |
| -Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и |
| оманди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава |
| ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> < |
| тим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... |
| а увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запант |
| закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... лова |
| еш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да с |
| 6" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у сто |
| за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> |
| и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} |
| невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти збори |
| никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се з |
| оже да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће на |
| искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S |
| ан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, |
| нине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактик |
| а Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно |
| н био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p |
| дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је о |
| иш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, п |
| едне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и |
| па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово |
| преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња |
| и.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, анго |
| Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема виш |
| неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а |
| ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо |
| еш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фр |
| рашније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се ра |
| дговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, |
| uote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> |
| ,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> |
| <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла |
| бар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне уту |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замф |
| чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао ш |
| девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на кој |
| оносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер |
| оје ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можд |
| е!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Ма |
| а поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једн |
| ом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта ј |
| јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, |
| маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду |
| што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гле |
| ло да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаће |
| га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка |
| ’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се вр |
| рине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је н |
| д родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетк |
| једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, друга |
| ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се |
| није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појав |
| и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и ка |
| м?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир те |
| оји све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и |
| о их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по |
| онови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало в |
| травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, |
| губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ел |
| и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар дал |
| сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатнос |
| шкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорб |
| А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана |
| ом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замф |
| инама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенч |
| ече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, р |
| е и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</ |
| ко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она о |
| да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној |
| ојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и |
| S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило |
| одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} |
| врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у непр |
| м, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плет |
| е.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да |
| , него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тет |
| епи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и д |
| јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсан |
| чи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске |
| је, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несув |
| уго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и п |
| ижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</ |
| и не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други со |
| ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бе |
| } Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што |
| кад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа |
| јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе |
| ћи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n |
| може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије |
| а му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); |
| ијархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу |
| Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмит |
| ољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале зб |
| и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлу |
| једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме просло |
| меном чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ип |
| е запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажа |
| држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и с |
| веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мал |
| ила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук ка |
| н речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари |
| та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост |
| поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прст |
| , називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, ј |
| оде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и |
| човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по ме |
| нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то |
| Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се |
| ју дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пр |
| к питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се пор |
| <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „За |
| га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, |
| својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комш |
| оне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, |
| l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш |
| ха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да |
| есма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> |
| о образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Как |
| ане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, На |
| мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, |
| ио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски поно |
| а, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска |
| о да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p |
| абри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се |
| е таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се не |
| уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осам |
| <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{ |
| е кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију |
| Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, г |
| аје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилен |
| е видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза |
| кант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћ |
| а пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потрес |
| } Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом |
| мацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклет |
| че у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје с |
| капско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на как |
| ле једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсм |
| коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још |
| играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> < |
| ну Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, ка |
| играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, |
| , и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и игра |
| капско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамнича |
| и томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S} |
| смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може оте |
| пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш |
| отле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-б |
| еђу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> < |
| места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кри |
| вик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гле |
| из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком |
| на више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледал |
| уљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} |
| ли тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им |
| се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из |
| је му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p> |
| ој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гл |
| тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући сво |
| прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p |
| а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се за |
| и и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гр |
| И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зон |
| лио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен |
| доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто |
| асало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама са |
| вало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ни |
| па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и под |
| ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кли |
| /l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде |
| > <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет уму |
| од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мал |
| чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више |
| ичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп те |
| кове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи с |
| Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се рани |
| quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не |
| и цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!... |
| али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља о |
| е све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се |
| у: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> |
| а чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући у |
| очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади |
| а се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведо |
| дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва |
| А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише м |
| ка он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стоп |
| алазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весеља |
| у Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и |
| а руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p |
| ше се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку |
| порци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...< |
| шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафан |
| Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже с |
| о, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и ме |
| е играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} |
| а на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! |
| <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раз |
| која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде |
| м цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се |
| усти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позов |
| ање по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си |
| последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> |
| — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињ |
| .{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала |
| {S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „ |
| , а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папу |
| и немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све м |
| Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сир |
| и на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена |
| управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песм |
| <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше с |
| сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, пра |
| својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посвети |
| црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до дру |
| >Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу |
| па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb |
| даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> < |
| А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!... |
| и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разо |
| овори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из н |
| икад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као |
| ко је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и |
| свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак слож |
| се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како |
| у Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је проту |
| о куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да |
| је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — |
| није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је |
| диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у |
| дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју |
| > <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој о |
| оворише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће м |
| ј, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или |
| си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко пору |
| ко је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како |
| ла туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже |
| а, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго с |
| њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, шт |
| кчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више |
| ка, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и |
| па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си |
| а!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’рани |
| Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје и |
| !... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу |
| путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти |
| магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој |
| уч си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не с |
| осподин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, |
| која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно но |
| Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и |
| а се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, |
| дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може |
| а, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Ча |
| отроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А а |
| его и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њег |
| главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то |
| м, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знај |
| една што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели |
| за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од тр |
| нем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пуш |
| очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата! |
| и? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу! |
| качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, |
| силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} |
| па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</ |
| ote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>М |
| м!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја |
| вда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете |
| може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џев |
| ...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> < |
| ни си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти |
| је те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! |
| {S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. |
| тко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удар |
| као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} И |
| више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рек |
| ону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важ |
| ући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда к |
| па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле |
| ће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако веч |
| м, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду ти |
| дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет |
| о на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљк |
| ге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са |
| , али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од |
| гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог |
| и би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Б |
| ва игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с ниша |
| и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на иви |
| ки, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и гала |
| пама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зл |
| за њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> |
| <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где |
| ти и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужн |
| бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је |
| поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слик |
| , ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа к |
| — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто пит |
| остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој годи |
| нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ниш |
| те... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Та |
| и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, д |
| оји човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже д |
| квог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако д |
| /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало |
| послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги о |
| фирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху н |
| вријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву |
| х винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Ма |
| анпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршиј |
| едну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стој |
| ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну с |
| > <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S |
| она, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога |
| p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре |
| та-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад |
| с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тих |
| рамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво зна |
| ритискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла св |
| Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора |
| ићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена |
| на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују ш |
| е нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставн |
| гим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред о |
| држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини |
| а сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учит |
| ледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је |
| ча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иак |
| га се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону |
| ородични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гла |
| ијатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Бр |
| е! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски стал |
| н’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје |
| ће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевај |
| одским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску дец |
| ати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато шт |
| дног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа п |
| ак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ста |
| </p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омо |
| м ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разглед |
| шљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мис |
| је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену из |
| иком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је ум |
| ећ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Т |
| х онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{ |
| даред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће |
| шку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и д |
| да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој |
| све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао јо |
| живала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасви |
| ашни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и |
| ј не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} |
| веку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разаб |
| у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено у |
| о да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суб |
| Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуш |
| брве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно |
| погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа |
| ску неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и |
| тво више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} |
| кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахир |
| е би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До |
| оше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане |
| упе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада ид |
| веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како мом |
| к јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су |
| ом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и р |
| лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне |
| знала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p |
| ица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућ |
| на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује |
| амфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S |
| } Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ висо |
| аш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Ма |
| а се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки тргов |
| ече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, |
| ?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: |
| амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и де |
| исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или |
| екају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који |
| Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они с |
| , барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан |
| у гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним м |
| што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место |
| а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда за |
| јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обич |
| вајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи оби |
| наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштован |
| е, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи |
| веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и об |
| е један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани |
| оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, ка |
| му коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала |
| S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: |
| е да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, п |
| рис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад |
| гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила |
| кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, |
| аре јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз п |
| о на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвор |
| е ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се оглед |
| тра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како |
| је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном |
| муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већи |
| и, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и |
| ш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне вазда |
| ом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мал |
| ом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вр |
| ома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— |
| поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то ка |
| илијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као |
| код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „с |
| кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило |
| ијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и млад |
| спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На ист |
| у.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарник |
| га Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и дава |
| онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па |
| га извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, и |
| ло за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ ч |
| чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? |
| онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио |
| равица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала |
| селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А при |
| ештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — в |
| Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, так |
| шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува |
| } И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), пос |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чор |
| тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и |
| " /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз |
| тале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућ |
| где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</ |
| но што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учи |
| шега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па јо |
| но Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, |
| е у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још в |
| епотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с |
| дну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико д |
| видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, к |
| м и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у |
| Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом |
| оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, |
| а, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ру |
| а кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом |
| а даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуг |
| уго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу |
| овор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о |
| била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је |
| па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су |
| и уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{ |
| е увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте |
| Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не |
| јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} К |
| после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у м |
| зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} |
| о и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и |
| само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, |
| е ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Та |
| то му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео п |
| миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, |
| ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и |
| } И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском с |
| Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну |
| рбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље шко |
| и ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је |
| абакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савиј |
| свлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне |
| о да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <mil |
| и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала |
| мо да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ств |
| нем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, реч |
| ко је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мис |
| се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} И |
| хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек нека |
| екада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребр |
| ај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опр |
| лике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што |
| се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарско |
| постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долази |
| ла у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, |
| i>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извешт |
| из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце л |
| Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): |
| гато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане по |
| акао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још |
| и поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки посл |
| ју га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писањ |
| је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отс |
| ечи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на п |
| о.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и ра |
| да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да веру |
| е и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и |
| им за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и ме |
| је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчи |
| а у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи заду |
| који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> |
| ло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држ |
| тога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку |
| енуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима в |
| испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од |
| ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да с |
| тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно |
| и имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> |
| ени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин крен |
| ко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер |
| , ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај с |
| тана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продај |
| Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка ки |
| ло им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велик |
| оди оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи нави |
| ијан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикрив |
| ко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у ап |
| улаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџи |
| пери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На |
| камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кец |
| ају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису |
| е прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И так |
| на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у |
| {S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице |
| оји час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуља |
| ме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од о |
| преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Леп |
| /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само ср |
| смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чор |
| је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само ми |
| на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмеја |
| лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допал |
| и!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још ни |
| подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем |
| ом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еде |
| ву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и ред |
| нављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први |
| привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чун |
| и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине |
| >— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!.. |
| - ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, ф |
| ко исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу |
| По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери |
| нила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које проми |
| ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="17 |
| ер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} |
| о шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у с |
| на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под бил |
| чи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не оп |
| ија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше с |
| и писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како с |
| на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио |
| p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb |
| црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опази |
| ка, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала с |
| љине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео |
| је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљи |
| 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши |
| дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| идеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет |
| сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушт |
| носно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа з |
| о мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата т |
| сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да |
| се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија |
| ића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму |
| тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рек |
| ају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катан |
| /p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— |
| а немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто г |
| л комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста бе |
| ега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак д |
| жем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стр |
| чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе |
| ока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па |
| абезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и м |
| душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него и |
| да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборниц |
| рне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, с |
| знао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно ж |
| е сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а |
| извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редак |
| већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па с |
| А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ п |
| че о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, |
| свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: < |
| >Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољс |
| ављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb |
| ену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним |
| ишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb |
| аболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате сли |
| аџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па |
| с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо ј |
| њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица н |
| ена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и к |
| баџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амбери |
| У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долаз |
| ма више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био в |
| 9" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> |
| циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није мн |
| ао да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не |
| онека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Периц |
| ти све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свако |
| непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</h |
| е и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, л |
| у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n |
| ају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и |
| је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе н |
| од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока |
| плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p> |
| е из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, |
| <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код |
| ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и |
| >У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфир |
| и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSectio |
| ато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је проша |
| о је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак |
| р, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућа |
| њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вес |
| још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му |
| бе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока |
| аљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама |
| ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од дол |
| .{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада |
| свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако к |
| пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвен |
| ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чуднов |
| гни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Ве |
| ви;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</ |
| ,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> < |
| } Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обуку |
| ки, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћа |
| е си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да |
| улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S |
| ога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а о |
| е не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, т |
| ” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на ре |
| деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гл |
| </p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у |
| алина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Неса |
| ј Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чи |
| на врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би т |
| ђају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно |
| каку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери |
| евом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и |
| мо овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растав |
| већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" |
| и.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку си |
| срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да по |
| к ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу |
| ="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћен |
| езилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се |
| него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и как |
| асанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то ре |
| вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шам |
| Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, ко |
| } На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и он |
| , несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскоч |
| Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у |
| у у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче |
| на поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо н |
| ер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову ф |
| утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се |
| сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побож |
| аспитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Док |
| стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе! |
| , па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона |
| о и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јо |
| ила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора |
| лутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све |
| ега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева |
| } Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Ман |
| .{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се |
| n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто |
| који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумив |
| ’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није |
| ође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио |
| од османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом при |
| ја и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отега |
| е причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако |
| начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новин |
| ј Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских беле |
| ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет ил |
| тлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур |
| о код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно |
| вашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!. |
| <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — |
| звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи к |
| ироком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраг |
| орог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону |
| да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на |
| на прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође |
| .{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и м |
| лупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, |
| а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и |
| ску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице |
| на у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца св |
| јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једно |
| ати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш |
| према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто ч |
| ше и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за час |
| /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се |
| ако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задрж |
| а, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за |
| рекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је д |
| тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се |
| у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мади |
| ифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и ат |
| ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и д |
| и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јот |
| дно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи к |
| на имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као д |
| ак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се |
| епша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа |
| с води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико |
| тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој |
| на се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у |
| е умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subS |
| туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и с |
| "121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, |
| сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, а |
| гледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а ис |
| и, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, |
| андило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три к |
| ла је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сре |
| , а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Зам |
| Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о |
| , тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а најви |
| е преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато м |
| да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, |
| и волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <h |
| за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, |
| се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Ми |
| и: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Ча |
| дном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“ |
| о, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и |
| си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговор |
| јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју кори |
| но предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе |
| ако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то |
| а рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, влада |
| о Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету ве |
| пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу ј |
| чана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи |
| је било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добив |
| место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданд |
| и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, |
| тине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће д |
| Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња |
| да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји т |
| е, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај р |
| <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај д |
| ом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој |
| други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на к |
| мпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дам |
| Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да д |
| , било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по п |
| амо муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који |
| реши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њихо |
| фир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па ни |
| певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би |
| е то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, д |
| ој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио |
| рај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, |
| је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не |
| а, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад |
| ат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако леп |
| ала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и |
| га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а |
| андидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за са |
| ени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у поне |
| а Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па к |
| апуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуру |
| е запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се |
| <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом. |
| ентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном кор |
| дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан з |
| ски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момц |
| и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32 |
| ну — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су п |
| него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</ |
| по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је д |
| нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема |
| еме већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете |
| па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!... |
| ли сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ћ |
| зе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане |
| ћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле |
| та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n=" |
| ита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмеш |
| е Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и |
| , него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штикла |
| ању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале |
| ти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију |
| ању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада не |
| ок је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, је |
| она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и оп |
| касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, |
| рмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се |
| а је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерк |
| ђе поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и |
| рга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади с |
| ћаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то |
| младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју |
| афу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у је |
| е мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у |
| ене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито |
| исе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депут |
| џије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његов |
| угим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побр |
| ће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна с |
| ма, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, |
| о песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зо |
| коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо к |
| о манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чар |
| и прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила гл |
| и ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, а |
| јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још б |
| ично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају ве |
| женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет с |
| својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој |
| гарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или н |
| м крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није н |
| е тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацим |
| у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обуче |
| на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, |
| чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста |
| зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће |
| х и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, |
| чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману |
| у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, реши |
| о што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо |
| зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Ман |
| -пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају |
| } Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зат |
| се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и |
| ио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — |
| такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро тра |
| Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, пе |
| иротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним |
| богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; |
| ово што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано госп |
| а никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу не |
| њу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави |
| Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, |
| шевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — |
| од ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за |
| ушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или пи |
| рави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S |
| е и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им |
| академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на |
| Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за ку |
| дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту |
| исећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их |
| тним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” |
| сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је |
| и га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што и |
| а каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагн |
| атим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново |
| оћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живо |
| е играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их |
| какве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" |
| а ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно х |
| а им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новин |
| за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. { |
| ложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Тргова |
| ка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошл |
| а и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и тол |
| је.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас ј |
| о им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани |
| се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознал |
| И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухва |
| им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта о |
| пог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако |
| арама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и |
| и рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улиц |
| се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме |
| ад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да укра |
| ховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопар |
| ош једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. |
| уче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та |
| не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да с |
| ојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p |
| ашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</ |
| ао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Ма |
| ика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — |
| али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мор |
| и њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бо |
| певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема |
| .{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је |
| та баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n= |
| огледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зе |
| друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не мож |
| ну као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем |
| рљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n |
| више је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и |
| јни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је |
| и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, |
| Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био прв |
| S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча |
| кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек |
| етке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> |
| конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он |
| {S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, |
| е.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприч |
| за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буд |
| е ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зо |
| јмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се н |
| леда с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а |
| ешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то |
| н како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) |
| ђашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложен |
| ећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко в |
| ..</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, са |
| за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, |
| из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега |
| га комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} П |
| јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није |
| , демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, |
| ао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао |
| а више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре оч |
| и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се |
| суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за |
| p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћ |
| е вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих < |
| У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и |
| до, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а |
| авом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и ка |
| !...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S |
| „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука |
| ам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’к |
| оноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} О |
| па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол д |
| ...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравил |
| b n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — ре |
| ко су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} З |
| p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, ве |
| ва се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија с |
| Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и уб |
| — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећ |
| „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си |
| те, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па мно |
| та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше м |
| ко нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е л |
| рак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше З |
| е да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест |
| ’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па |
| требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем он |
| те слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну |
| д — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је ш |
| бори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућа |
| и метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је |
| ка, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чор |
| Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потре |
| траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврс |
| , стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињ |
| , а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско о |
| орбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари |
| уј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад |
| да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазн |
| ет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремск |
| зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће прол |
| /p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побрат |
| дну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седим |
| искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и ес |
| а дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ују |
| мацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посат |
| оји се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају |
| многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанк |
| оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете кур |
| га на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли |
| — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче < |
| а, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо |
| хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и |
| ј се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не мож |
| ш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си |
| <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, |
| м нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш |
| . ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> |
| сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начел |
| икој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— |
| — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти |
| и — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— До |
| ољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири |
| ађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град |
| му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро |
| ак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци ш |
| змишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искиј |
| на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>по |
| ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац |
| је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Вид |
| ; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} |
| они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и од |
| бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се си |
| иња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти |
| исао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћ |
| е Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, |
| т година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и те |
| оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немил |
| тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да с |
| ана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо |
| кровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашма |
| ли времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше |
| и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису |
| ни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времен |
| ем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јорданови |
| чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је |
| залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је прек |
| јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> |
| требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје б |
| о ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на |
| ја, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти и |
| ’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се |
| а се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} С |
| овек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштериј |
| p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p> |
| мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S |
| /p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-х |
| роз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај- |
| не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l |
| не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> |
| ли боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак |
| што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> |
| ад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; пла |
| > <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми п |
| на кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, с |
| ..</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко |
| о искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас... |
| ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинск |
| те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб |
| м пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тес |
| ушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми ост |
| шкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не п |
| емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и о |
| емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, |
| ек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиоп |
| ек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брањ |
| и је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелнич |
| еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно те |
| а си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је наше |
| био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb |
| каке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше |
| ладати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је вели |
| ча, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а т |
| обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељ |
| же састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки |
| џи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешт |
| p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио... |
| .</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Ма |
| и тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек доби |
| 107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на |
| тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виногра |
| во епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дил |
| и управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по не |
| аћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до п |
| S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на то |
| никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила |
| ројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врат |
| ла ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже |
| други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је пре |
| лско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обра |
| тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао изме |
| када.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} |
| Section" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на шк |
| ш и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не м |
| лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли |
| >; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов он |
| p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољ |
| но ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ м |
| — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” |
| си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — реч |
| за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону в |
| што лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си |
| „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан |
| иш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће на |
| саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p |
| други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш види |
| ем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собо |
| остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење |
| >— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како д |
| ика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да и |
| ам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — |
| ог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губи |
| , дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауста |
| — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати |
| -Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, |
| раг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је |
| ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и |
| испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу |
| и’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у но |
| е, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповет |
| ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа ча |
| е, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да м |
| а кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све |
| ком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклања |
| диностима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, как |
| надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћиц |
| Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ип |
| во, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похв |
| њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> < |
| опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова припо |
| неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</h |
| им! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво |
| свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоста |
| !{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му |
| ин и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и реч |
| Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, |
| урном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем |
| уће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако |
| сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, |
| , и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi> |
| не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дан |
| на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Св |
| , као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је |
| а дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед па |
| ђи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краћ |
| ако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ |
| ти моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у |
| ак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та |
| зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Т |
| им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет |
| S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том с |
| е толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраве |
| Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да ос |
| бог таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и си |
| што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње прола |
| ни амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац |
| м и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај са |
| е да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и је |
| руга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних |
| све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим |
| амену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! |
| Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече с |
| а, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{ |
| и у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не м |
| малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Шт |
| се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, |
| и људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манино |
| писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако с |
| оветка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А |
| и-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се |
| и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{ |
| шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је |
| та, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, |
| и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе јо |
| , па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли ст |
| /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кри |
| е! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а о |
| д старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што т |
| егове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, |
| тарим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфир |
| } Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, д |
| заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега |
| а свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, |
| никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најб |
| ло подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него јед |
| м и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори |
| казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар |
| у, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометал |
| Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак најв |
| истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Мика |
| и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било |
| чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} |
| улира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве ро |
| то важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе о |
| и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{ |
| р се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но и |
| топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јес |
| ак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирал |
| има, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једн |
| о било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и |
| </p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и пес |
| постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући |
| е, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је |
| амфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и призн |
| жје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни |
| pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене ч |
| а... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може |
| кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а п |
| кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти |
| S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p |
| че: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бр |
| поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Та |
| из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамуј |
| да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се |
| ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} |
| спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у о |
| а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> |
| е”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не |
| о пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човеча |
| х, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код те |
| ама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, |
| Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад |
| А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> < |
| пасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бр |
| <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала |
| је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она |
| заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет< |
| си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Кали |
| p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху |
| >— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко |
| авам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ма |
| p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давај |
| ило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо |
| <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, |
| p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} |
| грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми |
| тим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек |
| за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја! |
| на старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, са |
| ицире, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне |
| рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и ку |
| па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилик |
| — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџи |
| је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустиј |
| а <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — не |
| на од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију |
| икуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi |
| > <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивач |
| >— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона |
| ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита |
| ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p |
| екмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па |
| ма си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варо |
| е женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо |
| тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, |
| си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш |
| И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{ |
| но ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти не |
| и таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом |
| , зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — |
| једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп |
| че и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— |
| није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? |
| на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— |
| ла одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-муст |
| је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Об |
| у Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу |
| поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си |
| — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и уда |
| тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</ |
| ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад |
| {S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали |
| зити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се |
| то искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака д |
| еб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Вас |
| ерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, |
| .{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, |
| о.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, ка |
| ма и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по с |
| ка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} |
| ђе док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све о |
| ај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сли |
| хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чуј |
| чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорба |
| ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки |
| а си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за |
| ..{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си са |
| ам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђ |
| рецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — |
| {S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде |
| је, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, |
| S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> |
| , та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште |
| <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време |
| А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке |
| там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у |
| та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му! |
| ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, есна |
| едну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ниш |
| ко време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — |
| {S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катан |
| ило је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p |
| о да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! |
| ри адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi |
| ри и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди |
| и Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да |
| е?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> |
| тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де! |
| ики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболиј |
| е, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?! |
| ме, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели у |
| им владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да ску |
| у?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да поп |
| -де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с вра |
| > <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам |
| <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну |
| год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћ |
| цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђ |
| ено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену |
| илно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да |
| ит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест го |
| ве зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — клик |
| дљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада оп |
| нке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се изма |
| е: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, |
| у решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном |
| е он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба |
| то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку |
| ао човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао |
| ска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, |
| м на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео |
| лушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре свој |
| брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S |
| кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бе |
| ако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај пре |
| оном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”. |
| Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећ |
| тују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога |
| ђену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p |
| викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, |
| {S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе! |
| ео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце |
| чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро јо |
| ен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче |
| > </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан |
| што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба ви |
| афенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче: |
| /p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане с |
| ишто, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, |
| !...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат |
| ла никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ће |
| а!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско |
| онесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone u |
| анка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, |
| с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебн |
| окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане |
| уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца |
| плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу |
| а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пу |
| еле омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момч |
| роза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си |
| на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке |
| рицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад са |
| вање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо |
| већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и разми |
| р, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе З |
| голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу |
| удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога |
| љастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло прија |
| не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} |
| г лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каиш |
| на, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} И |
| ори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, |
| о добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност |
| вом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвок |
| ако кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, |
| , потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара |
| побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — за |
| ла, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње |
| болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, |
| сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани |
| роких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пу |
| ерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и из |
| цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле |
| бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми |
| грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ би |
| ак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После |
| ека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и глас |
| рама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг |
| летку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и н |
| у.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесм |
| испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него |
| Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мер |
| S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра |
| и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на н |
| ча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да о |
| и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш |
| икога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељ |
| варила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да бу |
| ина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им |
| обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговес |
| наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — зај |
| урних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље |
| d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен сп |
| ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако в |
| е.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, В |
| и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (у |
| > <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла под |
| Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побр |
| ко, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао к |
| а Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло |
| етка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој с |
| евојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му |
| речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</ |
| му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му пра |
| е доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n= |
| <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.< |
| би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гуса |
| ајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех |
| е правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој |
| ј много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухват |
| им; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове пог |
| етиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има сел |
| p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у |
| рала. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играј |
| кварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена такс |
| ој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски |
| другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> < |
| у девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом... |
| слим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, |
| ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратк |
| ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири |
| ао последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад |
| нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не вер |
| готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само |
| за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је т |
| устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћк |
| вку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом н |
| па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{ |
| дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Ис |
| јеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S |
| збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње |
| симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска |
| х и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете ш |
| те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p> |
| гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв поглед |
| ига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па мо |
| а обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колесниц |
| уна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико че |
| није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о не |
| чним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> |
| епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак |
| ој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чиф |
| да Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мор |
| стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се он |
| си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за |
| заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак н |
| јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, |
| и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „ |
| Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било |
| акав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" |
| винарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку |
| шније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се раст |
| урналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком вид |
| , чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је к |
| види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — |
| а Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гл |
| да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Ј |
| и, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опе |
| и и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и н |
| него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто та |
| на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти т |
| рицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле |
| штем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оно |
| хладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, к |
| ном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) |
| дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико да |
| у, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S |
| аље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У ку |
| ла сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете и |
| ричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће |
| сав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} З |
| ра са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа |
| односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако њ |
| ом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио |
| сио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на чел |
| рове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га |
| ћуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и |
| е би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим де |
| ролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни |
| ја је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговал |
| је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам |
| дан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и с |
| е се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона |
| нају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све |
| све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им ј |
| професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филоло |
| реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимал |
| ш једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџ |
| тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и к |
| бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад |
| тану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.< |
| чи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, вика |
| био и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао |
| м он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма |
| он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, |
| не како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се изме |
| поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{ |
| испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме |
| у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од |
| силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, ка |
| а и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана |
| ејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене у |
| ујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, |
| макла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Та |
| е, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво |
| илибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да |
| во што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни сра |
| мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти |
| оје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред уд |
| а ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да |
| д ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетов |
| д ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа |
| ам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — |
| меће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој пар |
| кле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но |
| остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га јед |
| ице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авли |
| оцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кес |
| циског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најма |
| ине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с дево |
| војака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам |
| n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпо |
| ило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда |
| излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета |
| је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што |
| ени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а |
| али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по сво |
| се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се г |
| ће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве |
| лупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га ч |
| е, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче нијед |
| ице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а по |
| збиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n |
| руга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друств |
| домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Сед |
| >— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. ( |
| а Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом |
| зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао |
| а када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ма |
| е.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да |
| бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гурка |
| зити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови |
| ино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и |
| су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође |
| ј, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце ј |
| е старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, |
| љско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши уси |
| исокопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „ |
| , а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одигр |
| уски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више |
| тражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да |
| >Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Пох |
| оварао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, вл |
| гради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека |
| ста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би |
| ромичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а са |
| опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрав |
| и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Б |
| кад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, м |
| } И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, ка |
| филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче |
| да разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода |
| -Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати |
| Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци |
| есом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек ма |
| ака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му |
| играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао н |
| му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мр |
| епио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због св |
| о мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће би |
| група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у |
| ње и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно |
| стао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све |
| , и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није |
| свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овак |
| отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да |
| истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; |
| тка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та С |
| а ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а п |
| но да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} П |
| м је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза с |
| ко их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „ |
| отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза |
| и-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у |
| омци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу у |
| ла ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и |
| ...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал сед |
| и и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S |
| ка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па од |
| е, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчи |
| ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, |
| >— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{ |
| ала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{ |
| </p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — |
| самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Т |
| а-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — узда |
| Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су |
| мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, |
| кла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласн |
| цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ста |
| јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, ш |
| дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка т |
| овара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ет |
| ја — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, а |
| пољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај к |
| е посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Пр |
| доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Мани |
| ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред |
| ити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара |
| дног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није б |
| ко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводи |
| о да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и |
| у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, по |
| им гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на п |
| ије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене |
| њице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака |
| у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек би |
| ли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама |
| а врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, |
| је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није ни |
| унке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> |
| е блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он |
| и о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако |
| у оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му м |
| Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до |
| А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па т |
| а убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћу |
| .. — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а |
| па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две |
| љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она нећ |
| у си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: ид |
| а од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја |
| на тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!. |
| свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си |
| ло тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але.. |
| ове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу. |
| лно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Ку |
| ки!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје за |
| м ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’ |
| дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — |
| Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си се |
| S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу ро |
| џиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје |
| — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> |
| е!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p> |
| то је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! |
| гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча про |
| сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како |
| најем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе |
| , што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — от |
| то ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та |
| ...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам |
| шију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{ |
| теже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подр |
| о се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, м |
| S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, пр |
| о све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посл |
| } Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, бра |
| одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, изб |
| кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — |
| и, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, п |
| мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем |
| лигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, ду |
| е зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не позна |
| е — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Лел |
| е дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Ста |
| диш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо |
| !{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелиген |
| оју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</h |
| Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда по |
| ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ла |
| ди нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила ма |
| ! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слу |
| и тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми |
| >— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо |
| <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што |
| амик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћо |
| брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквиј |
| и ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму |
| и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос |
| н-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да з |
| и!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио |
| в као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Леск |
| ...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој паз |
| не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” |
| атка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат |
| џиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне А |
| !...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао |
| Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па к |
| попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, бра |
| S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S |
| !...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си с |
| Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ |
| ши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> |
| .{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фр |
| прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, |
| сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се н |
| јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Мо |
| !{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од |
| ече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — |
| да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго до |
| алко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за |
| знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до |
| Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми н |
| брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— |
| е може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конку |
| у сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p |
| ољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш ка |
| } Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали |
| такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и |
| овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин н |
| за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ман |
| >— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све |
| е.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-ха |
| о кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-х |
| га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!... |
| га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...< |
| (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо ч |
| моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога |
| ше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и инте |
| сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и з |
| а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, ка |
| ја, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питује |
| Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не |
| .</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она |
| — Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.< |
| е гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се в |
| се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{ |
| калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми |
| , викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у т |
| грабија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за |
| више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па |
| и хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј |
| д има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном весел |
| убиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели |
| опа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и з |
| је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено |
| бијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p |
| а су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у с |
| је?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке в |
| тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила |
| </p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не |
| а измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, |
| и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг |
| нче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуљ |
| е, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја |
| е зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} |
| .{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди т |
| > <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сара |
| а ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Вр |
| опаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки |
| апраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — сн |
| p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане о |
| Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуд |
| ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише с |
| ал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до |
| </p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Неса |
| недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Пе |
| а.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију |
| га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Са |
| !...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни циг |
| целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у каф |
| анем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утучениј |
| ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, п |
| дљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем |
| ем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал |
| алиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чин |
| i>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, |
| сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Е |
| данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљањ |
| е, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> |
| вара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Ме |
| /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да |
| <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> |
| > <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l |
| убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини |
| по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време |
| амари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез! |
| живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да зн |
| а сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по мах |
| е под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чар |
| ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S |
| свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућа |
| се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфи |
| у у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрат |
| ивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он |
| не, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врл |
| еног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Ман |
| сто.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко вре |
| стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан з |
| још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада |
| Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <mile |
| ди код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а л |
| е, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фрон |
| жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не |
| ве то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Зам |
| ама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да |
| зна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек свако |
| е сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа пост |
| само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да |
| ко ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фа |
| оди тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан |
| ко неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и |
| /l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l |
| вер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здра |
| о се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигр |
| од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се |
| попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за де |
| та!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с та |
| 28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека |
| стану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључе |
| сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који |
| вао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудил |
| уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али м |
| 8" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! |
| ?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писм |
| имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час |
| предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Не |
| ва, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то с |
| кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је о |
| пет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и |
| Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мал |
| е!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и д |
| љна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и по |
| Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и |
| улаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је |
| ико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају |
| амије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако |
| >Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанстве |
| во уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, ко |
| ни чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, |
| е.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> |
| ереш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се ра |
| конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта |
| ше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све |
| , појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ма |
| е у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стад |
| а века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне |
| ше?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, р |
| мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> |
| јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да |
| укло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске |
| и и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и бил |
| егове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</ |
| се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, |
| е очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запева |
| на ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И он |
| избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је н |
| расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако ба |
| дала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и поко |
| е им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике ла |
| тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и д |
| се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он |
| а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло и |
| ,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!< |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, |
| о си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете |
| ети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше |
| гим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, кор |
| Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Ту |
| грач, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би сврши |
| ок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чел |
| то, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. |
| а је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још ни |
| аш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете |
| ора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и |
| питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, шт |
| ве то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде |
| му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без |
| Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму |
| а ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде |
| е одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — то |
| свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока |
| еба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом мо |
| на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем ко |
| ади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и он |
| што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свад |
| е, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она |
| и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ј |
| да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Н |
| ишто, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фу |
| е ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за |
| и, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, по |
| де на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, |
| у бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јев |
| еку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</ |
| чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господс |
| јеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> |
| ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И он |
| а ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Коста |
| зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на кој |
| мео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господин |
| ор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ств |
| уги, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, по |
| а је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био |
| дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме н |
| упаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се поч |
| рима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала ра |
| ам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — |
| је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да с |
| поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнае |
| љда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћи |
| ног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чи |
| Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, к |
| сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску нев |
| S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка |
| о се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, з |
| ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у |
| кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад |
| жива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</ |
| очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му ј |
| ио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио |
| вали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико |
| слили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза |
| не сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељам |
| ивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џеп |
| ва, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div |
| м, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компа |
| и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалам |
| дњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио |
| уда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је |
| губио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И |
| ли зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону л |
| — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} |
| ило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На с |
| е требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад |
| ј Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покв |
| казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он п |
| естала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да |
| понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав |
| е рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепот |
| > <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. |
| што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, |
| ји јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је |
| га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је |
| } А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро? |
| е намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном |
| ео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће |
| зије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешк |
| опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако |
| а се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је и |
| тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S |
| мениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији сво |
| рдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана |
| оменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по нар |
| не са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а о |
| и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају |
| етврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад вика |
| мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим |
| е, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут... |
| гога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и |
| </p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неп |
| чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да |
| олете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S |
| у је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лако |
| ио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је су |
| ло да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако |
| но са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када |
| повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир |
| , који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфи |
| врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му с |
| али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно бил |
| и прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни кази |
| лико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умно |
| памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} |
| ити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chap |
| се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна |
| работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тети |
| онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све |
| лањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала к |
| амфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледа |
| т, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим ре |
| окајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас |
| и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и н |
| још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини н |
| .{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n=" |
| такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту с |
| е онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а |
| дна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, |
| а кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Зн |
| ћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на |
| ник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупн |
| то, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и пози |
| на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <p |
| који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Ман |
| n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по цел |
| ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим |
| реше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</ |
| ој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровал |
| он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што |
| трдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зон |
| — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више нич |
| на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак из |
| ег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зон |
| } А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан |
| ао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре |
| ћану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} |
| школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код |
| ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па |
| чно распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се |
| жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и с |
| мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као ш |
| а Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушка |
| итала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадит |
| ид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у |
| сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер |
| је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у крев |
| авно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јо |
| </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, |
| ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико |
| ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на н |
| била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да ј |
| Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и с |
| д, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржа |
| да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није |
| но мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило |
| чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива д |
| па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога ј |
| јгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то |
| шља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј |
| дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она ј |
| ка доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} |
| је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с |
| лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипу |
| регажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се н |
| е се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно |
| {S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад |
| ри добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчи |
| о неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта т |
| аћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у крев |
| једно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно |
| н, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — |
| она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када н |
| к ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама |
| ако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доб |
| S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа |
| вер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као |
| " /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, з |
| како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једн |
| и чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да |
| одушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталожениј |
| истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико |
| ј.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше |
| Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у мес |
| Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџи |
| ку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гне |
| ша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како |
| ила и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> по |
| , па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <ba |
| есрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Са |
| наче врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога |
| {S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у д |
| равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не ви |
| мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење |
| огледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њ |
| {S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зел |
| } А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна кака |
| да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, |
| сано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умоче |
| а Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а нај |
| Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија |
| и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста |
| Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се |
| ећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада |
| .</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављат |
| к, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зон |
| и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у св |
| то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја зна |
| Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке |
| а нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Т |
| ештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одм |
| ригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је д |
| имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно |
| џији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст |
| овештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим обра |
| ру, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо к |
| Section" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтел |
| ули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Беог |
| ке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини |
| Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се |
| скочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си |
| унули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошт |
| да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, |
| је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, кој |
| умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и ов |
| питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и п |
| чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље |
| ађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш з |
| како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео ка |
| и девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду |
| вога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплати |
| </p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њег |
| чио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави о |
| <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а с |
| ећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећ |
| рско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то д |
| И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се о |
| „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је |
| више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини мл |
| а сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је |
| Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, |
| ио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне с |
| уго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} |
| други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекс |
| дне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад |
| е - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старо |
| она и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и са |
| Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зр |
| ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли |
| јче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S |
| остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у т |
| јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се пр |
| одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годин |
| у, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне гл |
| енције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућан |
| {S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па напра |
| д њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и м |
| Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина |
| осле војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он са |
| на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала |
| веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непоч |
| е глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — |
| кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека |
| то их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, неср |
| му над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p |
| колико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у м |
| пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од н |
| аћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од П |
| и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком н |
| преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и с |
| ка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћи |
| због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала |
| суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица |
| pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, миш |
| рђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и прот |
| а иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а с |
| Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зо |
| — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала |
| полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком |
| ли Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није н |
| hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чо |
| тише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље |
| хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се с |
| еле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољ |
| ужајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти |
| спричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као |
| {S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни ви |
| д саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи с |
| ени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага д |
| је Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па баја |
| све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала ј |
| ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос |
| лове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је |
| о, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је до |
| али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, |
| Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве |
| дна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао ј |
| апта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и |
| детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока |
| отињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и |
| оказа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Мор |
| атељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од |
| ку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он |
| е и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино |
| сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; в |
| ва, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала |
| исока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавал |
| пуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухвати |
| е.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину |
| ије имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био сам |
| кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа |
| могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у душ |
| на.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и |
| руштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се поту |
| ну у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека |
| њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављал |
| је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, |
| своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, |
| до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавно |
| бало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „ |
| , још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и об |
| цу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек о |
| ара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије |
| вом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде пос |
| Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; |
| ше владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на |
| о с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{ |
| нредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска. |
| дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Чес |
| трану простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, |
| ћи, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета зво |
| е и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само ј |
| ировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесе |
| еграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из |
| ела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њ |
| им.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, |
| аних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга ли |
| јник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра, |
| ection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица |
| о Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могл |
| резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он у |
| баџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и ч |
| ница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој |
| исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и |
| <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није |
| one unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S |
| а што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и та |
| дужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао на |
| чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушал |
| ла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа н |
| евдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра |
| го баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све |
| p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа |
| х да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бр |
| то се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свим |
| удалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила |
| мињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> |
| >Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матрон |
| Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим |
| а Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфи |
| без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није |
| често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име |
| јим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човек |
| о избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако |
| у Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу |
| за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и П |
| , ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Ту |
| , — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замф |
| да нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и зв |
| о њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да ј |
| ла и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се це |
| није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и |
| n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму |
| ма и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантно |
| вета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели ко |
| о да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој К |
| несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свр |
| понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — |
| каци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники |
| с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф- |
| лији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чор |
| ани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у прост |
| што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није ч |
| нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је и |
| мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него |
| женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај |
| а у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништ |
| у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнут |
| била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму |
| потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би сам |
| сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах |
| p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно |
| ари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и |
| јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљ |
| сли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама |
| а у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другар |
| Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него |
| , само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још |
| лом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг к |
| би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Ка |
| ћ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; з |
| СЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе |
| > <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је исприч |
| 5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она ј |
| head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како |
| "> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испр |
| е Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по с |
| а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пај |
| ао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену |
| села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да |
| гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака глед |
| песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И мес |
| е, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} А |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог |
| ија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је |
| најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће о |
| дбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је пот |
| је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су |
| да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште |
| ави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, |
| а да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} |
| мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона |
| девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим |
| шту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њ |
| није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Д |
| ом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке |
| ругарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мор |
| се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом све |
| ..</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафск |
| како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је л |
| апева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену |
| да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе |
| то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју |
| ала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S |
| ра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l |
| а клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> < |
| ше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми |
| о куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? |
| лазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, |
| ?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење |
| <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је |
| дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си д |
| p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирувањ |
| .{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, |
| рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Кал |
| љно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! |
| — На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа |
| ечи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чарш |
| p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче |
| <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таск |
| баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и ти |
| и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало |
| рећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} |
| ана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; |
| цама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у мес |
| а је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и |
| више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљ |
| и, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих |
| ћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су т |
| било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она |
| ри Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекр |
| а гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} |
| ле се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у |
| а мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети! |
| <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... |
| а!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, ал |
| јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала |
| је знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом |
| ка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, |
| } И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона д |
| де и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако и |
| ку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је |
| ену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија |
| } Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили |
| да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схв |
| ако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која |
| молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат п |
| је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да ни |
| ЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, |
| нале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, |
| /p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!. |
| довно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалиш |
| е отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона ј |
| ни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да напад |
| и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у |
| донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу |
| оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Т |
| а сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зо |
| .{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и |
| ећи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће брко |
| шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси |
| нтура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у жен |
| ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој ц |
| упе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорба |
| ај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунц |
| ће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер. |
| ...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би би |
| сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осе |
| ана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није |
| се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и |
| мо три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из |
| о, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко |
| било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо |
| а века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S |
| а збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше л |
| ју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџи |
| овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, |
| другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија о |
| е морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад з |
| више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам г |
| антнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би обл |
| је у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Св |
| ваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћет |
| у је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштери |
| је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је ма |
| од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку |
| багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо доч |
| сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Па |
| мање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га п |
| н и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и д |
| рац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке |
| затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отво |
| хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад ч |
| бојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, во |
| хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине |
| ећи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мај |
| та му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и с |
| , и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — бр |
| хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да и |
| ћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S |
| опало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао |
| кочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посети |
| кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласи |
| ђе ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она т |
| а, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила |
| ад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: н |
| учио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му с |
| , и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком |
| — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” на |
| атким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа н |
| амфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и видел |
| смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глу |
| амоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су н |
| .{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега |
| } Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18 |
| очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место |
| излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде св |
| двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила |
| ида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, з |
| чати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима |
| ашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муш |
| з жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на та |
| е већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико б |
| анат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нум |
| је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: мома |
| ада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега м |
| тална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не |
| инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у д |
| огледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема н |
| о ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком прили |
| што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, |
| пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост |
| отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се да |
| их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на др |
| hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није з |
| практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене |
| ла, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да |
| а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада |
| ене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у |
| комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским |
| а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је |
| данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нага |
| није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци |
| дити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном о |
| и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зи |
| почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, |
| А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у |
| афаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогоди |
| овање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, |
| га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p |
| ела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, |
| Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, |
| иској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он т |
| /p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је |
| , јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{ |
| вала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какв |
| им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за |
| ајвише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер |
| ђе по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није н |
| раде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони с |
| а мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{ |
| b n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка |
| те, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак |
| ег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече |
| p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога |
| — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пше |
| зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Е |
| а си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не |
| уче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да |
| р Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они о |
| плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?. |
| огла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне |
| у се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово |
| гле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта ја |
| И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао |
| о земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припо |
| чи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је п |
| и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и т |
| даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине |
| менула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио п |
| да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумниј |
| i></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када |
| јом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, |
| ите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> З |
| „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога м |
| огађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била вр |
| зи и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва |
| ребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и |
| или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још |
| ане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидн |
| јем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али |
| /p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, ил |
| ..{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, |
| резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни |
| после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од |
| ови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — |
| знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да г |
| меше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом |
| само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенств |
| главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једн |
| е дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу св |
| имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се к |
| ју, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Мита |
| тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, |
| , са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом ш |
| причано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за уда |
| аџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма с |
| као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, |
| ој тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи вино |
| ас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у неки |
| а дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Зам |
| лно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку |
| ђе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана |
| ршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ни |
| вршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је гов |
| иковали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на |
| си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живу |
| ком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, к |
| ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком г |
| удо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она |
| век готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али са |
| теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео |
| вршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се ст |
| врста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први |
| то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих н |
| рата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускак |
| Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учини |
| омачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, к |
| , и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да ниј |
| из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” |
| јешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне |
| </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је |
| ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позн |
| кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разг |
| авале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљ |
| алан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb |
| сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де |
| с. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке |
| воју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!. |
| чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша м |
| оноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и пра |
| вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било м |
| х хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно ми |
| повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде до |
| > то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфи |
| ђе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом. |
| Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотиј |
| ас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ |
| чинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p> |
| све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, го |
| } Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим ул |
| ме уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.< |
| никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком |
| верљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и иск |
| о була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућан |
| <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} |
| свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга |
| алише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не из |
| праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или |
| и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је |
| а слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску |
| олели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, |
| се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, п |
| гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим |
| је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке |
| прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога |
| се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо |
| хирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксер |
| кочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! |
| нче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој |
| с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саст |
| као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изн |
| арити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану З |
| доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} |
| но.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим.. |
| од ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девој |
| — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта ист |
| камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз д |
| ме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, |
| при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седа |
| нолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар ц |
| гова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама врати |
| ке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, је |
| у се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n |
| право епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi> |
| а неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебде |
| о баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> |
| анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb |
| ешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (се |
| тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друш |
| колико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и |
| под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов |
| Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нов |
| уо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, ут |
| гуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на |
| есне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упо |
| зишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала |
| и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не |
| т код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву |
| даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У с |
| отле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен јед |
| је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкач |
| {S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у |
| може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви |
| ику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а |
| који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам ст |
| газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан пр |
| е тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и ул |
| г у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — |
| него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице |
| питана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим ава |
| аже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} |
| га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташан |
| јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никак |
| Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се изду |
| и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био За |
| које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврди |
| пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако |
| отрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на |
| , бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е |
| па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „ |
| ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, |
| бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга |
| вој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</h |
| погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га |
| топа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.< |
| оке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и |
| ем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брат |
| итиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта пр |
| неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} |
| <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работ |
| > <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Зна |
| ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, п |
| јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје |
| смеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и |
| да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’ви |
| <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> |
| и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич н |
| да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збореш |
| утила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} |
| к.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутр |
| далеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, |
| не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његов |
| она учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и нао |
| ма њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је |
| е више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник |
| кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као |
| (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зат |
| бише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо. |
| од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро |
| свим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одгов |
| ега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и такти |
| е говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога да |
| ђе зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре њ |
| артету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него |
| омену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како леп |
| о јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, |
| загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, |
| ру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно м |
| ас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку |
| за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да пр |
| он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не мог |
| већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, вр |
| ахали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у |
| о, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па |
| S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази |
| иш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је |
| асмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из |
| ђе <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам |
| итује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Ср |
| ..{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... рад |
| — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила |
| си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака |
| .</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за |
| ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга |
| ком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жа |
| сад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној ш |
| не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а |
| ту неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе ш |
| оворе и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а |
| имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како |
| код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интере |
| ици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка |
| /p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што |
| таде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у к |
| о ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје |
| е тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене гла |
| моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под м |
| чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! |
| од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет |
| а, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?< |
| , ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџи |
| ли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! { |
| {S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па с |
| </p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банке |
| ма...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</ |
| ако може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило |
| тин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је |
| знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у |
| де ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазданда |
| запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та |
| ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, |
| ам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — заш |
| му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним жен |
| гла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— То |
| веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг |
| </hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје т |
| ји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји |
| ла до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га п |
| очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прил |
| а слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трг |
| она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје |
| врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек ке |
| е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти |
| ашана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски |
| рбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и гу |
| ли му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, |
| прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Та |
| ..</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, н |
| дравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посм |
| пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си уб |
| е, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па о |
| тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— |
| а непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас. |
| омисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема |
| ного су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb |
| ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>о |
| !...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућа |
| , примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да |
| не?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Ту |
| то си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам |
| „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он |
| а, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама с |
| Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p |
| {S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад |
| е дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да |
| знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазданда |
| о, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она |
| у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и р |
| уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из |
| даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за пе |
| наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— А |
| се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}И |
| i> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новина |
| о и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако З |
| p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за К |
| не непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или |
| „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”.. |
| <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестр |
| дију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је |
| што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако ј |
| ирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбре |
| где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки |
| оје јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг о |
| ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно |
| им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш вар |
| вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје< |
| а волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод |
| . — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико |
| е, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши м |
| росто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је |
| но носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шану |
| еба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она. |
| шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна јо |
| ом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, ом |
| што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили д |
| јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како ј |
| тња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније |
| ла, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све к |
| ђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, |
| ио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој |
| лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана |
| амама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, |
| ад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друшт |
| гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и п |
| тваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јев |
| вара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здра |
| на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и |
| ној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изнена |
| ука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимниц |
| у јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} |
| } Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а р |
| е шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{ |
| ило ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друг |
| {S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама сво |
| на и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини |
| поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охр |
| /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и н |
| ја одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно |
| одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поимен |
| од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив з |
| екоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошл |
| } Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда |
| ије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто н |
| ка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разгова |
| аска би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чор |
| својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} |
| <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегр |
| У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па ф |
| е брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше |
| тине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли |
| , знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може |
| здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi> |
| ији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; м |
| помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Ма |
| а бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, бо |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p |
| <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапку |
| > <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке |
| head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен |
| ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, так |
| ad>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, |
| ad>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет |
| аман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавн |
| се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У |
| праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако |
| је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцниј |
| о што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: |
| чеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, |
| Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе |
| а се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две |
| аше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфир |
| тићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S |
| према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у ко |
| едну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну |
| од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље. |
| ки сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно ок |
| и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине |
| љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом че |
| оме злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пр |
| га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти |
| ко Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити |
| ама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о |
| } Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, по |
| е иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овд |
| етени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је не |
| младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и |
| род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}И |
| Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, |
| све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике |
| {S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је з |
| м је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани тол |
| .{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чу |
| оживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, ја |
| не и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први с |
| о им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се |
| њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у |
| испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџ |
| е то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињ |
| ао што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дреме |
| оке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господа |
| сме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, |
| о.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана |
| иђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једар |
| м тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела о |
| не, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овд |
| меје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора |
| раше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, |
| ане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и см |
| {S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек с |
| тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави |
| чајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, |
| ртитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију < |
| зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао в |
| е силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траб |
| и најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако ве |
| ане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није |
| ђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас |
| но око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа |
| нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна р |
| , каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељи |
| у Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирач |
| уго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при п |
| на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, |
| .{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зон |
| м уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, је |
| не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлу |
| цама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му |
| или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по |
| и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случа |
| дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакл |
| и, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећ |
| ије био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид ње |
| јој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав |
| а у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и |
| али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не |
| Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Манин |
| овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, |
| олико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и ка |
| и и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер ј |
| .{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S |
| евзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким по |
| ="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних |
| а бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића |
| био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће |
| ести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, па |
| мфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што |
| о је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} К |
| аџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може л |
| нао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, |
| <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, |
| д је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућ |
| сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући све |
| далека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и изда |
| актиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је |
| ection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави |
| ла му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао |
| е му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио |
| ог тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио пра |
| Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <h |
| у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути |
| бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или |
| аше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружј |
| је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом т |
| ла.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе |
| 159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити н |
| мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и |
| } Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак уме |
| hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову з |
| задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би |
| Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} |
| а</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, |
| мо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфиро |
| ањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким ис |
| ао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признав |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар |
| на био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколик |
| вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородиц |
| е пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, у |
| из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у шт |
| опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Ман |
| ачин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дан |
| неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} |
| е скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш |
| дао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па |
| било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она пон |
| знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена св |
| ТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог н |
| , и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а н |
| није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то |
| но што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пр |
| амо да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога ч |
| у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и ра |
| о време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шт |
| да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запам |
| ав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему с |
| е имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на |
| у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задо |
| о у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико” |
| сле малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабра |
| ишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и |
| .{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливе |
| ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, |
| речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже г |
| к шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе |
| ат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада |
| човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после р |
| Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није пр |
| о годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати |
| д је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући |
| ма.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а |
| женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела |
| вар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на сваш |
| м на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца. |
| ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрди |
| да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на |
| прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему к |
| S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он |
| а је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике |
| а је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потреб |
| о сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ства |
| ко вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је и |
| цама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошл |
| јунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или т |
| утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа |
| високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један |
| рироди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притвр |
| о сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике |
| ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, |
| да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи |
| рађеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио пос |
| не је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, |
| у погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и |
| утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone u |
| и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по кој |
| по одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, |
| и још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика |
| одне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и со |
| о изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је |
| њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, ц |
| више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој |
| по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манула |
| очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни |
| ет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако |
| вно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено |
| је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S |
| под накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на она |
| его је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућ |
| p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код пр |
| е и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да |
| >Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стер |
| отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер ј |
| лизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није |
| неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чвору |
| као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије. |
| запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Циб |
| и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина дру |
| зо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско де |
| олом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није |
| је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Ма |
| лаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да зап |
| емилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито |
| м не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — |
| ашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по п |
| то фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из гл |
| дравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву |
| бећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се |
| се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да |
| ким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, |
| да после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, д |
| вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — |
| зложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је |
| је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући |
| он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена |
| нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Ме |
| а и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пар |
| жно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала о |
| ли, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и пр |
| ишта не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе нао |
| ни остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да ј |
| и: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер М |
| незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику |
| stone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремен |
| ије могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полуја |
| .</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и |
| осад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила |
| му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе добро |
| Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада |
| алан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Срби |
| евао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио н |
| : „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већ |
| гра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде |
| мпозиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, ист |
| о то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, ка |
| амује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало |
| капи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ип |
| !” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манч |
| И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој |
| а све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" |
| обар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и се |
| мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу. |
| ло се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима пре |
| у, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе |
| ку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да |
| осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке |
| и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, |
| у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, |
| јица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мувањ |
| кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи п |
| а је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је |
| ака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад |
| је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и реч |
| доумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњо |
| ече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срам |
| је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> о |
| ричала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јо |
| чу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi> |
| арао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први |
| годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S |
| дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике св |
| нулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је д |
| не, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџ |
| оводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S |
| зведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао |
| ромом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и |
| мку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и |
| је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој г |
| а и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим |
| ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> |
| после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало т |
| а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепот |
| } Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, |
| се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, |
| мах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, мож |
| распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да |
| ако је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили д |
| рицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и к |
| едног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како с |
| и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да с |
| АЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опши |
| рашна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам |
| Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се за |
| аде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и до |
| }Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише |
| у чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица м |
| ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и |
| то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без |
| оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милис |
| епши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши |
| p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, сас |
| > <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друшт |
| , опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: |
| рај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> < |
| бранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује |
| у се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, |
| S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са цига |
| но, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је би |
| ни мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, је |
| чка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој |
| е, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не м |
| га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога д |
| знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ст |
| о је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Ман |
| дити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио |
| ашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није чит |
| досмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно |
| а бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Ни |
| то имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиж |
| кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанс |
| чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му ј |
| да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно и |
| је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако ми |
| отиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се ма |
| ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{ |
| седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад |
| S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је до |
| ао да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантер |
| ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумор |
| ла га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе |
| ерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумп |
| ко је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује ви |
| го чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари не |
| но време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пант |
| је!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-х |
| да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и рези |
| ма.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и |
| p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоар |
| ећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на |
| си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџи |
| дио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотин |
| ске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окит |
| иште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити с |
| — Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је трга |
| ко двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућа |
| S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч- |
| енцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, |
| ила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, |
| езнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — К |
| Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му ш |
| ла шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла |
| ту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се ви |
| ад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је |
| unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замф |
| елнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као |
| .{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и |
| , — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан |
| , ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред |
| ..{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило о |
| ом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу стр |
| фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер ј |
| milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је |
| знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јор |
| е.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онд |
| обро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да |
| вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућ |
| е цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно |
| дник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и |
| е бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, а |
| р то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше при |
| лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова |
| иповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из |
| граду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је |
| {S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављ |
| летку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — пр |
| тац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и пр |
| а каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато |
| о место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак |
| а зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона |
| брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година |
| идата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима ве |
| а су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и |
| еријала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за т |
| које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујун |
| био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као вар |
| ало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се |
| ма, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при |
| и и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштериј |
| аљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим ме |
| ротест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приме |
| осподин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, |
| и нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се м |
| и, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају |
| а је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па |
| ва говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утол |
| А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордан |
| је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве мл |
| еднако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај |
| ве знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и прич |
| вда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а з |
| никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— |
| ић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у д |
| сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— |
| воту, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећ |
| далеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него |
| се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па |
| вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао |
| удима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, |
| а таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а з |
| ледник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису зн |
| ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, |
| евни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се за |
| о суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балего |
| шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала |
| са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у |
| ј се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био д |
| кла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p |
| за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — |
| га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оску |
| } Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих |
| ма, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Ка |
| а на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак во |
| си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато< |
| ка, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> |
| друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиск |
| е, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје |
| Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, |
| : дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код |
| !...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају п |
| !...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грм |
| иво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од ж |
| оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога |
| коме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца јед |
| ом ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом |
| е.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на |
| е и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!< |
| сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одв |
| га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им |
| и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју ли |
| че стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да пл |
| и се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче! |
| ма, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ |
| ча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} |
| ути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма |
| иопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — |
| та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија |
| ш с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ј |
| у завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — < |
| , ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џ |
| ја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си |
| збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су |
| је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте л |
| шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у |
| чије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главн |
| прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу |
| ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, т |
| а банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно |
| оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке сло |
| интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и по |
| ила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је |
| ет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана” |
| купље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дан |
| Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — |
| гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — за |
| у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Ма |
| лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — |
| аздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, |
| p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче |
| ли Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p |
| пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћу |
| јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напрај |
| тојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си |
| ави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевд |
| ре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу |
| и и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дођ |
| при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама.. |
| па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџис |
| збира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Ма |
| што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају са |
| , али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бр |
| ти што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба |
| одав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — |
| ју се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S |
| ице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима |
| арско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало |
| за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до ре |
| ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине |
| е у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио |
| и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта им |
| уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, |
| је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој с |
| ј си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — |
| пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: ни |
| и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...< |
| о, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полак |
| ..{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у неде |
| их руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане о |
| да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом |
| а речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</ |
| лару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешт |
| га истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да |
| епарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш бо |
| су сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него |
| ак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, ј |
| ошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црном |
| атраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи н |
| е што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је т |
| ири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била вел |
| .{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што |
| очито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала ду |
| , — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако как |
| јала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и |
| , такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се |
| — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето |
| ати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрел |
| рачи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} С |
| олази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало |
| због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у о |
| је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако |
| ем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обре |
| фско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће |
| ло нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, б |
| удновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он т |
| о никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане н |
| Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ј |
| и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и драж |
| расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чуј |
| старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и ње |
| у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, |
| и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље в |
| дведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само |
| олагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то п |
| сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледал |
| и, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени шт |
| јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин зат |
| гуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари |
| зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и нем |
| је са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га |
| чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</ |
| о је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа |
| ише. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замф |
| је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму ко |
| онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си остане |
| две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требал |
| није.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и |
| ракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново |
| и...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и |
| на кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да |
| е хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} |
| мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што ј |
| вече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене! |
| ље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти |
| вог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, |
| се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом ј |
| Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, |
| поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> < |
| ма не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Тас |
| те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже< |
| ели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да и |
| постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S |
| шао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућа |
| посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био |
| ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она пок |
| што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре |
| се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше |
| никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и ниј |
| из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло |
| же; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њ |
| е ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; з |
| и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква бр |
| ујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти |
| нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се |
| апћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила |
| је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, |
| која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и н |
| али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу |
| ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник |
| ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је |
| мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епи |
| твар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа |
| ву улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чес |
| е, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да |
| итанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради с |
| то је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — |
| и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену вод |
| лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим др |
| ући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не |
| затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и о |
| же упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, |
| се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> |
| ако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је |
| ји већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, п |
| су се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало |
| чио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се п |
| г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подр |
| е до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело |
| ји је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем |
| без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој |
| еколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и |
| све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У јед |
| це и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је би |
| недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари |
| српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} |
| дан паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, |
| n" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се |
| ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дир |
| одину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да |
| се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} М |
| ије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође |
| очаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним |
| треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добр |
| клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, ме |
| рилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па |
| до’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изед |
| S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околнос |
| агњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него |
| ле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога |
| рбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Пе |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховино |
| би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих вин |
| ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кр |
| саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украдне |
| уго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија н |
| леда на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— |
| ео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и с |
| оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари |
| зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о он |
| леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни |
| њиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге |
| } Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту |
| далека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође по |
| стојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{ |
| ом највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, |
| .</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што |
| S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да |
| је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветло |
| аки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо |
| а Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а |
| ра Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, М |
| а довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, нај |
| У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замф |
| „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, ле |
| да; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И к |
| ре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио как |
| } Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или ср |
| оће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па иг |
| есму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајш |
| иској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали |
| слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрег |
| и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрак |
| је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се те |
| чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прођ |
| измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту |
| адовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућев |
| једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пако |
| оме и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и н |
| р Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку п |
| е и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет так |
| ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао |
| д ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још |
| се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. |
| омир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, |
| ушом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p |
| да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато |
| га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако |
| е, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је |
| ућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако |
| алом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и н |
| између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути |
| с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склоп |
| и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. |
| му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с |
| А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{ |
| све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и |
| оле”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-За |
| енштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и |
| тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ства |
| , као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало п |
| у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада с |
| растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше |
| и и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување |
| Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и |
| а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону |
| притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изр |
| е требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што ј |
| отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је прв |
| рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао н |
| ство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он ј |
| нео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се до |
| да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе |
| насија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано от |
| и, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ |
| г већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S |
| пише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, про |
| ”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о ко |
| о, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна |
| није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као гро |
| ивемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трго |
| ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско ч |
| то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару и |
| седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај т |
| радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разгла |
| написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и н |
| b n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то са |
| пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, па |
| , а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се |
| варају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао |
| азабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лош |
| Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је М |
| и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је с |
| и!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је |
| је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви н |
| о се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба |
| и, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи |
| и су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод |
| Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су ку |
| а Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вра |
| а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под |
| е водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег сва |
| ивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу круш |
| и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано дол |
| П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је |
| је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су |
| <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе са |
| ар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора но |
| бицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје ти |
| ва, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због п |
| други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{ |
| .{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То |
| head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу |
| ата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видел |
| желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој |
| квог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, |
| оказао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb |
| а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Ман |
| лишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на |
| и и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови бл |
| били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође сил |
| жују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су |
| иједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а пома |
| да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па ј |
| е род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ства |
| беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и и |
| какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{ |
| или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, |
| ане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они шт |
| ad> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижев |
| сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и буда |
| ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и др |
| оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не с |
| i> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто |
| неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљен |
| а и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око ц |
| аше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спом |
| Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан дол |
| ео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неко |
| тићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone |
| тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не и |
| а испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љути |
| Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила |
| , ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, јо |
| век послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако траја |
| аред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> |
| дисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, сна |
| о је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати |
| чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рек |
| <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...< |
| о да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала |
| ер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и траж |
| "91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— |
| >— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?! |
| је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарс |
| b n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисув |
| ећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Б |
| > <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збор |
| оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и |
| према у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и савет |
| , Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па лег |
| ступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, м |
| p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да |
| окојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпит |
| /p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да |
| лее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та ник |
| </p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си |
| е лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— |
| тупи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше ст |
| мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</ |
| њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновни |
| — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на |
| иста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете |
| кому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milest |
| о време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, |
| ого лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— |
| се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш |
| врши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујућ |
| он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутил |
| i> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сва |
| о име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је суш |
| г живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина |
| > <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код |
| и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је с |
| а, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек |
| !?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам |
| p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни та |
| <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, |
| мо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав |
| , аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее |
| Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем... |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијас |
| а прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу |
| се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чини |
| чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам |
| и Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише |
| тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је |
| љс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, сн |
| накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p> |
| рбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, |
| штајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш |
| вљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим |
| шта знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позв |
| дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фами |
| Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било |
| ле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, ту |
| да је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је д |
| да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је |
| ка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот |
| и си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим |
| викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — у |
| део у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, сва |
| централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А |
| вцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у вр |
| да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседа |
| </hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n=" |
| !...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Фил |
| а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два |
| јо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије |
| њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при влад |
| ед свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; моли |
| у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да п |
| а, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и прис |
| окаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе н |
| ад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стал |
| га.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је |
| њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јев |
| је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јо |
| офејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој |
| <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољн |
| штавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом |
| head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке изм |
| то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто је |
| а у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: |
| ри, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: |
| у аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас |
| ерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује... |
| је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много |
| ку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да г |
| само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</h |
| а, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фар |
| , отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати циг |
| натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали |
| дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни де |
| опче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — |
| ви их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти |
| ма одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме тр |
| аве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за |
| да прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо |
| искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, |
| пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Ни |
| Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с по |
| јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучител |
| ње у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише к |
| а си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, как |
| на слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га ј |
| из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди н |
| ад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залуп |
| а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <q |
| е, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, |
| ази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а по |
| под очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</ |
| њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и |
| цем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због не |
| ше уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он сас |
| уће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!... |
| косног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И мора |
| а кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћењ |
| ter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда |
| неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почес |
| у хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те н |
| .. пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно превари |
| асно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А с |
| аг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј п |
| увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је |
| ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао де |
| тити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети.. |
| рође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом нек |
| а и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово. |
| е.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаре |
| би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво |
| укао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је |
| ј компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра оп |
| на са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и за |
| влији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спо |
| викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче в |
| Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и М |
| пује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За дру |
| тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ру |
| га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њег |
| аџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ст |
| поветка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замф |
| а која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу с |
| а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана |
| ек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замф |
| епе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила иг |
| к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а с |
| ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато |
| а јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: теши |
| ол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митан |
| ако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријате |
| н најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, |
| љнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример по |
| која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспр |
| ћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, ко |
| јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друшт |
| и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља |
| <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало |
| анулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је |
| ко, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје п |
| наринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака |
| ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад ту |
| новатије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и |
| а. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би |
| којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по јед |
| и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, |
| е би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока |
| ама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција у |
| итају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старој |
| две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пи |
| ринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун ј |
| а се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајс |
| аве и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона |
| ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, да |
| а и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пош |
| изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> |
| о забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то |
| срећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршил |
| те, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије |
| прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона глед |
| сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, |
| се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по |
| си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викн |
| заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га осл |
| или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под па |
| махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} |
| стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађа |
| ше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је |
| а’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зон |
| он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно из |
| сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164 |
| силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига |
| приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздра |
| че преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S |
| наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} |
| продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно |
| а је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахо |
| празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и уп |
| о, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко ка |
| За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зн |
| .{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко т |
| hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S |
| ји, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише ви |
| а великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој к |
| Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се с |
| му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило М |
| и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити о |
| лач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи |
| уделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом к |
| ди, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туња |
| лео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је |
| нулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се ра |
| га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетреним |
| се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рук |
| Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарск |
| ашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихах |
| ..</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иа |
| пет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</h |
| а!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може |
| ла пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изгов |
| {S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поз |
| ли што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајк |
| е од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад виде |
| и, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће |
| Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога |
| о плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на |
| ајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. |
| и, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, ко |
| дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од ма |
| а, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композици |
| ју чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћу |
| пом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџ |
| а-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског сла |
| то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претста |
| шао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из |
| да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој |
| стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и |
| да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га ма |
| ета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кр |
| ко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ |
| дина од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, |
| у, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне с |
| и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбо |
| је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах о |
| е мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо |
| о исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек |
| тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Сп |
| ао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорб |
| д се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више |
| ито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију< |
| еџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — |
| е и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукоб |
| се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ни |
| о Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што |
| кратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се так |
| S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се б |
| што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се |
| Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у сва |
| висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима на |
| је џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мал |
| : „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро |
| как.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро |
| помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — |
| девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S |
| испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо |
| јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео З |
| с појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други |
| пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје н |
| ко ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и |
| овинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови |
| нула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама пос |
| } Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке н |
| сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено усп |
| жен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумел |
| пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Тити |
| уту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на коли |
| ној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па |
| погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив |
| S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на нед |
| ио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S |
| у, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешт |
| уку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како |
| ита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а- |
| дије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе |
| в сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} |
| ем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, тре |
| деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никак |
| јдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} С |
| љда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написат |
| лажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови |
| а Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постариј |
| е беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборав |
| си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p |
| почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за же |
| кунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!... |
| ој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем |
| у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти |
| Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечер |
| . — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калин |
| ћу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо. |
| И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, прив |
| е у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — ви |
| е!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци н |
| ашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и |
| Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам г |
| кица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; |
| ад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники друг |
| да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} С |
| стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.< |
| онављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} |
| ир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано м |
| ТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак канди |
| ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и праз |
| . — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по јед |
| кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као све |
| е.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по и |
| авају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те |
| фир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако куп |
| који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и |
| пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; |
| ајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у ме |
| и!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то нај |
| тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње |
| д у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, |
| {S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео |
| тељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове ор |
| тину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у |
| у фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу |
| се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, на |
| бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S |
| — А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> |
| Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, |
| То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се за |
| p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни |
| ога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p> |
| и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред от |
| од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија |
| Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту н |
| чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му |
| удељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог ка |
| него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњо |
| као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају |
| било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче. |
| а мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из |
| ју, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Зам |
| ерен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатли |
| што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом |
| <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помисл |
| Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компону |
| еку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како г |
| ћ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>К |
| на пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се з |
| да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није |
| их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у к |
| џом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве вез |
| гру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа |
| ећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цига |
| мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу лебл |
| га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и |
| и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој с |
| {S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!.. |
| то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре |
| апевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <mileston |
| и си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо |
| си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p |
| како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчик |
| е дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Как |
| и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти н |
| л’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части |
| да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као шт |
| те...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> |
| лаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу |
| им што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, |
| том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти |
| ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку.. |
| ате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} М |
| „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до го |
| } Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је ста |
| л’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња |
| ачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које |
| Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и |
| најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, |
| ебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — |
| } Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као |
| лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ет |
| си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S |
| дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субот |
| удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајст |
| салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у п |
| ки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти каже |
| увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, п |
| се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима |
| атака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слоб |
| да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се глед |
| иске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, |
| оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалва |
| ан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале |
| а поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољу |
| преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и н |
| ди алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="sub |
| акривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном |
| ом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често |
| нскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, так |
| одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који ј |
| b n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и з |
| рти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам |
| вичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, к |
| најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га |
| А</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зон |
| се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија |
| да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најр |
| под бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груд |
| а, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља бе |
| танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном га |
| и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту до |
| , од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана |
| кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, м |
| ј великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг с |
| е око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година |
| , вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо |
| љанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да |
| обанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела д |
| ељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ел |
| омшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела |
| о у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора |
| м очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и |
| рају и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120 |
| се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, иш |
| нише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му ни |
| гртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе |
| а није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом ба |
| броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима ј |
| Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поруче |
| ш боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му не |
| да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други |
| они, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто |
| чаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тет |
| ала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} |
| аж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску |
| је, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уред |
| па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што |
| ли се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни т |
| а је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам |
| ук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на |
| ну ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није н |
| фирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била |
| сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је б |
| и најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да |
| тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Париг |
| неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је |
| одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи о |
| арствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џ |
| да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако ура |
| је што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке |
| бодан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још н |
| ја него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, |
| на, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену |
| — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{ |
| ра. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим дру |
| дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним своји |
| зи кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му с |
| вих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи |
| које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду проти |
| се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодит |
| це силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту сил |
| ло замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црн |
| , то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се прв |
| о дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и зап |
| ја је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву т |
| ако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао |
| исле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки офици |
| ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у |
| фирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се јед |
| о каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегава |
| енуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло кри |
| и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне про |
| био се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.< |
| нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се |
| раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирно |
| који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој |
| исао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни јед |
| > <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за |
| да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој |
| S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина |
| говетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли |
| и, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он |
| — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђар |
| е прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њ |
| ну.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са |
| ме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је |
| отпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стај |
| и према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, и |
| научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала |
| ла каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свак |
| ко нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно |
| је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и |
| е, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше |
| бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се |
| о „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разг |
| погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућ |
| одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и је |
| и.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивиј |
| S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} |
| тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да |
| ао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је дов |
| чно у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли М |
| в.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се |
| , чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, |
| војка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, |
| кла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку св |
| ре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио с |
| све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" / |
| док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њег |
| атати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p |
| ји је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гле |
| напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зн |
| И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала До |
| а, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он |
| и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и ста |
| ио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија в |
| равно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што р |
| — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — З |
| а деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине туреков |
| н на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за подат |
| приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а шт |
| а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуч |
| ге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник |
| о ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и |
| лавније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног |
| ј је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да |
| ходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па |
| ворио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране |
| није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У |
| невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p> |
| опарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он ј |
| и, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сен |
| е <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћ |
| их мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви пр |
| ља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни ком |
| орбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано |
| кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било м |
| ису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад |
| ле и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око |
| оје је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, |
| нина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршиј |
| кићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — по |
| тало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фат |
| смехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као н |
| све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог |
| рца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи |
| гледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни ч |
| ког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и с |
| треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, |
| то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком |
| ало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише |
| ују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданц |
| раво и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази р |
| рве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ст |
| рај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му |
| ндила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад |
| рошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Нес |
| ена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кида |
| лује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!... |
| и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама |
| оље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и пи |
| Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидн |
| горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! разми |
| чи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње |
| неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају |
| ог оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} |
| Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест |
| нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо |
| ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} |
| и, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој д |
| ...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћ |
| есам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђ |
| те... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!. |
| , чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне јо |
| коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од који |
| даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није м |
| лошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књиже |
| један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, |
| а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на свој |
| ла односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, |
| {S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} П |
| , части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракији |
| анулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} |
| p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} |
| <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си |
| ле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је |
| трине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умел |
| ало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замф |
| уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — с |
| е за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико с |
| (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље друг |
| о треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је |
| ти Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Ма |
| зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зн |
| рши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта |
| ља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се јо |
| на наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на вр |
| ва, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, не |
| ремена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је |
| мела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пуст |
| главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у тре |
| о овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку” |
| и само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од оног |
| потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опе |
| постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој л |
| да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно не |
| наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> |
| дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, а |
| р то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачи |
| ако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако ка |
| ојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а д |
| слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетн |
| на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго о |
| е и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер ј |
| је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ма |
| лашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова с |
| чар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, |
| Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убој |
| ила него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, по |
| ка све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — |
| те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> |
| не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који |
| ни на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А |
| све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Таша |
| а; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи П |
| ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? |
| га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да запла |
| је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је |
| шта не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеш |
| икну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу |
| Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се |
| мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће |
| <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још |
| а и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јорд |
| — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко |
| ка хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па |
| ла.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том ис |
| ла кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с д |
| има гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се |
| — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Ш |
| и постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај |
| имске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, |
| ла од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само з |
| чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ |
| јих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту |
| мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сад |
| , па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих т |
| аска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зо |
| ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би оти |
| а мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке |
| одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... |
| је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Лел |
| да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој |
| а нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како |
| у да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и пр |
| осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио |
| жно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији пр |
| егне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана |
| ха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p> |
| д капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без |
| свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш |
| <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, н |
| А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: |
| како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и х |
| осле Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла |
| и теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко |
| га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’ |
| ајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да с |
| S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико |
| нео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио ј |
| ену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, д |
| у је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће |
| разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђ |
| ...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично |
| до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала с |
| рам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушт |
| ..</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како |
| Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви |
| ?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?! |
| негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздрави |
| Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у |
| те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — за |
| <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S |
| чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Ма |
| и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене |
| рича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Ч |
| Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећ |
| >— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уран |
| сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi |
| и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се р |
| но, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што |
| кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона поср |
| је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манч |
| Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто из |
| на рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зи |
| арску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе... |
| аџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се |
| а и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, у |
| у страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен ник |
| а.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, |
| ди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина! |
| похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда шт |
| би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, |
| ило.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама |
| орица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно би |
| с у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руко |
| уздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се уч |
| кав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом |
| ion" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А |
| е.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотир |
| ранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разгове |
| оје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помиса |
| де ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољ |
| е Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је п |
| <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна |
| и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно |
| бично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} |
| ана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванке |
| ису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и по |
| осматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био |
| ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се о |
| а!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изне |
| суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. |
| Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него |
| } То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од |
| ед упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је он |
| су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се |
| ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удав |
| је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И о |
| ту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} |
| је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а к |
| Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара |
| неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила |
| џиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и |
| } Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шт |
| .{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је |
| У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву |
| неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју з |
| о, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер |
| и пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пра |
| о, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— |
| скаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”.. |
| и, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, |
| лим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче сво |
| . нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p |
| кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочи |
| д кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу п |
| ење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да |
| убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их |
| тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашк |
| лемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после то |
| час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затреп |
| ра је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој |
| ко и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игр |
| ско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и ра |
| флуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још |
| е, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете- |
| на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и д |
| а што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснаф |
| знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погле |
| еч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, |
| ! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол т |
| Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се св |
| } Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да |
| /p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па с |
| ахалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару |
| био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Ново |
| је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, |
| о Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како м |
| си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отад |
| етније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још |
| чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама ви |
| ке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ћ |
| tion" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела р |
| нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш |
| наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p> |
| д га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Ка |
| апунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дах |
| е га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега |
| Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{ |
| ким штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прап |
| „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а т |
| ја је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она н |
| то више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, |
| ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да |
| ег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам т |
| слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан ка |
| , не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стар |
| био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без к |
| кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао |
| ужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло |
| да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од |
| , можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „кркан |
| Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замф |
| је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом |
| лаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од |
| није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Т |
| природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око |
| је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрп |
| есму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише д |
| самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присус |
| дно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је |
| нако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полицис |
| х! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте уву |
| ирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај |
| ија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у сво |
| аложенији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спре |
| о је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дот |
| , ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... ка |
| о неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке |
| соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то |
| } С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и |
| — А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је |
| за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је |
| ник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина |
| па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који |
| јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Ц |
| мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, как |
| и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је |
| вету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се |
| ако стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, баде |
| гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она ј |
| а и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност |
| е с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдуриш |
| квим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” |
| е Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, та |
| лави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да г |
| ш више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он |
| сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још ј |
| лику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама пре |
| } А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да ст |
| аве ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чека |
| оже њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а |
| ва ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, |
| а већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> |
| 116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом |
| веном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, |
| мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} |
| су као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају |
| ео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, о |
| ула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пуда |
| дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош |
| безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о ти |
| -Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако |
| имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и |
| о је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошк |
| има нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — т |
| во две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му |
| гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе св |
| , и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела д |
| о сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p |
| је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. |
| у се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можд |
| имао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не пос |
| е заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, |
| се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њег |
| а сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се |
| и био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Ав |
| Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на санд |
| горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, ве |
| замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и |
| И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише |
| </p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — |
| >— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони |
| b n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, ал |
| </hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо |
| ије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве сил |
| у Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђ |
| се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер |
| тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међ |
| Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није |
| окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и |
| чно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, |
| ија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте к |
| ку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им |
| х, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благот |
| еће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, |
| освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка м |
| а ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Ку |
| нђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за ње |
| , размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у неде |
| {S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно |
| Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на к |
| ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певат |
| је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкет |
| зну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то |
| , добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Манин |
| ма, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и |
| верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљива |
| , а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и тр |
| и и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно |
| бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Лел |
| цу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у ње |
| преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је |
| ики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време |
| заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту др |
| даткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутн |
| вала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину |
| , тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је бо |
| ре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је |
| , јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не |
| се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и |
| >— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше. |
| ушом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је оби |
| испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још стра |
| до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и п |
| код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија |
| итања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они |
| о су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако ја |
| те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у |
| ишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, вра |
| ом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је по |
| у и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <h |
| , размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, и |
| понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се |
| тву: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога |
| и, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на |
| ио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће ј |
| да ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиск |
| о, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освет |
| је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се |
| то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, го |
| е то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му |
| одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмо |
| а година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, ист |
| ако иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А |
| ка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играл |
| атају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз со |
| , те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако |
| је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у к |
| је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико д |
| ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака |
| ава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољ |
| — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} |
| или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију |
| и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га пит |
| ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што тр |
| .</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја са |
| аже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ам |
| А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су би |
| аг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и |
| киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет |
| век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— М |
| едељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече |
| у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, л |
| S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти |
| "112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече д |
| и има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ам |
| пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише |
| за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну |
| е...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се |
| .</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — ве |
| Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има |
| ину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди ов |
| . „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори д |
| куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој н |
| не; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147 |
| ол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врн |
| отка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?.. |
| теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, ре |
| она и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, шт |
| ти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S |
| море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — |
| 7" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, већ |
| б’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па |
| ветак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, |
| — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућ |
| де кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф чове |
| ...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много д |
| ече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> прати |
| е, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <p |
| желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је |
| о и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ств |
| же зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о |
| те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапк |
| д књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задр |
| .{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је |
| издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође |
| достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послуша |
| оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилук |
| hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир |
| уди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: |
| име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се д |
| " /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте З |
| во име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поноси |
| м је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарн |
| и-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Ман |
| е, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако зва |
| теље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина |
| ј не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је З |
| о и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу иг |
| ма.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чо |
| вор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, |
| и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” |
| јка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се |
| лете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слу |
| ме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се о |
| мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћ |
| !” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се б |
| и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они п |
| и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги |
| ик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева |
| учица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> |
| је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би |
| вине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Је |
| о и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Крећ |
| гло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.< |
| ма се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и |
| ла да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и |
| тра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек |
| човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да г |
| {S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, п |
| боје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, |
| о Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се |
| те па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас. |
| о, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав |
| {S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било |
| за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару в |
| то се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим |
| што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их |
| и дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми чест |
| о Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? |
| збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зов |
| о увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} |
| паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му |
| !{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне св |
| рим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели о |
| ишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане |
| ој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука |
| — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајк |
| и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му |
| Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога |
| дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чор |
| си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да |
| иш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска |
| енце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде виш |
| ну, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трго |
| боре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ |
| ле тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, |
| а, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изр |
| уруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио |
| да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ст |
| , рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се в |
| ане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што бе |
| збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године |
| жећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, |
| о као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или пр |
| е лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кре |
| ихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, |
| нога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не б |
| за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се |
| Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје ис |
| се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> |
| шчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече |
| ју и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, |
| н си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, ви |
| мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какв |
| — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умир |
| ако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начи |
| /p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она |
| скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да |
| ој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је јо |
| по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, |
| пни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се |
| љу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више |
| та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за |
| !{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а св |
| еле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, о |
| ; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си раз |
| да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који |
| требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној |
| о да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама |
| и и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!.. |
| којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зон |
| то ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег |
| и, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</h |
| о само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади |
| стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Позд |
| ној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, |
| редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како |
| о и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по ст |
| е?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се д |
| сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у |
| чајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је р |
| недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разго |
| је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све |
| а и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жу |
| ткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као ри |
| рме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексе |
| .</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — з |
| а. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{ |
| Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однес |
| : како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, |
| За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што с |
| ме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смеја |
| Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да |
| своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, |
| осле овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућа |
| да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би |
| , па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питуј |
| едан другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђи |
| вао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао н |
| та!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој с |
| ивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, т |
| и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по глас |
| му коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и |
| си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути! |
| {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.< |
| еке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А |
| му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узме |
| ко је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и к |
| дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљ |
| елена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви сам |
| ).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Ман |
| ад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е п |
| аф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та |
| енила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако |
| ивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од св |
| се и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац сед |
| м или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да |
| је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} |
| јгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би |
| ока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p |
| ротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку |
| огла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај |
| како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче |
| а, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ |
| — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Ше |
| ане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосе |
| е јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S |
| Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташан |
| н алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош |
| огло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској |
| веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p |
| није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковн |
| ко му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муш |
| овала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџак |
| нали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га ј |
| м!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вел |
| мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакв |
| авао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепар |
| И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p |
| на... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорб |
| теди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> пот |
| чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџ |
| јем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та шт |
| како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечер |
| -га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука лом |
| вараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна |
| брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, |
| тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га |
| то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши |
| штерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p |
| би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек та |
| увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти |
| ји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" / |
| е ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Так |
| , Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекн |
| д су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из |
| ећ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори |
| оварали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај чо |
| реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи кој |
| е, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у с |
| то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспора |
| — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечал |
| ма!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јев |
| и десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако иск |
| памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, п |
| ко — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита |
| а с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо |
| разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, пов |
| Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је |
| епим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао ј |
| који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апоте |
| /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније |
| р пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу из |
| -Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да |
| порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да ш |
| ше да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру |
| Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји циг |
| најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су |
| S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и бриса |
| е Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавањ |
| јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не |
| начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео |
| а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на |
| топарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке пл |
| је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут |
| који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као к |
| х онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обич |
| Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре |
| жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вече |
| е за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј п |
| Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш |
| к. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Ка |
| уче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има дев |
| ="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац |
| лаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знал |
| више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, |
| магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; уб |
| че бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв |
| обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да |
| ло ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: у |
| амо каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, |
| раде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не |
| еше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’к |
| гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, |
| с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачи |
| ао убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести |
| он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му |
| } Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да у |
| амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ће |
| у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А ко |
| {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво за |
| није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у но |
| је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да |
| го се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По н |
| ав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с |
| тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрен |
| мо да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хи |
| очи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради наше |
| ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и о |
| ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене |
| та он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако х |
| о се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, од |
| сала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње |
| пуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трош |
| тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршт |
| е враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и отк |
| а ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуж |
| та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто ф |
| лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног м |
| ован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? |
| тељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p> |
| и се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> |
| ути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је пи |
| полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, |
| ло за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола та |
| ставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију |
| е поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гле |
| е једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песм |
| ој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у к |
| а ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си |
| по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао |
| равила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о то |
| а била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе |
| о није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као |
| стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посма |
| S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, к |
| брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај је |
| у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се с |
| ај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте |
| вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пу |
| да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па |
| м, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>З |
| страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно у |
| ој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ник |
| озаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога заб |
| аг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ м |
| не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви у |
| ове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шесн |
| х ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиско |
| њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљ |
| } Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?! |
| у, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не глед |
| женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој са |
| е пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је д |
| сли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и ужив |
| се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш л |
| не скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест по |
| јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше |
| у због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице м |
| осле кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је г |
| авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у |
| о извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога |
| осе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушит |
| осав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак |
| , — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да св |
| о и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша ле |
| у дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би о |
| на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више с |
| атрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране |
| је пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: |
| амо да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди |
| киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је |
| вис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, н |
| опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} |
| азила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Дола |
| ме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчиј |
| о плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој |
| али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао т |
| а самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ст |
| датле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана |
| е обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске же |
| итао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си с |
| д је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује |
| дознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, |
| стина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово дру |
| томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацк |
| пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међ |
| поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад |
| ама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџ |
| евао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком дал |
| вем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану |
| Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и о |
| , слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ниш |
| ске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегош |
| и горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се п |
| и су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуш |
| и што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу |
| а си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа |
| ушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, тр |
| раво било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{ |
| ути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А мо |
| рај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо |
| џи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и в |
| о је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне |
| у, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само он |
| а ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од о |
| , акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што |
| една изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, б |
| наја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; |
| једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-ч |
| признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи це |
| свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заг |
| те године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад ј |
| фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, |
| џиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не |
| јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу п |
| вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је оп |
| и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту пес |
| засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} А |
| љно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p> |
| Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да |
| руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита |
| во масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај |
| много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији израз |
| {S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и м |
| ”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n |
| e unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, на |
| </hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, |
| тила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго ме |
| ерује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи |
| човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за |
| има, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а п |
| некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад |
| се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту п |
| ље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки л |
| на ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је |
| ролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на |
| без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јад |
| гне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета |
| кад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим |
| качу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађ |
| у, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како |
| домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се |
| еђу двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вра |
| </p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћа |
| суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше спољ |
| уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Ка |
| штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац |
| суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског |
| раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му |
| жића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио |
| атише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} А |
| мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} |
| ашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам? |
| ашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?! |
| је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест годин |
| лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — и |
| спричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У гру |
| Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи ша |
| жу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и |
| ивао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испру |
| да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш шт |
| увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прођ |
| је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и |
| ф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво н |
| код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” |
| гову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела а |
| и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за |
| кав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone uni |
| го обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду |
| која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао |
| бегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... |
| ро турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би |
| еј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија с |
| ђе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једн |
| т.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p> |
| , и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit= |
| ује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> |
| а-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно д |
| ет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођ |
| м, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати све |
| на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, |
| ма искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана |
| ихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, |
| .{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, |
| паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „П |
| и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд б |
| и, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и |
| ем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита ј |
| да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га |
| јлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер |
| ндуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и |
| и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледа |
| тане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек он |
| дају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и |
| /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини |
| че, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па б |
| шући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах |
| ва...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт с |
| о.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адво |
| мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter" x |
| живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни |
| обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може |
| ви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их |
| да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, верени |
| чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава |
| ечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кл |
| трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нем |
| "84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, насле |
| око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није н |
| — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта |
| ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти? |
| } Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре приста |
| илике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збори |
| рича им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их |
| дан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у а |
| шњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „П |
| -Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку си |
| {S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, м |
| на ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане |
| сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће |
| ину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — тр |
| аже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало |
| едан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече? |
| ” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и ве |
| нао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушан |
| бравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</ |
| а расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ |
| та: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено г |
| е сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тет |
| водила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позна |
| ако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара |
| ма главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво св |
| ше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има |
| мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој. |
| е: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац |
| — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствен |
| ично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - |
| — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљ |
| песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. |
| о, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнак |
| ма је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запал |
| карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, |
| еког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било м |
| твено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мис |
| ече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, |
| е изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А |
| дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комш |
| да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све |
| га дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико в |
| душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{ |
| и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки ш |
| о немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!. |
| уке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да ка |
| те, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам |
| — Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане? |
| арен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана За |
| — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди |
| .{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па напла |
| ке... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а |
| ју:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комши |
| и играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде ком |
| .{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости с |
| „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну до |
| напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је п |
| тац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начел |
| ћу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на у |
| нске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} |
| ог призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, |
| ио је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по |
| па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели |
| и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, |
| и перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је напи |
| е, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</h |
| амболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни д |
| и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} О |
| илене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободни |
| , мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распит |
| блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га о |
| <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели пон |
| е ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми каз |
| збра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пул |
| је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што |
| а, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне п |
| како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> |
| се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба |
| Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право... |
| адију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје |
| .{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да поглед |
| ади онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!. |
| hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, |
| о, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми об |
| Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, |
| зала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији |
| ска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таск |
| обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је |
| ану кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала |
| џиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замф |
| није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{ |
| извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало |
| , дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Ци |
| е у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ип |
| њем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слат |
| вољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S |
| <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после |
| усио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом |
| ла то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> |
| новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао |
| 30" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће |
| ли оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцал |
| т те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: д |
| р Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича |
| једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и |
| ха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и |
| а оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилењ |
| и. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли |
| ара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— |
| све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Ка |
| ање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито т |
| Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> < |
| још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона у |
| рки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очек |
| еби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: < |
| дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а ке |
| ек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и ки |
| о и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Т |
| ли лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично |
| је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у к |
| о јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му ма |
| S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, з |
| па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилув |
| и, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче |
| > <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти |
| у љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да каз |
| Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, п |
| ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, ба |
| ска.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; |
| ранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, д |
| /p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, |
| требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Ма |
| обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; |
| ила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј |
| по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу |
| мо они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи н |
| нога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обука |
| то је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о кој |
| г брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ци |
| а.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, |
| змирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чо |
| и помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што |
| а играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти |
| на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, |
| та (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је т |
| >— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја |
| напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украд |
| оле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћип |
| атено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање |
| ћан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско са |
| ако то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу |
| Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — п |
| гледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напр |
| дин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се |
| оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоно |
| па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све |
| и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што б |
| стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго д |
| и, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у д |
| а Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућа |
| . ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p> |
| атрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је зв |
| а; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио |
| мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирч |
| <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та |
| за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времен |
| а ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — с |
| против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влад |
| и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, |
| је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеј |
| а у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет |
| и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја |
| ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, п |
| премају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твоје |
| еца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко в |
| ало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, е |
| итај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Со |
| мо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачк |
| Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каж |
| негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог г |
| Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> |
| } Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих дв |
| да у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезон |
| Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато л |
| елој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, ш |
| да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе |
| рало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане |
| ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече |
| и у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам |
| кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!. |
| о је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S |
| Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву ле |
| ’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не |
| , ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа бле |
| му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје |
| изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантеле |
| ију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.< |
| ско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и пос |
| {S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорс |
| {S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, сп |
| јаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све |
| ли га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око с |
| , право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатиј |
| ог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала |
| се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала |
| намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања н |
| p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилик |
| задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који м |
| м је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике |
| Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бур |
| /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, реч |
| лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син ње |
| и неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најб |
| м, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запе |
| са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан |
| оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она в |
| учен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па |
| S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, а |
| у фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А |
| ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за |
| Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па вр |
| беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и |
| hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ло |
| Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побе |
| н си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће н |
| > <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула д |
| служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу |
| искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, как |
| све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка |
| — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то з |
| >— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi |
| ему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n=" |
| у мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} П |
| а, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има |
| м приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш |
| — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори |
| Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} |
| моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани с |
| ве што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се уд |
| <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће |
| ма да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем н |
| теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти ш |
| ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, |
| а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; |
| арају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Д |
| ит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили |
| м, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што |
| — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га |
| сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа г |
| Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће |
| е пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} |
| нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, ниј |
| ћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинац |
| ила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није тр |
| Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колим |
| ри, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? |
| ше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збор |
| бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манч |
| ћ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И |
| } Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева њ |
| , што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас м |
| је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!... |
| ивео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је |
| олевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа |
| мећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио |
| омад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, |
| ц, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија |
| ше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку о |
| аво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он нар |
| аобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p |
| ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да |
| међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну |
| презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „ |
| орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу ов |
| мо оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пев |
| мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појур |
| и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запит |
| {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван |
| сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владико |
| сли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко п |
| {S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у т |
| ја ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... раб |
| } А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој |
| Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову |
| рибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је |
| вају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра ви |
| а двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко |
| зе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас |
| , која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чиј |
| девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо |
| ако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог |
| жило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега |
| </hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши ак |
| добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помис |
| дну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и ј |
| же...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља м |
| е може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p |
| ве заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет |
| ка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Ви |
| ће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан |
| слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном |
| лније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек |
| у и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, |
| озлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али |
| : што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> |
| јни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни |
| /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирови |
| је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да би |
| Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> |
| шију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафе |
| Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и б |
| м те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па ис |
| е; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па |
| еру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир пос |
| ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече |
| оцафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две |
| о’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к |
| , био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" |
| !{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чо |
| т боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да |
| ану, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана. |
| Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне |
| здува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>? |
| ="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамили |
| фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета |
| прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан! |
| кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — нав |
| као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега поз |
| је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску нагов |
| кита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и |
| одине дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не |
| ао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — зас |
| {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; прича |
| зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то |
| } Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на |
| ло повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку |
| азговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га |
| ијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чини |
| и бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зар |
| лико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчи |
| а јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и |
| — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до те |
| га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен |
| Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после ко |
| јунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За к |
| Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи |
| е!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да при |
| послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећ |
| !</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му с |
| >Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта ниј |
| да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи |
| е женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту |
| е подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија |
| главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан д |
| ЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној б |
| , и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а њего |
| опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и как |
| е и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад пла |
| олико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипа |
| , рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а |
| м и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с |
| а — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја |
| у је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је |
| Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде |
| ма зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје д |
| ућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш |
| — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах |
| Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред |
| а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, |
| S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</ |
| ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, |
| да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане д |
| кида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <p |
| на риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, де |
| помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну |
| чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и как |
| као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утуч |
| х дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо сл |
| ма узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви и |
| не!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не |
| о кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу ка |
| увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда ул |
| један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако |
| тала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила |
| S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; г |
| ну Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо т |
| ју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури |
| његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа |
| ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га |
| и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Ману |
| еје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџис |
| адовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде |
| играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, нек |
| } Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> |
| ва слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом но |
| леко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који |
| више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}На |
| да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у |
| у тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: т |
| ло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао д |
| ; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило те |
| тлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, к |
| а и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то ка |
| чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, |
| ! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако ре |
| на грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп |
| совала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Др |
| некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би би |
| свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> |
| злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси |
| оварају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунс |
| м, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изглед |
| ојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје |
| урјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим |
| и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она |
| ши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетк |
| а, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, ка |
| прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, м |
| теним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар ј |
| аветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi |
| ка.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, нара |
| у јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је |
| он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате |
| ску и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дозна |
| абота!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се н |
| ће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме |
| estone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му с |
| ске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим пот |
| ми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврд |
| ве си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ам |
| се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли |
| а, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није зна |
| али једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима у |
| ећи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко ра |
| већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и ов |
| анима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа |
| з погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним |
| тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове с |
| ћи. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто |
| е брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чу |
| — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се з |
| ?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се нек |
| ичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се |
| и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савет |
| на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си |
| као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, к |
| риседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како к |
| ара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису верова |
| рници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти см |
| д први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у ч |
| милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа |
| приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане ј |
| ивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, |
| жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама им |
| сно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је |
| ако замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Е |
| ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и |
| АЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је |
| И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао |
| хова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога |
| ије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него г |
| ашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, |
| .. {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi> |
| аву...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо врти |
| е Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како м |
| ка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као |
| љица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ни |
| } Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> |
| и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задева |
| јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко |
| .. {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се б |
| алина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиски |
| Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <h |
| (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исп |
| упа сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њих |
| не <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто ве |
| да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домак |
| збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке |
| ска, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Вас |
| е, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} |
| јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цв |
| звија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и |
| д овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; пон |
| те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб |
| , како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећ |
| ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и |
| тао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и ист |
| усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учите |
| и деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си |
| их ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на д |
| мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза |
| е да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бл |
| збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни о |
| н се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви |
| алтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав дома |
| да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло? |
| речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех та |
| ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу ј |
| , две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд |
| у није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке д |
| е, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и |
| а од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је о |
| ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Кали |
| су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво ш |
| тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка д |
| вани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће но |
| амничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Насло |
| огледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> |
| ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам |
| у, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне ц |
| авила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми |
| тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније сте |
| Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зо |
| Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па |
| , а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти ј |
| је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А |
| наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она по |
| сврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане н |
| , што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу са |
| змећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли с |
| вираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како иг |
| тише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га |
| е; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа свој |
| луша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> |
| p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и пову |
| {S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешт |
| жим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p |
| /p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја |
| гледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, |
| ... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> < |
| ругог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским |
| грају, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и |
| узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће |
| , доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа |
| на, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него |
| луцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ног |
| молила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже |
| .</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, деме |
| давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бр |
| споди! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, кој |
| кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?! |
| ану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј |
| прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казу |
| утра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по |
| ве тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџака |
| анији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <mil |
| јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само т |
| ицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кор |
| едељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са |
| а?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тим |
| Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, р |
| е се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче К |
| си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, |
| кар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, |
| уна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Ма |
| ј глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта |
| бојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у поса |
| Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је пор |
| p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Пот |
| па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пре |
| гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону |
| p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао. |
| а.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је ш |
| вља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и |
| — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Пет |
| да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — з |
| ужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећ |
| и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не до |
| на.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га |
| ју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата |
| ј је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорба |
| ју и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га |
| l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Пот |
| калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да г |
| о). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, |
| патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су про |
| И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и ш |
| ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> |
| е вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних в |
| ио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некад |
| аџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила о |
| и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{ |
| ection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} |
| достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Ман |
| најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, е |
| ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мог |
| ован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није мо |
| овољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не |
| баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз к |
| х радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то |
| јка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огро |
| ри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Мита |
| лијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, |
| јунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу |
| суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па с |
| је, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима шт |
| гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној |
| е гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане |
| бегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и |
| у као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу |
| свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Руси |
| ски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно! |
| е баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама |
| љебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </bo |
| о што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се вл |
| шљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потр |
| о Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је в |
| и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена |
| ир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао |
| ој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула |
| ему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиље |
| <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно |
| се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А зб |
| и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — |
| <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, |
| кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редов |
| ЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и р |
| ис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73 |
| о шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је |
| ихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш |
| и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико |
| издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> < |
| вио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и |
| тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!. |
| ан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на вел |
| све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и |
| н, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жен |
| икот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен |
| вала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држ |
| подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осв |
| здушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову дру |
| ла у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцен |
| х, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и |
| ило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и |
| е име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је са |
| и као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Ил |
| које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити што |
| м уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две |
| {S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по по |
| а, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада |
| окаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад х |
| > <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за ши |
| него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну д |
| за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара дава |
| е, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А н |
| језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом |
| мести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — |
| академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра < |
| ругом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за саха |
| олима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S |
| дући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход чо |
| тави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће |
| од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и глава |
| и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јев |
| рекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И н |
| лаг, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук |
| ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, |
| позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и |
| преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А о |
| е само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у |
| залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историј |
| судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да |
| ио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем |
| је ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које м |
| ише и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се л |
| али, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{ |
| ве им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошк |
| S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно сврше |
| о саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није |
| шт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галанте |
| ицу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за т |
| аш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, |
| одарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што ј |
| довољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> |
| и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био |
| ч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за п |
| лине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, с |
| може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако т |
| узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде пра |
| на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, |
| м... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб |
| Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек тр |
| <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, уз |
| вала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких ду |
| рна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде |
| да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро |
| истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели |
| авник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не жур |
| лиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцниј |
| фира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу |
| ећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвећ |
| ј <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести |
| епотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту свој |
| еме издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинов |
| да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, |
| ока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, та |
| бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зр |
| Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни п |
| претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, |
| устана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлић |
| да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изнена |
| атосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је ј |
| дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на |
| ли не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</ |
| ки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш |
| смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” |
| е није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј би |
| девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине |
| Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах |
| љи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према |
| ом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог |
| {S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељн |
| ене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно ј |
| азује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, |
| рбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је |
| -Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је |
| и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{ |
| убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се |
| ј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> < |
| јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете пр |
| па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису |
| она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ни |
| исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није ни |
| т и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пра |
| тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоно |
| , косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „зл |
| ирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њи |
| ко под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевд |
| па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце |
| е година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини млади |
| имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само б |
| вој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен к |
| ад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар т |
| ха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му |
| одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књ |
| estone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је др |
| {S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиро |
| ривиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у |
| ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи |
| пао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? |
| и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то |
| црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него |
| руге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при |
| иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.< |
| </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави |
| Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше |
| гу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митан |
| о исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њ |
| ла очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је б |
| ед је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа |
| о кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се |
| </p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, п |
| тне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и и |
| ршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — д |
| је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера |
| арао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан ни |
| мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тет |
| дске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и нат |
| че болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" |
| о да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ д |
| p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} |
| а би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега |
| ну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има |
| брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће ста |
| е <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате каракт |
| меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И друг |
| гра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, |
| оја је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, п |
| не седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и п |
| па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. |
| мо прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се |
| Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај |
| е и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На п |
| види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богз |
| тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига |
| к најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као б |
| Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, |
| /p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, |
| Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јев |
| усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} |
| ју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробуди |
| ше оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила н |
| вај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му зн |
| ак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију прет |
| уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за |
| тојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред за |
| у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан |
| ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, |
| , који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба д |
| је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n= |
| о на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне |
| сле запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, о |
| плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видет |
| га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним глас |
| и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве с |
| олуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета |
| памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокаци |
| пет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ћ |
| е у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зо |
| раћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него |
| довољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је М |
| ке и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу н |
| је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извеж |
| ило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то |
| довало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" |
| >Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет |
| роклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек к |
| злази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију. |
| ада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни |
| па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? |
| бринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} |
| ска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвал |
| о се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наре |
| нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино |
| својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, сам |
| закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном прв |
| они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова к |
| андарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бр |
| у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекош |
| тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио |
| вадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватов |
| ветку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку |
| селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па за |
| се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари З |
| — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Ман |
| ари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како |
| плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и тв |
| д неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вред |
| и, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше. |
| и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, |
| та по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и састав |
| ругу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио з |
| ран, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чу |
| к, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у н |
| ан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Д |
| вао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо жи |
| играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила |
| има била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као ф |
| шко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али в |
| пастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у |
| е, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <miles |
| у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распи |
| је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударско |
| а увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они там |
| у и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су |
| не и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није |
| с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту сво |
| мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту К |
| subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч... |
| од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се се |
| ећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и |
| рве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида свој |
| к у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi> |
| сној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с ог |
| прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и пот |
| .{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да с |
| сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак к |
| .{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни |
| уће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и де |
| ом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и |
| или фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према |
| би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела |
| с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и |
| страна авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чо |
| икако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му |
| нци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам |
| кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких баса |
| иш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ |
| и помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће |
| окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су о |
| ок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Ес |
| а, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си |
| и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и |
| крадну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—З |
| а ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не |
| о га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, с |
| убе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели к |
| не — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике |
| и јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица ј |
| јка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у |
| рајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршиј |
| А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу |
| чка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа З |
| онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Ота |
| брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да ниј |
| то да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — |
| , па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он с |
| кој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хр |
| рицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{ |
| ије ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањ |
| тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; он |
| ој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће дава |
| а.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракије |
| од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задрж |
| ана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући и |
| вештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и |
| осао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Прол |
| да доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због др |
| нтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак |
| е у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И |
| .{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави |
| <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разг |
| ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од |
| з с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио сит |
| латија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему |
| и има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута пар |
| он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си |
| не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како кат |
| ам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да вид |
| рата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{ |
| ече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми |
| ли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врат |
| <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајк |
| ..{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — ле |
| офеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, |
| >Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, |
| је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом |
| есто саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика поп |
| е извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после не |
| боле.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отуру |
| ично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећени |
| јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по |
| Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре |
| си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те ту |
| аћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује |
| и ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале |
| ема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је |
| му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С |
| ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Дола |
| свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и |
| иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је |
| у, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно сед |
| орио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити он |
| Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провесел |
| ад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџак |
| а и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико |
| Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете |
| но. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> |
| руштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетк |
| ши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и |
| ише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобро |
| ше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустил |
| ка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и |
| и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине |
| ш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb |
| Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећар |
| мрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те з |
| — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две |
| и си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно каф |
| једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — пре |
| лази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али |
| онекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и ж |
| се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла |
| ратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор |
| иманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу каф |
| — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде зав |
| под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на вр |
| ом, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао б |
| испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> < |
| але по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пи |
| к на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од |
| ку и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би |
| акол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак |
| изаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чаш |
| је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си |
| тијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, |
| или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт |
| певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и |
| то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши |
| мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг |
| и гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне |
| врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све зарад |
| кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, |
| ен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А |
| е!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за |
| Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи |
| кују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у |
| ут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и |
| чија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје т |
| вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” |
| прију...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом |
| , и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поуба |
| то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му п |
| утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— |
| <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не ч |
| ћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па не |
| него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па за |
| а.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, |
| за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад ова |
| и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за ј |
| бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је |
| ом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — в |
| рбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...< |
| p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој |
| Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљ |
| што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до С |
| е ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно |
| До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- еше |
| — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чарши |
| ин му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’ |
| а запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу |
| ...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па |
| ару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџиј |
| и, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане |
| о-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Позна |
| с двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас |
| п за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан |
| туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји? |
| е односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p |
| е; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се |
| : „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела каф |
| ацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет ке |
| и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увели |
| кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава |
| то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под |
| !{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије? |
| .{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му |
| ен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги |
| ставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си |
| Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем... |
| Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману |
| {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Сл |
| Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јор |
| Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: н |
| што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде п |
| ће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци |
| си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине годин |
| а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ |
| евап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „ |
| а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази |
| засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> |
| настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху |
| о се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и прити |
| астане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и па |
| ма, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тест |
| капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, |
| , а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> кр |
| {S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгл |
| јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволс |
| дна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се пол |
| ражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћн |
| си, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и о |
| ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, |
| еница и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане б |
| расевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поз |
| же да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за |
| еке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунс |
| ...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио јез |
| радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду |
| е у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој шт |
| се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола |
| и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти та |
| плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао ду |
| лион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу |
| љ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> |
| сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се |
| ој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије д |
| кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана |
| ан <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се |
| {S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и уч |
| ечи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако |
| уке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </qu |
| је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом разви |
| Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га ник |
| нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних |
| ише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико |
| нако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: |
| видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је |
| тке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако ј |
| , и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у |
| д за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само |
| о демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, и |
| лила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на |
| клопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сам |
| Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гр |
| доше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин |
| ! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} |
| тину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и б |
| {S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући |
| вилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија |
| <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi |
| му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти така |
| ам, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дах |
| атати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ства |
| и беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква.. |
| та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјан |
| и оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на т |
| ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и стала |
| је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио жив |
| !{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што прај |
| ему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му с |
| ање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" |
| тиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од и |
| брним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен |
| а из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у ант |
| чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неис |
| или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропи |
| ype="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> < |
| овци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а п |
| дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће |
| у јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре |
| евном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и п |
| курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре фра |
| i>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање |
| брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај |
| и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао |
| и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, |
| и, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-д |
| а-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S |
| а да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину |
| не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам сл |
| је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом н |
| ут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, |
| да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише |
| све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрад |
| , новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији сино |
| знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и св |
| еда, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари. |
| а пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А |
| S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, |
| даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се |
| разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узим |
| се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле |
| ”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко |
| ама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко |
| о фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече с |
| , немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, понос |
| тсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па он |
| снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је уче |
| сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке |
| цит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему |
| > <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија |
| онуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Кали |
| сма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад |
| свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а п |
| а старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та ве |
| уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер ве |
| о зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, ув |
| сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, т |
| и пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међут |
| >Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено в |
| овале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чи |
| и виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе |
| чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из |
| тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна |
| ово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пром |
| S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} П |
| и и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође нед |
| тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако за |
| ...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, нај |
| ари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда |
| чи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки дом |
| рици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а |
| е здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бунд |
| и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да |
| } Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, и |
| да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда |
| хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде |
| /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом град |
| а! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p |
| погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће |
| б’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p |
| сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}О |
| кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пу |
| Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти |
| — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помил |
| е, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е |
| белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори с |
| !...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сирот |
| е, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врз |
| јша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!.. |
| <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и |
| и!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику с |
| л’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{ |
| ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! |
| ма ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говори |
| Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— |
| могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па с |
| адику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за пар |
| је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и ок |
| знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> |
| си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови дев |
| за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један |
| } Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ет |
| >, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет... |
| њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели |
| диш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све поб |
| и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Т |
| пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину.. |
| <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три |
| n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, |
| хире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало |
| а, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао |
| i> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бит |
| била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и дос |
| о, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта |
| Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Тас |
| си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замф |
| сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он |
| што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао |
| а, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту н |
| и им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из ма |
| оје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да |
| саднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуд |
| у, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p |
| Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не д |
| ко сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За |
| му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{ |
| казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџ |
| ма!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао |
| азнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и |
| евтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — са |
| и, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; мо |
| иција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и з |
| ори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си |
| тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијас |
| и неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа К |
| p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћут |
| о да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, је |
| није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: |
| обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што ј |
| ...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј |
| тује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Би |
| љство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да г |
| ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и т |
| ога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Т |
| е оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије |
| па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се |
| од.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то д |
| <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш ва |
| пе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Тас |
| , мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Ман |
| ли ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону |
| ли не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше |
| свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Г |
| една је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте д |
| ин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се |
| дем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и н |
| у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме |
| рила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућам |
| и <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На |
| ад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Ма |
| смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукар |
| а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују |
| .</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S |
| ворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће |
| у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантер |
| замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је уб |
| Section" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад |
| .{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она |
| на није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се кој |
| ој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, нег |
| е, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишк |
| </p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе св |
| писало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање |
| и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, к |
| кијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку |
| ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то |
| н дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Ми |
| у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је д |
| Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи пут |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Је |
| {S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И |
| ш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Ш |
| „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У ло |
| но обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропад |
| е (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она прав |
| ако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дан |
| са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нем |
| неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош |
| а.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због та |
| а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њу |
| } Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајц |
| ј род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећ |
| м, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виоли |
| р и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту уп |
| одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако с |
| ју на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћн |
| о и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породи |
| гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш с |
| > </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по |
| ање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; дру |
| изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о |
| в, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши с |
| куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћ |
| пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и |
| ајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо ма |
| >— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— П |
| анџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бо |
| Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S |
| <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је |
| ме се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} |
| Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу з |
| да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се н |
| , бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одав |
| {S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, |
| си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме |
| нафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На к |
| ај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи и |
| <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} |
| неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p |
| аврију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, |
| ’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побр |
| резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одго |
| мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „ско |
| мамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ћ |
| ори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’а |
| идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си |
| 3" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...< |
| а!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’.. |
| hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, |
| ко на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си ј |
| је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде јед |
| за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p> |
| д љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знаје |
| /p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита |
| пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш |
| — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бог |
| и жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S |
| е старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареј |
| чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише од |
| испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама |
| м и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> |
| ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Ка |
| ?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p |
| си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба |
| обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да г |
| Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си м |
| резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има |
| је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарк |
| ом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко |
| за, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{ |
| војега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,< |
| о и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала п |
| њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote |
| зило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следо |
| се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за |
| подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туд |
| си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као |
| баџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне др |
| уда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, |
| — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ |
| у фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi |
| пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} |
| а, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> |
| чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи |
| ш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу |
| едеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред о |
| је је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се д |
| тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе |
| Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрак |
| у тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пун |
| она и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњ |
| адемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, д |
| дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина |
| ..</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољст |
| дно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је |
| речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада ј |
| Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој |
| још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне с |
| лук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, |
| ла Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла |
| док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: |
| не Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и |
| .{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити |
| се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек |
| стру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p |
| је... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и за |
| Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с те |
| и се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане.. |
| у?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега |
| — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа н |
| <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Мит |
| и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало п |
| , комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асур |
| ана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која |
| одњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо ут |
| , и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће |
| ада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити |
| ке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала |
| ат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} К |
| ју, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, |
| собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознај |
| ко, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и в |
| измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авл |
| сихолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” назва |
| гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жа |
| ели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и о |
| је старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" |
| ојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у не |
| а лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сок |
| и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове |
| дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава го |
| у, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка |
| ужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и о |
| нити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није |
| огађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{ |
| њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а наро |
| зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi |
| ј је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с наз |
| има испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну сил |
| од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој гл |
| раонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Цр |
| ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлос |
| си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — в |
| азговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похл |
| атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сук |
| сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote |
| ма и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не |
| судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигов |
| рирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја |
| и је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Ма |
| , споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оже |
| — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазил |
| спред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комш |
| улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако неве |
| ао и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли |
| лашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Ст |
| ина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на З |
| тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободо |
| забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а д |
| , па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам |
| , ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених |
| ..</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, |
| спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, упо |
| Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једн |
| волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом м |
| асно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама пом |
| оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона по |
| у својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета даф |
| о</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као |
| , пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</ |
| да много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше |
| знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако |
| игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару т |
| ри, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће |
| чи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мај |
| из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једн |
| Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу |
| кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоно |
| ратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружн |
| га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рек |
| ћи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином |
| а и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је би |
| долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој |
| околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и куск |
| ...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} О |
| да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — и |
| } То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако л |
| му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разг |
| адне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, п |
| о! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџиј |
| по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца с |
| бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сеља |
| каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне |
| ма и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постал |
| смама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона ј |
| ли времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побу |
| је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој с |
| морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трг |
| еупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си иск |
| звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој |
| јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нет |
| лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала |
| ила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондуриц |
| дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служ |
| рављених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи |
| извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали |
| и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био |
| стала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом би |
| тад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је по |
| !...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је |
| га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатог |
| он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвет |
| , и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за |
| на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S |
| ају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се н |
| и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и п |
| је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чор |
| и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана |
| се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је |
| ва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљи |
| или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, |
| аписао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!... |
| аснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом |
| о и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити они |
| поту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћ |
| ваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако ст |
| ше слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, |
| цила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p |
| одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледа |
| ћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали |
| вео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али |
| и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да ч |
| ме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало п |
| ких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американац |
| ло је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка |
| изнају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц- |
| .{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — |
| а практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтск |
| у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, у |
| а због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све каза |
| тог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као н |
| та да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му ј |
| и оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџис |
| ди је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијај |
| дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник |
| ије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом мест |
| те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзн |
| годније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршиј |
| е увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увеч |
| одбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову |
| и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у |
| м, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао |
| вда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Иск |
| што разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p |
| врши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> |
| илике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{ |
| он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропас |
| болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганини |
| у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир п |
| ој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S |
| као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом |
| — Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Беленз |
| овим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи |
| кад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створе |
| 167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско в |
| се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре |
| ме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p |
| м му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, ш |
| бете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије пра |
| их је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом нем |
| еше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша |
| енчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из |
| кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и |
| момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане |
| } Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Пам |
| стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог се |
| да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да с |
| искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и м |
| ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу |
| ј је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато |
| па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S |
| публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</ |
| ле и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, |
| говачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клев |
| мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка по |
| башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутре |
| сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и с |
| , који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега |
| о други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, батали |
| утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође со |
| век баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихов |
| попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једн |
| ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилик |
| ром у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Слав |
| да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен |
| ао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира ш |
| ка, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је в |
| о крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо |
| <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој ре |
| , и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Бож |
| дан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет |
| инитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>З |
| првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускак |
| и палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, |
| ш ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио ши |
| горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до |
| и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у такви |
| > много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег |
| му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он |
| јим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако |
| у — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Ман |
| лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, |
| и и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са сед |
| казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да |
| радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима |
| ер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све ла |
| ним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душ |
| о оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, |
| дили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то ни |
| ма и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински и |
| сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алу |
| гу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе в |
| тву пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по том |
| ка за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере |
| е, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива |
| зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реф |
| да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и у |
| и (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и та |
| јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би и |
| упе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и р |
| тео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А |
| најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако |
| ти ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} |
| о струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем р |
| кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као |
| рањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавиц |
| о и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запе |
| <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена |
| ну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућам |
| оваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} |
| _C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте |
| и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док |
| , имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да |
| само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму |
| а, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се ок |
| ите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој |
| нако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч! |
| ти другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</ |
| друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже к |
| ро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, |
| ндило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полус |
| па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевд |
| шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избаци |
| се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак гус |
| дговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина нем |
| драгао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева |
| ш за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се п |
| убљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све |
| у оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве |
| а Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни |
| ам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносит |
| вуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мал |
| S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње |
| езаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> < |
| .{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је |
| а читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који |
| право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке т |
| народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S |
| повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Пов |
| свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим |
| су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна ниј |
| ра се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је |
| лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и зб |
| ло, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужи |
| ва!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, и |
| ако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, |
| да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се |
| м, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”. |
| ди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, |
| ву) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучу |
| орбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опх |
| ше и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>З |
| каче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смех |
| вом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обр |
| не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој |
| — Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— |
| сим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице |
| едала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Ман |
| иже примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у свој |
| или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечи |
| љасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S} |
| гледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају к |
| ни што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна |
| , и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и |
| јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књигов |
| ог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; |
| имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пр |
| во оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb |
| који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девој |
| из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради тв |
| Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу |
| да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” н |
| з теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?.. |
| ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... |
| з у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога н |
| зми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине г |
| {S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво д |
| ање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут п |
| очи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А к |
| а’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме |
| си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збо |
| у је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је с |
| езице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги |
| и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало ду |
| ије и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише |
| ње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, н |
| то се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Ва |
| леду и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не |
| е перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са н |
| Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и за |
| нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико |
| како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажен |
| е и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n=" |
| рста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, |
| улијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол |
| туци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна |
| и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах |
| , зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијењ |
| што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и |
| мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво |
| } Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа |
| створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му он |
| седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори |
| стио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице |
| ”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Н |
| старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пр |
| ија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, |
| ва</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси |
| Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушил |
| а и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим ст |
| ећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по |
| уда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на мо |
| >„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролаз |
| се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да |
| ечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане к |
| S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу св |
| ије чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и виш |
| о сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се |
| влије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених |
| опаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која |
| и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске |
| м завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S |
| кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је свој |
| дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном |
| душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелее |
| ше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску п |
| е како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неко |
| од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају |
| па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуд |
| ше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се |
| алну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не |
| озове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону м |
| едену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима д |
| икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и |
| варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> в |
| {S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — и |
| Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне к |
| ђа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао д |
| све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе |
| да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зо |
| омпоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пан |
| ј кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пу |
| ехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} П |
| у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па пев |
| авао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципе |
| ју, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, |
| мећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа |
| Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привук |
| на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, ста |
| н се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тог |
| а боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Ш |
| И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изг |
| .{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну |
| анчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њ |
| Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} |
| го је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је |
| у песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена |
| о, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се |
| а.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га гд |
| ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у в |
| кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се пова |
| Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ д |
| еза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зо |
| потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је поса |
| ових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</ |
| -ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори |
| труку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљасти |
| је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака з |
| а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остад |
| е од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се о |
| ршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и бл |
| нас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи- |
| вља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и с |
| њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што п |
| за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица |
| ем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима |
| орио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада |
| као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на ј |
| о компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и |
| ачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана |
| ..” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разгов |
| зао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n=" |
| неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви кол |
| , пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му |
| анћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако |
| на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино с |
| ранћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још п |
| и ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш |
| рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p |
| ларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И |
| прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут ку |
| јче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Кали |
| есме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је |
| и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И ка |
| Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голем |
| јица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем з |
| е песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанч |
| /l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше се |
| <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамнича |
| ote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!.. |
| </l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quot |
| е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си |
| .. — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда пр |
| меха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Ј |
| о, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек сам |
| а је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се о |
| мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта |
| миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се |
| ечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично |
| Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после |
| итинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се прос |
| уку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме м |
| лији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и |
| се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су т |
| о појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И св |
| то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усп |
| и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговач |
| ја њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет ком |
| к мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућка |
| или из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела с |
| а и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих |
| ли и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не јед |
| ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њи |
| запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога пр |
| кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад с |
| такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџ |
| ладао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n |
| Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за к |
| оша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га ј |
| тка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска ду |
| омиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девоја |
| дно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону с |
| види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, |
| чу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо- |
| о звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис о |
| ичу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ п |
| х, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама |
| и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на |
| џике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристад |
| м.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и каф |
| S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и среб |
| стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије прем |
| еба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Гориц |
| ку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође мног |
| антан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се |
| циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гар |
| Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања |
| стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писуј |
| , који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дак |
| и рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе |
| пред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој ч |
| лији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мо |
| а.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„М |
| потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли |
| па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече з |
| неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак |
| се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, т |
| да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је з |
| иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе |
| онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер |
| стани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и не |
| м; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао |
| .</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гл |
| апта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане |
| нако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врат |
| ена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила |
| </head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а на |
| а бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и |
| S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, |
| на у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у сво |
| се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову о |
| а велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па |
| ла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене п |
| рган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у |
| ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена |
| како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} |
| ију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? |
| прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала |
| ад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} |
| } У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замириш |
| ако је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутра |
| е Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покри |
| Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни с |
| е дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једн |
| {S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> |
| , њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па он |
| На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И ж |
| се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће |
| блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна |
| д пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Ф |
| p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и ст |
| ом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну |
| аче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а де |
| крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од ме |
| аћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” |
| редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристиг |
| еђу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк |
| }Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ет |
| шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се |
| осу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујн |
| раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио к |
| избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и ње |
| се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па |
| — А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га г |
| стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукуј |
| ори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну |
| У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Ка |
| Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт б |
| добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb |
| чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одг |
| А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре |
| о ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави |
| се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се з |
| Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита |
| ато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је |
| у и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> |
| ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем |
| <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено |
| писана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, |
| човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти |
| у и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? |
| ако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да |
| а је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; ски |
| : та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у |
| нев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепи |
| обегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... |
| днога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да |
| јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти |
| ој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе |
| а прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n=" |
| ни знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамск |
| уше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што |
| ам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зо |
| на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у ш |
| ету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад |
| г детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Ма |
| тимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље бил |
| зјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са доб |
| јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од ј |
| и постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} |
| реко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилен |
| уша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!.. |
| гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и |
| нде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S} |
| pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пр |
| жи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{ |
| Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један |
| исава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење и |
| а (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...< |
| но и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав |
| чи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; у |
| вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</ |
| о Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ет |
| кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је |
| ко некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зн |
| н се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...< |
| етка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарк |
| ир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а нак |
| } Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се че |
| х задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотал |
| рдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизован |
| на изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{ |
| вом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљ |
| <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо з |
| м обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи |
| ?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који пр |
| ећ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из |
| е и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су |
| тересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом. |
| елник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу |
| } А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све до |
| га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n="199" /> <div type |
| полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се |
| ад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са зд |
| рдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што |
| тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезд |
| чић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену |
| >После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела |
| и разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло позн |
| ао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и тв |
| S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, у |
| А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и |
| џија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три |
| веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућ |
| и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њег |
| на и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — р |
| дужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кр |
| ериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрам |
| бук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу г |
| ка ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна |
| која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и д |
| а заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта д |
| шили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви с |
| рно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари |
| рбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб |
| ла сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори |
| „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнем |
| ијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпора |
| од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, |
| се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд |
| абадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — |
| -Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај про |
| сто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, т |
| рђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окр |
| и, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — бр |
| ме, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали |
| м се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није |
| то дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дош |
| з главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи |
| е опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој |
| и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — |
| не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Зат |
| био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста |
| } И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, т |
| и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не каз |
| стављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} А |
| е...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада жениц |
| уде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је ина |
| кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} З |
| н се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је |
| !</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пик |
| ишта, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, |
| је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га |
| S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарс |
| о је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такор |
| кућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир |
| ију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако |
| х је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме с |
| , по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлиј |
| азове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб |
| , тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина |
| очињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, о |
| ша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад |
| кари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски св |
| браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на |
| ћи за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно пој |
| оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи |
| је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, |
| ај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лу |
| можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа |
| каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то ј |
| сом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, |
| рушкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тет |
| она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врх |
| и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнле |
| верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и он |
| служила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, |
| скаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала |
| а на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њ |
| плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други... |
| ава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није |
| рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она |
| анчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракну |
| црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а друг |
| , „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако |
| окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брз |
| ита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане |
| х!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва иша |
| оше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беш |
| и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Т |
| Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и п |
| сле, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири годи |
| иско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброг |
| Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах |
| оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и |
| па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искоч |
| <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на |
| о се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах пос |
| Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и |
| о Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљи |
| јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читав |
| ћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбра |
| ко нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> д |
| нај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови |
| тане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфи |
| а ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: |
| чео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује нек |
| смом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукат |
| ку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, |
| оверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико с |
| је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопш |
| ако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове |
| сму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било крај |
| за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њ |
| фирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку |
| вори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и ов |
| ешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводил |
| загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> |
| арице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, |
| у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте |
| еле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> |
| киваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли ка |
| љив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и |
| кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу њего |
| ом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, |
| ала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад ј |
| одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари |
| , јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако с |
| д силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте глав |
| хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфиро |
| ва и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — ори |
| ојим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би та |
| што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаш |
| бока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на |
| >Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју |
| у и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет |
| тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, |
| алог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обичн |
| т који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по |
| то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено |
| ко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, |
| р ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошењ |
| водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко кора |
| собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> |
| се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре |
| да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да |
| срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказуј |
| ’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} |
| кшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило |
| ркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обру |
| дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’ |
| се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их |
| м с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама |
| изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описано |
| ка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачуд |
| мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вин |
| кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је |
| n" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале. |
| ђутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка с |
| ма, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да |
| кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И о |
| мо да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађ |
| а.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладен |
| ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен ос |
| а је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне обла |
| ет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врс |
| од билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простиј |
| и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Им |
| то је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџи |
| а хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су |
| мену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је тат |
| -Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква |
| друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, |
| e> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, ка |
| Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство из |
| баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их с |
| Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, |
| и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Ш |
| знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују |
| епашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, |
| <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да |
| туживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спомену |
| говци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што ви |
| да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по |
| девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доис |
| чку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где |
| сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — |
| .</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова |
| лутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, |
| ку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p |
| весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће д |
| абе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Осн |
| има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они с |
| ц оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је |
| бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом к |
| их је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупни |
| и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све ч |
| ead> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисиј |
| м и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак д |
| арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А р |
| и, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира вар |
| лске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се т |
| жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, ју |
| и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се |
| рашно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и с |
| су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак нај |
| војчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — по |
| и и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као |
| ne unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџи |
| И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му н |
| ења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће |
| ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да |
| војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојег |
| , та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљ |
| p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па |
| пита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже гл |
| мка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мам |
| њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мами |
| вало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапск |
| а Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, |
| е како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, к |
| и ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и о |
| боримо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем |
| кад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који с |
| S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и |
| сам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке |
| {S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} |
| отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невесел |
| у све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}Т |
| а се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, |
| ш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> |
| , онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и |
| потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче |
| се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундиц |
| урио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели ш |
| дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута ск |
| себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је ув |
| мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— |
| да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!... |
| леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим.. |
| убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за |
| оје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— |
| фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех |
| {S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знај |
| к под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало |
| Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговар |
| — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си с |
| радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беош |
| у љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Не |
| леда да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједа |
| <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори! |
| а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, |
| и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} |
| је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз св |
| нтику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при |
| и „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— |
| не; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зур |
| сито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане! |
| је, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведр |
| е Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S |
| саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и пове |
| аћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{ |
| х подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Х |
| нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши |
| у сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да т |
| у у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне так |
| и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у |
| .</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја |
| ао да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Т |
| ећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S |
| нда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И пок |
| ажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Ма |
| који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што |
| вам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га |
| а саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> |
| И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и |
| је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, |
| , што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он |
| еје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па |
| те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан мла |
| га тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову припове |
| м врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Је |
| у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала |
| утницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Је |
| но за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p |
| испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, |
| во што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} З |
| ти прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у |
| се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила |
| one unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори |
| оветке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задуб |
| већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стој |
| и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, у |
| А</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, |
| ли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и д |
| зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде |
| тиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и з |
| ден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и |
| ост да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, саве |
| Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и |
| и их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кади |
| сподин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... |
| , што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} |
| и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде з |
| јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте |
| ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — К |
| о самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је ј |
| ој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиков |
| да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети |
| ндисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају |
| ко те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</ |
| у се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко ко |
| аздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру та |
| печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шал |
| Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи м |
| а.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесо |
| оћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да уз |
| истинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да |
| к?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Н |
| , може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130 |
| Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А с |
| ? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје |
| да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> по |
| ли свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће |
| га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и о |
| знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје |
| > за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), част |
| !{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам |
| рамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад н |
| Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква |
| далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће |
| еси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се |
| ијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мо |
| !...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S |
| мче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; |
| , ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твој |
| ру, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шт |
| и трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и |
| ?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори |
| у на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да |
| о смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — р |
| остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз про |
| ставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него |
| а и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам. |
| Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l> |
| и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша ( |
| нулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода |
| -Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази |
| ote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> |
| је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, к |
| а то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у |
| тво — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па за |
| иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија прв |
| им пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} |
| ро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, |
| ош сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као поб |
| , од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном |
| Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на мла |
| мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона. |
| и живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се |
| шљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а шт |
| Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам т |
| пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!.. |
| грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали |
| ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигар |
| а је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: |
| е раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао тан |
| рте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку |
| а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима |
| раји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А З |
| мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си |
| а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она |
| ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће |
| но своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курј |
| непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и пл |
| ицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зон |
| то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није |
| ноћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао |
| хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су |
| то пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину |
| паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си |
| да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, До |
| ију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до |
| а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код ч |
| алце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), |
| и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана |
| између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакињ |
| леж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И ч |
| о топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као бу |
| у и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близин |
| е већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала |
| ор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела к |
| ијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?... |
| удо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још |
| оји су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> < |
| аје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир |
| ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то |
| који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ла |
| а порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни ст |
| Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спеча |
| ако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред к |
| ер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим |
| то је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. |
| не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> |
| о време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да |
| стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Жу |
| тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити |
| у у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У к |
| ивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту п |
| тановао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешћ |
| амфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно оч |
| рска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није виде |
| ју дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и р |
| куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке |
| емачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и |
| тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је изла |
| о је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала |
| и ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на |
| — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, |
| већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код |
| него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да |
| ија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капи |
| вим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, |
| } А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и |
| асамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свак |
| з и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељ |
| да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе |
| да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је д |
| ли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију |
| ion" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има |
| е тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него са |
| још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — У |
| нија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта м |
| омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није |
| век сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има |
| ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и |
| .{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — да |
| ебе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Тол |
| апрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</h |
| па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну |
| подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У |
| а је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо |
| још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаж |
| вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S |
| ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и виногр |
| ца на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} |
| ало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе |
| ори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним масл |
| је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш ник |
| ге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је |
| ју другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу т |
| не тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под р |
| што купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају |
| асан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао нек |
| ске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: не |
| свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто к |
| оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћут |
| ко да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у г |
| рка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ниш |
| је, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане п |
| трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му у |
| фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто св |
| ад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је ј |
| за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила |
| one unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном |
| зи, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џан |
| {S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети и |
| а она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и за |
| дена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватни |
| Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрост |
| не од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Зам |
| но дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна |
| њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака |
| м конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир |
| ој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута пе |
| ва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Ј |
| ље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, ни |
| је је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа |
| један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" |
| .</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а |
| ућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му бесне |
| му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се нада |
| е.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче па |
| не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафа |
| тао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, н |
| с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калин |
| рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и г |
| ају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафаниц |
| иди само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту си |
| докија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним |
| p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све р |
| бије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и |
| паду, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него < |
| и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељ |
| обро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што запов |
| ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан |
| очупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према ово |
| рпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина |
| ебала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпоч |
| а у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолеж |
| радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топ |
| оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и је |
| /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од гр |
| ћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим |
| мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, н |
| ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један вел |
| треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферент |
| јних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> |
| научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека с |
| оказао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће п |
| ико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије |
| ут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и |
| си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, |
| и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — св |
| .{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, |
| е реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испреки |
| еди, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су г |
| тима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлиј |
| ртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се до |
| дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата |
| дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва зад |
| ја беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако |
| му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оно |
| силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је |
| -за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију |
| боре си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} М |
| , иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни |
| бегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су |
| е јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" |
| ам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање. |
| {S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p |
| та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговор |
| како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе ш |
| ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом. |
| јке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А |
| куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> |
| > <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста рез |
| а да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је с |
| дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Ураниј |
| неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, о |
| — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па дево |
| кам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће |
| > <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш |
| накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако |
| лмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што |
| еснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни |
| сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запан |
| еста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: |
| лна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: |
| аки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега |
| S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро? |
| ..</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорб |
| ило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татк |
| фче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па |
| ско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу |
| је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и ње |
| е једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи с |
| ј; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, шт |
| а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кр |
| на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако |
| шкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетин |
| . — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бр |
| и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем |
| орбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је забор |
| апанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи см |
| онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остав |
| не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... |
| !</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву рук |
| чи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му на |
| ма — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{ |
| оне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! |
| упи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си н |
| је, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Тас |
| ете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће |
| ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па стану |
| ба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, |
| p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, |
| , — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу д |
| па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми о |
| итајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћ |
| е још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не саст |
| } Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што ј |
| коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две |
| те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — |
| Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — |
| 88" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те.. |
| — Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем д |
| смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па |
| ..{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си |
| е...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне |
| е страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још стр |
| уги зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, |
| ла.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не д |
| , а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља т |
| исто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је |
| а, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар |
| е, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути |
| ш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чу |
| не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, |
| зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— |
| и, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, |
| рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила |
| >— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абе |
| ку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гле |
| арије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне |
| а у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осе |
| спод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са ш |
| е-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, |
| повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимш |
| осле онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је зап |
| одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прили |
| су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: |
| ље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако |
| једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне |
| а највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и |
| била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу. |
| ест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, |
| И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху |
| н и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под пато |
| од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, у |
| ионалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, гд |
| простирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет |
| тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара |
| у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од све |
| S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, к |
| ју (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзер |
| месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Л |
| , а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори с |
| о.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петраки |
| огатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, |
| Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се д |
| е разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га |
| уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Ми |
| иско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али |
| Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако н |
| у, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је г |
| могло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по |
| новник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизова |
| и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срес |
| три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код наше |
| иде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> < |
| ар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије ниј |
| та и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од кућ |
| и очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и |
| ани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и |
| јлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (М |
| у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тес |
| догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле н |
| ко не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, |
| им ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скр |
| је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред ду |
| сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и з |
| и су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, |
| о.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је л |
| едње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али |
| она ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све |
| хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе |
| години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан лана |
| ога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак ј |
| а, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио феси |
| нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио ј |
| итегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет |
| за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви |
| као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срм |
| е је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и |
| напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} |
| јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разг |
| еји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија са |
| сно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце |
| грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојч |
| b n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите |
| амет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па |
| најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — ве |
| чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб |
| да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <h |
| ине, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија на |
| о ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си |
| акој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те |
| што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала |
| о.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> < |
| сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико |
| не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто д |
| да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, |
| ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту |
| е за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има л |
| адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уф |
| то је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам |
| <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су |
| асно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби |
| данпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Пр |
| анина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар |
| , вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени |
| ћу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и |
| це доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p |
| е, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је |
| {S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, ве |
| и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке |
| {S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на |
| ако ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја леп |
| већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, кој |
| ед се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте |
| шија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне |
| а си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> < |
| несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с |
| но учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим |
| — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” |
| Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим |
| етраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти |
| мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји |
| та слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах ис |
| се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако по |
| <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} |
| ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, |
| ево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрси |
| даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, |
| ица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У ле |
| танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му н |
| ма - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије |
| , она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани при |
| оји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како |
| ог чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господ |
| те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвоље |
| ао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> ште |
| љни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одва |
| тудене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао |
| шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и сини |
| ја сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и неми |
| амо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, |
| екове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „ |
| да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне |
| а се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, |
| амфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за |
| није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре т |
| ко да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не |
| , ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој ку |
| збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јек |
| а о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као по |
| о језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно з |
| тке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дрема |
| е, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабог |
| се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и |
| гледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни |
| збије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и п |
| си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-М |
| сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагви |
| -пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, |
| рпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да |
| критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био |
| оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се ос |
| воје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малоду |
| ка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, ј |
| еки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и пос |
| су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних ве |
| вила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла |
| у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле З |
| ио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само т |
| као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </q |
| хо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се пре |
| сана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певуши |
| , у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек с |
| <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шам |
| о појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ћ |
| асом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, |
| е премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, З |
| , па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски |
| баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас |
| <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца заст |
| ије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, п |
| по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да |
| и.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што с |
| се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава |
| смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — сме |
| лашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала |
| зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S |
| ...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точ |
| аг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... |
| а ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смр |
| </l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на такви |
| повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане. |
| тује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, куч |
| за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пад |
| е тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други по |
| !{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да ос |
| за, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Ас |
| иле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толик |
| покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал |
| ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури |
| а јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Пе |
| ...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} |
| ваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p |
| . „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он иг |
| ка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за сама |
| и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па |
| забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, нарав |
| на силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се |
| и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки |
| колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше ж |
| оше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стој |
| p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} |
| {S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јо |
| олико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јон |
| „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Крив |
| арска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; а |
| е и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дан |
| ћ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи |
| ље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, |
| а Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} |
| што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених |
| ао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало |
| у Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, та |
| је се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта |
| .</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму и |
| тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчи |
| амфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али |
| естих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и |
| p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Је |
| лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S |
| амо да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубље |
| певали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свег |
| ирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, |
| ди је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} К |
| , замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, је |
| ато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, З |
| </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо ре |
| ирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило |
| рузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из |
| као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће шт |
| му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим |
| много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све шт |
| а је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, н |
| ком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Оста |
| као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се забо |
| — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају пр |
| саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скин |
| дице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" / |
| ђу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, по |
| иву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да |
| све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имал |
| Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље |
| игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и н |
| и папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештачени |
| еднако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И шт |
| ица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младеж |
| ердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мал |
| а конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у |
| парандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандис |
| фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућа |
| би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: ј |
| ку наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад |
| е бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, |
| лук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен |
| кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа |
| а девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора |
| и мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног |
| богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Ми |
| овољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узв |
| уј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у |
| је не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити |
| ог доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су ј |
| оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачув |
| еху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као |
| н, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празнико |
| песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“< |
| о)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберс |
| о што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, к |
| даба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела л |
| о, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад |
| ија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан |
| то учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" |
| драва — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести |
| сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, зате |
| е, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни |
| ло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка |
| , брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} |
| тике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увид |
| На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон на |
| иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше М |
| љима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао |
| ише оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дош |
| кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шарени |
| tone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајц |
| али трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму иг |
| и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из |
| , ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали |
| и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, св |
| ило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је воле |
| лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе |
| е у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради њ |
| а кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, |
| врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пр |
| >— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласт |
| у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве ве |
| — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па |
| имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{ |
| ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну |
| искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко ста |
| помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које |
| се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог |
| p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као св |
| } И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то мест |
| за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} П |
| ериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Ал |
| и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Пром |
| ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп |
| ено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и за |
| , увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSect |
| Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која |
| ара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће м |
| „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l |
| ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и |
| рца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста |
| ег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађ |
| а и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најом |
| ло, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испр |
| — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше |
| е избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивиј |
| у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, |
| Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске |
| ло песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дука |
| рађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, јо |
| у конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној т |
| бијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{ |
| јречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије |
| говачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, |
| етио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које |
| ће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и облож |
| дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично дец |
| кнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далек |
| ј има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека с |
| да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и при |
| у Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И са |
| епшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, к |
| ш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б |
| не лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прек |
| олестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као |
| ори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми ст |
| и тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не |
| ра га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Та |
| видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! |
| м?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори |
| вакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да с |
| мо запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи |
| ра јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још ни |
| не, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана |
| гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носе |
| — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка- |
| џија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — пр |
| нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бри |
| , и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунге |
| ено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се и |
| кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си |
| ило и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био |
| за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тв |
| да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}А |
| ка, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди с |
| и беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку |
| !...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Ру |
| а!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога |
| а потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „ |
| еја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p> |
| орење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} |
| не, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете.. |
| чуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало |
| е и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се |
| Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи... |
| ш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се |
| си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, у |
| и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има |
| да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таск |
| у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више |
| о ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецуј |
| да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија |
| {S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз |
| е ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила |
| амфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију |
| се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га |
| о шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива |
| Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и др |
| и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој |
| }Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше |
| — А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф |
| а све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, |
| се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољ |
| , ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Л |
| и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} И |
| ло се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш |
| еди’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела |
| p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си по |
| „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу |
| тају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што н |
| то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у |
| заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, |
| нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је |
| га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу |
| и да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пут |
| гонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био |
| {S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и друга |
| штву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљ |
| 61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па |
| таницу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, |
| је га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си |
| одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зач |
| p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требал |
| изно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раме |
| не руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, |
| и. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? |
| е, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!.. |
| руги питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” вел |
| <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си В |
| начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за |
| н.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга |
| Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пушт |
| си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећ |
| ога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти р |
| , зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!. |
| ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?. |
| е, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде |
| ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и он |
| увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А к |
| сила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девој |
| сли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше |
| уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво |
| .</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} |
| <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и |
| алфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па д |
| е па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... |
| ела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и п |
| нија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им До |
| х стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућа |
| а Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — реч |
| кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на б |
| у твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мези |
| официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бид |
| ш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор |
| ио љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила |
| критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта |
| ља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је. |
| , зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара |
| /p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што ра |
| </p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— |
| о!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p |
| удиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и |
| сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) |
| а, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> < |
| и, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много |
| срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети |
| ику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у с |
| поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} |
| Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испец |
| и гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи при |
| — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине |
| <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у |
| зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги па |
| че јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Не |
| вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, зв |
| засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та |
| с, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка |
| та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот |
| есам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакос |
| их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си |
| Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S |
| кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, |
| /p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</ |
| век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме и |
| е „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме ник |
| е ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти ре |
| дне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> |
| збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџиј |
| лиже, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> |
| то пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с мас |
| а-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си че |
| а</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија мој |
| срећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне |
| данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрад |
| та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збо |
| а неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када с |
| ужичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-сви |
| ица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте буру |
| ка ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — з |
| ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверав |
| две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија |
| си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церек |
| >— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} |
| .{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који |
| замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд |
| адуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећал |
| ће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и |
| ако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с ов |
| правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, см |
| прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном |
| ред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, |
| , и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће |
| фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођен |
| се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} К |
| и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> |
| зматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор |
| л, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се |
| один Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и п |
| ”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштрији |
| бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, |
| ну књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} |
| е две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуи |
| табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани |
| него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, |
| ска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си крас |
| у свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену |
| аста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје л |
| у) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о св |
| о, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља За |
| S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти |
| , названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка |
| вније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок |
| .) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се |
| {S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и р |
| авио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања ле |
| подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорци |
| ознавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина |
| ија, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа н |
| <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане |
| уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо |
| ешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао |
| {S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа М |
| а Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
| сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила |
| и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна |
| вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту |
| <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако |
| i> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепч |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, вед |
| вим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет |
| ста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи изра |
| е. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од |
| неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авл |
| ају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n=" |
| га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од к |
| нио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покор |
| обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато |
| о јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху |
| их, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, з |
| лушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не |
| них.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и |
| ао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до |
| добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год б |
| руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њ |
| ехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напра |
| </p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} |
| летку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главо |
| кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. |
| а.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су |
| {S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с |
| ним, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не ул |
| џијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи |
| ате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, |
| ом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрв |
| !{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и |
| p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зо |
| Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} |
| басин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Ц |
| Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и св |
| да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће |
| етка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила о |
| ори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјах |
| друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Е |
| >— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо. |
| да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а |
| тка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n=" |
| огао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају к |
| ође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна |
| ких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је |
| анка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе |
| ако да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, |
| е ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!.. |
| онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје при |
| hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мас |
| о...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се кри |
| ори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{ |
| тво.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Је |
| /p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си збо |
| ?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>ус |
| ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија ни |
| да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одо |
| абота!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! |
| ен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те н |
| војчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>т |
| скачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, т |
| они. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу т |
| наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> с |
| <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па по |
| ирили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствар |
| ’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, тр |
| веш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <m |
| не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске! |
| Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме |
| </head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица |
| поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свег |
| .{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и и |
| окак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају |
| апраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — бр |
| !{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} |
| ја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и |
| > </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да с |
| е да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Је |
| ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петри |
| а утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди |
| ли миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће |
| лу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S |
| зил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу |
| ја тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Та |
| —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — мл |
| је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сет |
| а тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је т |
| е се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је |
| е господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила ш |
| ин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и п |
| , још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити |
| ко онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје |
| на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоци |
| тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” |
| — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа |
| ио досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о ос |
| S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ сла |
| ритиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце н |
| ма, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли |
| и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну |
| еч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблен |
| је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштв |
| ри руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока |
| срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но |
| не једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, вр |
| ку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да то |
| и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа о |
| Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си |
| есму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само |
| оли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сре |
| и се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да беж |
| нине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi |
| мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте |
| тима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, |
| ца и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пун |
| се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам |
| ” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па по |
| ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</ |
| дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако п |
| нулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био пред |
| оме тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb |
| цу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти тат |
| <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нар |
| се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, |
| n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не |
| рада, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што |
| ви?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога |
| иком Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око |
| их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо |
| и.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на но |
| ушица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изглед |
| алупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вре |
| ца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то |
| аљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” |
| ама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајта |
| шаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и |
| пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени мо |
| се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све |
| из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} До |
| оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цига |
| > <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме |
| стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Ч |
| када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а |
| ин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и ка |
| ка!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешт |
| тресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико пос |
| е стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, к |
| о, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пу |
| а, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гл |
| је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За о |
| је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље |
| д разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и ј |
| и на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,< |
| кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Ман |
| во чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из т |
| — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, м |
| да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје |
| ао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет би |
| песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} П |
| уте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити |
| S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се |
| о.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, ме |
| ике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски |
| а срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало |
| хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други з |
| уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се те |
| — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, не |
| па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жен |
| р је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и |
| ане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Ма |
| Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ниш |
| куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се |
| {S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Ј |
| шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{ |
| ’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мисли |
| а си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> < |
| ију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја |
| није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што |
| ..</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’р |
| p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо... |
| а мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" / |
| : „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку- |
| „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-ку |
| аном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао с |
| било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат п |
| за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара До |
| <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад про |
| ј мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, |
| и, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и изме |
| p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не |
| но. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо |
| рши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер с |
| ”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само споми |
| >— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збо |
| ије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрљ |
| видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у |
| . што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!. |
| узи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како |
| ега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па те |
| и!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар |
| јешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку |
| па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си |
| остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> |
| она.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те |
| а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето |
| дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајц |
| едну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је.. |
| а туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> |
| и сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, |
| ол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си |
| " /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— |
| {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" |
| ..</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и ви |
| вике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, |
| Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" |
| под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спр |
| м да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је |
| охотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све |
| прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни |
| оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, б |
| Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник |
| д ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> |
| и сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацим |
| > <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче ис |
| а свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није |
| а дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особи |
| мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти с |
| на, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице |
| ли чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’ |
| ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на |
| би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у |
| ручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не |
| и је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — |
| фир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори де |
| би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод |
| , а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које с |
| } И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, |
| !... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста |
| ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бит |
| и само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му ве |
| сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл |
| ви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке |
| и се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво |
| спрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво врем |
| <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, |
| њује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На м |
| ако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али от |
| собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: |
| и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом |
| ављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код |
| е и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Ал |
| ведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглаш |
| p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се о |
| а је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да ч |
| Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео |
| ешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је д |
| знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју ј |
| колико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће |
| p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Кар |
| е!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мис |
| да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! |
| вину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживел |
| Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све с |
| о, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фу |
| рексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казиват |
| међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени |
| о главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да ч |
| се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да |
| а га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, |
| кни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — |
| цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кућ |
| о прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорба |
| љно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За |
| {S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="6 |
| и, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о о |
| аћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали с |
| ско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекр |
| } Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами |
| S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада |
| .{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевд |
| да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а друго |
| ”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско зн |
| заше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је с |
| види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз |
| емо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S |
| Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: |
| у ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. |
| Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — |
| зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође |
| уђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да за |
| а и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане |
| андаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти ка |
| га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p> |
| арице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој ма |
| умене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који ве |
| ћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, |
| ао што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито па |
| пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> < |
| зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећ |
| ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му м |
| ну стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепш |
| же саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим... |
| о досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћил |
| онекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И |
| ца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p |
| иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S |
| n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг с |
| је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, ње |
| у ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је |
| моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја п |
| Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета- |
| ео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, |
| се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пу |
| .. {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — уп |
| им?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при м |
| ав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у |
| да је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато ниј |
| Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и |
| ављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути |
| <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што |
| ако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место |
| а ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока |
| побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, |
| орених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? |
| где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега |
| га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} |
| ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа |
| што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кр |
| Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био |
| довољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би уз |
| е ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане.. |
| а себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцн |
| ће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поноси |
| ије имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S |
| .</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је |
| , увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на ур |
| руги пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између он |
| аринар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа в |
| а белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на ње |
| начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло |
| ви без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонин |
| се у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Пр |
| ије новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег кр |
| енака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— М |
| е, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осе |
| апевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не б |
| ругих момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се |
| вјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако |
| иста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под навод |
| стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прострт |
| ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p> |
| а и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једни |
| вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи |
| јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пу |
| , већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, с |
| , и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно |
| у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — |
| и <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена |
| ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку. |
| скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у с |
| поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замол |
| ара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журнали |
| приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напос |
| дицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало н |
| ђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и она |
| танча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, ре |
| грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац |
| сена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — |
| е у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну у |
| ка. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксато |
| и кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје |
| ве лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује о |
| >— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити ци |
| е ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и |
| ио већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских дев |
| а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; |
| закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је |
| </p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исква |
| звикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — наст |
| езаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби те |
| S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а |
| Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено З |
| седа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу |
| !</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч |
| /p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се |
| ао сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини |
| еда у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке |
| готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за т |
| рчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена |
| нчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа |
| А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} О |
| да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинс |
| динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке |
| ..</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, тур |
| Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да |
| .{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збо |
| на!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку сн |
| чи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „ |
| измет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј мој |
| измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што иска |
| — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од т |
| ечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, |
| атанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за то |
| а. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да вид |
| ећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиш |
| !...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује с |
| шем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план! |
| и? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ муст |
| ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> < |
| ду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два г |
| о коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња т |
| по се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понека |
| а.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сок |
| .{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; |
| ешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена |
| једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} От |
| ико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} |
| нако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујн |
| да више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилија |
| ури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљин |
| џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта с |
| </p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане ј |
| а — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет св |
| — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p |
| ишта: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица |
| ађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни |
| онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и по |
| шишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а ви |
| збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!.. |
| м истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона |
| егне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и |
| друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви т |
| е кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође |
| ишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокап |
| азивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама |
| збегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и в |
| S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је ув |
| Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Он |
| ругим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано ме |
| брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први да |
| е, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе |
| Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни |
| .{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Бо |
| пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, п |
| умлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а ж |
| ојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: |
| а се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од |
| вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не п |
| рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису |
| } Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. |
| јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отиша |
| ; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета |
| узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subSection" / |
| Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и ки |
| боте!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и ста |
| он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Ка |
| па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, |
| вао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А |
| на ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задов |
| и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи |
| ке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једна |
| и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих |
| о на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не мож |
| бе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се |
| фана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, |
| унке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигд |
| грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их как |
| , пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— |
| {S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као |
| и простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би |
| и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Вр |
| ихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?< |
| о ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се наг |
| ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запева |
| онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Фр |
| — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, |
| вао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџ |
| о она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим |
| ју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле прово |
| е тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича” |
| је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо ка |
| ећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Т |
| рача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди |
| ла, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви |
| а и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а са |
| чи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичко |
| влиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не |
| стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и госп |
| а Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p |
| љство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, |
| : „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" |
| човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо о |
| ало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и вре |
| вре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још |
| <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — осло |
| зе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткре |
| по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега |
| ладо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га д |
| па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзује |
| ично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и |
| злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропа |
| анча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било б |
| а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, |
| јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шак |
| усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погру |
| Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепш |
| у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p> |
| није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив н |
| ижи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно |
| а голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — |
| , до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно про |
| мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су из |
| аљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало д |
| !” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече |
| Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Је |
| Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене |
| внички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла г |
| гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне о |
| Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код З |
| ви.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, да |
| зилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је гов |
| ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се ж |
| ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, по |
| Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бив |
| ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мисл |
| и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ |
| робили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепел |
| ику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурис |
| развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућа |
| залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег п |
| ије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, |
| могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана ми |
| , а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор |
| ку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако |
| <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га |
| ује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина прет |
| приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} |
| ирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак |
| устио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него |
| чан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави ј |
| Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скак |
| ућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — |
| девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило м |
| Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спом |
| кама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу |
| аво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лиз |
| е недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је |
| , као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, н |
| работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за та |
| убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их шт |
| сврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако дваде |
| прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је |
| ЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане и |
| изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), |
| ама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ о |
| чицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији |
| трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље р |
| по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или |
| р и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? |
| с теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си |
| ри, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” реч |
| јку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин |
| !{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало |
| ијатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи |
| е ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да |
| о народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то |
| ли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си иде |
| > <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави |
| , озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежа |
| ео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — |
| че Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!.. |
| чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и рези |
| ли се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висо |
| о једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>К |
| p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— |
| ада нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у |
| грање и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, вид |
| тотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са стари |
| стином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада |
| ише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они дру |
| а и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре с |
| и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну де |
| а млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године |
| во свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није мог |
| <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било ј |
| нађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ниш |
| ћан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да |
| ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навика |
| е „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, ко |
| уд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За |
| ећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја с |
| о и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је |
| рже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна ж |
| паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет сл |
| а неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је с |
| папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да н |
| е, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да |
| е зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, б |
| а време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод оч |
| говачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива ико |
| ране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо ру |
| о и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је о |
| силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније |
| ако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху |
| нај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, а |
| и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Мита |
| <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и |
| ка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па |
| ота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би |
| ирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>За |
| > <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговар |
| ке авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на исто |
| сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мај |
| , поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да |
| на стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subS |
| уге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бе |
| сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које б |
| е и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му |
| не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, |
| S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <p |
| алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде а |
| ву, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Б |
| ану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — т |
| да у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него |
| ти од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она н |
| о намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти |
| а игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они пр |
| е, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано |
| еварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човек |
| бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није |
| легод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, |
| i>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њег |
| ру.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’ |
| ичког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, |
| није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без од |
| с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар |
| к није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико др |
| е тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не |
| p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, |
| а човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.< |
| а насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке |
| мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме |
| <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и |
| и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе |
| ко је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа |
| лне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— |
| ећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а б |
| ..</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</ |
| Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — в |
| а дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа мин |
| , ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне у |
| , а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му |
| ити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Иду |
| ти и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона |
| сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу и |
| Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересан |
| <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си |
| {S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо |
| је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом |
| а му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво |
| ion" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави ло |
| </hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у |
| ела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb |
| е, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни ј |
| тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика |
| горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост |
| вољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни |
| стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему ра |
| ти, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је краса |
| /p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори... |
| , зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и н |
| а ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд п |
| црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли н |
| авачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту? |
| страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види че |
| > <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{ |
| , па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти с |
| па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чар |
| </p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb |
| агаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!.. |
| м неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био |
| и Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће |
| /p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђији |
| а по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не |
| ђоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, |
| лиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште |
| са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко |
| м Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто не |
| био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам г |
| једе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула |
| е димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} |
| /p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, |
| е моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече |
| ’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n |
| те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми |
| о ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за |
| ко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не вара |
| тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све с |
| а су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, |
| кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато |
| ла, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма п |
| ало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни |
| била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S |
| оже чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у |
| дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа |
| дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гл |
| ” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже |
| а коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа ни |
| ”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се н |
| таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо |
| авославне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу |
| самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову пр |
| га се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће ник |
| estone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све праз |
| це већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања ниј |
| на глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка |
| си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па по |
| азила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао об |
| о слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био |
| ; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била |
| траг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ра |
| и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине! |
| страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не по |
| агичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> |
| збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и |
| доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и |
| S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже |
| же се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није т |
| разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба в |
| проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме |
| е испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народ |
| следњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, как |
| — Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш с |
| ...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да мож |
| м тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко |
| — Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да |
| мбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већ |
| ’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде |
| кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати |
| о си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонч |
| учко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>! |
| д, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то |
| шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун < |
| тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, |
| } Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу к |
| unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, п |
| тину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорб |
| и.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се |
| и општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како ј |
| о се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њи |
| га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако |
| е, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка.. |
| а се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је з |
| ?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу |
| /p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за игр |
| b n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешек |
| > <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да ос |
| кну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... |
| рицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били ве |
| који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као |
| орим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете |
| тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јев |
| S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са сво |
| поветци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би |
| о извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбу |
| бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </ |
| крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само м |
| ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим |
| и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудиј |
| линке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристан |
| >! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <m |
| мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi> |
| а је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплаш |
| ких бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — |
| е су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал уба |
| а млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство.. |
| мфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати на |
| орбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и ча |
| осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако нос |
| а топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Мит |
| Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} |
| ’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми да |
| ’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!... |
| може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Ва |
| p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> |
| руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот |
| ориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Зна |
| p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— П |
| ј што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти панти |
| ивети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у |
| {S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се при |
| у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није и |
| ане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xm |
| ане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и н |
| о чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако дру |
| кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи |
| мен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако |
| Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац |
| аву неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај |
| лави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућа |
| а сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а к |
| чекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ћ |
| авив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, |
| дње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у ру |
| у девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђо |
| ив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши таба |
| а — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо |
| дан абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њ |
| p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пр |
| , него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако би |
| и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености ко |
| рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече д |
| н’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет |
| није из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупе |
| , па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Пр |
| . „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>з |
| гу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње |
| ске измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијал |
| шлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка |
| , веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитк |
| анин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао |
| е, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} |
| у, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да |
| нији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и не |
| о се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је М |
| ела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и |
| ого и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, по |
| Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} |
| млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} |
| није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p |
| фте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока. |
| о није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им ш |
| е кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрд |
| но, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — |
| оведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Упра |
| већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једн |
| њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? |
| је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пр |
| и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави о |
| глена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу каф |
| еву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају |
| ве! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину |
| а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ов |
| {S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „брук |
| То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је к |
| акога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља да |
| ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се |
| њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} |
| Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да |
| се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га |
| га полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишин |
| и, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није |
| речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} З |
| се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S |
| увио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно |
| агања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним нови |
| све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и иг |
| ушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зелено |
| су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p |
| и изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се св |
| ед, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до |
| ни засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу |
| слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и н |
| е то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу |
| ке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао |
| тасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги |
| а тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је б |
| и? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку |
| едала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> < |
| две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше к |
| и Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и д |
| акључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је п |
| гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у ус |
| ила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишља |
| и-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им |
| лаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, ж |
| маш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти |
| е к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску кер |
| Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне реч |
| га.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила |
| а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њег |
| у од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђел |
| ! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа |
| ао дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дроби |
| ујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив т |
| дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, |
| ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он зап |
| а између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све |
| зражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је ле |
| да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није |
| вдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,< |
| онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је |
| о је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш |
| дајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, |
| — Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> < |
| но до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с прија |
| х схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ |
| е стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што иск |
| плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му с |
| шак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, |
| како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина с |
| етнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане пов |
| г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="1 |
| манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је ча |
| е први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Ле |
| стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу |
| неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забра |
| } Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу |
| ...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде |
| i>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру ко |
| види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi |
| којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао |
| кле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме |
| мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у |
| , де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се ве |
| распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да |
| једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је п |
| прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини не |
| избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: д |
| е и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="8 |
| навамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад |
| је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајк |
| мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба |
| ник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали |
| г тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?. |
| ацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследн |
| Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што т |
| да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, |
| о Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћев |
| више се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа |
| жност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му |
| ети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ |
| <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оск |
| p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди |
| , а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још |
| ко није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калу |
| клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Ман |
| могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш ника |
| о, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој при |
| е ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Ману |
| ске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целог |
| Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јорд |
| у баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по ко |
| овима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трг |
| ко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” |
| направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, |
| ао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и пис |
| ="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} |
| , тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато с |
| — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш им |
| ребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију |
| , дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидн |
| и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Док |
| хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се З |
| Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — |
| а, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимо |
| дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чор |
| у па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски с |
| а својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још |
| дожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’сме |
| одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вел |
| и: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И цр |
| онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{ |
| еме кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетк |
| је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?” |
| памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: н |
| гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у с |
| hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и д |
| стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац нека |
| лило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче м |
| а како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај |
| перација, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више вл |
| леда на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању п |
| нице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храм |
| чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном |
| ди три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно |
| ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зов |
| ), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и д |
| а оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено |
| ласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Мани |
| > стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш |
| ћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— |
| Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су |
| је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вел |
| еђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прили |
| дњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, |
| и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бе |
| и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> |
| ction" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој п |
| ="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S |
| и.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — у |
| , дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S |
| рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како |
| се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала |
| ли све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба д |
| да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће |
| што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи ка |
| му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само |
| се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало |
| р не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е |
| ало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, т |
| шила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за ко |
| ру.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни ј |
| , познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово им |
| амфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! ц |
| {S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видел |
| нетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбу |
| о чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на |
| рата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или друг |
| А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: |
| ено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је |
| ризнаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој |
| и да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то |
| састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, |
| или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и |
| и твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих др |
| <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у |
| ује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — |
| није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снај |
| i>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји ре |
| убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски |
| ако се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина |
| > <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, |
| махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом узди |
| а да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да иск |
| ледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси |
| давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко |
| тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} |
| т, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — ка |
| треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад м |
| ставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је чо |
| о да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав |
| домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, |
| о” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!.. |
| Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни п |
| е ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају |
| образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к |
| ад...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манч |
| ме.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, |
| динарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и наш |
| а, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена |
| шле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине |
| ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!.. |
| кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе |
| вене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, ка |
| е што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће би |
| о трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а з |
| и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра |
| евдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрав |
| S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и |
| м изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он |
| јима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И шт |
| че?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, |
| ка.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојако |
| Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црт |
| једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, с |
| ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чек |
| игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb |
| с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи |
| вако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онак |
| а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљаш |
| е имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога |
| чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро |
| ли је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није ост |
| хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још д |
| град ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту |
| е отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај пр |
| аво у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво |
| дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пр |
| ску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у к |
| огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки |
| ако је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, ка |
| вој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — |
| би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би о |
| !” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, |
| ук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дах |
| се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку |
| ога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела |
| и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би об |
| рукше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" |
| мету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку |
| асини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему |
| м.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију |
| им, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али |
| памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притег |
| они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и |
| о ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} |
| кта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналист |
| и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замф |
| за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме та |
| танчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} |
| ког ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он |
| аји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти |
| пи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка |
| као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и раз |
| и снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. |
| опичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправ |
| е на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „ |
| и за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његов |
| о фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је |
| н мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно |
| мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што |
| чо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n=" |
| га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихват |
| ијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву |
| рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у у |
| с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те |
| тока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са цр |
| ило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, |
| рт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> |
| ича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на дру |
| ише изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћер |
| а ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се |
| вет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од |
| е она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говор |
| И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватн |
| алварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно н |
| ема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни н |
| изменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџиј |
| диш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-З |
| јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и п |
| а да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У з |
| Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави ше |
| која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавур |
| Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} |
| е била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, |
| оја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видо |
| о <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: |
| ла Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и |
| ђе, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није |
| фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље. |
| о нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога |
| утама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама по |
| .{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} В |
| <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{ |
| је му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипа |
| о што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — пе |
| ећ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још н |
| није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона |
| а паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд |
| да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђ |
| оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, |
| ко се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида |
| веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’ |
| га су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би |
| оче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на бро |
| покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Ка |
| лато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђ |
| ћута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме |
| а ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар т |
| н плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само |
| епаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, б |
| гару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, н |
| ликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} С |
| не му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфиро |
| редану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији |
| ећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни г |
| ам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај тво |
| а, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н |
| демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, |
| сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашт |
| се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје? |
| <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi |
| .{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, шт |
| то је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се |
| мја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће |
| } Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за то |
| сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста |
| с њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резила |
| рти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и |
| вање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-З |
| ас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p> |
| <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Ра |
| > <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо |
| ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— |
| и речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” |
| одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много м |
| ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, |
| си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S |
| да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно |
| каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, |
| тко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...< |
| не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на м |
| на</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели |
| м преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански |
| ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орез |
| ем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Ман |
| ујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „ |
| једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} |
| — Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја |
| Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?.. |
| у!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и ни |
| п не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Жив |
| бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — у |
| — Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васк |
| е, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p |
| на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а шт |
| саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} |
| </p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је донос |
| рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, |
| Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, дв |
| а, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} |
| <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, |
| са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет т |
| па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани још |
| мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржа |
| >— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.< |
| и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зау |
| а.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам |
| идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> < |
| до, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! |
| еће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме пит |
| /p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Бати |
| орбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно |
| ој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се |
| јке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и |
| и фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сан |
| вирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпет |
| ..{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, |
| он мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под |
| обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена |
| p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне |
| у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се |
| немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги |
| l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, |
| проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и п |
| ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p> |
| <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l |
| ам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а д |
| p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће |
| — Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две |
| , зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За пр |
| су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако |
| амо просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табаке |
| та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав |
| у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са ст |
| вој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који |
| учнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији ч |
| су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна |
| ушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваља |
| говарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је |
| нтраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њи |
| осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила |
| шији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, к |
| узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певај |
| а, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девој |
| осит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако |
| ир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гле |
| тва његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже |
| ретседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо |
| косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и св |
| м гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову г |
| } Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</ |
| м хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на з |
| , вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општ |
| е и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешк |
| ена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи једа |
| ио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло |
| н и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке дру |
| наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, ј |
| рговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му М |
| ема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су д |
| алазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама |
| даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радозн |
| ике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, |
| илно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак |
| ече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да |
| } Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та |
| иски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— |
| чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ |
| а на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога сти |
| атки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална са |
| оро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и |
| у кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онак |
| он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера |
| су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сест |
| манет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир |
| Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама уб |
| етка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па |
| кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима |
| ма.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тес |
| ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Е |
| јке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, |
| гару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црн |
| вим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је жени |
| гу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} За |
| кају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућу |
| но ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! |
| одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да |
| ?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прили |
| n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И пла |
| скам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је пис |
| Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило |
| риве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо |
| екнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... |
| i> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" |
| кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш |
| р ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљ |
| иту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми поје |
| } Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену а |
| еч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши |
| не је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при |
| н у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; |
| се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим р |
| да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ла |
| p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни |
| ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> |
| проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми |
| т!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, |
| ис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем |
| сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, До |
| неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на |
| е легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску |
| Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка мо |
| запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу н |
| ом Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и |
| на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и |
| зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, |
| вој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи- |
| {S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку |
| на немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — зн |
| дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!... |
| она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за |
| па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на пр |
| бореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си |
| ву, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што |
| орио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа |
| гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, |
| м ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Ш |
| те, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с |
| } Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S |
| овише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бр |
| ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо |
| се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин |
| > је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавц |
| , па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — |
| ст, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта |
| Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све виш |
| дали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, уј |
| д.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобит |
| и се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} С |
| ; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења |
| ану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћут |
| </p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — |
| о гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, |
| у на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па |
| ’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али те |
| м Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> |
| /hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне. |
| — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</ |
| скочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав |
| еки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а гл |
| о на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буд |
| паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пр |
| апамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с ва |
| елејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре |
| ни удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, |
| гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим поч |
| а, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу |
| чи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била |
| грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни с |
| ађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је |
| пнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се м |
| ред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с ист |
| о.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила |
| ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чирац |
| догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начис |
| , а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка |
| страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, |
| оме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а уз |
| с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред |
| г рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа поши |
| е, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било |
| ни подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} |
| олико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понек |
| о такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала |
| }Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога |
| наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престо |
| недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу |
| ли, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и бран |
| дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на |
| била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту п |
| кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискив |
| ресантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже |
| дна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а дево |
| е би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен же |
| авуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт |
| понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, |
| Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита г |
| се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а |
| адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с |
| , јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове |
| теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славу |
| о скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што ј |
| а су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико д |
| аве слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектн |
| паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог |
| сом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapter |
| у је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу |
| алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из он |
| су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је в |
| и, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти |
| ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> с |
| атренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се |
| га не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је |
| ферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ру |
| е још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шт |
| на да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнем |
| — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> < |
| ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се За |
| од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра |
| S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се |
| познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), к |
| јеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, |
| француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема |
| зима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један ст |
| ла, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, |
| ду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} |
| >— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — ра |
| </p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> < |
| број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се |
| /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</ |
| ој 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче |
| етоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се |
| у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче не |
| лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махал |
| џије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; |
| ушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да |
| рно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нац |
| ол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А т |
| воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>св |
| су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га и |
| а они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, а |
| </hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и оп |
| на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за М |
| сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Док |
| , та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују |
| сам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни |
| .{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше гла |
| еди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи |
| се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то нап |
| то се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и |
| } А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у |
| б’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи |
| ислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што |
| е и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удов |
| у мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одмор |
| ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и ш |
| } Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, не |
| а!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво |
| — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како |
| дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће с |
| , убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми поса |
| <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Ма |
| те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Зами |
| ако саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија ник |
| „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана |
| зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је з |
| ти, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па |
| е питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} |
| о!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магар |
| е си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та д |
| шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па |
| а. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>пре |
| очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калин |
| ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, |
| Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито |
| леда устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у нек |
| ике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су по |
| ем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мис |
| рђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћ |
| е Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште ку |
| Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мел |
| не!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’? |
| м... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет |
| ушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там |
| м!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... |
| ој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, |
| а нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и ни |
| ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће |
| а гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бе |
| ет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> |
| штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на |
| путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: |
| ште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и |
| ем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да |
| о’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у |
| азда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти каже |
| за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми ј |
| е. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздрави |
| и рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, е |
| не, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: |
| " /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а |
| аш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила |
| покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, т |
| мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско! |
| е!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не д |
| а!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{ |
| > <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" |
| >— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако |
| ско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — |
| куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не |
| пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, |
| каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песн |
| говара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> < |
| и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" |
| } Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ |
| смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} А |
| ло...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сам |
| ја тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, |
| небива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — |
| — Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те |
| ћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да |
| томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оставља |
| јутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’.. |
| ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о ко |
| ава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг |
| Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па уба |
| него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi |
| Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за орт |
| овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те |
| и му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у |
| јстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и св |
| .. „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...< |
| аву у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете |
| ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ј |
| . „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је |
| дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радо |
| б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до же |
| га га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми ј |
| ј сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, |
| це, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кро |
| Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он с |
| за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, |
| жасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу |
| зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је |
| ку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, |
| л’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађош |
| лавеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quo |
| разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањи |
| pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли |
| .{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си |
| <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На |
| ега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Т |
| ваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће |
| оше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, |
| јка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасиј |
| бол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџ |
| а ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми |
| ска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а |
| ...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ух |
| а, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, д |
| стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово |
| це и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, не |
| >кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска кр |
| у радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб |
| {S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Та |
| опа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па |
| атичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, сед |
| на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут |
| ал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митк |
| да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, |
| ј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир |
| д теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ |
| l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quo |
| гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се |
| ти гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... |
| муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш |
| постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капч |
| си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми |
| /l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> < |
| ве — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапу |
| еше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мор |
| те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини |
| имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара |
| а... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег |
| па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-фра |
| руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} |
| је требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече |
| и!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже па |
| им?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па д |
| досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оно |
| ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да руч |
| p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си доч |
| Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је |
| да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да |
| /p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу |
| шо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну т |
| је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...< |
| ="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта |
| <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l |
| т, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, е |
| још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћи |
| р ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га |
| ар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цве |
| </p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прек |
| ежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме |
| Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испише |
| ве; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка |
| ску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега М |
| си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје |
| Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева: |
| Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, с |
| рсо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi |
| му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне ба |
| пева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На з |
| што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И ист |
| бећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели |
| } Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бр |
| у то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћ |
| , знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво |
| а концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да појед |
| у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече З |
| да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им ка |
| да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се кур |
| м виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир< |
| ју професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математи |
| и такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону |
| не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти мир |
| ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци |
| р и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он об |
| — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој ма |
| ких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у |
| иђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <mileston |
| ресантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми |
| му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је |
| ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и |
| тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад види |
| е би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милио |
| го би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; |
| ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељ |
| > <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време |
| <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препе |
| ег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми мој |
| ва што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Ам |
| је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком |
| ном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па он |
| ван, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и |
| А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а наз |
| ове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало |
| ЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прек |
| Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi> |
| и судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку |
| <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвиц |
| и и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне те |
| не, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наш |
| нулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило з |
| ао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешт |
| е тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од |
| па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћути |
| кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да |
| Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у с |
| ам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јорданово |
| а, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за н |
| авају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из ког |
| си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разли |
| етири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задуб |
| Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> |
| де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица |
| не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у |
| није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</ |
| махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> |
| било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре |
| и, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега |
| љским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо. |
| недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по |
| p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој |
| је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и |
| оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати как |
| ма је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, |
| , веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти |
| а игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S |
| не, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу |
| Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, ве |
| Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— То |
| паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у |
| е, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и |
| дом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустан |
| , па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Т |
| 123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше у |
| ка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p |
| то прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају |
| ..</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простра |
| , па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану |
| ожење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авл |
| ом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Ид |
| рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта св |
| .{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрн |
| одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и |
| и тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задим |
| , израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и |
| >— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи |
| аде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSe |
| више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перс |
| — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Ман |
| е и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се з |
| себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш м |
| шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" |
| зи да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{ |
| лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога |
| рилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чел |
| си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем д |
| вљао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бив |
| енити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као |
| одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А ба |
| да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!.. |
| опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="15 |
| о — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло ч |
| од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку |
| ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се |
| у</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>л |
| . нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што |
| p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</h |
| рбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{ |
| Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовоља |
| S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који |
| ли и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али |
| чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклав |
| >Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О |
| ока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисја |
| новим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, ч |
| е и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла зе |
| ; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, |
| авне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир се |
| нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби |
| га свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изг |
| о сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма |
| ш више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успом |
| би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, |
| имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и д |
| — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу да |
| ш боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек |
| ше где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавиц |
| Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћеп |
| силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде ника |
| Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” нос |
| ју кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво |
| а мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдн |
| он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и расп |
| кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет д |
| им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, |
| , а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна |
| а ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века |
| нијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иа |
| ти иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је |
| Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се |
| <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— |
| евима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S |
| че ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џим |
| ше да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај |
| ао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; |
| нина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, |
| све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе |
| обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па н |
| так у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој |
| помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете ви |
| Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У со |
| иски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, |
| ругим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Цело |
| чи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на вој |
| запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше |
| свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> ре |
| их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се ја |
| Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и |
| е учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском с |
| у?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и ш |
| ли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и |
| ве тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, |
| з тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, |
| грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Ма |
| а и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче |
| ред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осме |
| прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред< |
| не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужн |
| би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, за |
| беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а гла |
| опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и прит |
| о је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слик |
| мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња р |
| инограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане |
| о повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој |
| свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како |
| нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSecti |
| испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи за |
| доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, |
| и заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно |
| ви нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ |
| Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је жив |
| ати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије |
| — Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p> |
| штао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чин |
| из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зо |
| } Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да |
| е и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мис |
| пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{ |
| о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Та |
| ваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлиј |
| е.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потез |
| дно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му |
| е погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико ку |
| е.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напо |
| на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од ти |
| него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И |
| девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А |
| ађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" / |
| го Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту п |
| , то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се |
| , њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно |
| ири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и |
| А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и |
| о ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — |
| а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па |
| м си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви з |
| и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху |
| ања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке преск |
| ских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе |
| увеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза сре |
| ну није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео |
| аки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о |
| ветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив |
| приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову |
| стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без из |
| мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слобод |
| а друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане А |
| estone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракиј |
| атерино”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’ |
| прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још у |
| ој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припрети |
| аредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету |
| је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још при |
| кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине |
| гзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна от |
| на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча |
| и се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му |
| лио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, |
| змет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, шт |
| си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, ре |
| ику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накри |
| Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам |
| Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и |
| Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки |
| Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{ |
| да сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстр |
| мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе п |
| а девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро |
| к ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом |
| о,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потраж |
| сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп ј |
| еба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} |
| на брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не пра |
| га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, н |
| том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај на |
| ителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово м |
| ет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" |
| а кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашт |
| узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална |
| за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас т |
| ног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско |
| никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје треб |
| рајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? |
| им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезе |
| оред три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче |
| до,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не зн |
| малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— |
| , — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p |
| Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке н |
| ћи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранији |
| а права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био |
| ен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му |
| си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, |
| е у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезил |
| оме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што |
| треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, |
| јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> < |
| као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и н |
| наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет! |
| Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! |
| p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш |
| нтиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... |
| к, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели |
| овци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући к |
| на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш ва |
| еко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, |
| </hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе |
| циклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и |
| } Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом п |
| и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у груп |
| јутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко м |
| S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му |
| .” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има с |
| , и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољ |
| ивели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, д |
| а ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S |
| мело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, зах |
| им постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шама |
| тенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне так |
| ојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, |
| могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље |
| гло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досе |
| и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; |
| к био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографс |
| ако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} |
| никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште ми |
| <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, |
| итанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, н |
| еје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош |
| њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се |
| шњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућк |
| <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> |
| е и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{ |
| је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, к |
| шта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна пе |
| па ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова би |
| ; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су |
| .. — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зим |
| е!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би |
| вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) |
| љив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прст |
| ећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба |
| есела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућ |
| ца” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, |
| раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће п |
| вера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка! |
| п, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се шт |
| е и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} З |
| глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чо |
| илна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, |
| о поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све |
| знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и проза |
| ”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча |
| влачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су д |
| <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севд |
| } Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године. |
| опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које ви |
| лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Ал |
| нђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успомен |
| о-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена |
| дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето |
| анче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зу |
| испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти али |
| упи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — |
| > <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Ми |
| >„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S |
| му за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Ман |
| улаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и з |
| Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као |
| али — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатк |
| ш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type |
| ...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— |
| адиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба већ |
| свет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живува |
| е, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p |
| те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, |
| ини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једин |
| сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је |
| Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А М |
| uote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде |
| quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi |
| у.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу |
| да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја |
| а и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне це |
| ве живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи и |
| ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне к |
| ди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео |
| {S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир р |
| но; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па |
| сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га |
| бог свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао пор |
| ахтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе за |
| е големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко се |
| им и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, н |
| -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — им |
| е знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Мла |
| .{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, |
| је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и по |
| и пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се св |
| рди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је ста |
| изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују запов |
| е срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ма |
| женето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз п |
| не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала? |
| рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног с |
| ош већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Ма |
| сни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прик |
| ћ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и пр |
| .{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као |
| интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо |
| им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и |
| шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и |
| ила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Ка |
| отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Са |
| е је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек ул |
| је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог ле |
| т и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, |
| раду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се |
| домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свак |
| и ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старица |
| ре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и п |
| лави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играј |
| њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и |
| а с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред |
| ве није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рек |
| и виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом |
| а, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам уч |
| злазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} |
| н’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSectio |
| ако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повиш |
| чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>ш |
| ек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „П |
| ој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну |
| ш иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не |
| че од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, к |
| на.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби леп |
| по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети |
| бе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет |
| обива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S |
| Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан фа |
| ки што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прил |
| .{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас ала |
| е за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако н |
| сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви с |
| те, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и уче |
| анци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вра |
| estone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, пада |
| да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала |
| е женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан. |
| ан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што ј |
| е него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило |
| — Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има већ |
| ом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорба |
| ршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла |
| боље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ва |
| гре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} |
| p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца |
| рнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како с |
| д чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше из |
| {S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, к |
| S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће ј |
| да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема.. |
| ст, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се |
| едеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш са |
| у и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим |
| ућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каж |
| ње њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу |
| су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у |
| његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта д |
| орио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужд |
| а се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко |
| ше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она.. |
| ође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, ш |
| уда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа |
| омешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да пр |
| а није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда с |
| го неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоћ |
| Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких |
| ио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах |
| Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с |
| ечима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> |
| ако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло от |
| чивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад уве |
| раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницим |
| таре путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није |
| оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и |
| а заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагн |
| рви пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у прол |
| и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и р |
| блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око јед |
| је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло нес |
| о: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се |
| аве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена |
| свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пше |
| ику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило м |
| ље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамол |
| спитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног напис |
| р су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислен |
| ражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али |
| итаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По |
| га се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још |
| ди и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека пољ |
| задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила су |
| мфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужас |
| , пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p |
| ама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој |
| -Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о |
| на поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом |
| <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно< |
| ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи њ |
| могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре |
| вукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи н |
| , да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, је |
| за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам д |
| ају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринк |
| <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришо |
| ишта; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не б |
| обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: |
| арали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна б |
| Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је |
| ачењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се |
| х спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћу |
| Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага |
| њом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, |
| лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начел |
| итују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу. |
| избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло |
| и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно с |
| е тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихов |
| ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господ |
| рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то |
| рвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. |
| ска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био пр |
| и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и о |
| аг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жен |
| есам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар |
| оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа о |
| да треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на |
| е...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па |
| е све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Е |
| е могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како |
| рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупа |
| олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозва |
| адубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се |
| ибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најра |
| да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџ |
| и сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа н |
| полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силни |
| то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али |
| анама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „шт |
| не питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" |
| аш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десн |
| ао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, |
| јући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим |
| за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} |
| авио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и рад |
| ху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фука |
| дбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на |
| која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету |
| не.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом о |
| ао што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони п |
| сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџиј |
| Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} |
| — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракиј |
| а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> |
| и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, м |
| — Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Ле |
| им, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у с |
| је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила т |
| у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има бога |
| Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо |
| ент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу |
| /p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што |
| ије био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, |
| не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичиј |
| Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако |
| искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} |
| код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Мор |
| онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћеле |
| аци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци ш |
| Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, |
| ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка |
| ђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђ |
| азговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута руку |
| е, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Та |
| нулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају н |
| сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и м |
| вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се |
| ју кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и п |
| вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удар |
| е, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио |
| бог драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зел |
| ојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше? |
| насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао |
| бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу |
| раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!< |
| {S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из к |
| дно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује чов |
| не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидн |
| ре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уостало |
| као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду |
| а.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није |
| ... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код |
| реба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба д |
| ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и |
| битан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћер |
| рви дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да |
| > <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском |
| аже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кро |
| пе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности |
| да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S |
| е тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" |
| има и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је с |
| еће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> |
| трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако |
| , а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де |
| пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, |
| ће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија ов |
| о остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је |
| у да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајст |
| Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зон |
| нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут за |
| , а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећ |
| >срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. |
| Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се |
| тра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребр |
| уштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити |
| сле се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома |
| и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— |
| и дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги пи |
| сно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да на |
| е...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће и |
| !...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти то |
| акле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје на |
| енци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има наусн |
| Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Г |
| о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног |
| те ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе |
| ну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</ |
| оже да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће г |
| о нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте по |
| акунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачк |
| н!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S |
| била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, |
| га чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мо |
| сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем дево |
| огодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — |
| а...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>В |
| p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а ово |
| <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа |
| аже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је |
| им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору н |
| и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљај |
| нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка м |
| ају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сап |
| адску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад |
| че, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до он |
| мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали з |
| ћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој |
| ки стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S |
| ..{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p> |
| не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не ви |
| Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и |
| и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, ви |
| нце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи |
| каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и прест |
| е па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће |
| треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може |
| та је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво |
| е га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!... |
| Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па |
| але и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жив |
| елим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, |
| енице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју |
| ра земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово ни |
| шу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!) |
| м...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за |
| ка Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода |
| есму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ са |
| рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су т |
| ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а |
| бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? |
| не-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — то |
| >— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде |
| Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати |
| /p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — |
| м...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си чове |
| , а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу те |
| а си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, |
| а те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „ |
| едљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{ |
| </hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупају |
| вирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрав |
| изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и |
| у срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— |
| је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја са |
| д татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погл |
| S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гарде |
| p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што с |
| о говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и |
| лагодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти |
| неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игр |
| али.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се |
| м те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан б |
| n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме д |
| и — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> |
| ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за т |
| средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бр |
| , бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си ј |
| ванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли |
| Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штал |
| једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни снева |
| .. па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... |
| ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, |
| о баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како |
| едеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо н |
| /p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да |
| е још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} |
| ају.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да н |
| сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није |
| је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танк |
| вет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дош |
| ао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских |
| p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и |
| i> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а пр |
| било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што |
| Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, |
| head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задо |
| маму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, |
| човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба |
| з тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Ру |
| су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу |
| и је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му зави |
| </hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>мог |
| удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале дома |
| кочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па по |
| си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета? |
| } Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја |
| сим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Ма |
| авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и гд |
| хватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си п |
| ку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко ба |
| својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа и |
| о дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се |
| наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— |
| n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице |
| у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно о |
| <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега |
| некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји? |
| да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форм |
| он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија |
| Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напро |
| је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здра |
| з пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом жу |
| " /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, |
| парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита с |
| ода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на п |
| кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и |
| не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћ |
| ш му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући |
| доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p> |
| ила и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: |
| а и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: |
| и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им |
| ад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим |
| Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последиц |
| диферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — |
| од тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој на |
| ијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амб |
| да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала св |
| је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунова |
| quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах |
| лико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и та |
| ао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као слу |
| син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом |
| и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно |
| омисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно |
| азе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не тр |
| једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуште |
| побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је ок |
| ебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што |
| ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се си |
| оште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја с |
| аучило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” |
| едања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихват |
| вече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си |
| ивот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p> |
| о измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме р |
| !{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти |
| м си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он |
| аш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И |
| и, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам ник |
| S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p |
| е, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, |
| а мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку |
| слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и по |
| ти’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си н |
| путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и |
| су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је |
| и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се |
| /hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњ |
| ила си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако |
| рзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори д |
| ес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја |
| опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у круг |
| е, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване н |
| таде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Ма |
| ече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. |
| како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, |
| ију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе |
| теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш так |
| и га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек |
| а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа ка |
| г и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за |
| а тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, глед |
| дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Д |
| се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” |
| напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли |
| ва ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што |
| тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона. |
| ју, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стрин |
| , веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.< |
| на.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p |
| пет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Д |
| не...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми |
| бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну из |
| га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газ |
| } Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Т |
| езриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! |
| а удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — |
| а...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</ |
| ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!< |
| кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два |
| аво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удав |
| иније отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p |
| . — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти |
| р има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и д |
| ре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} |
| ти и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем |
| ка. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше |
| жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој |
| нога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За |
| баве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само |
| ипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и о |
| и о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запреп |
| што живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано |
| ије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у |
| дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге |
| зују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-л |
| ји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му |
| викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, |
| убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три |
| од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад с |
| ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{ |
| нгије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи |
| p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у ср |
| ла ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S |
| /p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> < |
| орави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџиј |
| не из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; т |
| p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, са |
| х, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не зна |
| та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадиј |
| ели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да с |
| беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти |
| мају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се |
| га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оста |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги |
| Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетк |
| су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорб |
| сила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори шт |
| „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица |
| <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме |
| ...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У |
| не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен |
| тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с дома |
| окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој |
| домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и са |
| да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, е |
| <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата |
| чанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за м |
| мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="7 |
| урјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n |
| га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, не |
| пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао та |
| коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, ј |
| о пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у |
| фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго мо |
| дитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна рабо |
| а тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херуви |
| говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од си |
| ећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још М |
| ом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна т |
| упим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да |
| е и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише |
| пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, миш |
| зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфиров |
| а може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутни |
| д њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}С |
| а усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да |
| лбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, ил |
| чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хи |
| азаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практик |
| на целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо зд |
| пазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, |
| {S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А шт |
| повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је |
| ову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешт |
| ругом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устр |
| пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа |
| е, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с х |
| сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само о |
| уџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, то |
| сланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S |
| убрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам |
| а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи- |
| је народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичк |
| мам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S |
| једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праш |
| се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, прит |
| к <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећн |
| ло би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, п |
| нак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхиће |
| ас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет |
| же је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се |
| једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци. |
| еговог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n |
| атимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зон |
| н, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она п |
| Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац |
| оше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљ |
| , и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се |
| — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, |
| риш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} |
| е путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорб |
| просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас |
| тка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прош |
| е сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још |
| оме прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепш |
| ...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хв |
| и је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!... |
| сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво |
| о задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов ку |
| тисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Мног |
| етка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, |
| то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је п |
| се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају д |
| гове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и та |
| о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак |
| Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у нек |
| евда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то |
| а је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет |
| ћан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у друг |
| ће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуш |
| ч од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, ј |
| му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум |
| Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, г |
| ебацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешт |
| јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-До |
| орак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини |
| напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му |
| чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У вој |
| а, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, реч |
| му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто тол |
| д о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му |
| Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учин |
| е, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и оби |
| лугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, |
| и Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина |
| с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> |
| ј, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} За |
| <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је |
| кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <m |
| е брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им |
| ти га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једн |
| се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече м |
| {S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!... |
| — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што ј |
| до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заст |
| ви одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, ст |
| {S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је б |
| р</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговарах |
| говац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па |
| -Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, |
| изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево рам |
| ндре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га |
| ше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и по |
| тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више упл |
| је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад |
| у погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код та |
| опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се оп |
| а дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” та |
| је зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и у |
| ља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки |
| е, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас |
| ио је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слик |
| грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{ |
| ашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји |
| глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чор |
| дмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу |
| Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је |
| увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју н |
| аше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она так |
| осталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку |
| ну између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала ч |
| и, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан |
| ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе |
| страга свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој |
| м млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздах |
| онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане |
| ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од |
| феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио ф |
| трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} |
| ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан |
| сплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па с |
| та је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p |
| а твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} От |
| ејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве н |
| егенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се |
| некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз вод |
| ао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока ск |
| пекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има ја |
| редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту ц |
| једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S |
| у...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да |
| в и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као |
| и посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једна |
| иши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини црк |
| ако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица |
| , еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побрат |
| њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше |
| шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулу |
| рбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и ср |
| и нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — |
| {S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче. |
| .{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону. |
| лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом |
| че ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбере |
| па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима |
| био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да сед |
| ре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p |
| школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи |
| ата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв зап |
| а ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака |
| риближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме |
| вештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана |
| нао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу с |
| ену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби |
| ући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мал |
| ешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту де |
| буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него |
| карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је |
| i>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кл |
| стано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем н |
| мпе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, и |
| маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах прис |
| </p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата |
| ао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тад |
| суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од ово |
| је, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило |
| е жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та шт |
| евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта |
| борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, а |
| да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је |
| ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од |
| ато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато М |
| врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: д |
| што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га |
| склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући |
| спод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њо |
| Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског |
| ло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне |
| — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пад |
| се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се |
| е и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да |
| иснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и |
| Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да и |
| оду растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најла |
| една муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и |
| њери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писув |
| да ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако |
| наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих и |
| у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође д |
| ве то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо прет |
| неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона лова |
| . „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, |
| се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — |
| моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим нов |
| је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и ј |
| а је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну мин |
| S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дуж |
| а и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ |
| радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или т |
| се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна |
| и рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече |
| и, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, ка |
| агашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си о |
| у. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чул |
| даде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихва |
| е се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако как |
| а некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па |
| алук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Теш |
| екад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан |
| мислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <m |
| а су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умири |
| Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се |
| заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше |
| евао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом св |
| није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — к |
| се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни |
| запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И по |
| кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво л |
| урно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, |
| је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала |
| сећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: |
| цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, пор |
| у: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Поч |
| ш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад б |
| ча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан с |
| ио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизо |
| утње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то је |
| да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани |
| у Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и пр |
| баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у |
| ад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лак |
| Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило к |
| јатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље та |
| и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско з |
| о’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Ш |
| Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb |
| побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, поб |
| једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти |
| џи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је зна |
| жна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше д |
| живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги иск |
| нку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско |
| ре кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</ |
| коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сло |
| Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управ |
| у нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од |
| о правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>. |
| Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Мо |
| а теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било ј |
| и није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да |
| р, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим |
| сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава |
| ама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се |
| и очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити т |
| — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређ |
| аска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и шт |
| раставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Ка |
| на, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза З |
| није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да ни |
| ш воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силни |
| ног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто рас |
| ви а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А М |
| а, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он пр |
| море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" |
| се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам |
| , кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је |
| — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како |
| амо изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук |
| о му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што ј |
| могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом д |
| ом човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је там |
| тареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <p |
| Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па шт |
| је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, пр |
| право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је |
| .{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађе |
| анче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима |
| ном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се |
| лављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одоз |
| и могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталис |
| е и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је |
| ..{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиро |
| ам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређива |
| , да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академи |
| <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се јед |
| а тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, |
| га дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила |
| >Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-м |
| мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле д |
| подство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, о |
| човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте |
| — Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми ве |
| понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се |
| тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он с |
| еф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изв |
| ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није на |
| Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано |
| чи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци |
| ешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатниј |
| аставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке б |
| али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је о |
| гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну ви |
| њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг ње |
| сао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и |
| већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и ди |
| ?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше. |
| вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манул |
| освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана о |
| атог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега |
| аха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и |
| види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив |
| напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, |
| шњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о |
| не окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је М |
| одно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два п |
| , и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као |
| , с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се каз |
| астајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он |
| ако нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та но |
| да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да |
| катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем как |
| доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си т |
| му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафск |
| казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си ј |
| не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија бак |
| учило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} |
| ао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигар |
| не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријат |
| а, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у о |
| ?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити п |
| н.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никак |
| ренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се бој |
| евљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и једина |
| бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш |
| да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и она |
| ад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму |
| међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш |
| — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он с |
| , или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на |
| а проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају |
| зјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да и |
| , сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако |
| да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и |
| од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха раз |
| и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је |
| т по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све в |
| изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и дод |
| дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што |
| си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па н |
| {S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много |
| , како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опаз |
| ад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него с |
| и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.< |
| акомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао |
| у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он |
| Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике |
| не је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од прав |
| викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конку |
| Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети |
| се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила т |
| , како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: |
| !{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, ј |
| руштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о |
| жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{ |
| ала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло м |
| {S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душ |
| ку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, |
| двед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно крити |
| ивујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм |
| у, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука |
| и.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на прв |
| </p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што |
| али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако по |
| ло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш |
| ни побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама |
| о сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату |
| ку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </d |
| ивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</h |
| — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p> |
| зговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а |
| лом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> |
| ује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило з |
| једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тен |
| к?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> |
| Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па с |
| ндурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас ме |
| бота! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам каб |
| је без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то ник |
| ашана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си има |
| гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! |
| а’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манч |
| Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све. |
| примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и де |
| , тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински |
| то је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље з |
| стаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта ј |
| ав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p |
| тове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што |
| ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! |
| ошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство |
| и мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане |
| понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се ј |
| рав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бро |
| аблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Доб |
| ољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни |
| цко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки до |
| уза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну о |
| сом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, |
| лом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега исто |
| а какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то не |
| н зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељ |
| шире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и |
| тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак |
| слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му св |
| део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду |
| Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком |
| она, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангу |
| амо оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — |
| ако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У ос |
| се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни |
| што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и д |
| етка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је |
| идиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapter" x |
| ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигну |
| ве срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши |
| S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа пра |
| ...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Ман |
| овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, з |
| ол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да |
| фир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море |
| ма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по |
| м и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!. |
| ти и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А |
| као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, |
| ређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе т |
| уги пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{ |
| е до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа |
| и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељан |
| Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" / |
| вају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије |
| .{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би пре |
| е опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао |
| дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— |
| онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а такв |
| од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не паз |
| е!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> < |
| седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и р |
| се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, нес |
| м је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радни |
| звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, изр |
| ко као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а |
| е, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчк |
| ди његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе |
| нијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газ |
| кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити |
| неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</ |
| гару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и в |
| сам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја с |
| сао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, |
| Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> |
| оја је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава |
| ђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. |
| p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од ко |
| и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Са |
| ђања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је |
| шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слобо |
| ин, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава п |
| — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се |
| буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре? |
| у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиља |
| : на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве |
| собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда г |
| миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте |
| ћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северн |
| ане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с |
| пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кон |
| е пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више н |
| ла, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје доб |
| главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено З |
| ао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} М |
| ајзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си с |
| си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони м |
| ој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојак |
| S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег д |
| друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало к |
| се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не |
| к нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и исти |
| дећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева ти |
| аља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше |
| јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и з |
| а не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим |
| као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, |
| му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже |
| , демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!.. |
| стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p |
| а...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде |
| ошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, ко |
| сму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subS |
| ку, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохот |
| невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на об |
| е сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; |
| све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, |
| е, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма |
| ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се од |
| ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбе |
| нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најле |
| а шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — |
| quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада |
| амо очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена |
| може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим |
| умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину |
| а већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихо |
| ао неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој б |
| е пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће |
| ко, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у п |
| сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде |
| ш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и |
| водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике |
| unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окружено |
| нџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегенди |
| полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, зауста |
| а — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си ма |
| на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по ката |
| нађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо |
| ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! |
| ућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— |
| овине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја |
| је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; к |
| о.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попиј |
| испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траб |
| уга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа м |
| е његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и |
| есте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па |
| њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста по |
| роту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетн |
| вовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан |
| рном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубар |
| ми, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао |
| сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је |
| уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка |
| уго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки |
| ет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а |
| а се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са пове |
| остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да |
| арче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно по |
| е сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— |
| д иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад |
| вољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео д |
| живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скуп |
| i> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цр |
| , отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бу |
| де ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p |
| у Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понека |
| > <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Н |
| оче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ет |
| ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради |
| {S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па |
| на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешт |
| анчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ран |
| нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник с |
| } Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја: |
| оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лаги |
| и и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људи |
| а се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у |
| ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да |
| иш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш |
| даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после |
| буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на бр |
| етке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и забо |
| ује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!.. |
| помиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и приро |
| ет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству |
| е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му з |
| љбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем ка |
| Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, |
| а друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септе |
| очи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза не |
| ону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манул |
| ’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — |
| ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ћ |
| он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио |
| о дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} |
| ришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — |
| е као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте др |
| на још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за рук |
| ана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачућ |
| епотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти р |
| ти; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и прекл |
| оја је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и каз |
| Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ман |
| ћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што |
| г дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Усп |
| ином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је б |
| нај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, д |
| а да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! { |
| нтересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хам |
| далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, не |
| еирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, уб |
| о чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где иг |
| пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет |
| неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Раз |
| је и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао |
| гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и |
| ватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хва |
| згледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио |
| да је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт ка |
| би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на |
| сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели... |
| од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поре |
| е дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опе |
| куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преп |
| е носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом оглед |
| т ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је |
| но право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћк |
| и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зат |
| јаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је т |
| серима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Да |
| до што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих ст |
| зде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже |
| е зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?. |
| оче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да |
| ило; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно врем |
| вом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци |
| ру своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> < |
| ових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију |
| стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој |
| куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има |
| је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ку |
| јтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је прв |
| је курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради |
| рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми |
| ед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим |
| игаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на сабл |
| к крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Ма |
| — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш н |
| умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана отк |
| ом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— |
| е ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што |
| и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена |
| ио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бриз |
| А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може |
| ру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку |
| строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, |
| n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаш |
| тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> |
| ут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му |
| г швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, |
| о на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод д |
| , затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али |
| да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помис |
| грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада у |
| них силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних злов |
| ти и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аут |
| осадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басам |
| је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у |
| , искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из |
| тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да ј |
| полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама |
| и извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и |
| шко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва |
| био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико д |
| ше ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се |
| је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само |
| се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало сам |
| ша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, |
| него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати б |
| софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и |
| дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; |
| асно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, |
| } А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је на |
| чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па |
| је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала |
| дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — |
| сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си п |
| ид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприл |
| рај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна дец |
| д Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је |
| мљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али |
| певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то |
| друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењ |
| и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, к |
| е се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљај |
| јавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо о |
| овођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није ка |
| 95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!. |
| вљују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чу |
| ена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{ |
| лиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господ |
| младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="su |
| — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како |
| ру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљук |
| н аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће сво |
| ст међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не траж |
| арку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — |
| омбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то |
| ари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да н |
| шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза с |
| је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада упл |
| Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесв |
| силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причат |
| </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућа |
| ра, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је с |
| и, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиоп |
| ио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увл |
| ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, |
| љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледа |
| .. пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока |
| био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би см |
| ао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече |
| ах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешк |
| у понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} |
| опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет |
| овци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; |
| ест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три нед |
| им хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често |
| извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављ |
| неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на |
| в који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћу |
| лно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту стр |
| пише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре |
| срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — |
| .{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не б |
| о оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на л |
| улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у |
| рјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зел |
| ра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје |
| .{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; зас |
| или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лој |
| окојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду ваш |
| ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не |
| ио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и по |
| ушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала |
| ашане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. |
| из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџиј |
| језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујду |
| о.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо |
| иле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док |
| момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изе |
| гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не |
| о је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, |
| у и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трго |
| ами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на |
| мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће |
| Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане |
| ку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора ф |
| вац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ ни |
| из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао! |
| је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} На |
| изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му тр |
| деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!... |
| е ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зеле |
| нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само |
| ао и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} П |
| аше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васк |
| момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих дево |
| чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за х |
| кетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не |
| традан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико друг |
| рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за |
| ије сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не сам |
| да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако |
| који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се |
| о њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само |
| ста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Ха |
| увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио |
| ом окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Ма |
| гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — |
| /hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми |
| икад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заб |
| ј’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир.. |
| се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим |
| влија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и него |
| они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели ј |
| песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> |
| свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим |
| се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је |
| јих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над ос |
| {S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост |
| да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то |
| какуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и |
| ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и |
| едљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi |
| ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за |
| а сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руч |
| о прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А |
| <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— М |
| му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао ци |
| о да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!. |
| ам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки ка |
| а, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: кревет |
| те није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад с |
| и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а о |
| цама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки |
| ће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде |
| исли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чув |
| али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. |
| или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније б |
| и.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старији |
| ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка |
| ршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред |
| ад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и |
| Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фа |
| жини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала |
| цу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: |
| ...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и на |
| то си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће... |
| доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене |
| ...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако с |
| {S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, н |
| сати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и |
| овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити шт |
| набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој |
| м ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — |
| еднако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће јо |
| ропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле |
| пред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директо |
| — Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговара |
| рши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали |
| ди у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селск |
| а:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S |
| ре, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, ш |
| ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином |
| /p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом |
| рија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... |
| о га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је к |
| нути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте |
| у да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч |
| не, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозв |
| .</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— |
| Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајућ |
| качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кро |
| песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад |
| ази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ре |
| у, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSectio |
| „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које с |
| не и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу пе |
| е, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајк |
| чини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Оста |
| еклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује н |
| ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика |
| бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке |
| рошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче није |
| milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан |
| зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се |
| ањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње |
| ком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш дево |
| плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Он |
| ао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све |
| ко као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су ци |
| иле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и з |
| кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што ј |
| тена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило и |
| ледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb |
| си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као д |
| вдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за т |
| м, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо веч |
| еном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то п |
| а скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па |
| наш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" |
| сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и ск |
| нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би |
| његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну |
| {S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> |
| или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, са |
| борави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не ос |
| , сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Рато |
| асиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских |
| њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли т |
| а!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој а |
| , не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми ми |
| ре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: по |
| ји је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани А |
| и, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — зак |
| гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ос |
| уд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и |
| је.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је |
| песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у шту |
| у је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу с |
| укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи ч |
| је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро с |
| је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређа |
| .</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће |
| и, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, З |
| овораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то уме |
| да, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у завад |
| а најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а д |
| да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре |
| нови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже |
| често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло г |
| уштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале |
| тка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско ј |
| кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, |
| да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и пре |
| .{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то напи |
| оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно |
| донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина За |
| , много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у бл |
| би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и |
| је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команд |
| де да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и |
| и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> шт |
| уо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео |
| S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си |
| најем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пит |
| ону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из гл |
| у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице и |
| да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта |
| ко, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S |
| говора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Би |
| сталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раниј |
| врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на |
| оду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет |
| ну свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ни |
| ка и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред |
| да запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као |
| е Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} |
| ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Ва |
| е много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, није |
| о је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експе |
| — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <miles |
| мори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца м |
| а слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, |
| о би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и на |
| питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> рад |
| е...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као |
| ати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у |
| званом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера |
| а љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још |
| света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају дру |
| есени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никак |
| још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни |
| ашчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Зб |
| ријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он |
| е, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали ос |
| питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калф |
| шом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, о |
| м знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p |
| пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али |
| су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао ч |
| ња из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демокра |
| ила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука рад |
| {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75 |
| огим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увид |
| > <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа оби |
| ди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми |
| им почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за |
| }Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може. |
| чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна! |
| ти и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекл |
| и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа. |
| ушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па зав |
| а до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад п |
| д пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, |
| пиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кош |
| по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} |
| овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, збо |
| ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше |
| <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какв |
| а, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама |
| Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона у |
| тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вере |
| а чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столи |
| и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, п |
| а доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају |
| ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> |
| е кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И ник |
| омаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегн |
| зговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљаш |
| — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају |
| мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Ло |
| о нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала |
| азио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силн |
| е и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, |
| икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена |
| теља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није |
| потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку |
| ечи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде |
| Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друг |
| ени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и нез |
| ј посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} П |
| а Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане М |
| уче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је |
| ета, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!.. |
| га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекн |
| и године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, |
| ајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без |
| е погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није нал |
| у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу т |
| 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју |
| >— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p |
| .</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко |
| дрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацк |
| , а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапн |
| есен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...< |
| могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... |
| рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="4 |
| зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле |
| дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и |
| па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> |
| м инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с ко |
| e> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавн |
| чјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, п |
| и и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више он |
| арају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих |
| јни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње в |
| , а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на |
| м кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде |
| мија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, ес |
| мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јев |
| и горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Ле |
| > <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би у |
| .{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спациру |
| —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</ |
| адо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> |
| аст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!... |
| Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа |
| највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада |
| оворише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено врем |
| је!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако |
| <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг з |
| ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као неста |
| ли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> |
| <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на |
| је се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на |
| ако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави |
| о доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу |
| ама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратос |
| срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С |
| ио као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је ог |
| коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му д |
| пре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док |
| убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног |
| ој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{ |
| ’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> |
| </p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S |
| самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извла |
| анасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав ма |
| ад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али шт |
| о повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толи |
| .</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневер |
| у, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!.. |
| е нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним со |
| ро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света |
| едаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако уда |
| једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продај |
| коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оно |
| мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу |
| то их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном |
| тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како |
| а.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтив |
| м у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један так |
| тишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмен |
| и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{ |
| јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико п |
| е сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Поч |
| читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Т |
| они да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати |
| ћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или пр |
| се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тим |
| је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код |
| мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње уве |
| лен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, |
| Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису од |
| , нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Мани |
| домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И |
| ије се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено н |
| држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се леп |
| него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом |
| ог књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психо |
| погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као |
| о лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе |
| И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и с |
| ако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div t |
| еном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с |
| у пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се |
| ада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама |
| баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96 |
| а би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитиј |
| ју се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и |
| десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и |
| еје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, |
| ој тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако |
| ..{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљ |
| ила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Ман |
| ма; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка |
| наду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без кој |
| аједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мас |
| вештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— |
| зоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb |
| ћа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песм |
| ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилик |
| , да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пиј |
| ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без |
| /p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је |
| глак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Сп |
| ну!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не јед |
| ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} А |
| ушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} М |
| азар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, |
| ала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу |
| ши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Св |
| ала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </ |
| га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му к |
| дионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ< |
| 162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђа |
| одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти |
| у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тра |
| ару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зон |
| е је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко |
| лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео |
| звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — |
| анципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обичн |
| у је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, |
| даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n=" |
| едник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она д |
| о што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије |
| да поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писм |
| ка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а |
| ирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кућ |
| зноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћ |
| амфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад |
| номија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струк |
| она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> |
| евенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, бра |
| надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која |
| о неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је |
| прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдњ |
| оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она си |
| {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод в |
| га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чуд |
| ере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши |
| Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Ма |
| и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче |
| ља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не ж |
| ан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, д |
| ише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељ |
| олазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата |
| ет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и кле |
| јави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па та |
| лу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, не |
| кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био за |
| е није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни од |
| па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој |
| т и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном з |
| ед неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва |
| ију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек |
| сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Зам |
| гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како г |
| од њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у све |
| је с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших свети |
| опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад |
| Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити к |
| {S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S} |
| грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све |
| и од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почел |
| о много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су т |
| евјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} |
| {S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, |
| ова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета бил |
| еком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше |
| , за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг коло |
| рина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују |
| рицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и М |
| а све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморн |
| сти, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и |
| се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S |
| у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио |
| пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и к |
| ац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре |
| само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропал |
| о и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је ма |
| ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакл |
| њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> < |
| де је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво п |
| баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — стариј |
| тпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен |
| свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, |
| ке прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је |
| се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло |
| ронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се |
| кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трго |
| вију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} |
| е, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не пр |
| длог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се дев |
| о: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деве |
| Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, м |
| ања.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која |
| као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу |
| бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само |
| один начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, кој |
| љиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у ма |
| из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Ма |
| аће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и П |
| > <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега и |
| ефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима |
| о и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда |
| Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се |
| собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Ма |
| здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко |
| а оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто |
| е отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема |
| ко да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чу |
| е тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, |
| њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресе |
| ног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу |
| не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни |
| рили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Је |
| мијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафа |
| е!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га н |
| одан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим ко |
| сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда ма |
| дне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје |
| Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} |
| лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{ |
| има, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била |
| ше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке |
| је девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици н |
| тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најн |
| рата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће |
| уга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да ка |
| тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и |
| трине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини н |
| еђу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се |
| на најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразновр |
| же богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то |
| одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш |
| уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а п |
| утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се н |
| ролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне |
| ства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од ко |
| , па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове |
| n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пуши |
| е за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривок |
| урне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је |
| Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетк |
| и петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет о |
| ела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу од |
| најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао |
| шњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њих |
| етом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона |
| се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да б |
| апских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и се |
| — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пут |
| тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећ |
| напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, |
| истика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. |
| сећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трг |
| — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађан |
| ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио |
| ко, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за |
| женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама |
| је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкал |
| ете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је о |
| ачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем |
| ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> п |
| да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида смат |
| јем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећо |
| S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфиров |
| е потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке! |
| и, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове зе |
| дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, д |
| којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па от |
| свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интер |
| ојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна |
| ршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна дру |
| на и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини |
| , него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир по |
| кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш к |
| . да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџил |
| е и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију |
| убе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде |
| ли један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и на |
| тари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер св |
| дну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са с |
| ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi> |
| оји је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ |
| се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди |
| го удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима |
| ндара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а |
| } Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу ф |
| есно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му л |
| ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан ут |
| ају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела |
| јој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А зат |
| . — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу |
| а и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо пој |
| чи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је |
| амо мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} По |
| ним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type |
| е и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без |
| рову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није |
| и свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, њего |
| један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, |
| одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или ј |
| <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје |
| а тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу |
| све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, |
| фатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о гла |
| арно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по |
| аређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре в |
| илисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав п |
| опа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако |
| љали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфиров |
| и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин |
| дин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их вид |
| то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Ја |
| <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа |
| } Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Ј |
| а и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниј |
| се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу |
| би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек д |
| м огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год у |
| ујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво |
| ио је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и зап |
| вљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана |
| } Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод |
| ка је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од |
| ти да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала с |
| у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авли |
| знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво |
| она јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{ |
| > <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разгов |
| ра Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} |
| лим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам з |
| е њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама |
| рећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, |
| меш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, |
| ..{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> |
| а и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш ше |
| оз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше |
| е тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За |
| црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — |
| да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу |
| једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчин |
| ред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку” |
| и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше |
| играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Ра |
| гом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" |
| ја неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си м |
| ајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачув |
| шље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" |
| рло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је н |
| она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем |
| , који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| стор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба с |
| евди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане п |
| ше и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на |
| ађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је |
| а дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S |
| ошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађ |
| се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти |
| >А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држа |
| м, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p> |
| брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока |
| моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и |
| вљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше с |
| је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за воле |
| њено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово п |
| исати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непр |
| уџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSecti |
| али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису |
| писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш |
| те није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишл |
| еро и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један р |
| заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да ж |
| ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настав |
| ујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијент |
| аваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу м |
| ла слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље |
| пи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања |
| 199" /> <div type="liminal"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi |
| ескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које |
| епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — |
| олуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао т |
| озбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од р |
| ion" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ ч |
| и он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!< |
| било.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јо |
| симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички |
| или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред нек |
| ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, зла |
| иш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш |
| алио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго зан |
| зда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прсте |
| рећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>пр |
| ="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па |
| диш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиск |
| Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па |
| ше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, |
| о...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</ |
| ући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{ |
| , Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила |
| е Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} |
| с Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— |
| не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p |
| ашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} |
| угооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто |
| убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. |
| ђе...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорба |
| м!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p |
| се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана |
| .{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тргова |
| ко онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начини |
| ло да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Јед |
| па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — т |
| ачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— |
| иче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па ж |
| среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, |
| ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као ку |
| твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> < |
| нске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплаш |
| ек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја |
| шње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов |
| ено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује |
| знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на |
| пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто |
| икне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем |
| сале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,< |
| а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водо |
| екару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се израз |
| лно да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледа |
| снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свеча |
| у своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — ода |
| године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, |
| 2" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге |
| које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не |
| о, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био с |
| и пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче повазд |
| са, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури |
| морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расе |
| ил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умеша |
| рилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење! |
| аже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усх |
| ије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и ч |
| сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталон |
| је и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога |
| ви, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим |
| та је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља |
| ила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био |
| им улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта |
| иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је |
| еве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких |
| као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избр |
| престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што |
| било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је н |
| штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега то |
| ветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и |
| омукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изража |
| тртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само о |
| да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти т |
| јатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре све |
| Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због он |
| млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек |
| у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quo |
| шикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „леп |
| ромине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практикант |
| ило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и з |
| ди и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди |
| > <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је пост |
| , вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна заш |
| се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мис |
| о ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле н |
| х уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду |
| са Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mileston |
| тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још бо |
| де.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио с |
| ја”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: |
| и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник ем |
| о лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао |
| су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтел |
| д куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносил |
| је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S |
| ечима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако |
| ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад ви |
| ге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{ |
| сле сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало по |
| ни обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој коман |
| !...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питуј |
| !{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, к |
| је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао свој |
| че, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мој |
| д сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас на |
| и <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевд |
| ло се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ре |
| ата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, |
| не топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право то |
| а</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па н |
| , наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо |
| ели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, и |
| ..{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфир |
| Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — разде |
| орбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом |
| ок је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста вољ |
| „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију |
| е моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ д |
| , рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје |
| андидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушнос |
| допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло че |
| — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж |
| талачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју д |
| о ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> |
| чи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девој |
| цом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће |
| у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чуј |
| о тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се |
| ане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. |
| на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфир |
| коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисав |
| ка се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се уч |
| {S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би |
| науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг т |
| — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавај |
| то си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше |
| несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и рези |
| а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета т |
| а разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од |
| аборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — т |
| d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се |
| ВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један м |
| ористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, |
| а миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па |
| и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у па |
| брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му |
| ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да до |
| дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али |
| а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си |
| ре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију |
| n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у ис |
| рио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, д |
| ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника! |
| , хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је ре |
| зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за |
| прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <h |
| , поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је о |
| !</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде пр |
| и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме |
| давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају |
| поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадал |
| е ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, |
| сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се каса |
| ну казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побоч |
| ђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту |
| воју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује ј |
| ође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка криш |
| о нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, п |
| да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сук |
| ојом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и о |
| оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...” |
| се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али |
| више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„поб |
| ко није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено. |
| ако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирс |
| садашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и |
| о оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно ј |
| е ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тргов |
| ужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-б |
| А СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младеж |
| о што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што |
| аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Ш |
| послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рек |
| орбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да б |
| ш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос |
| мет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књи |
| тво.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одго |
| човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’ |
| „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си нема |
| крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...< |
| ди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грч |
| тнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зо |
| стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се |
| ори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? з |
| ерсо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је до |
| ло после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах о |
| се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор- |
| и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све забор |
| и где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма |
| м и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа |
| Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: |
| ешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Га |
| леда у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, |
| з махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопара |
| </p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> |
| .</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандреј |
| </p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две год |
| скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>. |
| ну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког |
| викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно |
| ани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је и |
| рај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не см |
| чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога |
| ога сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управ |
| дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлу |
| дари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, та |
| ити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио не |
| мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а ско |
| ивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што |
| Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шег |
| а, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му рабо |
| и ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи ш |
| и су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће д |
| ана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој он |
| припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је с |
| могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити на |
| дили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и д |
| само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а в |
| ула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при про |
| вно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и тр |
| и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу не |
| ас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? |
| није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није т |
| ло.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, |
| добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна по |
| па, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна ја |
| у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силн |
| {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ м |
| i>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји |
| Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни |
| — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци |
| знаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му |
| латки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну киши |
| огледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налази |
| го ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светс |
| бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, |
| аквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамили |
| гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — |
| — Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А та |
| а дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S |
| — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, с |
| убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Прат |
| е, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели |
| ражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, х |
| ење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти |
| м јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ј |
| арафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче |
| си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</ |
| ли сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој годин |
| ајрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са сво |
| тареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што |
| и, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{ |
| им суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад |
| мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не |
| идљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било ш |
| и трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузм |
| као се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задово |
| мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је |
| <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— |
| и, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз |
| Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у |
| а ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од |
| <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо ч |
| !...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, з |
| ијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке там |
| > <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комши |
| тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> < |
| ?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p> |
| какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока |
| ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само |
| : „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама |
| крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам о |
| , хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и |
| ринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha |
| хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му |
| о потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Ма |
| /p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет не |
| дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим |
| о јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно |
| — ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорба |
| </hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (ста |
| дну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд! |
| је било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцарац |
| што зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збор |
| n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испр |
| ће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ла |
| лике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете. |
| их ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} |
| } И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хе |
| ченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче б |
| i> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша |
| Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, реч |
| опашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших |
| {S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако |
| а, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвок |
| акорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој ро |
| а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће |
| ећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и зај |
| го нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остаја |
| то му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак |
| у и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p |
| еки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће |
| д су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуни |
| о шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S |
| туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у с |
| што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се |
| е! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, шт |
| аг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S |
| ца. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегенд |
| } А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и |
| у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџи |
| ку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу |
| ет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” |
| недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој со |
| е пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, в |
| , бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта |
| друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће ви |
| ди да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и ка |
| анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црн |
| кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, |
| кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, |
| е.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто част |
| , реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе |
| , а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина м |
| а запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћ |
| у сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само же |
| е да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћн |
| на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни л |
| тра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђо |
| S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка |
| све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па.. |
| лис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, р |
| о си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ |
| иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, |
| екир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азб |
| траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине сви |
| на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ен |
| овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него б |
| о деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „ |
| црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p> |
| ћан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} |
| " /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у |
| жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем |
| терија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а |
| акој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си |
| аји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — в |
| на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијал |
| да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, н |
| једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је об |
| и ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Тас |
| и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута р |
| уги ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Зд |
| д овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb |
| сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але.. |
| Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и |
| иче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, |
| оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама зн |
| {S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, |
| татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</ |
| питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш |
| p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели |
| грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и |
| урвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљев |
| лажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе |
| ирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да |
| иби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — |
| S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и јед |
| аве до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Ген |
| аф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш |
| — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим п |
| стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па |
| реме...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — |
| ећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прс |
| ришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> |
| а чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га доче |
| с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и зве |
| би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, сам |
| ! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече |
| > <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје тре |
| ишто полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај |
| винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</h |
| оспода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први н |
| затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава ч |
| прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од на |
| S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не |
| >— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитра |
| ="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем т |
| то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу |
| ! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зон |
| понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже р |
| и?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџи |
| <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како сме |
| } Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају |
| где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осе |
| и је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже |
| нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то с |
| и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто |
| то мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, к |
| мена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна как |
| о што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у |
| е продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштери |
| за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што |
| крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi |
| е гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију дру |
| ад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, |
| д ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, |
| свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но < |
| зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div t |
| башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ј |
| кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разгов |
| ведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није |
| i>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор |
| . {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино |
| {S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајк |
| ељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врат |
| етресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из |
| животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније |
| тео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и пост |
| У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикн |
| зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, н |
| две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава |
| шила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво шт |
| , да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Ост |
| ица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод |
| а, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S |
| /p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко вр |
| па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пу |
| Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивај |
| си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све |
| хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје н |
| кирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуств |
| и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то |
| одан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, н |
| а, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај |
| а на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвар |
| ’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти к |
| ог вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад |
| говачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, п |
| ива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — |
| >— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за т |
| .{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре при |
| си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и |
| гооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с м |
| ео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу |
| е мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге к |
| вршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџум |
| и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику |
| Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, ста |
| главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душ |
| и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Св |
| капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се к |
| ди — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред деси |
| де то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем ча |
| и милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате |
| итујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође леп |
| алиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и поле |
| рисети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу нећ |
| и Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јун |
| то’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама |
| ашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме сн |
| вно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што |
| тио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско |
| у својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине |
| е или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћај |
| — Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по |
| лаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p |
| ке свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све ње |
| екају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни |
| ј се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху ниј |
| а њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује к |
| n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јо |
| о „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, заустављ |
| се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, у |
| бине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухва |
| видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку пес |
| е због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у |
| Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зва |
| граше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и он |
| то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом |
| , вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца д |
| и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и |
| ио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а ш |
| рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свим |
| ену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја |
| ве насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вре |
| ичу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јо |
| си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си бол |
| Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да |
| је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по ч |
| ишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена у |
| рижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на |
| ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да т |
| а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прил |
| реса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о жени |
| , смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Ка |
| јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љ |
| Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиж |
| већа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа |
| укара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је с |
| ирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до |
| си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека |
| су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маш |
| !” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} |
| бијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а |
| је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и |
| ко је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, ко |
| у и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да по |
| томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су ј |
| ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с не |
| е, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој |
| примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове н |
| неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што |
| што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога то |
| е, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто |
| : једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а |
| памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну чове |
| , што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi |
| долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и ј |
| <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, шт |
| оговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и позд |
| си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доно |
| анствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само |
| оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а кад |
| спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита |
| нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до |
| о неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него |
| инило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на ве |
| . — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој с |
| ке звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели мил |
| n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— |
| <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш сви |
| даја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни с |
| је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на теж |
| а, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни нај |
| зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лош |
| а десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се н |
| гну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш |
| ије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка До |
| не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Заш |
| на није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, ш |
| Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико |
| каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога |
| гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем |
| ју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне и |
| од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га |
| терао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет |
| гове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко ј |
| е!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</ |
| једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује |
| срдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div t |
| ндрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што т |
| рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво раз |
| ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е |
| К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> |
| јем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели св |
| где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни г |
| изору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и |
| ра пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас се |
| се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће б |
| а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, з |
| Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене |
| и и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, крену |
| влачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не |
| } Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уост |
| и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он |
| повао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато |
| накрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дозн |
| оји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на д |
| визије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи к |
| дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се |
| шима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који ни |
| знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добиј |
| неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве |
| ице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; сам |
| ржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и зами |
| >И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се уч |
| сти све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгиј |
| нопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбри |
| паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сил |
| , помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да |
| > <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљ |
| , оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закон |
| па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чин |
| е и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се д |
| у испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, пр |
| ане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло н |
| упи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келеш |
| род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> |
| м тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је це |
| ушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није ник |
| оше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила |
| аде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми госпо |
| дају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p |
| лага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним нога |
| скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуш |
| е види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре |
| ад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав пос |
| аји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си |
| рчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жанда |
| им великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, |
| е свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцелари |
| {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да ниј |
| јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — |
| е је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Те |
| и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа |
| ти.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у каф |
| сара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња |
| си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ |
| краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; |
| рави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледан |
| огу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можд |
| .{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакш |
| ана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милил |
| > <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А |
| наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> < |
| {S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пуш |
| м матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме |
| а ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу |
| ратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и |
| у, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздан |
| место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко |
| тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по |
| имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. |
| један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући |
| ктикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским по |
| тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око |
| и такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћ |
| а рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу |
| умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше |
| е у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине б |
| и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледа |
| ори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње клас |
| Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевд |
| аучија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?! |
| ане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући п |
| ћи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се |
| ој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ног |
| очитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава |
| каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type |
| олну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и ви |
| не.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Ман |
| , да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са ша |
| S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у |
| слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој по |
| S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћ |
| убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! { |
| то ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</ |
| ата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вик |
| , дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће з |
| } Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели к |
| !...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не с |
| hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти |
| ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће конд |
| га и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, |
| ће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица |
| {S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па |
| памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти |
| , белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{ |
| и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада |
| а може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ћ |
| ке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> |
| во ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи |
| му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па |
| } Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треб |
| трпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те н |
| ока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И |
| иво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Т |
| -Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> |
| ма чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, д |
| шила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Та |
| е му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, не |
| анчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, |
| и и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, |
| а и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{ |
| не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чег |
| ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова |
| иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> < |
| ње и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч... |
| ти, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си |
| жно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне ал |
| -Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино он |
| је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вин |
| на не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи |
| сећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падн |
| ш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— |
| м ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год |
| но и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да т |
| поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш |
| ти и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писар |
| ристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко |
| веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не зна |
| ета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па те |
| епобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка |
| грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак |
| и се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када пр |
| мбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће л |
| а први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба |
| оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у |
| талима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?! |
| а као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катар |
| Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође у |
| главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, је |
| викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим |
| ћим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужно |
| </p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утис |
| — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук |
| дрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ б |
| ubSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{ |
| ћи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и |
| о ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И |
| и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за т |
| и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца |
| олела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о с |
| тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по |
| ипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему ј |
| пет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености њег |
| капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућнос |
| рташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спу |
| шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин п |
| ј самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна к |
| би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се д |
| у причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; би |
| жи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезб |
| да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог |
| љиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради те |
| јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).< |
| ао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мир |
| о. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако |
| сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непо |
| је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорб |
| се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила |
| илега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Ха |
| зи да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу |
| ише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — |
| све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="1 |
| даље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— К |
| е ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а т |
| .{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} |
| тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та |
| !{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго! |
| ашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте |
| b n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, |
| Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас |
| и не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми |
| радфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енгл |
| b n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, |
| ј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} К |
| есам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} |
| се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мише |
| иви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоћ |
| га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој |
| патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погл |
| е било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!.. |
| {S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! { |
| ратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане ј |
| ер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зон |
| још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!. |
| ет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; |
| о <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потс |
| еће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> |
| обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> < |
| ..{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да ви |
| џи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је |
| Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По ч |
| а искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остан |
| а много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим |
| — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— М |
| побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi |
| ?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погл |
| еше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња |
| за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{ |
| намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</ |
| н, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> < |
| Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из |
| ...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради те |
| би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па м |
| сеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас бел |
| .</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да пон |
| S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако н |
| очим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, < |
| себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.< |
| а имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала |
| а имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа са |
| зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак |
| предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, т |
| > <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па |
| мотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе |
| аче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну |
| ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они |
| лиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, шт |
| их трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, |
| , али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чеш |
| јка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а |
| аројка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу са |
| ра пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-е |
| е је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S |
| ци, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Зам |
| te> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи ро |
| ећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Пот |
| ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како |
| почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, а |
| је, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, ни |
| Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти г |
| ј можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и прича |
| старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу |
| ког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У |
| „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ка |
| м, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; тр |
| .{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју |
| а умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и |
| телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навука |
| овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, п |
| ем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за с |
| разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дете |
| едњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале |
| ли, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то прав |
| позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо |
| ешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, |
| ама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У |
| о да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ману |
| еш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и ко |
| а си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кар |
| и да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну |
| та-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долаз |
| } Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђи |
| же да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијк |
| што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа |
| шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинил |
| нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мисле |
| а Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саб |
| аки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си |
| леда, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје т |
| ам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мисле |
| На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би п |
| , оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко ис |
| а дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аске |
| се увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и |
| а, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила б |
| х великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци |
| то је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поз |
| очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, |
| ст, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама |
| {S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, кој |
| р он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде |
| анио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели |
| игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грл |
| ажи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај |
| ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обичн |
| о што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само |
| не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко св |
| било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога |
| приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па |
| а руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” |
| ојих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку |
| унији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка уска |
| ава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се п |
| у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да |
| преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе г |
| и овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и гос |
| ук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан! |
| докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост.. |
| д ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, |
| ранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њи |
| али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан |
| м хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богат |
| ака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређен |
| акције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор |
| страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом. |
| у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{ |
| а, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их пон |
| викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и |
| и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дан |
| ђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро |
| а дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и |
| } Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> < |
| разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом |
| А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади |
| т стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој нев |
| њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла |
| а какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њ |
| гавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" |
| д није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек ма |
| су баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дал |
| диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по |
| к не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} |
| сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији |
| и сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, |
| вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Да |
| раћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и |
| ео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако |
| она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне |
| падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перу |
| исаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не х |
| ете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се прашта |
| а.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљив |
| А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорба |
| е што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у при |
| Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо |
| /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се сам |
| , није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која |
| еним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, к |
| ке жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само д |
| ве мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој с |
| <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно |
| то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, час |
| ј тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S |
| ј господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је чове |
| ирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака |
| ка клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак |
| , и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зе |
| рија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепе |
| ад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала и |
| нчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислил |
| и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно |
| S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџ |
| рзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Сврш |
| тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест нед |
| анулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то ј |
| помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар |
| р се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо ви |
| атомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: |
| некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и им |
| ка се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и |
| аџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</h |
| а девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" |
| лико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” |
| запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за пут |
| ласе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато |
| ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је |
| о полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже |
| д њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit= |
| атка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поу |
| увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Зам |
| се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара |
| зека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, св |
| могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</ |
| и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки |
| о Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слик |
| које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер |
| ..{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си још |
| на, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} |
| у бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане пути |
| х.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је |
| мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, пров |
| снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та |
| .{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и |
| вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога с |
| но да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Тас |
| как, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојк |
| <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан изм |
| штене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у кол |
| а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сно |
| тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари За |
| ажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли |
| од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље |
| , зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, |
| мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно |
| е, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је со |
| дно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва ср |
| неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врап |
| вима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се |
| дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а |
| ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски х |
| се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакши |
| лико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака. |
| аји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по |
| остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не сас |
| .{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ |
| после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да |
| све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p |
| ло да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту и |
| ло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али с |
| девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак заврг |
| на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пров |
| у стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко |
| ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x |
| рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, |
| ло и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, ка |
| смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Ко |
| уку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} |
| атички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротињ |
| {S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали |
| ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много повера |
| иш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, |
| S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самари |
| маше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја т |
| упи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча! |
| >Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} |
| што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело |
| шњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, |
| </p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и |
| лађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудн |
| да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка До |
| ко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао ни |
| хале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, |
| ивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће б |
| тикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварни |
| , весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више ње |
| довица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по ча |
| не?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, бо |
| Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје |
| присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи |
| на летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече |
| /p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... |
| /p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, в |
| ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{ |
| аш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи! |
| много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> |
| да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећ |
| авамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што |
| , неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, б |
| х, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S |
| ин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Лел |
| — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су м |
| еје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори |
| S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си проче |
| даје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју |
| да преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{ |
| каква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори! |
| — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст у |
| а селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си. |
| и, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ет |
| речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на д |
| ву и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — |
| S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трг |
| на, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала |
| </p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће |
| : ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка |
| та је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, |
| а је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!.. |
| >— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p> |
| > <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива т |
| сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари |
| ас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> < |
| бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године један |
| нуја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — |
| , — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако ис |
| а, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, ве |
| p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамн |
| емам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!. |
| у цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — би |
| аршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто |
| на крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо з |
| ..</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу |
| заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— |
| оже да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и |
| ине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање |
| е, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се поми |
| л’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> о |
| ки!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!... |
| сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке |
| мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече До |
| варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и |
| керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљн |
| чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" / |
| ир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...< |
| , па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека |
| ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како |
| аф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочека |
| а ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску. |
| си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— |
| ишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} З |
| ” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напу |
| истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!.. |
| у!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се т |
| ослове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и сме |
| !...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђор |
| о чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше |
| „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујут |
| Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, |
| жи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...< |
| скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад |
| давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и |
| звана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта |
| говачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се |
| ашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S |
| им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају м |
| калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” |
| зо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да т |
| чно да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, к |
| ретресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада да |
| то рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска са |
| одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не |
| томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се |
| е, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по х |
| да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да г |
| н, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлаз |
| си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, |
| ми им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „До |
| сто и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, |
| е су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, д |
| ини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</ |
| воре своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обе |
| n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} |
| ујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, |
| тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да |
| едефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи |
| А ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мал |
| запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљ |
| е била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и д |
| неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем то |
| а у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити |
| ј се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију с |
| се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, ј |
| ЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били прир |
| t="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочит |
| се, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, к |
| <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав в |
| од његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фан |
| ”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар |
| јутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели |
| коном из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео |
| мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-а |
| Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само пр |
| пшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада |
| улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некад |
| њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки сво |
| ко са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} |
| мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, б |
| ивали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је н |
| он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, |
| јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било |
| {S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све |
| на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као д |
| д човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме |
| а не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако |
| и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим ху |
| к, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана вран |
| а се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сироти |
| а говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по он |
| зија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на М |
| 33" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах на |
| в сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини |
| S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слик |
| о разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твоје |
| баџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, |
| квим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако |
| >ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво |
| ким кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу д |
| <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} С |
| и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све би |
| је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви зв |
| , и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} О |
| амно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику му |
| е лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до |
| Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Д |
| ма: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и св |
| ју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпоче |
| {S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се т |
| е било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам |
| ка имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „ |
| S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „ |
| иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго на |
| све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и |
| е и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с |
| ед десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи |
| о чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непо |
| у сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на на |
| ху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; им |
| они се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет |
| рце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане д |
| ш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куч |
| еву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешт |
| /p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, ш |
| нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и |
| ар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају бел |
| ...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше г |
| шком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављу |
| иклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у св |
| није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће би |
| да.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гаки |
| прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, |
| дина била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих че |
| .{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда о |
| {S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад ј |
| ћих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... |
| лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „о |
| душним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и |
| се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи |
| да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф нема |
| екога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма |
| апуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се |
| воје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се |
| ла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку |
| тају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Ен |
| о папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесум |
| повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег в |
| а и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на ж |
| на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет В |
| S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да примет |
| памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи |
| знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете |
| ерке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Как |
| раји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане |
| ну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу нем |
| прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи |
| ирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један |
| блице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две табл |
| писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која |
| погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на |
| и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама |
| и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућ |
| ећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је забо |
| глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори |
| ука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удав |
| стити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па |
| ућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују |
| "94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али по |
| у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега |
| ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи |
| на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Зам |
| по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} |
| ио радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао |
| ак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, реч |
| нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај |
| ушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом |
| бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с |
| , рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој са |
| и је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, р |
| чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир т |
| нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а |
| вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају |
| шитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућ |
| си фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зо |
| два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио |
| и његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n |
| сем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина |
| долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су в |
| — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и п |
| оздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечег |
| и даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, н |
| p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира |
| р свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености |
| Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, |
| вако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{ |
| је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, |
| на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у вој |
| амфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича уг |
| и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да |
| pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футр |
| е...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Теде |
| пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} |
| јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шу |
| итети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђ |
| подској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и |
| и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помал |
| мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и сла |
| у, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али |
| а за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју |
| радије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледа |
| ој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је бес |
| Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдоки |
| освадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манула |
| исли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у ком |
| и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се |
| на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после |
| од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџи |
| ре мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на |
| лу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је ра |
| атно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато |
| , која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, при |
| а би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек она |
| огледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморни |
| ла, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула |
| ољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је |
| ; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у пес |
| же лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мал |
| е сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није |
| , бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најр |
| им, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек |
| , правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, ку |
| ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што |
| јку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само |
| тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... |
| ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и |
| а, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — т |
| били се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи |
| еле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quot |
| ам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбо |
| е да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а |
| Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети |
| фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и проту |
| н или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и де |
| га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: |
| <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ |
| — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана |
| ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећ |
| јстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, још |
| ..{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу м |
| у и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </ |
| е бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и |
| чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кућ |
| е око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај |
| евојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг |
| ема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној |
| гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог кур |
| >Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код |
| мо зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају |
| -Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад г |
| итају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле ирон |
| угом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест |
| ем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С |
| ане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да |
| ња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, г |
| и вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, г |
| м стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, и |
| , од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би т |
| оје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех стр |
| -Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} |
| .</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који а |
| готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је з |
| у зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p |
| срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— П |
| а, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста |
| а на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...< |
| је човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то ј |
| а, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а |
| их, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на вла |
| е! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу |
| ћ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — ш |
| о за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми |
| ф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашће |
| И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете |
| S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и |
| .{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете |
| ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А |
| ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и |
| а!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за млад |
| е освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пр |
| ат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам чо |
| пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију |
| ју, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он при |
| м ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дерт |
| мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да |
| вио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет |
| ” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста м |
| ти и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне |
| е Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — ре |
| б’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поуба |
| /p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q |
| песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q |
| у тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна са |
| иноћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И |
| а имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по |
| .{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, де |
| чила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдис |
| е:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муш |
| ре, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S |
| ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пц |
| ија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p |
| плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убије |
| тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, ни |
| не са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није кри |
| зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> < |
| .{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви в |
| да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме в |
| још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и |
| збије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, |
| а пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази |
| у мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли ј |
| савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div |
| исто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вук |
| аздинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога шт |
| разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши бур |
| умних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и |
| ја и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу |
| чи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb |
| не, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није мно |
| риповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела |
| ча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично |
| ије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од о |
| та им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их |
| же, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, диплом |
| бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Ма |
| у глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зон |
| ија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— |
| ре, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} И |
| ли га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: |
| нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако |
| го ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборит |
| /p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија |
| ине, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропаст |
| Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни с |
| вносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како |
| е бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социј |
| вари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио |
| се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да |
| воје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је д |
| ло огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до п |
| ајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; |
| е извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опе |
| ку, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види |
| е истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сад |
| е и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачко |
| /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решет |
| ло по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташ |
| еданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била п |
| n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Бе |
| онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mile |
| пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково шт |
| и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milesto |
| екције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске |
| је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде |
| ој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу. |
| а!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен |
| о питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каж |
| само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни |
| фина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту сед |
| а муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сув |
| ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће |
| ри, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает! |
| ачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, не |
| си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — |
| е ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— |
| Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Ма |
| несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе уб |
| ајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Има |
| <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој д |
| си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, |
| жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и |
| Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад |
| лазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да с |
| збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти м |
| знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је ч |
| /p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, |
| еш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ј |
| у крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те. |
| рговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, кој |
| Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’ра |
| шана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— |
| деја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, ш |
| , ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да т |
| ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно |
| !{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? |
| } Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник н |
| црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, |
| <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо м |
| главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред |
| /p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери |
| p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара |
| не од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ник |
| те, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S |
| да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та |
| , не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча |
| ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} |
| а ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — |
| да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapt |
| лого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — |
| одаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Зам |
| </p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p |
| лопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, |
| е, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три неде |
| лим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женског |
| ке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севд |
| ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> |
| зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у |
| subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у пакле |
| је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да |
| pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом н |
| вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само |
| једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стоја |
| пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — ка |
| Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим |
| рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којег |
| око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi |
| ко је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је п |
| ристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрч |
| ne unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</ |
| >Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — от |
| и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако |
| лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p |
| фтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје |
| За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све |
| е, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Та |
| ... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рам |
| је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!. |
| . — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђ |
| не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!. |
| о Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу с |
| S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и ск |
| а сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџи |
| си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре |
| врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не мог |
| </hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну |
| <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, уб |
| атак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тр |
| Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" / |
| а као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, |
| да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестај |
| ко неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче |
| рала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно |
| оравити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону |
| да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се о |
| њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па г |
| >— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендису |
| ће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... |
| — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је |
| а се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> < |
| а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, |
| у мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али |
| џи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на на |
| повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или |
| гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силн |
| ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затвара |
| резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за в |
| Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још |
| и, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, ис |
| м <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш с |
| > <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, дем |
| > <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургу |
| о каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одла |
| да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали |
| гред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавањ |
| извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија о |
| ка вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} |
| >Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша |
| шиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и |
| одина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зн |
| ши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за |
| е нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размиш |
| дам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се |
| } И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: и |
| е девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како |
| Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отиша |
| ој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече |
| > <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нем |
| е младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз |
| долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n=" |
| .{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Б |
| аво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко |
| и и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на ј |
| чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона |
| алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} До |
| и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбр |
| и синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким наг |
| саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог |
| ричекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир пр |
| а, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидај |
| полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује ч |
| а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг засту |
| ма викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом ст |
| ви и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!. |
| га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа |
| дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па |
| сли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — в |
| ракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока сва |
| наца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналис |
| и се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке ње |
| ку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетк |
| прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, |
| смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; см |
| задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле с |
| свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно п |
| разила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хв |
| ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и г |
| а тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је |
| ка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје ку |
| једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махал |
| веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друг |
| не Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само |
| јку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Уд |
| па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави |
| {S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> < |
| виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла- |
| атко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — са |
| а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече понос |
| ету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти |
| задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужиј |
| — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — про |
| а кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} |
| да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу |
| >— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врат |
| -девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: |
| {S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си ј |
| у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто н |
| , висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има.. |
| Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо сел |
| — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> |
| па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удав |
| си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнут |
| си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те па |
| , бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, |
| е њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа |
| е кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласил |
| и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после |
| орака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење |
| то што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорба |
| Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана |
| Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око ње |
| и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква |
| је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдо |
| угог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, |
| е се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, н |
| а мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још о |
| р имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што са |
| м, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није им |
| е своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да |
| ати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, ал |
| ријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони не |
| у: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, |
| о у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полак |
| па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече |
| посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах |
| e unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени |
| кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради |
| , уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини |
| хе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало до |
| и заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, мног |
| оручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане |
| до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јели |
| ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и |
| све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам ст |
| стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај |
| д једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечер |
| S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи неш |
| хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га |
| у није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играч |
| ; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунил |
| То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су ча |
| .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара |
| ољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално уз |
| не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је по |
| ребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишље |
| иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака н |
| а, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица нео |
| само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горк |
| ло.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина цел |
| спало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те ста |
| ти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир ниј |
| .{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А п |
| али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шес |
| е као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, |
| нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не зна |
| е се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја с |
| ако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — |
| ко богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се н |
| ше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>За |
| уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана |
| скије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посме |
| тне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а |
| јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није |
| као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих |
| ш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, к |
| о што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — |
| ва да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборав |
| пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како |
| е захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе |
| <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала |
| ђење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгл |
| се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— |
| ица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је |
| ња, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље р |
| рка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> < |
| бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа |
| ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа |
| није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надуг |
| е погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко |
| рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљ |
| с, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти кал |
| ш већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко |
| ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија... |
| , ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео. |
| ква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, |
| есам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена |
| Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како оби |
| : „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, уп |
| елога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило |
| “, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасниј |
| ује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га |
| требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љу |
| био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи |
| а ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачо |
| к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а с |
| има не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћ |
| тао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо неж |
| ..</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребаци |
| богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нит |
| махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му |
| анчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то н |
| } Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни споми |
| лији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од стар |
| е давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, од |
| ајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме са |
| упило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Ба |
| свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовре |
| аше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’х |
| једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у весе |
| ти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, |
| антног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога |
| дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погл |
| надила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она б |
| ла ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као дево |
| <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита |
| то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду це |
| } Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да |
| ре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, |
| мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бриз |
| — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па с |
| шта није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пе |
| решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што |
| е удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?.. |
| љи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ д |
| теља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се |
| фир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, о |
| бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадо |
| ...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки |
| — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> < |
| ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у |
| <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће |
| а на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зон |
| чала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</h |
| ндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно ка |
| ледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чо |
| ти!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо с |
| држали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврт |
| де се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десил |
| {S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу |
| њим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер |
| адио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S |
| !” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да вр |
| апред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно |
| же поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девој |
| си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће п |
| ета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црн |
| скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’ |
| мам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> вод |
| сположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да г |
| /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих. |
| мфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклиј |
| мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?. |
| вдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и |
| овора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још |
| пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ра |
| већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно б |
| шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, |
| — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају |
| прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у гла |
| се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно |
| Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућ |
| т, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће д |
| се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и |
| ранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфиров |
| n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, |
| ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Кали |
| — Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, |
| није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући |
| >И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она п |
| ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђу |
| дремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, как |
| вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му споме |
| другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње ст |
| удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је |
| иже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се |
| брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и пр |
| ишта.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли |
| ћуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају! |
| на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грд |
| ежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си |
| ао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него д |
| ..</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и |
| ом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Так |
| иром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} З |
| и: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељан |
| !{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враће |
| ешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} |
| и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне |
| да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, |
| ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али сваки |
| ашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пр |
| а — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су |
| >, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што в |
| компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, к |
| а кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирн |
| хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, |
| ли сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку пор |
| на гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.< |
| S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад |
| свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође р |
| чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми че |
| све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснији |
| лиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Ден |
| кнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећ |
| плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој |
| ћо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!. |
| е туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца б |
| су руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — з |
| е, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и |
| је пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају ду |
| ују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела |
| буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу |
| нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у к |
| сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} |
| а, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи из |
| оја га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак |
| уд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу св |
| си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори |
| атноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху љу |
| би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само јо |
| еђаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га |
| од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа |
| !” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нем |
| опадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега с |
| и преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је |
| Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S |
| нално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем про |
| мао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то с |
| ...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p |
| се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетиш |
| х.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у то |
| ; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога да |
| ојима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је |
| ш кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их ча |
| ивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једна |
| , прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим |
| несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, |
| творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно ш |
| и, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и |
| — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... |
| шли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као |
| само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Неде |
| а и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с право |
| љутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да |
| — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира к |
| 1" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је |
| е, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кро |
| и већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ће |
| распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног на |
| ико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био |
| ашана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „ |
| ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им над |
| посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с |
| већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ |
| — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни |
| ="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се с |
| .{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад с |
| и Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куч |
| унисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Ста |
| од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник жи |
| е био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, ј |
| е више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећ |
| целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако |
| ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана о |
| уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и |
| да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Ма |
| И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и к |
| више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само |
| па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Је |
| што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} На |
| !...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узме |
| сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> |
| uote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, |
| глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је |
| гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они ј |
| вом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда с |
| тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах |
| је се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у ко |
| о што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-маха |
| заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p |
| сило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта |
| ада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и н |
| мотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} |
| .</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се ж |
| руго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њен |
| вце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим чита |
| и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио |
| ти је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на п |
| к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било д |
| ла дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу ц |
| , спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је С |
| ом венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, |
| Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре |
| ам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —< |
| а,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче, |
| <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l |
| ; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> |
| и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, |
| од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и о |
| и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој |
| то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, |
| исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шт |
| {S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све |
| зом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост |
| винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и |
| е имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би |
| женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, |
| е Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још ч |
| ле, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељ |
| {S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако |
| а помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење |
| а дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само |
| адити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Бео |
| њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, дод |
| е у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред |
| ав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад г |
| ти.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се над |
| ло, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дош |
| рилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Ка |
| сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и |
| мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, мол |
| о само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!. |
| аестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једућ |
| је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: |
| ог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и |
| }Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кри |
| p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и |
| рбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек |
| џи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и па |
| ј приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она |
| шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све ш |
| } Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, |
| нила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се н |
| ак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оруж |
| идела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није с |
| и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одм |
| .{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, |
| ..</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испи |
| ом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од |
| сла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две послов |
| а шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за д |
| шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да |
| ато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али ј |
| Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији |
| то се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба |
| о се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остал |
| Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и од |
| шио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу и |
| је играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како |
| <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{ |
| p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога |
| а мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се в |
| ритици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске ж |
| је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни |
| а човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна с |
| ће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане |
| ва таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном |
| е раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом |
| да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем |
| о, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту пес |
| али: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Гр |
| наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поруч |
| о многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директ |
| о је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му |
| није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, |
| у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре |
| мак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, ни |
| се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, д |
| А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, док |
| ана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крен |
| зле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у ов |
| осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Род |
| погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у такви |
| љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, |
| оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити |
| свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, |
| није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и |
| , али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Је |
| <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамот |
| рану.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас За |
| i>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јо |
| помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен деф |
| ује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</h |
| дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао к |
| е сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких те |
| од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златн |
| и из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне дола |
| огли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису |
| у на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку |
| иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас |
| е она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели м |
| .{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и та |
| ошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се |
| вив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, |
| о кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукн |
| не нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још раза |
| , кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер м |
| о здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне |
| оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не з |
| узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и ка |
| чно лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекн |
| е тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем |
| мо је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевал |
| ло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с |
| Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} М |
| изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, н |
| шта од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извирив |
| Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко |
| ни дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је прос |
| азиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова |
| Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} З |
| свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, ба |
| м чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како че |
| ц му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љ |
| pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га по |
| ногобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на |
| па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} З |
| ом ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаки |
| тка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетк |
| се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположе |
| лосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито ка |
| ари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} |
| ишта лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин |
| дна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју |
| од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потуж |
| расила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, |
| вољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, |
| бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала н |
| оџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петраки |
| догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на ње |
| дравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој |
| и, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; |
| ом јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син |
| Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је |
| га друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да |
| за да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте |
| држати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишље |
| а блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, |
| чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на дру |
| очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као ш |
| ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек |
| ама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар в |
| ћи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине ча |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Т |
| епши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и зас |
| није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „ф |
| побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на к |
| трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог п |
| ви, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га |
| аром ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је вас |
| се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато |
| о бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на |
| даред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клевет |
| Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштал |
| а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" / |
| песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда ш |
| ва Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Бог |
| за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане |
| ју извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да од |
| све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све н |
| о још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о т |
| анија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалит |
| да је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе |
| био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</ |
| и би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад б |
| ст година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек |
| шта силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га стар |
| је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим д |
| ао роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — |
| е како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, к |
| зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан напа |
| је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће кол |
| смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Крен |
| ву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је |
| о је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је |
| овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане ј |
| ође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жен |
| није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона |
| другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак с |
| него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познат |
| Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се не |
| о нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно |
| коме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ |
| а њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, |
| Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим. |
| веди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и ниј |
| урјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а |
| умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, п |
| мљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео |
| ма, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трг |
| оље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Ма |
| од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он н |
| к би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} |
| причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова шт |
| ако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и |
| Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим |
| д од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> < |
| по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко ниј |
| ајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спра |
| га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у |
| — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па |
| омбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини на |
| појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагањ |
| ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="15 |
| и.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго |
| твар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се |
| е породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се |
| ка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им к |
| ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, не |
| и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се |
| лас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су |
| се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу б |
| одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима св |
| била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плака |
| азар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у уш |
| својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови |
| амо на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочит |
| је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче |
| ло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женс |
| оја му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што о |
| у срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, д |
| е речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и |
| а и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на |
| свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао |
| ео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад ко |
| ба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Д |
| чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... |
| ла ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њихов |
| нскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, |
| е, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одгов |
| џи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујут |
| изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је |
| аћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је н |
| а мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багат |
| т да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „ви |
| ло.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зеб |
| ши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер ок |
| је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и |
| } Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету |
| а му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врл |
| а говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и њ |
| цили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто с |
| рине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, в |
| зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упег |
| му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час |
| шта му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намеш |
| једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и кри |
| вете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он ј |
| очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и да |
| таоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чи |
| цама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, а |
| хола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, не |
| адала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али |
| а оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Св |
| јих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Ма |
| вати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и са |
| р искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале |
| а дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружил |
| енији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио |
| да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле с |
| ане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је са |
| , и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, |
| Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да |
| триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још. |
| а који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S |
| да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу |
| е. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели ст |
| илике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном |
| — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А |
| место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!< |
| етино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помага |
| у чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по г |
| е, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти |
| то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући |
| е, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека дево |
| обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила |
| и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! |
| би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спомен |
| ио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач |
| миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како бр |
| им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, М |
| ирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и заб |
| е” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у ту |
| а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на |
| талим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као с |
| а овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слуш |
| вршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одат |
| — Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисув |
| е седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — ни |
| етка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече н |
| за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре мага |
| {S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не |
| пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што д |
| лет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авл |
| уте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туце |
| > <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати |
| а опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се на |
| амфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек с |
| обродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и уте |
| } И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а |
| ма добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обрат |
| Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{ |
| олазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена изм |
| треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, ж |
| на Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ м |
| м је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и |
| ским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је До |
| иљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једар |
| тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће за |
| уо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје |
| м тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те к |
| } Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и м |
| којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казнач |
| о је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да |
| и ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после т |
| јку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Бого |
| бојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно |
| } Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка До |
| ницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују к |
| а сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и |
| аг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S |
| еириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска ви |
| оли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</ |
| по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни ср |
| иш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу |
| ију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те че |
| приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и |
| што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, |
| оставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвра |
| ином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајст |
| дне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освоји |
| за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане назв |
| ге, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и |
| ћном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се |
| но најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца |
| она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!. |
| ари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узр |
| би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и гов |
| а кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао... |
| а.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n |
| а? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> |
| ше на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избиш |
| о чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад он |
| ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и збо |
| дељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се кр |
| да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; |
| о том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и је |
| бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све ј |
| о траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ ње |
| Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно неми |
| аму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег |
| е, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <p |
| ти, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се св |
| названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је М |
| то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S |
| зле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да л |
| танче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислено |
| још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!... |
| једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога шт |
| ршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер |
| помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иа |
| Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и ж |
| и је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — к |
| је; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања м |
| иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у м |
| } Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књ |
| p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске |
| Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели н |
| је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за |
| {S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе |
| иса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е |
| па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</h |
| саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158 |
| — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па |
| ме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, |
| јка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим шт |
| hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка по |
| Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Ви |
| син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, вик |
| Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Иско |
| тун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди п |
| же ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> |
| ој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому так |
| тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предуз |
| е, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, та |
| обне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и видел |
| наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би |
| е осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађан |
| њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, мака |
| Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и з |
| стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Ман |
| и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја |
| у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекме |
| а Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка |
| pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чуд |
| твак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо |
| згодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику до |
| аду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушк |
| а девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и ми |
| едно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили |
| и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако |
| порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење |
| је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатс |
| о на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} |
| > <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг |
| о и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том |
| ане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане ве |
| а, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим раз |
| син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, кој |
| кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и исп |
| есео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујн |
| , тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она т |
| теџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је |
| и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво в |
| та је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n= |
| у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не |
| у девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти има |
| Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за |
| то боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су |
| анулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вел |
| мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, а |
| ш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом |
| оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапо |
| чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Х |
| сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далек |
| пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац |
| ; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и дома |
| ај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...< |
| де си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49 |
| да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из а |
| заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом дев |
| ...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А шт |
| на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, |
| ле, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије |
| , и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а |
| ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, |
| — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка к |
| вај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: |
| м чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугутки |
| ао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном |
| е и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одм |
| ко стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго |
| и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је ј |
| зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Т |
| ине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што с |
| атство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни да |
| мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... |
| азмишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> |
| т неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} |
| та-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ли |
| } Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је л |
| и мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу |
| чно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј |
| ам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> < |
| да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке |
| као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази ку |
| а <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед |
| оплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у |
| Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да |
| ији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је |
| а.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко |
| јалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто ст |
| > рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, |
| м-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобра |
| е му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет воли |
| имбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено |
| јући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васк |
| </p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не дово |
| најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводи |
| </p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије |
| д су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај |
| у имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које ст |
| ало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђуј |
| ад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силн |
| а била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предуз |
| ним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао |
| .{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили с |
| сне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, с |
| ак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједно |
| Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Х |
| рост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им |
| слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да |
| ве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> |
| комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, |
| аћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с |
| дне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас в |
| а, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њи |
| на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав по |
| ловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали в |
| и фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волел |
| нтралним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста ш |
| нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ ј |
| а није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај гл |
| гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидб |
| " /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се |
| узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућ |
| шива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио |
| ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Сед |
| о оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; |
| p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела |
| да смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и |
| туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу |
| ли — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш |
| аком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, к |
| ца, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савес |
| оје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато |
| други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не сл |
| једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а |
| n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек |
| <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, бога |
| е, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје |
| зованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ |
| а у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф |
| о је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако |
| ање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и |
| момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а |
| љају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и |
| и”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућут |
| грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они |
| уљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још ни |
| та.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге |
| још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку с |
| ра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, |
| ? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Д |
| ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} |
| >— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — в |
| ла.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више ни |
| hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну к |
| се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и у |
| алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча вик |
| е пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовље |
| . — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни |
| — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли |
| ату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парк |
| ише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошљ |
| је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети |
| јен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му |
| агателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се изма |
| е само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада |
| ушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрс |
| брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветуј |
| непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи |
| ена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} |
| уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запи |
| тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да |
| стовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестино |
| и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похи |
| <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не мож |
| у свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа |
| ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да |
| да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се мог |
| вију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили м |
| нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S |
| д видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би у |
| џи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје |
| наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit= |
| о безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад ул |
| да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани |
| ревали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пу |
| ина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него п |
| сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то н |
| девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, и |
| Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месец |
| равила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зон |
| други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дал |
| вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече |
| ео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније |
| вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај |
| у сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту ду |
| , а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони ј |
| вими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у |
| нај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се о |
| ног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму |
| суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изнен |
| Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да |
| работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к са |
| а је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родит |
| /p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекив |
| ије био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. |
| бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало |
| Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зе |
| је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да |
| ма, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао |
| .{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чуд |
| , само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то тол |
| није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред |
| е сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” |
| , јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично |
| тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тиц |
| е знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Док |
| силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је ова |
| во је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{ |
| и-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бив |
| рту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, |
| с <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једн |
| је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...< |
| ем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си |
| код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, д |
| разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала |
| !...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> мо |
| то ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. |
| а</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће т |
| </hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је угра |
| инче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, кој |
| асом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одо |
| > отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се. |
| Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} П |
| аква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, |
| поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си |
| з филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти |
| реме спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не |
| па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче иск |
| отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’к |
| ски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за |
| в!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборис |
| за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, |
| си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јев |
| е за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка н |
| љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ак |
| ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Ва |
| село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече с |
| <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји к |
| о теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, за |
| Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој |
| ли Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Жив |
| Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спр |
| и’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} М |
| то било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јев |
| лна што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p |
| Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n=" |
| и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад |
| ас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу зн |
| е питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу |
| .{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу |
| рају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочец |
| тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— |
| веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре |
| нце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зарад |
| е Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте |
| свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и ј |
| о бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а они |
| репавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и че |
| али Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!. |
| риво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је |
| {S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да |
| да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупи |
| а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p |
| даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опс |
| ш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошч |
| да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> |
| књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела |
| она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма |
| Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quo |
| ао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао п |
| ли они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, |
| к му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он |
| итељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, јо |
| има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и архео |
| у, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе |
| еће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послу |
| <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работ |
| девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане ј |
| ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћут |
| S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида |
| иш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчи |
| аре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе |
| т хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту |
| на тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на |
| ње оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је |
| исале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупи |
| на јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код |
| их непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радни |
| д је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки |
| о, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бог |
| је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће с |
| сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су с |
| ршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидн |
| они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци |
| Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „ |
| она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у |
| сто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Со |
| и само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчести |
| ти, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правд |
| .{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни |
| че, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — т |
| /p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни |
| чеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал |
| забрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чек |
| м како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те |
| Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика |
| то ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостим |
| , никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, |
| о — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејан |
| Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, р |
| оцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају нал |
| та ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чув |
| } Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо |
| ајзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S} |
| ерсиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом мог |
| само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све |
| д ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и не |
| рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је глас |
| му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и ј |
| ј усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да |
| даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је по |
| о храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, |
| , резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, |
| стр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се д |
| прсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболо |
| } Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце |
| но узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не по |
| дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку гл |
| вио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око |
| , о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља! |
| ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздра |
| апкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једин |
| се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко |
| <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.< |
| анија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научил |
| — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да с |
| е за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од |
| гао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, |
| — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, уб |
| је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре н |
| се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро |
| отана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаљ |
| т Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се |
| е зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разб |
| ишта не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђ |
| цетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмили |
| егрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну по |
| во око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајућ |
| ер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <p |
| она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Поз |
| увих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не ве |
| ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци р |
| си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У св |
| , море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p |
| онкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко д |
| ало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и с |
| у?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори |
| баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, |
| оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —< |
| на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута д |
| сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде комп |
| и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Ш |
| ..{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брз |
| од <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће |
| казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слат |
| ски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини оби |
| акође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају |
| аторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и н |
| они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим |
| кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се |
| не старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама |
| украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, не |
| е учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, |
| да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по |
| казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пуст |
| е. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пра |
| с’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће пон |
| анча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак |
| свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене |
| одуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S |
| укао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако |
| је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазн |
| ти је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечко |
| х на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу ст |
| у си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” р |
| и да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги нос |
| > <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како |
| к-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као |
| рица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена |
| арошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и |
| ја!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, |
| њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке перс |
| ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и п |
| ама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему да |
| једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућ |
| м — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песн |
| и?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његов |
| , бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу? |
| але ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипа |
| ке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и к |
| ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша ту |
| ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи |
| тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” и |
| pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За |
| : шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање |
| ндан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од |
| сту — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна н |
| ојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а |
| роз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се |
| посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна ко |
| оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад |
| шној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, |
| туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} |
| свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махов |
| у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана. |
| лакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све |
| дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често |
| ори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове |
| лазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="1 |
| чију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се рас |
| окине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -< |
| но.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кан |
| хнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама |
| {S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага дал |
| исли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао ч |
| S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се |
| рђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с |
| јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ман |
| и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у сво |
| одила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из буду |
| лике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи |
| м, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа |
| само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, |
| и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а он |
| Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне |
| очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} |
| ја била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата дос |
| мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога |
| а није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мисл |
| обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, |
| лако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, |
| , грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и |
| ких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Стари |
| тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће тре |
| носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — |
| ни сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку |
| х.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошеви |
| она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше |
| не, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ра |
| е најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Тас |
| >Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море |
| је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да |
| но по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша |
| чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундиц |
| ити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине |
| а то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа |
| а, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од оног |
| најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један |
| тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено к |
| еривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а |
| ма се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што ј |
| коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> < |
| не суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухвати |
| учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> < |
| овало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И |
| а, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнч |
| уди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном |
| опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то не |
| {S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад и |
| чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око дру |
| жно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао ст |
| је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на ниша |
| даред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загл |
| у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} |
| чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чи |
| анчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi> |
| ило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> < |
| то ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} |
| рбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— |
| рилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг по |
| лас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове |
| што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи је |
| е ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, |
| дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, |
| ућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{ |
| у, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опрај |
| повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде д |
| е, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} |
| хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили |
| i>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па м |
| каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и св |
| акорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премеште |
| а ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Р |
| чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ћ |
| Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави с |
| ој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће д |
| га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да |
| ости његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му до |
| да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и син |
| а просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима и |
| — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’ал |
| неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била |
| је се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш |
| беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве |
| пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да н |
| и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући |
| није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли |
| памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца к |
| а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" |
| га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и на |
| — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диж |
| Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али ј |
| гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био |
| ад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у свето |
| ка, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају |
| си фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо и |
| ...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, ср |
| тињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{ |
| це, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узет |
| Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетк |
| главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и н |
| да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропа |
| и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђен |
| они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као д |
| pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она чо |
| гла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењи |
| За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалек |
| и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, в |
| .{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету ј |
| о помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div ty |
| дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глав |
| очела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињал |
| гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и та |
| ивописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пр |
| момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и |
| ина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је |
| дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он је |
| еју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да |
| S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што |
| мчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говор |
| све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона |
| ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, |
| се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хо |
| (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак ка |
| јдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога |
| к у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и |
| викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган |
| да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, |
| чак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе |
| ане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је наш |
| е, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, |
| да сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опом |
| ија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} С |
| збегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} |
| и чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфиро |
| е могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви |
| итанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку пове |
| говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако |
| куд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отп |
| о стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих |
| није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са друга |
| ела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе |
| , а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер |
| але због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S |
| веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и |
| а радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у р |
| ог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигле |
| а њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућ |
| од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> још |
| е недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жу |
| д је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} К |
| жи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дрш |
| >Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам р |
| м, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну ба |
| ена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео |
| еда, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа ода |
| ца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша |
| ер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва |
| ојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто |
| водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек к |
| ифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на ње |
| и је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчиј |
| зила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их м |
| ажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од ост |
| лаги санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерл |
| је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарно |
| у тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и па |
| у и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помо |
| и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <h |
| ном, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} |
| се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни |
| то је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила |
| како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини к |
| ћна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на |
| вег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и ве |
| је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак п |
| о.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена |
| му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „ |
| зи.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало об |
| у сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њег |
| самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику. |
| дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с м |
| који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове п |
| да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које |
| право, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напи |
| да га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батрга |
| тац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога |
| та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, |
| изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Ва |
| кви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све |
| дна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — |
| м родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се |
| ушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због ста |
| да би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз л |
| ели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо н |
| ако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било ч |
| оре, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што н |
| е; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреш |
| ству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац су |
| ст задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до ре |
| на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њег |
| двокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit=" |
| осматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих |
| Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку |
| <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или |
| емице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“< |
| ише омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од ко |
| она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p |
| да, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погле |
| е. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и |
| оје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или н |
| не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога |
| апротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и рас |
| навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато ј |
| вапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а о |
| рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад ј |
| ...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе |
| а зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна но |
| мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна к |
| те главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао ш |
| !</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, сре |
| ио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} |
| еса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродуш |
| ан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту п |
| ени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи. |
| Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори глав |
| после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болел |
| реме пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни да |
| а мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или об |
| }Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жут |
| ошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила |
| е држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазар |
| али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст к |
| је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и а |
| S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње т |
| е.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз |
| рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично |
| игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и |
| о да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше |
| заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, |
| ање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не мог |
| казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к |
| речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено |
| ске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Не |
| ева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена |
| а који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле. |
| је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода п |
| арица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, |
| ће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и |
| штро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у |
| смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним пл |
| огледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко гр |
| како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као |
| о су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и |
| ко се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али |
| ка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не |
| раћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, пе |
| јих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од ко |
| јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико |
| већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с минд |
| /p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила |
| стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала |
| е.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га |
| је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, прати |
| т Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде |
| на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, ко |
| тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казива |
| е јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча |
| авају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, |
| го она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било |
| ега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си |
| — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при ме |
| ко селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако зб |
| е, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други |
| ..{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем с |
| Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике з |
| ада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чаш |
| скашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала |
| ељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, п |
| м се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и |
| не још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n= |
| о да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га |
| , и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за ч |
| га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прили |
| ела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски све |
| и.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци пли |
| њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{ |
| рилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} О |
| смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису |
| ци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игро |
| {S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се ма |
| мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. |
| на.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обор |
| ега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно М |
| н причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цве |
| то се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег д |
| фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај про |
| и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” |
| ако је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није |
| ле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бр |
| ="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука |
| вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калофер |
| ају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{ |
| олеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору |
| енуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе |
| гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p |
| је било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врат |
| мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким глас |
| та их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.< |
| дије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врл |
| чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не в |
| ђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, |
| угарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза |
| срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, ни |
| ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p> |
| ћ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено |
| а играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, |
| и похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза |
| ше лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усн |
| и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на |
| авим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ |
| о: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам |
| она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске |
| се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ла |
| одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти |
| јатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересов |
| же и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и |
| укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су он |
| заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато |
| рећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, ве |
| тоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напо |
| се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама |
| Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару |
| рбима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад у |
| планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње |
| знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео |
| а и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb |
| срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и ме |
| } Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио |
| евао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гла |
| чају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мис |
| ући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих |
| из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне |
| но задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су |
| ге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то са |
| е ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни тргов |
| пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и |
| иланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а |
| али, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желел |
| је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p |
| са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре |
| не да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — |
| ћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, |
| иле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како |
| а и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене |
| } И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе |
| а-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим ре |
| а поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добр |
| д жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скоч |
| део с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би с |
| није проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема ни |
| пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, мла |
| ији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> |
| и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе |
| се долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необ |
| се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а н |
| је су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— |
| му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Б |
| вору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, |
| , кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њихо |
| их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче пол |
| етка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносил |
| вољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде |
| приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{ |
| вадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме поми |
| ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дил |
| <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} |
| а, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, |
| , што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње ст |
| да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трп |
| не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их з |
| мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом по |
| га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да рад |
| , Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није |
| ђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p |
| о, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе друга |
| ог игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала... |
| и не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, не |
| е јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па мак |
| има, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти |
| о се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их с |
| S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свим |
| ла већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа |
| ут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S |
| је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задеси |
| i>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјаш |
| пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или |
| приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне |
| мешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде |
| а остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар |
| ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p |
| C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом ч |
| C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једн |
| _C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Ва |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи д |
| "> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утв |
| <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, |
| <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су би |
| <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој гл |
| <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични с |
| head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфиров |
| C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досад |
| ’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — за |
| м.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш.. |
| највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, |
| , сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Је |
| гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два фи |
| си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— О |
| ин, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ зб |
| ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и з |
| вила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмеши |
| едо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му |
| цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну До |
| си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се |
| алко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле |
| дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све ос |
| роди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију |
| није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није ника |
| ска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?! |
| ала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија б |
| лази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је |
| /p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="su |
| челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се |
| дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је |
| гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да |
| неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула з |
| p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, к |
| е што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као ста |
| ни је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S |
| .{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да пр |
| ашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му |
| — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, |
| рала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва наст |
| а, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као |
| то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима |
| затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Т |
| ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{ |
| прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно канди |
| крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шар |
| есто се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к се |
| тка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док ј |
| ош.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој |
| који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше |
| али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситос |
| ређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту |
| пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са св |
| ; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, |
| е; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <h |
| ај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, |
| ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> < |
| иње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно |
| и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао ка |
| да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој |
| ктику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је в |
| ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се ос |
| /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...< |
| Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплаши |
| и с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају |
| своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Ге |
| ма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год |
| и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео пе |
| у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ов |
| ала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109 |
| рити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока |
| она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки |
| рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевк |
| тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” |
| о.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој |
| леда.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни как |
| вету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако ра |
| е развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из |
| S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку... |
| пун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, |
| S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — |
| Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — об |
| њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, |
| b n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, |
| е године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p> |
| пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разглед |
| , детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p |
| ој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче |
| р за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не |
| јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Ј |
| руч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!... |
| ем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збор |
| ,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник... |
| лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али |
| аш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, |
| ја гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо |
| , Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Тас |
| м и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти |
| СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’ |
| Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој ј |
| у и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом посл |
| чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чу |
| надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне |
| сака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је |
| ворио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку ки |
| уте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европ |
| ако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем |
| се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, |
| више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> |
| мино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шт |
| ни и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" / |
| ашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу |
| руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type=" |
| , ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а св |
| и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније |
| дао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је |
| ћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус |
| ве, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од |
| ТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је |
| <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, реч |
| ковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће |
| доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под нав |
| </p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећен |
| а није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало |
| ло догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, |
| Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна |
| едан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту |
| данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџ |
| њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у оч |
| тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којеш |
| нај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сад |
| >Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло доб |
| евда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име |
| tone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротнос |
| била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изре |
| свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с а |
| ом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, но |
| шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, |
| мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако зв |
| > <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, |
| ахали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима сла |
| : ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и |
| ке, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, нара |
| и за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако не |
| Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из црк |
| ј јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла |
| вини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од |
| да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана д |
| још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе грив |
| али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, ал |
| ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошев |
| урци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари |
| по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али |
| била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знат |
| та, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на ово |
| лан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пус |
| мове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпоч |
| друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива |
| овине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p |
| вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема н |
| ња мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако |
| А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш |
| , истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило |
| ..{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом |
| ећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снеби |
| нктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — у |
| све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока ј |
| ко преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и |
| а, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, п |
| ича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је би |
| тавља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и |
| д вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби М |
| у је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће |
| S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори гл |
| тим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчић |
| рандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавеља |
| било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао |
| , — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да |
| е само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се и |
| е”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима |
| гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И |
| алама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у о |
| ош није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није |
| кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та ве |
| аву не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао |
| ичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по с |
| траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а н |
| ко јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или |
| Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика |
| {S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће |
| а и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек и |
| А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је бол |
| b n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчиц |
| тро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Н |
| јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} |
| бом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" |
| гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb |
| год у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац |
| куства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од |
| :</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул |
| се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb |
| идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде т |
| ке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, ј |
| ви служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и го |
| акозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споре |
| и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног д |
| но грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, б |
| прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још |
| Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по ч |
| њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати! |
| родавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и ч |
| ама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и |
| ини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду |
| >— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мо |
| три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не м |
| ог пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жуп |
| ...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цига |
| гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... ис |
| ј је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамн |
| одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сар |
| ку Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар |
| ан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим м |
| у, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корис |
| Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и с |
| И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на ј |
| ече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И т |
| е веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да |
| да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а |
| {S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p |
| влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи |
| ну!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао та |
| д тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхића |
| >само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и |
| Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће |
| уне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како |
| его и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало |
| д што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора |
| о.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни |
| , да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} К |
| слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му |
| кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њих |
| тво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, |
| аво где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколик |
| ећег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ |
| тране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као н |
| заре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, |
| о, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — с |
| ућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зо |
| мфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо |
| уло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi |
| старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско ве |
| , да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет годи |
| тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је |
| да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знај |
| е за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фа |
| оран ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица се |
| И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповет |
| то питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не зн |
| погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се у |
| и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој с |
| тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — ј |
| орбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађи |
| е.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира о |
| зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука |
| пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да ум |
| и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, в |
| волство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он ј |
| је није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њ |
| , и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао |
| а, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се |
| имит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанче |
| а се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво |
| који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је н |
| а никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, |
| ки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округ |
| бичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају кој |
| иком и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свир |
| говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто |
| — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па прено |
| дини сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <p |
| S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у ста |
| није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без то |
| кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзна |
| а, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати |
| p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</h |
| е заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у к |
| уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџ |
| већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, |
| лник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потп |
| д</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска |
| м веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав |
| тивно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Мор |
| еше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише с |
| као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухват |
| мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више извод |
| коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, |
| смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. |
| осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </ |
| } А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га |
| } Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силн |
| текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’.. |
| глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Ј |
| ца.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека. |
| тоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на |
| ке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте |
| Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од д |
| шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом |
| ђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте зви |
| лико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSe |
| и, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Ка |
| „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, ни |
| ри корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна |
| ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља кал |
| у тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради ко |
| факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њ |
| хитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни б |
| ве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата- |
| да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао јо |
| ко сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, |
| ли: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прс |
| и, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{ |
| скер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје |
| м при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да |
| ?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, как |
| маћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете |
| те, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Т |
| ку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега |
| иђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>. |
| па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чист |
| кав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака |
| ог белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагиран |
| Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се |
| ла кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућо |
| /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, |
| рбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, ожени |
| и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликова |
| ије забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, |
| , па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој |
| она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила па |
| ст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи |
| p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — |
| века да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не м |
| еје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И к |
| тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се |
| стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, де |
| !...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како |
| к да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео прод |
| , купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су |
| бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој |
| цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало |
| еосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже хер |
| ћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих руж |
| ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — сте |
| уги шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно |
| ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја г |
| кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило |
| адом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за м |
| у се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој |
| наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап |
| елосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} |
| а их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тре |
| целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутред |
| олико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груд |
| ас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу е |
| воје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — к |
| ско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му |
| ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну |
| з бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како |
| викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми |
| е понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, нау |
| !...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p |
| <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој г |
| ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при на |
| о вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И |
| и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва је |
| на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, |
| икну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који |
| де оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} |
| евдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, |
| ма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са |
| чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак не |
| — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milest |
| {S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни вра |
| дне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговориш |
| ави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остај |
| е и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивили |
| и фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се |
| каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види |
| оз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај |
| има Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да |
| стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плаче |
| нча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са с |
| ику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па сл |
| некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго |
| "160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича распо |
| моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се |
| ио, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} М |
| аџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дав |
| демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па с |
| београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> |
| ”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ |
| женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави ка |
| Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције |
| } Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, п |
| човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једн |
| дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су |
| помаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју |
| чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што м |
| сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на н |
| а, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да пока |
| ло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана |
| ко нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSec |
| зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љу |
| /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш д |
| рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, а |
| ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Ха |
| "50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</h |
| ...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</ |
| ећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, |
| ма, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</ |
| у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да каж |
| на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p> |
| — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, ду |
| калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терц |
| уша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацко |
| м те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— |
| ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако |
| , има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица |
| ушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек к |
| само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дош |
| маци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о |
| куством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетк |
| и.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било ка |
| али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расп |
| и ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе |
| , што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си |
| ве! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ам |
| Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била |
| с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији |
| у време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то |
| и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб тр |
| бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „С |
| вом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, |
| <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који |
| паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густи |
| хуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, как |
| Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све |
| ваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка |
| /p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј р |
| шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтић |
| да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио |
| чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџи |
| кам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тет |
| Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на |
| ћ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена д |
| оделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино |
| ији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ен |
| морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” ко |
| као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што |
| о се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје врем |
| ст, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми |
| ринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет |
| дморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ |
| „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јев |
| — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачу |
| а своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми |
| ли и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као |
| и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких зад |
| маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас и |
| убави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’с |
| оји сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни |
| а ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обуч |
| опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења мно |
| ило би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћу |
| м, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица |
| му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он на |
| амо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сеља |
| им је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна |
| еве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, |
| е ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослов |
| кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> < |
| ије било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она |
| </p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне |
| — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала |
| х је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била |
| на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво |
| данпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те |
| рво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А ма |
| о.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био ви |
| а је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослен |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знање |
| тракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је |
| ошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевроп |
| Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти |
| ласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Ник |
| о су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштер |
| е тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећ |
| је могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом |
| аџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p> |
| гу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми |
| лицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми. |
| а иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да исп |
| е понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да |
| запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само о |
| ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијал |
| међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — за |
| д и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девој |
| ица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала |
| оне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је З |
| учен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, |
| оветкама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брж |
| пак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је |
| ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један ве |
| помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него м |
| певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зон |
| ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели М |
| оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: снос |
| но седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и же |
| и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и |
| ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка |
| појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си |
| да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њо |
| акшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте мој |
| пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде |
| но Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наб |
| њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по |
| и, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог |
| Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га из |
| че, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — С |
| ди си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти |
| скочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’! |
| ази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та зап |
| ма крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезо |
| е татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... |
| авијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi> |
| екрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га оч |
| ’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште |
| ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одм |
| {S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тр |
| ј што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се за |
| жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрај |
| че: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како ба |
| p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ |
| апкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би |
| је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и ж |
| 0"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљу |
| јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свиле |
| је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — за |
| се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зн |
| ази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, |
| душно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време |
| муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђ |
| У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| ао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у |
| али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви |
| арку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебива |
| већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у |
| и тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="su |
| нџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као еп |
| ући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита М |
| > <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— |
| аталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> н |
| ва Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S |
| е мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако |
| еде дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разб |
| вим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни |
| , по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, он |
| лога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, бе |
| ивиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија дев |
| о јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је р |
| одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да р |
| потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако |
| и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{ |
| и и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прери |
| , као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају |
| мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења он |
| !...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако им |
| е њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу |
| и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и че |
| пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, ко |
| , сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство дома |
| о, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромн |
| кве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ства |
| сталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</ |
| суству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по |
| крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су приста |
| ојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изаб |
| шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа к |
| што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, |
| ијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајст |
| ло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изнен |
| разе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Б |
| ка и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту |
| ог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек на |
| м: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних |
| ажити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чис |
| — Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој |
| рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе |
| о би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није т |
| поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро р |
| неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне д |
| у лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У |
| ц и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и к |
| кле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница бога |
| лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос |
| му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Мо |
| носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на |
| ћи, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и |
| оносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до |
| е пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ да |
| уставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам |
| имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди вл |
| си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам си |
| hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи иг |
| е, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, как |
| а су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? { |
| ћи, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтереса |
| дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је |
| улаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој |
| и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила збо |
| а... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> |
| ног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и г |
| и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика |
| чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калф |
| — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} А |
| преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом чо |
| е и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и па |
| риоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} |
| ју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако ра |
| м и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бун |
| и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је |
| морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је од |
| је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, |
| ом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За М |
| чно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо раз |
| епа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане ни |
| иски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (как |
| што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си |
| еним атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала |
| а десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па м |
| авала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А |
| би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очим |
| на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патиц |
| "34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опомен |
| уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све о |
| заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се н |
| ства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све д |
| напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Ма |
| џије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и кл |
| Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у с |
| } Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нов |
| високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него о |
| <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је |
| Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— |
| кати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не |
| ети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а о |
| пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба уж |
| грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо |
| .</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане |
| куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} |
| крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је бил |
| ам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал је |
| рема којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом п |
| свету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, |
| вала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче т |
| его да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет |
| илно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S |
| лију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а дру |
| ао заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покр |
| ?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа |
| нога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и на |
| " /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер |
| лиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир ни |
| љење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чу |
| то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока |
| ели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се |
| браз и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему |
| љује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућа |
| е плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и |
| аби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али |
| На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио |
| ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато |
| о с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно госпо |
| подин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке |
| бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном |
| ске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} |
| и-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифл |
| а, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбо |
| иде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чо |
| еље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, о |
| изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче свој |
| млађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и |
| } Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Ман |
| ше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају к |
| ку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене |
| ј глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, |
| S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећа |
| } А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради |
| де је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оста |
| е слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... е |
| /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом збо |
| а.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за те |
| џија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> |
| а, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и |
| у киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми п |
| груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају |
| ћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, |
| ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српски |
| а, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то т |
| рно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграб |
| рви он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту |
| на је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољ |
| } Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Ист |
| телија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> < |
| рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на јед |
| облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што |
| p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</h |
| , не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог |
| <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све л |
| руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршил |
| . како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!.. |
| и радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, З |
| она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — пл |
| носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако леп |
| } Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучен |
| и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазв |
| ом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, |
| и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике |
| ду печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и |
| такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих |
| те, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и |
| уцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мил |
| , зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p> |
| д издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пр |
| учно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, тв |
| ју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се п |
| пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада |
| умачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад ст |
| па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рип |
| ошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без |
| учка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, |
| <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних |
| адно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па |
| дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и |
| са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, кој |
| овом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем д |
| ра!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, |
| само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Та |
| шина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да |
| а, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дупл |
| Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш |
| ше разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комши |
| од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује |
| олиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи ре |
| детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратим |
| ок није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га З |
| чки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и ј |
| и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас |
| е и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему нег |
| снице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се у |
| е?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што |
| бало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, |
| се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} |
| : ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, н |
| >У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, |
| едини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој ко |
| да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле |
| ично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, ко |
| у саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља м |
| Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> |
| ука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} |
| оо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг д |
| о бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њо |
| зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да ви |
| вно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана |
| осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} |
| , бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто |
| се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и преч |
| пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме |
| чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није пит |
| ече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. |
| > <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелек |
| а прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг |
| враћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{ |
| ао никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздрем |
| ање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. |
| ледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфи |
| де лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по ма |
| то га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао. |
| сам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ај |
| приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: |
| јеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</ |
| ико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што |
| ди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму |
| ли се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби- |
| ” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао |
| остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне ч |
| сић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана |
| један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и |
| > <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и |
| >” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, |
| е; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниск |
| азлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се |
| .. — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај |
| од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на |
| поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>ос |
| свети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио освет |
| да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дуже |
| а зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли |
| ио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио ка |
| свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља |
| па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што |
| се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној при |
| е речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па т |
| {S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га |
| сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују за |
| говом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за изв |
| ђе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао ј |
| ротурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видел |
| пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудн |
| кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — |
| е, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стри |
| тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p |
| које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, звани |
| бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и ре |
| ему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита т |
| с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први |
| е гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су одн |
| кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћ |
| пучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, п |
| као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и при |
| ију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер |
| ина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, п |
| у Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршен |
| пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допр |
| ругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> < |
| о да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и по |
| мена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлу |
| а долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије |
| ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи- |
| , само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље |
| и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштериј |
| ладенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после нек |
| д се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за |
| вом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нал |
| едела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Брани |
| аде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле св |
| ћен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао. |
| аџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могад |
| га мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист за |
| 13" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi> |
| че Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што |
| у, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чаш |
| је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било |
| се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, реш |
| године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-лист |
| , — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфир |
| се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље |
| рбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани |
| ацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био |
| нуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо |
| еч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S |
| .{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетен |
| и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се |
| ј реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — зав |
| њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кош |
| ужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је закл |
| ива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао |
| њижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио |
| му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; |
| ашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају че |
| , — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јо |
| маш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, си |
| да све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Тас |
| ела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ мн |
| пити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па |
| сићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до ону |
| {S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S |
| раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, |
| , веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и |
| , јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пр |
| а; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако п |
| Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао з |
| и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пи |
| Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само |
| загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и |
| но нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у |
| ме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најн |
| ри стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи неде |
| ахалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају |
| је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила ан |
| завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као об |
| ђу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и |
| ара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешт |
| S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p |
| си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; т |
| рчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући |
| дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се н |
| Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће пор |
| чи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутр |
| узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све с |
| } Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути |
| ху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је с |
| ха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био |
| о се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џу |
| м зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко врем |
| м, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много запл |
| лицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је би |
| страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} |
| скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина |
| неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче |
| <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је |
| .</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу |
| она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане |
| идно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиск |
| е крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разгов |
| ане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају дево |
| е што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се |
| еђу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вук |
| мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p |
| ња могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио ве |
| авним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, |
| његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и |
| ојих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци сил |
| одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом |
| ва треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куч |
| еље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да |
| ако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о |
| } Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ д |
| улаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изг |
| ту јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од с |
| рив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и |
| нце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је |
| И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћ |
| редини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Та |
| но мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове |
| и сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за де |
| рдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични |
| ачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити |
| шена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и н |
| к, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетр |
| с’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да |
| зе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> прол |
| то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне |
| танеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} |
| Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче свој |
| скачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену с |
| ла, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мо |
| а... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замф |
| ан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мо |
| и? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане пок |
| оти датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— |
| Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели |
| /hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{ |
| је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Ма |
| ... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, блед |
| и је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу |
| рку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправи |
| > <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким |
| туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жи |
| се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те м |
| а!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, |
| акву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли |
| уга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{ |
| ева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, |
| комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други |
| ј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме |
| ање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.< |
| ерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке |
| ајбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир |
| опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што |
| даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи |
| чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је пе |
| pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неко |
| а... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчи |
| </p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Изме |
| лела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољств |
| тина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести. |
| сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да |
| ховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати |
| да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit=" |
| ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже |
| Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{ |
| рилике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у ут |
| а ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже |
| ћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а |
| еч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, кој |
| л тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем ко |
| те, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и те |
| било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — з |
| а фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али о |
| , како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено |
| је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју со |
| вор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — ре |
| је ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mi |
| ова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или н |
| сто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припрети |
| лне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе |
| кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и |
| , а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S} |
| ке црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки с |
| hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и др |
| .{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а |
| љанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их |
| ко одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даљ |
| у.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџис |
| разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ |
| . -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови |
| орђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што |
| Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи с |
| , а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} При |
| онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: |
| насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> с |
| ела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, |
| а ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p> |
| не девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де. |
| фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол... |
| си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... |
| ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси |
| сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— |
| Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њ |
| леее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више |
| <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— |
| ош за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугоо |
| у — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напр |
| и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет |
| Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој |
| , иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Та |
| риш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искоч |
| ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен |
| е поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој |
| у ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Са |
| аји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување. |
| ти за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску |
| е адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче... |
| , па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си |
| ив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там |
| ри мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си |
| шараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као |
| држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда |
| ка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Пола |
| више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка |
| му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се |
| јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S |
| а!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом |
| лико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом |
| бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових д |
| се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона г |
| p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{ |
| и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митан |
| с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.< |
| је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Док |
| — Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошоти |
| квим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога нећ |
| отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нес |
| аћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога игра |
| ила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају |
| испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: д |
| већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повла |
| не у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је б |
| од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесе |
| а не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на |
| дмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“ |
| р. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је |
| се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се п |
| ују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, |
| ој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи |
| лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и к |
| шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треб |
| икалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом |
| свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Кост |
| над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њего |
| S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана не |
| ући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распи |
| коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (к |
| у први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и вел |
| о што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари би |
| знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона ви |
| </hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компо |
| на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли ј |
| метна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је ма |
| де композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која ј |
| <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као |
| и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од то |
| изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји |
| ратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два грош |
| онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све |
| не, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је ник |
| </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на пос |
| ложен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га м |
| рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске |
| ну!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале |
| и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им С |
| лија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и |
| вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да |
| на, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад |
| вала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на ов |
| ражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S |
| ање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили кр |
| у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато с |
| ок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону и |
| лбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, у |
| че?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S |
| ..{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су |
| ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" |
| меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и |
| и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је м |
| ати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође |
| чини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Мо |
| n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — |
| А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није |
| оку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он свак |
| е, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а |
| и после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и |
| о очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио |
| <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје годи |
| авало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан поса |
| полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весељ |
| оро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за |
| кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур |
| мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је |
| има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад |
| ивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не мо |
| под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му бога |
| а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна к |
| ајлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад с |
| ављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзго |
| увремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, н |
| али су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, |
| полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја муш |
| ај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевд |
| дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручу |
| " /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да |
| и ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време |
| ше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, испри |
| у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му |
| едном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он с |
| то заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га |
| је и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога бл |
| !{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се сам |
| еја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливе |
| евојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рек |
| нином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почи |
| , викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} |
| аље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као |
| аслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{ |
| вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi> |
| и те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дош |
| вољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p |
| и-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони |
| > <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трго |
| Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, |
| , која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n= |
| у бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... шт |
| {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никак |
| бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем беог |
| p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улаз |
| кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} |
| рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас |
| е; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, как |
| нулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{ |
| за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас з |
| де се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а |
| па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габ |
| као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што ј |
| ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, |
| а тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна ма |
| петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину |
| е су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} |
| учености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздрав |
| ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се |
| </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на свој |
| помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене |
| ва, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је |
| А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све ј |
| сиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно |
| их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, |
| вица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који |
| овинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мис |
| ека...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, н |
| нске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера |
| у како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, до |
| за, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote |
| ле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, |
| чаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај |
| које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер и |
| и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и |
| е спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> |
| гледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чин |
| Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих |
| реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} |
| жио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно |
| мо Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет |
| Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас ст |
| te> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младињ |
| {S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику б |
| скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и н |
| наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред |
| себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролази |
| су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> |
| ку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, ви |
| е, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са |
| ред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на |
| ужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, син |
| ш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету |
| ки. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кућ |
| рлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и о |
| у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа с |
| век било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пр |
| ла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се |
| има.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} К |
| ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, |
| еко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око |
| и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жа |
| е се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погле |
| олства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која |
| он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" |
| а смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу м |
| трасно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Онома |
| ане Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло |
| Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на |
| овори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ с |
| подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра п |
| ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле |
| ово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око па |
| {S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама |
| .{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Ма |
| , видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с ј |
| испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шм |
| више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфиров |
| да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу! |
| а ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> |
| ело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености |
| на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> н |
| ије да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> к |
| го да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепа |
| /p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...< |
| лања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући не |
| а им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у т |
| ој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сес |
| лови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што па |
| ве је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{ |
| стог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, к |
| иким сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запев |
| рок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Срби |
| кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и ску |
| ебром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још |
| /p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухват |
| на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и ук |
| до гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионо |
| нча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p |
| аплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече ски |
| — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него ј |
| вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вел |
| S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што с |
| ош моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" |
| подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако |
| оне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она |
| ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, |
| {S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} |
| их тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оно |
| бом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он |
| би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло ра |
| се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрч |
| ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад с |
| Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зац |
| ши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам |
| Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџ |
| p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, он |
| те дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад |
| ерском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а у |
| ној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, |
| рошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије |
| о није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје |
| ека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> < |
| но деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и |
| .{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав с |
| тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и |
| азувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Па |
| узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа ја |
| Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p |
| и пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си |
| их <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао |
| од инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и |
| еденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и бољ |
| ј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и на |
| р не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијо |
| ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада н |
| .</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на иг |
| и, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту |
| и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и п |
| te> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и крити |
| и лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, о |
| ше их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ре |
| мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из |
| Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се б |
| искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и |
| ном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него |
| но — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбир |
| А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфир |
| ло.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Те |
| И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона п |
| што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узед |
| сти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Пр |
| а није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и |
| је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упр |
| су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смеши |
| не је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, М |
| и, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто |
| /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али |
| а очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искусни |
| Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око се |
| лијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, не |
| партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазиј |
| ази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вр |
| е чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијо |
| за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чува |
| рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једн |
| утине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} |
| „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као на |
| и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што |
| а жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће |
| мо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прођ |
| гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и м |
| провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И |
| тске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и т |
| лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куража |
| десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за |
| моником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где с |
| лази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако |
| руга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само оби |
| и Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што ни |
| -сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ћ |
| Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети г |
| једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осе |
| е” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало |
| м, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да пов |
| е још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју |
| једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, и |
| ра, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не |
| инама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и |
| на, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане |
| рви пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су |
| војке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојк |
| антим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога |
| гани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!. |
| ам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и |
| .. „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, |
| и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, баца |
| он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} |
| у му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жен |
| до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколи |
| >куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеј |
| су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао |
| ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало пос |
| си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Гол |
| ...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на г |
| ити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада о |
| ај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да ниј |
| али испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још с |
| он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и пит |
| па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада |
| њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као д |
| ије нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десн |
| оњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној |
| невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — ре |
| и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због |
| ке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби д |
| се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника |
| , па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија |
| е... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не ти |
| а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И бр |
| е: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже |
| му: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, |
| без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и је |
| ара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родит |
| глади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па не |
| сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и |
| ошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према сви |
| о дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке пр |
| на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно н |
| ом, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да |
| се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на |
| учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се по |
| се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарс |
| и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, п |
| листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније |
| ко су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног |
| о време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друк |
| стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, |
| истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није |
| е мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија |
| шиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кок |
| и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једин |
| дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфи |
| ји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хт |
| сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њ |
| редаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појав |
| што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и |
| А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или |
| срет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћ |
| Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} П |
| лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им дај |
| истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је |
| прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је пре |
| мфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан |
| ека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика |
| е био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је |
| итао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењ |
| ца, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изг |
| i> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, |
| ла га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе |
| и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, д |
| и их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тим |
| а да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и нато |
| и чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребац |
| ила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда |
| здрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охраб |
| помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетк |
| тара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, |
| еко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућиц |
| ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер ме |
| аду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше |
| писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, д |
| ице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги |
| шима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погл |
| uote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искат |
| а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред с |
| ку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет |
| ко одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан та |
| , а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дира |
| аву једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} |
| уби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да |
| ућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је ул |
| неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. < |
| рна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Пага |
| а се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — к |
| б и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у ж |
| на другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди |
| реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мелан |
| е врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја с |
| крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се |
| , сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пошто |
| овито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ |
| , просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца |
| дно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекм |
| ет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” |
| или.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А |
| оше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече и |
| је како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{ |
| нулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га ми |
| шно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и шт |
| , и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао |
| алеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жен |
| заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не |
| шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим з |
| чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и из |
| аком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, |
| ац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, |
| о ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да |
| његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама |
| } Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он |
| ља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је до |
| остан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника |
| ајбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је |
| шта не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чи |
| е и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ћ |
| ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш |
| га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и |
| том главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, |
| то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упит |
| крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Ук |
| м и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” шт |
| не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам с |
| у.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замф |
| да она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао не |
| њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој припов |
| S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једн |
| /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S |
| о он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех |
| ло, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и |
| ео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бе |
| омисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, |
| сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи |
| авицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест |
| е перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не једа |
| ; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послу |
| одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља |
| не, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени |
| а опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би |
| ом и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, сл |
| не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, д |
| код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, |
| и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради |
| гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си бата |
| е за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђуш |
| и ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па |
| аџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и |
| наваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кр |
| као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она |
| цета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пр |
| ј је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорда |
| ина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго н |
| с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у со |
| о је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час |
| епша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дот |
| спела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна по |
| о... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се ср |
| овек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав поди |
| је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону пе |
| мања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би |
| /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S |
| био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је о |
| а:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; гла |
| ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматра |
| S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да |
| о ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела |
| ом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; т |
| зија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и нак |
| тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} |
| грала у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом др |
| !{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, |
| , веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Шт |
| а и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз |
| а је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га |
| устила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче |
| ати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да |
| се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, ко |
| ви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопхо |
| е, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n |
| , а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману |
| даљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек к |
| д је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи |
| бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море |
| акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она ис |
| и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога м |
| во...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> < |
| дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у н |
| загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу |
| дну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју |
| , да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај |
| када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} |
| увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то |
| оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и |
| да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је ра |
| {S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} А |
| хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато ј |
| лко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се |
| питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко со |
| с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с м |
| ка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} |
| — Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.< |
| у дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „бога |
| епи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у |
| ало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној таба |
| се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама кра |
| као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, |
| че све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по |
| а казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чарш |
| уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који |
| блачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама м |
| !{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На слав |
| } Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182 |
| ша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујем |
| силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да |
| било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала в |
| р Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и |
| е надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га пола |
| ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она такв |
| боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П* |
| ше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, |
| ве, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> |
| то нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна |
| рији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему |
| де је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само инт |
| о ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, т |
| — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам |
| тка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, |
| ој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је |
| и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни |
| а ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> |
| у јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху |
| учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали |
| а, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим |
| ле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија |
| ); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа ни |
| {S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све |
| чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две те |
| Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа |
| њу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, за |
| још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одл |
| не си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у |
| оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју о |
| жасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је б |
| комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони |
| према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацу |
| е зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p |
| аке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, друг |
| гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокр |
| ве је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада |
| могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она |
| неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту |
| сам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све в |
| орбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво |
| како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S |
| тани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била ра |
| ако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а при |
| анулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је |
| када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, св |
| а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, кој |
| ака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} |
| шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И он |
| ј: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пров |
| нског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умиру |
| ћу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да |
| што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у |
| p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три |
| атора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уран |
| ом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било ш |
| опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{ |
| е и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је п |
| — Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се |
| <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате виш |
| седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза |
| ва у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целог |
| његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, зас |
| а књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је са |
| Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" |
| ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још |
| то је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — ве |
| руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — завр |
| ни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља< |
| калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу |
| ка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар |
| Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приме |
| во!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што |
| ездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да |
| , а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико в |
| же да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> |
| и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — |
| .{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за |
| <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Крив |
| карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а т |
| кочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јо |
| зина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана К |
| и већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други зема |
| е, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бр |
| аквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако до |
| зета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензаци |
| опустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона |
| а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се ор |
| воја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше |
| д стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, |
| тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскор |
| баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, |
| </p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.< |
| ВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње гл |
| _C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је ис |
| 71_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, о |
| "> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда |
| 1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље |
| чка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори са |
| од”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> |
| питује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се се |
| пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш |
| ог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и п |
| разнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајс |
| мицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако г |
| ки, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски с |
| с зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутит |
| S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се освети |
| Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! |
| о сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p> |
| атан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он про |
| Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да |
| адовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе! |
| о била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} |
| и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти о |
| се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка |
| как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један г |
| ио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од |
| а скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе ниј |
| е не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} На |
| каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не каже |
| S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсе |
| ити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па с |
| — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> < |
| ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку |
| <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чу |
| ашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочиј |
| државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од в |
| мили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона н |
| и је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И он |
| осадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јо |
| исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу њего |
| гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пр |
| ена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Б |
| девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убава |
| , па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, вид |
| ="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао |
| е од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слуша |
| другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца до |
| чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што ар |
| ао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је |
| алуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које |
| , као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безна |
| на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се |
| е је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, |
| ном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једно |
| рао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, ка |
| да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича |
| , снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу |
| овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и с |
| се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што н |
| прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него о |
| нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај |
| д се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Цр |
| — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? |
| је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни н |
| описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алв |
| био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да |
| новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву |
| и, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се |
| док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p |
| песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос |
| Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету |
| на; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не ти |
| га.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци |
| Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама |
| {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а посл |
| еле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па н |
| внашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новин |
| а што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом |
| ећ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа име |
| њом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога |
| то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Ку |
| говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да |
| ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран |
| /p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек |
| е легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n=" |
| ао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне |
| а, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у |
| , и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n |
| евероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посад |
| е што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто |
| вамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се све |
| мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није с |
| ако онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинам |
| а г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то |
| одио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим ш |
| ао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатс |
| ме, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „ |
| {S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виногради |
| жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за |
| оже да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурис |
| !{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ре |
| зи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> |
| да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина |
| ко давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Б |
| инама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И |
| ; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирну |
| , кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишље |
| а сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарци |
| аже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних |
| од цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно н |
| и онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; п |
| о мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко н |
| олем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како |
| "31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ т |
| данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који |
| о бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам збор |
| — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — |
| тама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — |
| ло мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све о |
| b n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: с |
| умбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, сврши |
| осетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p |
| тио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78 |
| ве ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред |
| о интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p |
| и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више врем |
| уче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само |
| и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: к |
| о потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе с |
| оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и |
| апучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <p |
| у Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Ма |
| оје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџ |
| </l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а посл |
| није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати |
| е, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{ |
| љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га |
| преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране |
| празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није |
| те, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлиј |
| е Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш глав |
| оме да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже |
| и до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје по |
| гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и |
| а!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојни |
| осад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе к |
| ајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с |
| ељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичиц |
| ки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их н |
| ’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно д |
| кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како дв |
| е и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то ср |
| хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" / |
| ептембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када |
| ишта, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, |
| ена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се |
| је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и ви |
| полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али |
| дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си се |
| е поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, |
| S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па и |
| им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема |
| н свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? |
| тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Д |
| огађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и |
| ="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки гла |
| лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танк |
| витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледо |
| Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отр |
| ма мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l |
| Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, н |
| рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па пог |
| ену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Промен |
| она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетк |
| и беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38 |
| ије нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, |
| се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гур |
| ане својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда |
| уо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што |
| родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка |
| ишта.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачув |
| лепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да на |
| го Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: |
| ћи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси он |
| ша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="1 |
| Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико |
| — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да каж |
| еш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” |
| адос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у нови |
| си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци |
| ове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење |
| њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накл |
| {S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Курш |
| арашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, д |
| аво чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нек |
| ети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ни |
| уна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и св |
| урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Д |
| , ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме |
| : никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло |
| азговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете ниј |
| круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него отк |
| а ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије! |
| ли су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови |
| тим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама во |
| p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће даје |
| играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S |
| } Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да нема |
| мо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пиј |
| им кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зо |
| иси” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће |
| твар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај госпо |
| ју „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а о |
| ам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — |
| ицири, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него |
| има.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), |
| да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже |
| !?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек |
| Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом |
| шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако с |
| „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кар |
| у око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их ни |
| нтереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добр |
| у па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало по |
| i> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне |
| вају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми |
| наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисе |
| заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{ |
| продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту с |
| ји су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> |
| нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, ба |
| овци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у |
| е од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна ми |
| ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа |
| а не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек |
| Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини |
| згледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што |
| или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно д |
| чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, с |
| коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи- |
| њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и о |
| ште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала ј |
| S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано з |
| ом о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига |
| p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџ |
| иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора |
| де „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи д |
| овор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!... |
| што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми |
| , иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; п |
| еснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Сп |
| раже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви |
| 34" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина. |
| нчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, т |
| е у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увре |
| другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје |
| час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно |
| меха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све п |
| 59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огле |
| >А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где |
| а саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „ |
| о сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни опш |
| женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти |
| е с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор б |
| де празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало |
| дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима |
| рно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур |
| ама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишара |
| т с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а |
| све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако |
| тва с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала |
| лаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од а |
| у на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други |
| енидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту |
| на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на к |
| у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p |
| тијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно врем |
| исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и |
| бава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли |
| је дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште т |
| е?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па ш |
| све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и т |
| а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није б |
| си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га жени |
| поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, је |
| да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што |
| осле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити ис |
| ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> н |
| ка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је води |
| рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо т |
| да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спу |
| м последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај н |
| ој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, а |
| а полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, |
| место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не прод |
| илику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је би |
| овине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... зн |
| о Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как |
| го су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само п |
| .{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прош |
| о бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сва |
| о.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни |
| и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песм |
| p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! |
| беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викн |
| да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни |
| ш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испу |
| са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је |
| н јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије |
| м плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица |
| има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...< |
| ти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и |
| шао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" |
| Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно |
| јој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице и |
| више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни кр |
| врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и нара |
| нко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придоби |
| ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, |
| /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше с |
| орија да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их др |
| — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовал |
| е уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у вр |
| е измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, ко |
| и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се |
| што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што |
| „Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се |
| ве шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Ман |
| о још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров |
| и шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао |
| или да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корне |
| , лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу вид |
| нили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових ле |
| алудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и н |
| и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела |
| беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па |
| о! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у |
| ="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била ј |
| астати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, |
| м и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и неп |
| си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, |
| .{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, д |
| тица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мај |
| тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} |
| а; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође |
| сар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод |
| и.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не мож |
| жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на ње |
| мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоц |
| то време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све |
| ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S |
| S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника к |
| сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} |
| ја у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на ниша |
| туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! |
| <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, м |
| код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окрета |
| <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој с |
| станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— |
| аврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека |
| S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њ |
| и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућ |
| па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек |
| ти.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом. |
| их слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам ка |
| и кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има с |
| .{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал |
| — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет? |
| } Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на т |
| </p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, он |
| у били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а |
| фру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и сл |
| е!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече |
| разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква |
| у платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што |
| в голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад |
| ради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... б |
| е, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type |
| ити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштован |
| огодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и |
| незверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после ма |
| анулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </ |
| а и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је |
| едао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицам |
| кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим |
| } Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си т |
| тка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... |
| , нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се уда |
| и је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по мног |
| чини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокиц |
| вце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд т |
| му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натовари |
| е казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било |
| у 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад в |
| } Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, |
| убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да |
| и и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као |
| ле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа |
| и Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mil |
| {S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Игр |
| Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, ј |
| у, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, тру |
| о Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, б |
| ће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p> |
| акорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од р |
| пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прст |
| /p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом |
| ити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он са |
| гу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљен |
| аџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он |
| девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он |
| мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <h |
| устави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и оти |
| постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутациј |
| то тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> < |
| и глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као г |
| тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — пр |
| све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!.. |
| /p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај |
| згуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шт |
| не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, с |
| еда малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне |
| {S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и |
| с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, |
| н има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Гр |
| шло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда |
| и онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави |
| ..{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атла |
| м познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела |
| она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа |
| — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’ |
| еда плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не р |
| вирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога |
| пита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шес |
| ока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту |
| чнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи |
| ним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој |
| нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја им |
| доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Ко |
| е руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо |
| да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледа |
| {S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом о |
| на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”. |
| кој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, |
| ом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђ |
| врино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играј |
| су?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три |
| "101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за е |
| ?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога с |
| ордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да јо |
| И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капет |
| си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирск |
| притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и |
| ан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викн |
| требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</ |
| сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће |
| ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш |
| .{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по |
| и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и |
| а назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „ |
| т не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb |
| рај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама |
| о јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са |
| е посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и каз |
| удно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, рас |
| а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене < |
| позиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само |
| зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било |
| и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово |
| реко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је ст |
| зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни троша |
| су биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива |
| А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је |
| ки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а ку |
| </l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> |
| /l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,< |
| Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пу |
| причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по |
| , знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</ |
| а женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— |
| у, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву! |
| сајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штог |
| лену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се п |
| ве; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту |
| /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, нег |
| акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама |
| у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично про |
| а што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свак |
| а он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан |
| и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, К |
| неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а др |
| је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткреп |
| ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, т |
| — Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти л |
| устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнак |
| једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодуш |
| здрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и д |
| е брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне р |
| а, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и от |
| пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на |
| а себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тет |
| тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и |
| , и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то б |
| или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; |
| кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је |
| а увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе |
| ла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска |
| Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — та |
| бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, |
| , чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: |
| ало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво гл |
| вира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не до |
| е: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и изв |
| мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијч |
| шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и д |
| ем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, |
| ој авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то з |
| ји се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари |
| дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није |
| ешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се мора |
| д су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана |
| е никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, с |
| вољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље д |
| ори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет наста |
| и их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опе |
| олазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога д |
| виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешк |
| Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили |
| p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час те |
| и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона |
| лашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом с |
| га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговар |
| езбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би |
| „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не мог |
| судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испек |
| а испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе шт |
| а веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер |
| дбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ни |
| ивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-За |
| е пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — по |
| скање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стад |
| њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори он |
| а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: мала |
| м”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} |
| на какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; рад |
| и, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би |
| коше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone u |
| ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевд |
| А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кића |
| ска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: |
| каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она |
| у да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене.. |
| на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају |
| Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „ |
| овца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан ни |
| /p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безб |
| е може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе ку |
| а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом |
| о се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане |
| викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цел |
| </l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз св |
| доше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — |
| је своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски х |
| ну, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се л |
| ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-М |
| ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта |
| АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на с |
| А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Ма |
| d>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу прв |
| на Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, са |
| ивност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И |
| т у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани дру |
| својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места |
| жна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер |
| куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ев |
| ана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ћ |
| анулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, |
| тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подл |
| твари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ства |
| не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с |
| Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане |
| фир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао св |
| рстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, |
| Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење |
| га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l |
| је намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час суко |
| ија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чин |
| глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветуј |
| .{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку |
| мислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са |
| није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико ч |
| д иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом |
| а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан узд |
| </p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се ма |
| толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у мела |
| ска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши го |
| а, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамор |
| ав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака ва |
| и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ј |
| ришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и ов |
| јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све сред |
| Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и п |
| ма ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је так |
| рио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу |
| ом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфиров |
| ма воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојиц |
| арке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете |
| авали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — з |
| че: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра |
| у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ор |
| иже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он |
| и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због |
| кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{ |
| пија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} П |
| ањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</ |
| ема разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад |
| — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече п |
| резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из |
| оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе д |
| ферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се |
| екад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и пр |
| а, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А д |
| меши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и |
| младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душ |
| ривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на |
| не само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра |
| е их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и |
| .{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу |
| ој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} |
| авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и ш |
| не и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в р |
| образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: те |
| „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања |
| > <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Л |
| да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Н |
| и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа |
| Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутин |
| икају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?< |
| гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он |
| био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке д |
| фирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па б |
| е једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у |
| ’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А |
| <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} |
| олски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид |
| дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место |
| и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправ |
| х <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међ |
| маше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли ј |
| човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничк |
| ter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорба |
| ргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесе |
| тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лан |
| а ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мо |
| {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манч |
| {S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве |
| ама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвој |
| вероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и м |
| ако су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се |
| оћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи |
| единостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и |
| нао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало |
| још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечер |
| } После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће би |
| м.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о |
| i>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по о |
| „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој |
| ечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, |
| лико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, к |
| кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни са |
| удо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење цело |
| поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био ј |
| она и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше |
| ца!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше |
| о крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакв |
| ће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, |
| ива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, |
| воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{ |
| } И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и |
| по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфи |
| обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком у |
| ак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у че |
| ећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна |
| сли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати |
| ма, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не се |
| одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али заш |
| дурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Каза |
| свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде |
| другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се |
| леда; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осе |
| женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, |
| омало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово вр |
| ла Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p> |
| , клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и ув |
| али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле |
| , не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима зан |
| акве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} |
| карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и |
| та.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане офи |
| лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ћ |
| едне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и че |
| и сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осети |
| и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Беогр |
| га ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и |
| паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи- |
| тиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се јед |
| д силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза |
| аре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, |
| а Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које |
| уо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу |
| аг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колен |
| нем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>ко |
| ње цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у дру |
| — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори |
| а баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опоме |
| ам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа |
| ад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама |
| е стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — |
| прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си |
| ом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло |
| ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на |
| је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта |
| ао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену стар |
| с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твој |
| , као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословља |
| ђе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и јед |
| pter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријат |
| зва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је |
| вет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је ч |
| } Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишн |
| кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читав |
| пак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А јо |
| таним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, |
| ет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васк |
| — Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака! |
| p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је |
| ...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и т |
| е и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је б |
| сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...< |
| ом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо ј |
| је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разре |
| ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и ле |
| и и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељај |
| неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његов |
| м, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче криш |
| , која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, |
| и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри к |
| ’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског ј |
| , али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога |
| /p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жив |
| к скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гор |
| ију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан |
| а тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на |
| — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере пра |
| же руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњач |
| емењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео |
| ире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крст |
| <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а |
| атити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „ |
| — Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — |
| — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: |
| — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико р |
| Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Го |
| о Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без |
| ак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претр |
| ње у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога з |
| е Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовал |
| И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота са |
| би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Је |
| м си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дузд |
| у измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја |
| одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учини |
| ан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <mileston |
| да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје |
| ењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и п |
| би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно |
| но неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуш |
| есају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из ко |
| или и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда с |
| ну!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ј |
| моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувр |
| но Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулу |
| и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона |
| м Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању си |
| лу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређ |
| да се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплака |
| никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и |
| лочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаже |
| ане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи |
| ре, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелент |
| ити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то |
| кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’сме |
| S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— |
| еђена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да М |
| с.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли д |
| чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама п |
| ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засв |
| ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, уба |
| ћа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је воле |
| тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Док |
| а него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она |
| чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам |
| да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, п |
| ри у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу... |
| н-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући |
| д силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него |
| зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута |
| е упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се н |
| ? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уст |
| за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, |
| Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, з |
| е путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима |
| школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једр |
| бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће |
| мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замф |
| Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену |
| говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико |
| би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да с |
| ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</h |
| ко шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али |
| била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што |
| је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може л |
| то па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, |
| та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме. |
| авајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква |
| слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> |
| Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона |
| ицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си с |
| зују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја |
| ев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а |
| рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p> |
| p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васк |
| — Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорба |
| и уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Н |
| само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, д |
| е, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када проку |
| pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повра |
| суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћ |
| .{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да |
| ешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе |
| требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговор |
| је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану |
| ој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други р |
| а саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и |
| тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се к |
| , и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и смат |
| ва?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дан |
| начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуц |
| е није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага рашир |
| ак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста д |
| .</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</ |
| а лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{ |
| и се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна |
| и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна см |
| диштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме |
| а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опе |
| га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манула |
| такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економс |
| него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник |
| ка слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дуга |
| а каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, |
| тала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрин |
| шилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су ску |
| реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} |
| из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог |
| ње, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, на |
| е до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и пот |
| шко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и |
| а Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} От |
| , „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од |
| ом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако |
| ирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — |
| в био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато |
| је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај |
| да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена с |
| {S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да |
| је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакоми |
| пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при п |
| ђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тро |
| и се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с м |
| и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем |
| ма онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А |
| Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко об |
| еве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пу |
| змеђу оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, |
| и и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и |
| ана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дув |
| бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Перс |
| ипела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А |
| >Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројниј |
| је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затвори |
| ију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених гр |
| рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па |
| ено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало |
| док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је д |
| како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог как |
| жене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па реч |
| ш никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi> |
| ива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није м |
| свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви как |
| је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то фака |
| леде, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола б |
| један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да о |
| ија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас д |
| одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ет |
| де правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља |
| а да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га |
| а је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гла |
| >— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше |
| ла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима |
| ска се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подви |
| још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Ман |
| ђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „ |
| угог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали ј |
| тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по |
| мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у ка |
| тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао ча |
| чко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, каза |
| стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо |
| де с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није |
| ало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или |
| ло кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То ј |
| глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Бо |
| нулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А |
| најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све т |
| мфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гн |
| естрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљ |
| водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мај |
| ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ |
| ви кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљиц |
| , млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" |
| више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатно |
| гаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође злово |
| одио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Ма |
| Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је о |
| Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, |
| евојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре |
| , носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Гов |
| ај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и |
| е сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане |
| ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! |
| бе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији љу |
| Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p |
| о се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и |
| прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој |
| ражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, в |
| питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје |
| — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... н |
| избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} С |
| ђе си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!. |
| да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али |
| им пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S |
| ра, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај г |
| кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша |
| ованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена ње |
| ина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико кор |
| а, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и в |
| и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је бил |
| у Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи |
| уни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па св |
| и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву ба |
| им послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису |
| сет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре не |
| -беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не |
| х.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</ |
| сле краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не п |
| о би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ва |
| честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се |
| а, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — коли |
| оди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио |
| у је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само < |
| азбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет з |
| па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећа |
| бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и крата |
| S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вреб |
| зму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А об |
| у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао! |
| мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој муш |
| тави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем |
| > — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од |
| живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски |
| да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, н |
| ворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио |
| н Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом при |
| се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати |
| разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Манино |
| седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју рук |
| кнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, т |
| о, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци о |
| ики нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и |
| ва:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> < |
| а се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо |
| ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће |
| и, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион |
| } Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> < |
| лију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац |
| Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти |
| још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; за |
| лој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада |
| емек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... { |
| е јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису |
| баџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, |
| зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се м |
| и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су ду |
| што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дра |
| о задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а по |
| ако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај ду |
| Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари |
| који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба б |
| ubSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> < |
| патила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све |
| и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S} |
| вало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном |
| јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, |
| атко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао |
| крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из по |
| иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да м |
| и мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка и |
| ко чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како ј |
| атлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у |
| слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пун |
| латна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора ле |
| — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу о |
| Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ј |
| опходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љу |
| бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети с |
| ом као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Зам |
| ла, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, |
| а утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што ј |
| невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, |
| ТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стран |
| ило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} |
| ад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S |
| таде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и ш |
| ве су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S |
| жио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрост |
| већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да к |
| и само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је д |
| — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} М |
| и од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, |
| p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се прев |
| {S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне |
| исаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, |
| к је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Ја |
| целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после |
| тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој |
| орњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насме |
| а неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јо |
| ађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то |
| Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — |
| га погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве |
| А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си |
| вој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, |
| вет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води к |
| ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе к |
| и га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не |
| диш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака |
| че куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} |
| то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа |
| >Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...< |
| Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред |
| >Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...< |
| сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb |
| S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> |
| ена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p |
| стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да п |
| с, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да |
| ују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем |
| а и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чуј |
| ’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} |
| /p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не дава |
| S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} |
| p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> |
| Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те |
| урише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему |
| а!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Дави |
| оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише и |
| им гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни |
| за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена с |
| о неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји |
| да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте |
| на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала |
| оне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као |
| Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питу |
| /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погл |
| S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од |
| убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвир |
| ганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од сам |
| лу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чар |
| а је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима |
| а и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од |
| ш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблаза |
| као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Ма |
| да што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног |
| <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јо |
| истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио да |
| дан ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тра |
| о у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док |
| ала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Ка |
| њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој |
| решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по ср |
| ..</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки |
| аго и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећар |
| је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и бл |
| на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би оп |
| урбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трго |
| вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како |
| {S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушим |
| риметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно |
| измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце |
| ле!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљева |
| остаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило З |
| сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из |
| војим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</ |
| такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опиш |
| рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно |
| закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на |
| ликим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку” |
| е није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари |
| њиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, а |
| иону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за лен |
| мака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наред |
| се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пит |
| у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љуби |
| /hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе п |
| Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у о |
| сле нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па |
| На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван |
| отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству |
| римао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне |
| риродније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63 |
| а је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква |
| што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друг |
| песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе поч |
| ураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој те |
| ака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се реч |
| служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и м |
| ако „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом |
| г у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, р |
| раца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавн |
| три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећ |
| ву <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад |
| {S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злат |
| Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно |
| то саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n=" |
| а настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет |
| м:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе |
| обар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, к |
| ну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој с |
| — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник м |
| ину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тет |
| волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако |
| егове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио |
| се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира |
| ега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њи |
| амо лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли |
| Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па |
| и, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако |
| ла најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно већ |
| а га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји о |
| свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је |
| к и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда |
| бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врл |
| дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто |
| ам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па |
| !{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се |
| та томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати |
| и си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манул |
| <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан |
| мување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из |
| да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак за |
| — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, раз |
| е се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цича |
| ма ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кут |
| не у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се н |
| а: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми |
| едно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауст |
| де је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо |
| срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој в |
| ч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.. |
| елика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик н |
| Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше |
| а Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане ск |
| но ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јо |
| а да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у |
| здравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада |
| р за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и |
| зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{ |
| и по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди М |
| а Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно би |
| !” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у |
| који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где леп |
| е и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је |
| је та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир |
| га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ног |
| Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, |
| ри да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јо |
| не беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — в |
| ски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у |
| и како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им |
| — Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: |
| е...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p |
| две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар |
| а мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке |
| } Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стр |
| повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов т |
| цу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику |
| понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њи |
| си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све |
| <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> < |
| > <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и зат |
| тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па с |
| шао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у |
| ази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У |
| рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и п |
| уо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда |
| минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што про |
| је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} |
| ашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он |
| устила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук |
| нао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш |
| ре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главн |
| лаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио |
| о колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиски |
| кога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је |
| ле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их с |
| и-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалец |
| , што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, |
| а, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје р |
| еда.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quo |
| ма, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле у |
| прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простит |
| </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, |
| чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па |
| 15" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се оп |
| о мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво |
| ачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, |
| тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малк |
| игару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да п |
| јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво ра |
| њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, ум |
| ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела |
| а се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне бе |
| ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџи |
| изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као |
| при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поз |
| асом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уз |
| — Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— |
| до’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан |
| девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Ста |
| че „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S |
| и трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџи |
| ијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта свој |
| а да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која |
| гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој д |
| рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем |
| бе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек нијед |
| троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке о |
| окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може д |
| очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и бан |
| да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци |
| {S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка |
| ђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике |
| , заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по |
| имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n= |
| гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћа |
| еја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунча |
| питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, е |
| је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и ов |
| ад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</ |
| ражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бес |
| ња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином |
| оју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спо |
| му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка |
| слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обу |
| си!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога |
| знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и |
| авам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Е |
| једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} П |
| ства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{ |
| дне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас |
| оде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Ј |
| -бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав |
| е, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку |
| вале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамна |
| е, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајау |
| а, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајта |
| у т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојн |
| ан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chap |
| ујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p |
| зар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те |
| ра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете |
| {S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар |
| ицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није ч |
| еде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, д |
| врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ кап |
| у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала |
| ћи Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ наср |
| промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време. |
| а отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један ег |
| слони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” |
| ло чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — ни |
| татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викн |
| тну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вра |
| то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Т |
| те ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— |
| има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, већ |
| ва, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, |
| ви испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други он |
| та.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке |
| вај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Ш |
| је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} |
| о не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често |
| да под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена |
| рви трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори |
| у и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} |
| оград до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца |
| {S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: |
| ј и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не мо |
| омакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{ |
| .</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући ра |
| ну песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се ст |
| Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја |
| ред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и у |
| ако се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта |
| верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клиј |
| се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду.. |
| то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, је |
| мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши |
| енцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} |
| си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, |
| — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а З |
| ожеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — т |
| ку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и |
| посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не |
| ија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, ре |
| пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... |
| моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане п |
| на феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накриви |
| као на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварит |
| није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујду |
| не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер- |
| Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и |
| ветски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који д |
| е, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку з |
| — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по |
| ар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба! |
| ломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од д |
| ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај |
| мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</ |
| Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којим |
| > <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Т |
| кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф чо |
| и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{ |
| њег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућ |
| их девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за |
| Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си зап |
| под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, |
| епане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, мо |
| немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> |
| улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хо |
| оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и до |
| еда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се |
| е нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе |
| задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, з |
| ца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца н |
| ебне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси |
| и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можд |
| ла Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар от |
| уњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћ |
| се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на |
| храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да |
| тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје обори |
| у работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — р |
| е узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А |
| ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад с |
| о се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се |
| а у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одве |
| је је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном |
| е чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее |
| ивокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамн |
| ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нок |
| а старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Зам |
| аџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била |
| ли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о |
| агурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столи |
| аног писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хл |
| фир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, |
| нац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — |
| научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет |
| су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{ |
| и.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру |
| {S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се |
| шта није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S |
| кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи ч |
| аџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тр |
| и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа б |
| то, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов ад |
| зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неј |
| аћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а |
| још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, |
| ужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало |
| ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, зна |
| ји очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при поми |
| о, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; та |
| уј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне |
| Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како |
| оста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се су |
| ао што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у к |
| ају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи |
| Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које |
| еселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, |
| мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n |
| а на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан |
| стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка |
| сије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то |
| и то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисај |
| асмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обл |
| или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао ре |
| „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, м |
| с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османл |
| о, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и туж |
| и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и бр |
| ео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао |
| 4" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само |
| ак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> |
| ива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о вр |
| на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „О |
| јку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште |
| вади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука брков |
| их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје оз |
| хну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван |
| е другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, |
| га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!... |
| им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона |
| у и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати д |
| кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зел |
| сму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми |
| и, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер |
| х својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испро |
| чена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао |
| сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти |
| „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутр |
| речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p> |
| сана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес |
| подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније про |
| ко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone |
| задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Док |
| це, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А о |
| дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани |
| ој Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <d |
| еџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш |
| а играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и |
| тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће д |
| Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— |
| девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг д |
| ше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак |
| и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та |
| ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај |
| но кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском ма |
| ако се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом |
| ос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође |
| , што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како ф |
| некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l |
| .{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог |
| на, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаљ |
| рата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а леп |
| се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, |
| овољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ |
| ој му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, пот |
| ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој |
| а, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p |
| рам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћ |
| син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! |
| је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, |
| е поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... ш |
| — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је по |
| — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Бож |
| а и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо з |
| о толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би про |
| она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зб |
| } Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се |
| мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... |
| му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо |
| чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, |
| еје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш |
| кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак |
| казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели |
| ешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} А |
| што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега.. |
| о!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш |
| ко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву |
| за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе |
| си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне сна |
| ки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац с |
| ато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није зн |
| м не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу ко |
| се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и дел |
| аремски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа |
| тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор ч |
| таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинк |
| жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је |
| што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, ње |
| поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фен |
| ри?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, |
| н би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старост |
| тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пу |
| гађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче |
| а, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они |
| <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за гро |
| рбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и трећ |
| ац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да |
| !{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — |
| шија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, |
| е, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и ц |
| буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники дирец |
| чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, на |
| се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обичн |
| ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S |
| : што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Прич |
| ију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и о |
| њи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти с |
| р крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} В |
| времен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар мо |
| ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да |
| игарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повла |
| нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!... |
| си муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ства |
| ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не |
| а ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти |
| е могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по наш |
| да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с неве |
| нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њ |
| загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!. |
| линове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о |
| да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> |
| ање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Ма |
| а мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш па |
| уду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и п |
| рске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умируј |
| свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј годи |
| си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као м |
| к, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} |
| срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли к |
| питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути |
| — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је |
| од... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал ј |
| ла оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>је |
| писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — |
| лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скута |
| ледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече |
| паде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... |
| заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <h |
| , и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу пон |
| ? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb |
| <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздрави |
| та не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искача |
| ш Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је |
| не?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у |
| кашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? |
| агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си |
| е линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — |
| <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> |
| а керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимба |
| ..</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне |
| је...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које пе |
| а срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су |
| си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> |
| ?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје |
| рак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> |
| /p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, |
| . здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</ |
| еме...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има |
| ри, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мо |
| а Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — А |
| ађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али нек |
| у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче. |
| едан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар |
| грту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само |
| је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задово |
| ок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико |
| веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и |
| ве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у рук |
| „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се от |
| јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне и |
| буче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та |
| чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш |
| оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој с |
| етка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф |
| во, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, е |
| аске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{ |
| </hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — |
| Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... { |
| аун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог прак |
| ка па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све ј |
| е? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у |
| т си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова |
| се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексе |
| ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете |
| , како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S |
| гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори |
| ’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си |
| све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој |
| ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам же |
| несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сут |
| еш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона |
| а из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога |
| је; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србиј |
| ало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у ку |
| кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S |
| уго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска к |
| .{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре |
| да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија ре |
| лега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па |
| рка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та д |
| е, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на |
| е, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две м |
| алфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се ша |
| пенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Ш |
| једну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! |
| еца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће дец |
| си искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, де |
| вице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — н |
| /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; св |
| ој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у с |
| рећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си |
| брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... ис |
| <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Док |
| миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} |
| г тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и пок |
| и!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Т |
| душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „б |
| ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку! |
| , ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Д |
| нео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те |
| .{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они зна |
| да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> |
| акав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мал |
| банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажен |
| о да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си |
| Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: траж |
| екнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, |
| је!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешил |
| њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— |
| баџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ |
| ам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад |
| храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — п |
| > <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а |
| ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за К |
| а, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} |
| мо да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој З |
| ајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у пла |
| едан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни од |
| што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће иско |
| /p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презр |
| то гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива н |
| е Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што. |
| .{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да иско |
| што ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека св |
| киде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће д |
| не убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их |
| хааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — |
| на, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „За |
| , а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и |
| ним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим мет |
| је више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на но |
| — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко |
| Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још р |
| де га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S |
| е, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш |
| а ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојк |
| здравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што |
| а ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мај |
| идо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, |
| удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зон |
| ече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} |
| што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та |
| играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да |
| i>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, ш |
| живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што |
| ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, п |
| — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господи |
| иво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за |
| нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке ид |
| одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уг |
| давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал |
| е Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p> |
| на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу |
| ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шам |
| тадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>с |
| ну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комш |
| не, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућ |
| дне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} О |
| лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уо |
| жи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп мома |
| ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Ман |
| о је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, |
| много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек |
| абијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарл |
| руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело |
| ште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чук |
| падаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: |
| га опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љуб |
| то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Сл |
| руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе |
| <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и |
| ко гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, |
| зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што г |
| распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он с |
| >Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад |
| бију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>ж |
| некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици |
| е у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том |
| го да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад ист |
| кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у |
| . {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жу |
| Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве |
| ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при в |
| И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
| ама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако |
| о на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама |
| атна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и расп |
| b n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је ув |
| о чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њ |
| се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо |
| и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свеча |
| непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у |
| е!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и |
| Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и бл |
| официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани |
| анату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у |
| којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И |
| ају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко поток |
| е то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још к |
| м.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И |
| ...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S |
| а радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад с |
| дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику ми |
| ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и це |
| спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно |
| затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у к |
| 31" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе ке |
| дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође |
| га дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S |
| пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си и |
| н тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим бан |
| ...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш ш |
| вари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> |
| чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан |
| /p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кр |
| и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико та |
| ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири |
| ; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана рад |
| је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се |
| ет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као |
| градом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају |
| ном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо! |
| виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познава |
| те? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и ком |
| адио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сеља |
| егрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигн |
| од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам све |
| .</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слуш |
| ато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p |
| је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељ |
| сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и |
| ош разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну |
| је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају |
| у.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво с |
| иза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! |
| и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чиј |
| оту, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из ду |
| ме калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој |
| ем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узм |
| м!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиниц |
| е сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{ |
| уња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад |
| в наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: |
| Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се ти |
| а стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетк |
| пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чим |
| о лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво а |
| м, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а |
| отекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како |
| мо шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно за |
| м кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву с |
| шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове |
| нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то |
| } Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{ |
| ших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџиј |
| се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао руч |
| зиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина |
| Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p> |
| огао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран с |
| гледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до за |
| вали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Ж |
| е, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лев |
| ници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> дух |
| своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па по |
| трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, т |
| општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним с |
| научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, ко |
| исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и |
| .{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и пои |
| на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом д |
| саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијин |
| Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те н |
| S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{ |
| ном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први д |
| Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S |
| на Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?! |
| ауке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку |
| тра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Мо |
| д једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; |
| а подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и |
| он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како ј |
| мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што нес |
| еје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покл |
| д, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да |
| p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим |
| ико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, |
| ако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поуч |
| ека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију ст |
| без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он личн |
| душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још |
| амфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познав |
| ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, кој |
| на је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се |
| кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо од |
| лагодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онак |
| hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најран |
| тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па сн |
| мшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин прич |
| елнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, в |
| кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окре |
| х девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не мож |
| па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена т |
| што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у |
| ове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, |
| колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује |
| питан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то ј |
| ко да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво ка |
| то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује |
| Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганск |
| адом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година до |
| ље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане с |
| ково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у не |
| вно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црн |
| ћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та |
| , никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абон |
| само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Ди |
| и и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а |
| ма доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако с |
| ш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у |
| ара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— |
| ели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> |
| је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... |
| а стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; |
| ас плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их некол |
| ="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак |
| га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам х |
| ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих виногр |
| ри је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S |
| е забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само |
| , узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и уп |
| д цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — шт |
| ознатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу |
| ндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једа |
| те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он пе |
| {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрин |
| ом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце |
| ердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака с |
| си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „ |
| лаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеј |
| смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и за |
| !{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му |
| и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печен |
| окица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно |
| е у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом |
| га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем |
| н, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једн |
| ет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — |
| инаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо |
| о добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А |
| одила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — |
| n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севда |
| купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p> |
| х да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег |
| ају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: |
| ке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на п |
| а за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену ч |
| ђе и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, ко |
| че јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, е |
| /p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска ж |
| рућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и по |
| свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Не |
| е, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p |
| треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву ф |
| још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</h |
| о је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је |
| не. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и до |
| с’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авл |
| арија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на |
| о Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти |
| и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута |
| аторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не |
| S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за ник |
| о ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и |
| } Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш к |
| ао побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и |
| оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му ј |
| говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{ |
| л по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Са |
| и од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</ |
| >— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији по |
| у леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли с |
| ре, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасву |
| рисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> < |
| ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу |
| је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; |
| селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ел |
| {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote |
| м...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi> |
| ас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</h |
| и у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имам |
| ред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор. |
| ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> |
| ога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— у |
| пују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу |
| ема свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити за |
| чајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад |
| ти Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, |
| Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво конце |
| а побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој с |
| те и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а |
| едну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, разм |
| служе.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу м |
| да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста н |
| акогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n=" |
| ...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам |
| , тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би |
| анулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у |
| е, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа ре |
| друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисл |
| ски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће |
| а наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после |
| ама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле јед |
| Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и јо |
| дећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једни |
| > да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!.. |
| жен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен ј |
| и — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, |
| има, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо |
| бом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га ј |
| који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а |
| то; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од п |
| ј је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та с |
| јег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, |
| инараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта П |
| то <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је пон |
| се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеи |
| пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из го |
| се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Вр |
| !...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару. |
| савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, В |
| е и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... з |
| ко? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама годин |
| није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредник |
| и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакер |
| S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију |
| ио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само к |
| ојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се у |
| {S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, покл |
| е, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испуни |
| и зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчани |
| по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски м |
| о. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу |
| аша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сил |
| ика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — |
| па на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишин |
| мфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао |
| у; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек |
| Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао у |
| е друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замф |
| } Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одгов |
| ели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p |
| уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било |
| ли, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „ |
| (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџи |
| само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорб |
| и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да |
| димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе |
| ровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му с |
| себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке |
| год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплаш |
| ејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама |
| и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђ |
| гове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој ул |
| да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу |
| а попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} |
| на, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често савето |
| осподски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуд |
| бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и корит |
| џи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и по |
| пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Зам |
| , без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану |
| и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по д |
| са и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажен |
| ује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше ко |
| м, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — |
| атронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме пев |
| ка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако |
| ни момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="5 |
| ет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако с |
| ира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалиј |
| ви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> |
| момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо |
| или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, по |
| другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих ст |
| и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> |
| е песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфи |
| а), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола |
| игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку< |
| оне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S |
| е.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме м |
| и, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> |
| недељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву |
| а песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало |
| к на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је |
| певала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и т |
| ћи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{ |
| а, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад |
| еће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричаног |
| ету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скраси |
| ту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге |
| о провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, ра |
| пак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Ман |
| мо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане |
| ужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Ка |
| ио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без раз |
| пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт |
| д онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, |
| и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинте |
| је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Ка |
| на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све |
| жењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио |
| му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p |
| чију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — |
| о’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари д |
| е.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сара |
| тотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када дожи |
| о кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и |
| разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако |
| личице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве ил |
| Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неј |
| ма, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ла |
| и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници м |
| ушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си з |
| ичност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, |
| .{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског ви |
| играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не раз |
| уча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим бас |
| наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на |
| има.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” |
| hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се |
| е га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је |
| евојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зон |
| пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљај |
| и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, |
| стаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за к |
| има види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на ли |
| традан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на |
| елензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „З |
| скупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилиј |
| ине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Не |
| сних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету н |
| оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није ника |
| ли обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, |
| ртира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела ов |
| банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>та |
| убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! |
| — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што н |
| ве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати |
| ахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бив |
| читељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтен |
| е чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зон |
| неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l |
| у једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало |
| ајрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и |
| е.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интерес |
| акав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се |
| азлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, |
| знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спев |
| још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по цело |
| ад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добија |
| ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још го |
| на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је |
| , која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И |
| у.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша при |
| „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другар |
| аоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l> |
| али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А п |
| рупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујниј |
| да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана. |
| .</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерни |
| , којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради |
| ској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузи |
| олела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком мило |
| мо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваз |
| ицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И |
| и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни са |
| и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској мах |
| вим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а |
| ску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, о |
| гли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало кој |
| аклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прил |
| о време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а по |
| е пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако си |
| чити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дуди |
| , њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, |
| у песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l> |
| , трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</ |
| пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та |
| <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је см |
| брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чу |
| ну, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> |
| а, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, |
| на у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би о |
| ише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало орије |
| p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и |
| зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S} |
| јући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> < |
| у те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се |
| ато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као |
| ом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због |
| не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љ |
| евдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote |
| тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Ш |
| есму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би |
| ли, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грд |
| коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} |
| Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; з |
| > <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био |
| еко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што |
| коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају |
| , звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете |
| атарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро |
| сма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших |
| сти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки |
| арио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола |
| време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, |
| <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — |
| шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А |
| n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој |
| једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А ниј |
| он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред |
| исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најра |
| и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> < |
| ма разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Евр |
| > <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, |
| д мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — |
| ..</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне |
| оје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели В |
| што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, |
| <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си он |
| којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније м |
| притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилиц |
| вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов и |
| </p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!. |
| у паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l> |
| у роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та г |
| ске, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p |
| еке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој т |
| За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се пој |
| Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, |
| је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Д |
| ..{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну |
| ,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> |
| Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна н |
| >Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашт |
| не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да пој |
| д прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једар |
| т не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и за |
| ара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазар |
| панти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си |
| што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таск |
| вора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори |
| човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је би |
| алудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, |
| pter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} |
| а гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака |
| ране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га |
| шта не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све о |
| ијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто м |
| ом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући |
| косно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, |
| гао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Нем |
| unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар |
| ..{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њи |
| а башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, |
| ио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од |
| дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} |
| ад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зр |
| ено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре пр |
| ter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаест |
| из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, |
| е и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је |
| p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти |
| то лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја |
| о; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а он |
| дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSect |
| љину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!... |
| ction" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„П |
| в свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином кој |
| сно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си пре |
| ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Е |
| ..</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопч |
| ваца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да ч |
| ло — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много л |
| рис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек про |
| ubSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал ту |
| елее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће |
| ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога |
| јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники! |
| p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од |
| мфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једна |
| роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се |
| погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранији |
| нађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петр |
| Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} |
| има и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је вес |
| ао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, заш |
| а и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове пр |
| ност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и б |
| Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана к |
| !... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ао да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир |
| ш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— |
| ,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p> |
| е молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двој |
| и за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зб |
| .{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, шт |
| па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, |
| и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало д |
| е клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и |
| орт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па |
| воју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљају |
| па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, он |
| е калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и ниј |
| тадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша о |
| астике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало а |
| е с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе |
| ... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, |
| ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ гот |
| — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!. |
| ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова |
| што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да |
| није опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пић |
| по виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црв |
| се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, |
| тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, н |
| му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гр |
| чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупск |
| ћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потр |
| ни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акам |
| , а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена |
| ана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут |
| удите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко |
| од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и к |
| арени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у је |
| бо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди |
| Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко к |
| е и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>С |
| и седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га дв |
| играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} |
| компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада |
| ћарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па ста |
| .{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А з |
| побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и поб |
| а имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</ |
| о Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, |
| теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и т |
| знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир с |
| и да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи |
| воје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што |
| би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l> |
| лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Ј |
| али, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у |
| век тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, |
| кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас |
| ом, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њ |
| ато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам |
| p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— |
| на луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди |
| ? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку |
| руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и доне |
| ако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су с |
| акав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефс |
| у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док |
| ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву н |
| ине свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи с |
| лину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ет |
| в: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — пок |
| мо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац |
| ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја |
| јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да с |
| буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље попо |
| на пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, |
| pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>О |
| И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну и |
| неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог ли |
| е Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздрављ |
| оред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не |
| је из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој ве |
| Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених |
| ко је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан |
| орца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што |
| Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико |
| сте, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније на |
| ила је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силни |
| триски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и |
| о ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па п |
| акорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто |
| ан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја |
| ворио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто |
| написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, |
| "0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947 |
| Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога |
| да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се |
| што да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...< |
| казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, к |
| ст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да п |
| а.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p |
| лас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама х |
| ата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе |
| , а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим д |
| ди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p> |
| " /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на |
| е ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па.. |
| бориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зб |
| е, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> |
| 2" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој |
| хајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> < |
| не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам |
| /p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спаци |
| глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А ш |
| и одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а |
| а си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за |
| и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! |
| еца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „тат |
| илује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате са |
| бодија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покој |
| рза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p> |
| али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, |
| рзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што д |
| уски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, м |
| пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате |
| ију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, с |
| p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, е |
| зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: |
| дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, н |
| гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда за |
| ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била |
| где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У ка |
| с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику |
| у и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује с |
| у-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по |
| а, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?! |
| S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино уда |
| басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао шт |
| м не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове |
| анди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <p |
| а?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb |
| пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где |
| као му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Д |
| Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна |
| ви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и |
| ник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла ч |
| је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; |
| ала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све и |
| p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S |
| твар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде ниј |
| сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није |
| е ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што р |
| њима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да |
| ка и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном |
| ду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке К |
| лава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћ |
| као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и би |
| ...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S |
| о крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити бе |
| а: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводил |
| Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Т |
| ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> < |
| е могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-з |
| тиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало ус |
| — Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила |
| „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на мо |
| се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем |
| потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, к |
| е дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракиј |
| о, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сам |
| еје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{ |
| знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’ |
| пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што в |
| !...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Та |
| то, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се |
| у, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка |
| а саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти |
| ј се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј |
| "145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи |
| ма, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам |
| ебаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си ј |
| наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, з |
| за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни |
| — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е... |
| кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесн |
| оном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели с |
| но, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу |
| ма, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питу |
| , много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како она |
| дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу п |
| <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „ |
| вори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздрав |
| .. сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си |
| /hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад |
| ују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{ |
| ко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> |
| аше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’с |
| бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Т |
| ри?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <p |
| ада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стека |
| ји је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба држав |
| нда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и веш |
| један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се ч |
| он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то |
| а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветск |
| руговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље ста |
| лима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене |
| едно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, |
| подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} |
| мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се |
| , али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црн |
| ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о том |
| ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — в |
| ублике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао |
| Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као н |
| .{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимиц |
| > <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек |
| ="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше |
| те гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете |
| .</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зе |
| .</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафск |
| а се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се н |
| о се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, |
| енски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну |
| ндила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по |
| Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у жив |
| танком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли с |
| о што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, |
| </hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> < |
| „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пит |
| ева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— |
| значеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је” |
| у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско |
| ош једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло |
| немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се о |
| о што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S |
| и: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу нијед |
| осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковиц |
| им?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погл |
| а хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима в |
| томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушим |
| и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <mile |
| n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутас |
| ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонин |
| и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и |
| ина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога |
| младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило |
| !{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?! |
| се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера н |
| p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руко |
| И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо |
| дафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из соб |
| и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младо |
| ача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да |
| } Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Ту |
| то пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, те |
| авно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је бил |
| Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— М |
| {S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!. |
| рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распи |
| S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крив |
| лук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да |
| ало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће ради |
| он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и ми |
| си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико |
| — Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још ма |
| уо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{ |
| џиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S |
| у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И ка |
| оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу свој |
| џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крај |
| енчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блеш |
| ајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либ |
| румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њ |
| фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд г |
| долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био |
| е ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, н |
| рт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запев |
| дао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у п |
| , а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосве |
| ер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјуч |
| а.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан |
| срећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћа |
| „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а д |
| Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је |
| <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прич |
| ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао |
| оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегу |
| та јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. |
| ле и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мал |
| и сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће пошто |
| — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде |
| две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и |
| и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не прола |
| рука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну |
| а полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад ба |
| ио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, пос |
| е догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру моли |
| не плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао |
| по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско |
| за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске шт |
| дефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша. |
| је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је |
| ате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А с |
| собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, р |
| Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</ |
| тају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, а |
| Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често |
| ати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врн |
| баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и |
| и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледал |
| ше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде С |
| о, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану |
| ао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на с |
| е седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако с |
| је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и пр |
| ва сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче с |
| ку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченг |
| ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ј |
| запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја |
| ања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет г |
| ћани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо |
| се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као пра |
| плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмах |
| спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на |
| сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђењ |
| дати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто |
| па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи |
| девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустил |
| е једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мал |
| то је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — О |
| ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико |
| вио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде ку |
| онтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и |
| свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ств |
| и с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира пос |
| есме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о м |
| же тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа |
| одатке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је така |
| пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вили |
| } Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде |
| ти се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлеба |
| о... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и збори |
| ови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази |
| ека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је |
| апуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима |
| о и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{ |
| што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би |
| вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и |
| ед ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас К |
| >друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па ка |
| је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се сти |
| питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, |
| за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је поглед |
| и француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке |
| тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, дру |
| разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зонино |
| д је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, ал |
| Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу м |
| и су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџ |
| о једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на |
| на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — |
| изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима |
| од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пе |
| хани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега |
| {S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа К |
| {S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он |
| тири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и за |
| да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какв |
| то јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер ду |
| врши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> < |
| овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао |
| : није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова |
| друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву |
| рилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па |
| .</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је о |
| пап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S |
| ација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рек |
| а.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?< |
| сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо гла |
| илулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито |
| се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао кр |
| траховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсме |
| у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго |
| } Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} |
| ; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, а |
| -Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — |
| чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми б |
| млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по пес |
| бори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели |
| одбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје |
| ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} |
| све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе го |
| има, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ра |
| ?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — |
| мем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што |
| а си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Пе |
| урају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да про |
| сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него |
| ића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на о |
| следње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају |
| о граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна |
| ампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да ј |
| е удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, |
| о девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, има |
| о, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџер |
| е по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни |
| што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није нијед |
| узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да |
| ни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту |
| танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском би |
| ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ам |
| дан трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први |
| бори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока |
| појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже ру |
| х, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо |
| долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томбол |
| е смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај т |
| си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</ |
| <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао |
| ане ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и п |
| турама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасу |
| о Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу |
| ло по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папуч |
| hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, р |
| ј да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како игра |
| у се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> |
| ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да ха |
| .{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мис |
| .{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, |
| о Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! |
| ула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по |
| ити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и |
| најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огл |
| иводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то |
| ’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} |
| ва, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи све |
| ла и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими |
| „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се п |
| обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} |
| анства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако мн |
| <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манула |
| некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га |
| ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’ |
| ра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} |
| не Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или |
| е, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, т |
| ацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општинск |
| ија”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S |
| сило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани позд |
| аше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој |
| ; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бд |
| се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И ка |
| ш кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и за |
| на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и пит |
| арушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки |
| S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписо |
| внодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго вр |
| дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија |
| мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва |
| је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — |
| есницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: |
| свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је |
| ао рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске |
| ајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску |
| ордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако п |
| реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини |
| да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчањ |
| је кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као |
| је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, а |
| {S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и неверов |
| фирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим маха |
| заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају друга |
| воју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, |
| а, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и |
| та, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, |
| шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце |
| дмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се в |
| си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од з |
| ази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролаз |
| уги пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Т |
| е светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о ве |
| „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф |
| излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n |
| урско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином ко |
| јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су к |
| енце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, п |
| моћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> |
| !{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} |
| илну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир |
| у од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — |
| џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свир |
| а се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им |
| ујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, ин |
| се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчуднова |
| а је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јорд |
| ролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, |
| по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" / |
| ацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђиј |
| ш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> < |
| еш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l |
| наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога |
| .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави ло |
| , тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамј |
| руги су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и |
| нем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи |
| и да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мо |
| је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за ње |
| у се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</ |
| вет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> <div type=" |
| ре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо не |
| у... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, |
| па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три |
| а клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена |
| ам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзи |
| пу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно |
| ице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлос |
| ? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чо |
| жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг |
| им!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а |
| огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако н |
| а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљ |
| јку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, |
| че, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба |
| девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за м |
| чите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и наза |
| код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену измеђ |
| ле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имање |
| Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово |
| <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до ав |
| тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, у |
| стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да |
| Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те |
| оворио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим со |
| од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ј |
| ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Ма |
| лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у во |
| ра: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триу |
| може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> |
| .{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај по |
| ричаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај дру |
| што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subS |
| } Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником П |
| његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.< |
| {S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови |
| е преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталист |
| највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} К |
| ножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од б |
| ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; |
| да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежн |
| а с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорц |
| љену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једн |
| Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогут |
| а и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га же |
| и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да М |
| S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђиј |
| че... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш по |
| изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, и |
| куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања |
| ц Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас |
| ослушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знал |
| ар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И |
| — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весе |
| /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се над |
| родно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му п |
| р; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поноси |
| е нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим услово |
| чима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко иг |
| ледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најл |
| да се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерат |
| емам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија |
| махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу |
| лна супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање |
| је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугу |
| срећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’А |
| енску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма |
| Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женск |
| г топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати |
| Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две |
| и, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — |
| рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с |
| рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си сед |
| а да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Мо |
| ан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створо |
| ом груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да |
| ахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта |
| лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се т |
| ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <m |
| , јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима |
| дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> < |
| , али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најч |
| ад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „ |
| но јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{ |
| о фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Оста |
| и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде им |
| ша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут |
| анде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како |
| о је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да ј |
| рестану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>З |
| , увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, |
| ра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, с |
| ује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ман |
| /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст |
| је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу |
| кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних а |
| Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</ |
| збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!.. |
| да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна ш |
| ="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно |
| рачи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сад |
| , то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока |
| азно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и от |
| меси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојд |
| ет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањ |
| S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мо |
| !{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Ко |
| топараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и злов |
| кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски |
| за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он |
| е. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чо |
| е ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито з |
| ментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и бр |
| запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> < |
| еднако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узви |
| шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју н |
| да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се см |
| ке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ к |
| еју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, |
| оди Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како |
| едам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима |
| ко и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до ко |
| мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје... |
| шије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони пост |
| ореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну |
| јатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасн |
| едао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на с |
| е као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом |
| ислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе |
| мети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не б |
| астави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чор |
| једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и |
| , ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек с |
| родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре не |
| оте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Шт |
| хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на мин |
| .{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милошт |
| о и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани прет |
| к-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас |
| Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p |
| па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мо |
| Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дођ |
| нуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} |
| ини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топли |
| e> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи |
| них авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: |
| S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да др |
| а и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад |
| ране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова |
| аш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли |
| има и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па |
| ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном п |
| м свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет |
| аестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом |
| прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и |
| е да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дан |
| {S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Ч |
| , иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а |
| части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта |
| Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсе |
| у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то б |
| ! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се |
| женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек и |
| ао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски све |
| ривући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како ј |
| е се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли |
| е још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би и |
| о натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, а |
| заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она н |
| аравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и з |
| да девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмам |
| S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каз |
| — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много пол |
| , а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а |
| бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, |
| хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак |
| онекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једн |
| то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га зал |
| !... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш |
| еђе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинско |
| и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багател |
| анлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедн |
| их врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прођ |
| оспода — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} О |
| лио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <mile |
| Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућа |
| Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, |
| она радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок |
| p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, |
| p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли им |
| и, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће м |
| аметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, |
| о.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, |
| есрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> |
| ње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да |
| ечкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко |
| дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p |
| вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено |
| овести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{ |
| есен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у |
| га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати ку |
| ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева нем |
| фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки умор |
| ојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хт |
| једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све |
| и.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књиг |
| S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ |
| Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позај |
| ш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, п |
| си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија од |
| са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; |
| дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегр |
| ко њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје о |
| садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ |
| ру Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никака |
| је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова п |
| у трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова |
| џи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско |
| љају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у |
| амфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто |
| анчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у |
| олим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p> |
| одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта |
| е да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као |
| Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме |
| ...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па шт |
| овинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претст |
| е!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} И |
| ајрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је |
| ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугоо |
| крадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да |
| иопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер |
| ика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво |
| , — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока |
| прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невер |
| илике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не |
| гледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа |
| живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са с |
| кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не б |
| ђе много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као |
| му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и мас |
| много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, г |
| неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су д |
| био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвал |
| ли тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши |
| му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те приз |
| на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно |
| да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} |
| ена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Ма |
| замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле |
| ним, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дуж |
| иш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, д |
| по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци! |
| али њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне |
| ју - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у т |
| ј се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица |
| ...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане ч |
| о га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на |
| теле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она |
| нише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је успра |
| фа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервју |
| нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође п |
| пак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут |
| ену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, |
| опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао го |
| <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље ра |
| било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се |
| држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико |
| је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гле |
| bSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, |
| сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше в |
| жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно б |
| је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-За |
| а оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и |
| тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није |
| или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око |
| још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господств |
| но, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео д |
| и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па с |
| у не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; |
| искивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и р |
| свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног |
| меје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</h |
| Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер о |
| шљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они пр |
| о кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер |
| афа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и |
| а, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на тр |
| } Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — |
| аз.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па по |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то ш |
| ало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде как |
| р, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по гла |
| о траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када М |
| оји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSectio |
| раћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што |
| <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која с |
| ља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала отк |
| е још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Кал |
| абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, |
| ко што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је не |
| и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њен |
| <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истин |
| изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам м |
| пита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти |
| ..</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Зна |
| ла по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, |
| по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку |
| есењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И д |
| b n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не мо |
| а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А |
| ка му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако |
| га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољ |
| не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесе |
| ку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или |
| опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљењ |
| у и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у о |
| те, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго- |
| — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи |
| па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да |
| и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељ |
| и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима |
| , добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао вр |
| ште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти ј |
| ј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не од |
| ризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минул |
| зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с |
| ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно зна |
| е да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p |
| памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није ус |
| {S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше |
| , „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Таша |
| одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и |
| бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— |
| /title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром с |
| е тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезан |
| иколета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као |
| ме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каж |
| била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођа |
| су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда |
| освети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} |
| ер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне |
| и и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, вик |
| џијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништ |
| тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као деришт |
| а Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} |
| се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> |
| ћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка т |
| гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра а |
| Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчето |
| авњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стој |
| S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија |
| Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у |
| је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до |
| прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких п |
| до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна из |
| о уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</h |
| у приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је |
| Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносил |
| м кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Ва |
| е дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерња |
| ули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га т |
| -Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — |
| у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама |
| о брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је |
| ави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} |
| се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калф |
| јала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако |
| ици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног ч |
| ао главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична пос |
| другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посавет |
| авајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетк |
| брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свиле |
| це, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се |
| момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте |
| а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како д |
| апослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из де |
| > <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — |
| S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш |
| га мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... |
| S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она |
| лави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, бр |
| {S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима |
| кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела |
| мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је |
| о, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је |
| ирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој на |
| видно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, |
| већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а који |
| апевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу г |
| а не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> |
| чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ел |
| е надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Пр |
| фир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир п |
| тевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се |
| антују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по |
| чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по неко |
| гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде |
| ран и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вра |
| т!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да д |
| бро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цв |
| не гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, < |
| илном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, |
| је?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}По |
| кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p |
| ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздрави |
| Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке |
| рке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну ка |
| > <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си п |
| >— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p> |
| p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{ |
| нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне |
| на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто |
| , онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајк |
| ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене ма |
| ине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> |
| на ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију |
| лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S |
| л туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Евре |
| у ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, |
| какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> |
| ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Ј |
| !{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је с |
| а одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> |
| еш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— П |
| а у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} |
| ј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote |
| за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо |
| е си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме р |
| гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p |
| , куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> |
| рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l |
| е, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква ср |
| га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови п |
| рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, ви |
| у метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не с |
| браз да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама |
| > — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</h |
| , е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петрак |
| пује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забл |
| Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима |
| да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће д |
| ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљи |
| а је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дот |
| тари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А так |
| и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао |
| проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што |
| м редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа дво |
| навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као |
| веду неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једн |
| хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и |
| аг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — |
| ’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, о |
| чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добр |
| хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, |
| и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стра |
| ах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе ка |
| а и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и сед |
| невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у к |
| Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је |
| звади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као |
| си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „ |
| о им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — |
| и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов б |
| ри свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде у |
| и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћн |
| у буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што б |
| ено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — |
| на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ел |
| да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" |
| и, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакер |
| ла сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам |
| Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и |
| ог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а к |
| зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предме |
| олима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и |
| беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{ |
| м Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено |
| нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> |
| то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворени |
| то да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад г |
| у, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, к |
| нуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Про |
| шена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да и |
| тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, |
| о му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је к |
| да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави н |
| и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту |
| i>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови |
| >Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су б |
| н... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и |
| гу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— |
| е руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, |
| ајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}И |
| о и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ пома |
| а пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га о |
| е једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стој |
| е лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиц |
| ештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” п |
| а и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту |
| сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се л |
| је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде |
| /p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска |
| к, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама гла |
| , то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и |
| ги долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чар |
| ису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по кој |
| е.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господс |
| и?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — |
| тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <p |
| и ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде. |
| ане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се сил |
| овара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што т |
| давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један |
| слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p |
| .{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сам |
| слу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, г |
| ко је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да |
| Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, |
| је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе п |
| ом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву при |
| се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSectio |
| вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фило |
| е, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пу |
| тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и раз |
| на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ве |
| on" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете б |
| рида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом |
| упамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Г |
| че и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <mileston |
| его се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља ј |
| ао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динар |
| хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па |
| е да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар |
| ласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је |
| тиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и пот |
| у и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да |
| а.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно |
| е ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио |
| па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, в |
| Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Ман |
| мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоци |
| е неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу сво |
| знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченц |
| {S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба к |
| ог дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места |
| таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, по |
| ранци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога! |
| „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а најви |
| то је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћа |
| т.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавањ |
| видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не |
| питалиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парла |
| и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Се |
| је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како паши |
| питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, т |
| . — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. |
| а скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ћ |
| чке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Ке |
| ео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прелива |
| је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизмен |
| не сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годил |
| и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час т |
| ти!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе |
| апослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; |
| високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред оста |
| нио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачк |
| се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играј |
| за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mileston |
| ну, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних леп |
| вајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе п |
| а поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и т |
| га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опе |
| ала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на минде |
| амо да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквен |
| ном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти |
| p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остал |
| оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те м |
| његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа |
| </p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку |
| ајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљ |
| а товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби |
| омиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} |
| менула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, ил |
| и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по он |
| <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље исприча |
| етка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром |
| ене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, обра |
| е три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па |
| ана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек о |
| о: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасв |
| гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге каф |
| се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне З |
| /hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" / |
| у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; иско |
| i>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тра |
| еб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водил |
| о, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, вик |
| х шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се у |
| да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску и |
| реме; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је |
| из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледат |
| ирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још м |
| рте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То |
| чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега т |
| Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли |
| ров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Госп |
| .. {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико виш |
| за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Зам |
| рже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у т |
| „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг раб |
| ле свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. |
| ло из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они |
| лаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Ма |
| амој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани |
| м насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заис |
| еју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје |
| ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више б |
| грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и аш |
| шку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мис |
| е то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, |
| ну и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила ш |
| р јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледал |
| је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па |
| пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао зад |
| на кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане |
| знати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, м |
| у је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично |
| вање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто |
| своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, |
| ћали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је |
| -Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошеви |
| јац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај |
| позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица |
| к-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послуж |
| , поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеј |
| е може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а |
| којним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарењ |
| ратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само |
| ле, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако |
| нт осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама |
| не среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Ка |
| са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам |
| а рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста |
| за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тет |
| очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...< |
| а у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта |
| с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то бил |
| о судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколи |
| му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледа |
| ка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна |
| недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зел |
| а оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових од |
| рају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже |
| а се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча |
| ао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али ник |
| кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, о |
| прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Зам |
| оносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Б |
| ако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: |
| шљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчић |
| аним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада |
| з Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пр |
| разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода бес |
| индерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и каф |
| боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје п |
| десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћ |
| местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понек |
| p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал то |
| дите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (У |
| > <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек дес |
| престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег др |
| х руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду |
| се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно на |
| рком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често как |
| тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, т |
| , — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелишт |
| то је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изг |
| рзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, др |
| о иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик |
| што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, |
| а, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак д |
| баџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него |
| ко започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та |
| с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њ |
| се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци |
| брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико пар |
| има видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританц |
| Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тим |
| и зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, |
| ичаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као пос |
| ста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> < |
| уку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — |
| о од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако пам |
| елети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: ж |
| ренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девој |
| зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| мфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто |
| оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила |
| приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, по |
| ане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или та |
| н и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, |
| о он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је на |
| ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ож |
| постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> |
| Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на јед |
| И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} |
| једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И |
| жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div |
| се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кују |
| чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чор |
| знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника п |
| оких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и св |
| и будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за |
| несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p |
| > <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ? |
| о.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она |
| е: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што |
| p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижно |
| ако је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је |
| о нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ у |
| ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу |
| око погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опе |
| слободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако шт |
| она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што |
| лопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у та |
| је.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још |
| ећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или |
| ија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани |
| } Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, к |
| ах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако судел |
| о још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на т |
| S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно му |
| те, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за |
| хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, |
| а понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски |
| дно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, |
| ла посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој г |
| то зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, насл |
| ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала |
| Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!. |
| и глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдн |
| о тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, кој |
| у је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и ре |
| сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер |
| преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио |
| лу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да |
| их ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп |
| ари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправ |
| век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни прис |
| уди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и ј |
| именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотав |
| и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, пон |
| у само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и |
| ориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што |
| дину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по- |
| и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како |
| ши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир ниј |
| ке говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно |
| о није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није |
| ао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и л |
| , није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње |
| ати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из диви |
| , али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: |
| з сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”< |
| ој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав |
| У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и т |
| узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио |
| било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био н |
| ре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу т |
| ер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако |
| ник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку |
| е — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај с |
| Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помал |
| о, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S |
| главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе с |
| да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојк |
| Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад чо |
| Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће на |
| дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да |
| је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стр |
| работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} |
| ад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога |
| ћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне н |
| } А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује |
| више и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада по |
| ичекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем ш |
| ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цр |
| сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>нови |
| отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А |
| из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, |
| о лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — ко |
| и Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако д |
| гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мир |
| амфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитива |
| уштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запев |
| ма антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Ма |
| ма, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону |
| овршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећ |
| ну икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно изв |
| ко гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„ |
| у где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљ |
| у, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p> |
| ав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зар |
| је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету с |
| и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и св |
| породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да |
| ту, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што |
| бој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је |
| .</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мисли |
| , и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незван |
| куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мал |
| да не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако |
| хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, |
| уштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни п |
| „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину д |
| није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао |
| ла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, ал |
| зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар. |
| у.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није |
| — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљ |
| борави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба |
| Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих аван |
| > <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муште |
| м се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или |
| тили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући |
| е Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пу |
| лицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт П |
| е и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — к |
| ао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном |
| звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као |
| уђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погле |
| аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, |
| и.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана. |
| ље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осванул |
| аки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — поста |
| нином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је |
| потекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога мест |
| нда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину |
| о би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{ |
| то само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троно |
| /p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а по |
| гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка П |
| који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треб |
| не је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом б |
| колини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо |
| {S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристан |
| о нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су п |
| на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој ј |
| као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Ман |
| дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А З |
| ије ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мај |
| .</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринк |
| си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење |
| ам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си се |
| калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџ |
| нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> |
| окаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пу |
| ” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар |
| чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме |
| у муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{ |
| а није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се |
| јатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници к |
| i>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, п |
| АВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет гла |
| оће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућан |
| бе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S |
| му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољн |
| увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, прог |
| страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета |
| једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И ка |
| малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.< |
| ају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у б |
| у.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе |
| {S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очај |
| к и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а |
| S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизме |
| оја је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвеш |
| да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и сре |
| решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности |
| х пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час про |
| есовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавирин |
| викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си ст |
| и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек и |
| а.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> < |
| е он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало |
| к није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и |
| па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а |
| ресију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва ј |
| 3" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја ни |
| а си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и тре |
| улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зон |
| ису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је оти |
| лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећар |
| мисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао |
| ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да |
| .</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе нед |
| се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — |
| S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} |
| его што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго |
| шини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао |
| није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; нек |
| спитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је |
| домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана |
| у других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да |
| , увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека посл |
| роко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и |
| адгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} |
| р пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утуче |
| песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема |
| ховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{ |
| тена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро |
| реме, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчиј |
| јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па |
| жнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из гла |
| на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по об |
| кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор |
| ући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, |
| ус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се дос |
| е иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, |
| S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим ј |
| слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче |
| <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се |
| it="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски |
| је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, |
| алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, |
| радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>До |
| клони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у |
| та.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих ра |
| што ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школ |
| i>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chap |
| <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девој |
| у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, |
| само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра |
| е на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, |
| анску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, ос |
| а су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шама |
| привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет ис |
| ктерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да |
| удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење |
| >И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S |
| 9071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што с |
| која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим |
| ичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”. |
| шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и голо |
| ! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој м |
| је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p> |
| де јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне |
| као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубе |
| ЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је от |
| е стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> < |
| и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву |
| биолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатак |
| је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине |
| твар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брат |
| решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоно |
| ања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „п |
| пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисл |
| сприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размећ |
| , за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа |
| а, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и |
| не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да |
| ти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно пр |
| о ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су о |
| и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим ко |
| они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, д |
| вапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, |
| Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три р |
| на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> < |
| , ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ник |
| сат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене во |
| тао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамбол |
| ачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па с |
| оже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним под |
| у кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочн |
| с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, |
| штовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ника |
| коб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и |
| је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{ |
| ве код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући ку |
| је, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало бул |
| у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, |
| , и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — ру |
| ник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, цел |
| једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило |
| тио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна л |
| а-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри ша |
| ање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина |
| верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слич |
| ување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како |
| Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање н |
| а се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди |
| веди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој |
| ом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману к |
| с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у |
| не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, |
| у струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру п |
| ућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велик |
| било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко приста |
| у мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да |
| t="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не |
| шком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се |
| ак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утуче |
| у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, |
| ину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, |
| раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале сил |
| могао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велеп |
| смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе |
| а подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чо |
| Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, |
| му ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заје |
| онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уобра |
| ке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље с |
| јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да |
| о субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> |
| ао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у |
| још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста |
| ства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је |
| > омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти пом |
| еће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} |
| ло му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није оп |
| ће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Н |
| е!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза |
| ле „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, д |
| ила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, |
| подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила о |
| тила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла |
| и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно |
| . у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> < |
| међу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> |
| јку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше при |
| . и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — |
| у и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што тре |
| оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне |
| стави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким |
| — Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.< |
| (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} |
| ирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и с |
| искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здрављ |
| S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши с |
| у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи ш |
| te> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђе |
| у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета |
| и шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S |
| аред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао друг |
| } Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке |
| начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му поз |
| а-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} |
| .{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па за |
| — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се ниј |
| тором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, |
| Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довр |
| свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе |
| помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и |
| му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде |
| си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — настављ |
| у, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чеша |
| е то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, |
| била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није |
| ву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железн |
| к звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> |
| их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> < |
| ако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још с |
| алост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу ( |
| једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досад |
| њало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} М |
| ад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га ј |
| четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" |
| могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се |
| ри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како |
| ко бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе |
| рдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим ро |
| ја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и |
| од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појест |
| ао да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што н |
| ине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевн |
| запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство |
| трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцк |
| је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете правос |
| ки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то |
| ама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставни |
| поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на сврш |
| м малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у ови |
| ила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својо |
| ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашинс |
| о друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да |
| ..</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, тво |
| шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана |
| а јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешт |
| није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао |
| ће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај кр |
| } Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела с |
| "88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши |
| ="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само |
| касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може |
| д се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>ви |
| ег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, ко |
| ршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и |
| а, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточи |
| је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и |
| о лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама шт |
| био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без н |
| ашана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на велико |
| рен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, |
| мих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари |
| у ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека т |
| се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Ма |
| <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се М |
| ити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му |
| ет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, |
| ве за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том |
| . ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи- |
| } Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момк |
| и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Н |
| {S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну |
| о тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то н |
| а његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венч |
| она гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јо |
| нча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Ј |
| жасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, |
| псила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај нач |
| су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у ду |
| , исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на непра |
| знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад с |
| о изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} А |
| краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у цент |
| отињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко п |
| о си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да |
| а шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија д |
| а оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је |
| преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише |
| ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збо |
| Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?! |
| S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дува |
| јем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајст |
| да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогоди |
| лее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одл |
| ги Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} П |
| да више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно |
| еђу оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина |
| Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет с |
| ек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је |
| ратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Пет |
| им му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — |
| ака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с |
| а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не |
| ше међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих др |
| буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџ |
| ринти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Херми |
| себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то |
| ином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone |
| у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шт |
| а, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни је |
| и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве |
| мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работ |
| Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да |
| да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и св |
| деља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде ка |
| замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-беле |
| — Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштил |
| > <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше |
| а?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и |
| . {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и аш |
| кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазива |
| сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна. |
| а за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ г |
| /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требал |
| one unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минт |
| ати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си ј |
| и један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, |
| срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} |
| ј на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало и |
| две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и |
| еће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико јо |
| .” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинч |
| метила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас т |
| ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да ниј |
| еде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни |
| гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l |
| е бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ сп |
| аво.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој та |
| још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оста |
| гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљд |
| сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло неш |
| о Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година |
| горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти |
| ене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рач |
| куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог игра |
| м, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уз |
| да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом |
| најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко |
| је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пу |
| спода напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у |
| и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне |
| ко искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’ |
| цули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако д |
| чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све |
| и само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, ку |
| сао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се |
| <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се |
| а Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица |
| се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што леп |
| у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости |
| ан сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извл |
| а.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет |
| једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке |
| маш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти |
| е може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда на |
| азрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и |
| /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ет |
| почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак |
| фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да |
| престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да |
| ше него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам грош |
| важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући |
| осподин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећу |
| иноћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га |
| ка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејс |
| рви сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од |
| то, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натп |
| де игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле нед |
| у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта |
| је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је |
| потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим јед |
| — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и |
| рт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш д |
| амти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и теф |
| а мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Б |
| ре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ств |
| <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А |
| .{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је |
| будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сир |
| аху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, |
| но и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у |
| га ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, |
| за на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, |
| и — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао |
| ак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називају |
| такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да о |
| да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} |
| .{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и ж |
| ци у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузет |
| преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разго |
| ајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања |
| стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и шт |
| ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаес |
| јанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} |
| о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Пет |
| ности, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описа |
| помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то |
| ј дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику. |
| ичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обисти |
| ију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они н |
| — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — ве |
| на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене |
| ..{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну мушти |
| њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у ша |
| довољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти дан |
| з дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео д |
| Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир з |
| b n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и с |
| ску тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону < |
| о збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, |
| толико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још п |
| ико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капиј |
| у чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиск |
| оспода, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: |
| , али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гл |
| пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> |
| >златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дво |
| јаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, |
| неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са |
| војевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао |
| каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или је |
| его гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, пре |
| ао и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није и |
| ко од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом |
| о пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита тре |
| и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и |
| — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пиш |
| вар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на неве |
| им те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пруж |
| ожише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да |
| неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партиту |
| оичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну М |
| говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као ис |
| кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао |
| разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у |
| за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: дра |
| сер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки м |
| вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече ср |
| и који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свиј |
| се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да пре |
| аслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поруче |
| нај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Ман |
| завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху |
| ајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи |
| и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфир |
| и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало п |
| мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не |
| е се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и уда |
| еног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није |
| аучиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапу |
| цено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опт |
| е, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства њ |
| радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслино |
| па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... |
| грали и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим ран |
| S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми ј |
| године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и |
| — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће |
| татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице |
| и у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да г |
| .</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div |
| ..{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чор |
| апраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталиј |
| елким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи о |
| ка.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си пр |
| ка!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љ |
| Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Он |
| е, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пу |
| Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њи |
| ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина ј |
| с стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу |
| га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томб |
| ника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо глед |
| урају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебел |
| господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, мо |
| имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуств |
| вци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти сли |
| ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа нога |
| Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додир |
| аплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је |
| како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зо |
| тиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с ко |
| , та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љ |
| прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако ма |
| о ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала |
| Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти с |
| е као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, |
| саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле обр |
| једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а |
| дала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу |
| ема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже о |
| е там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, л |
| а.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у играњ |
| г је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за |
| ишта не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу |
| ет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму. |
| сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће |
| времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај |
| и-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Ма |
| егни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију |
| да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја |
| — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће д |
| немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на о |
| иралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорба |
| а, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама |
| жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да |
| ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо |
| p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до м |
| д сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb |
| тпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би осл |
| оч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} Т |
| био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове |
| зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико |
| речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћ |
| pter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сц |
| ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, ве |
| диже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све |
| да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног п |
| ир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није |
| id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко в |
| девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове |
| писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетк |
| ву златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века ку |
| на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него |
| о бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па |
| и дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се изд |
| нструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом |
| ола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као |
| е радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога проти |
| ије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и пока |
| једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе |
| ако, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} М |
| се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, на |
| ат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио |
| /head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није |
| <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном |
| и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора |
| закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад |
| е шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и |
| Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале пранги |
| ..</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зо |
| угог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији |
| ји, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор М |
| је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ко |
| аплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нац |
| сано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и з |
| је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једног |
| них пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки пр |
| и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зелен |
| говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак п |
| , па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи |
| је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се |
| канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије |
| уалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а вр |
| ори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обич |
| а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну с |
| турама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <tit |
| би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца |
| гов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је |
| у му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претв |
| вако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ни |
| није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самци |
| терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, пит |
| </p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор- |
| ах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај |
| гија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се |
| као је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (к |
| До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане она |
| ли гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче н |
| итао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. |
| проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефини |
| авија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapt |
| новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је |
| ; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не до |
| к банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала |
| м и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то ниј |
| гу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа.. |
| и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му |
| рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задир |
| > журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да у |
| била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и н |
| азила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од |
| ђана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одав |
| ребало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је |
| на је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писа |
| ду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада |
| То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Срб |
| на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, |
| прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду прав |
| ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се |
| та први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донет |
| адњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у |
| чему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни посте |
| је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, |
| у и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта |
| , да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџ |
| седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко |
| у и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено з |
| ном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону |
| <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’к |
| в си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг |
| аске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димо |
| бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком про |
| сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до |
| на шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, |
| тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него ст |
| орбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> < |
| а се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага |
| али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту свој |
| о, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} П |
| превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призорти |
| кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташ |
| с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно дев |
| чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе с |
| hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудиј |
| чена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно |
| ахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и веч |
| ајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак- |
| жника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иа |
| силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у |
| ирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-ду |
| сли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне |
| им у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем једа |
| } Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш так |
| рно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а |
| цало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у |
| ндило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а |
| тановала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n |
| човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада д |
| и се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и |
| аг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S |
| о томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се ка |
| ва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео |
| чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и |
| две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у с |
| треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у |
| во морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак |
| не, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; и |
| > <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” |
| њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и |
| ац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто м |
| аја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="1 |
| тације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних члан |
| је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како |
| игару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или трир |
| S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покри |
| оги приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је |
| азио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра |
| ршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p |
| акве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајач |
| м од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајст |
| ло!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи |
| кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиф |
| родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он |
| их војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива |
| од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти |
| а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као |
| >По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба |
| ивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче |
| да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе п |
| еке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} К |
| једно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело |
| лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јошт |
| момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је ово |
| есо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да |
| теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јошт |
| еха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се в |
| ма је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пр |
| S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник |
| <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг на |
| то...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>. |
| ећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашир |
| !{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће |
| рна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, ј |
| ју стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зонин |
| ати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у |
| ОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> < |
| згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или з |
| фи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} О |
| додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{ |
| отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе |
| Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Би |
| Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне неп |
| ? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зо |
| а се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као |
| Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питањ |
| Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше |
| она добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке |
| } Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} |
| за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Н |
| да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— |
| изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, |
| одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми ст |
| а да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад ст |
| етал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која |
| сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Урани |
| а, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу |
| је су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све |
| што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани м |
| >— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збор |
| је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> < |
| .</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>У |
| .. — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, |
| га је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... < |
| и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— К |
| ..</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манч |
| угу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p |
| а места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месн |
| се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{ |
| иво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне |
| на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у |
| Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здрав |
| и и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затв |
| стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна |
| Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако и |
| ге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бур |
| етврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој в |
| гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p> |
| не мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицам |
| пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сок |
| у се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је н |
| њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је |
| ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и по |
| оје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, гр |
| а, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакање |
| и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане |
| егртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, |
| женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко изм |
| мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при в |
| и час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или т |
| ог неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички |
| оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и тре |
| чи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — А |
| у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамол |
| о кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде разм |
| дино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и |
| авала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико и |
| /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и п |
| нке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџи |
| к, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чино |
| товнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водон |
| Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она ку |
| о и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очеку |
| а то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штамп |
| прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} |
| рење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам |
| ма у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, ид |
| атицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад м |
| муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бо |
| и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи с |
| да никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, је |
| ла. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и |
| ...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј |
| кономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиген |
| слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на св |
| ад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у |
| Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{ |
| рибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и шт |
| о ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у с |
| ку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши с |
| Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки по |
| се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне стар |
| ике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више м |
| беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се |
| и он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био |
| м кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, |
| најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац дава |
| Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кри |
| како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море |
| , али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта |
| е војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад н |
| е”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима ба |
| је и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучић |
| зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то |
| а.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (< |
| ? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза |
| ин њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јо |
| али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда ос |
| џи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...< |
| шиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег б |
| l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твој |
| сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>О |
| ке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, п |
| Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се п |
| ле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза |
| фати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, |
| акле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шах |
| на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци н |
| важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари и |
| леда човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кит |
| нама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не б |
| ик суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме по |
| њама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и б |
| тни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под |
| жавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о бер |
| пет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари |
| <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S |
| ир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као |
| Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та |
| до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), |
| „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. |
| ака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију т |
| и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том о |
| кли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опе |
| се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје |
| — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, |
| му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и |
| фир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут |
| желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају из |
| з неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онд |
| у...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-чо |
| нет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> |
| кине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџ |
| </l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још ле |
| подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле |
| је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интер |
| одила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до |
| посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а виш |
| уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, |
| а му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до |
| је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда |
| , отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био заго |
| е увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачк |
| и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад |
| свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис г |
| него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерад |
| ије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а М |
| о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, |
| глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и он |
| ошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама |
| и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада ос |
| овости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају |
| а миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона с |
| е читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради |
| ала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита л |
| рашнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S |
| господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препара |
| ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом зва |
| господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни леге |
| ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себ |
| брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшн |
| на поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, |
| сом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он п |
| глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни |
| Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све м |
| па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари |
| амо: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њо |
| вдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није |
| — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тр |
| добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било на |
| ражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу |
| при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се о |
| ри самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Ци |
| ости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSe |
| гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах ус |
| олем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има |
| берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се |
| м алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџи |
| туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам ода |
| не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада д |
| ој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Н |
| ришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би |
| о идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нест |
| е псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на |
| — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ам |
| " /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Ман |
| ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона је |
| мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— |
| чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потков |
| имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђи |
| — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то ми |
| посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо |
| к. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли” |
| а ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли |
| ади неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока |
| ата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... |
| ија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-За |
| је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљи |
| творила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> |
| која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто |
| p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — р |
| да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p> |
| е оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући |
| како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће ви |
| есно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испри |
| бодна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни |
| авне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и н |
| си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе |
| фир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озби |
| ан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и |
| зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сенти |
| мећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сад |
| ан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у в |
| d> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испри |
| су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једн |
| овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очек |
| ах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се |
| Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још во |
| ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и |
| и да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S |
| овара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и |
| је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шест |
| ма, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чуд |
| треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била уве |
| учка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то |
| све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је |
| од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у |
| Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га |
| .</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га з |
| га је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој |
| е силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јад |
| лижаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, м |
| мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби ша |
| испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а |
| ицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо |
| који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се |
| е први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па з |
| авно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критик |
| Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за жи |
| етка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— |
| хићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, еше |
| , али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узм |
| да уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је |
| кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку сл |
| лику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му б |
| ве су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину св |
| S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да |
| ај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она о |
| арене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то |
| те!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама |
| кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очеки |
| акве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим г |
| врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве ра |
| а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, ал |
| d> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег |
| ивљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који с |
| и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе изм |
| ека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си м |
| је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерал |
| ину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, св |
| а пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућ |
| ници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> < |
| рај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Про |
| тану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо |
| а прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у ав |
| реве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао |
| у од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прег |
| > <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разгова |
| ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> |
| вог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="1 |
| па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!. |
| мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа приј |
| и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан |
| а ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти к |
| е.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жал |
| и скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</ |
| на сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и зб |
| гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин |
| о се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо г |
| си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред |
| је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и ца |
| де и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео |
| из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти п |
| чиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао виш |
| за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори. |
| не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска. |
| а Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има |
| з жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— |
| S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; |
| му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако ј |
| ива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S |
| Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Кали |
| нџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти дру |
| зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфи |
| И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се |
| ије време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се тру |
| у сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака нај |
| ар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} |
| еприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најду |
| чама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева |
| p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Има |
| ну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не д |
| и дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, |
| наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је у |
| ику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да |
| оше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао |
| е — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два ак |
| оље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна |
| све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према п |
| ли у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће го |
| на.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од ти |
| ћ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, је |
| меном мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада |
| није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што |
| та је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваки |
| познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцн |
| а пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене о |
| и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погл |
| у пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, п |
| ој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S |
| вне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дв |
| говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!.. |
| седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најв |
| ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као ка |
| и ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас как |
| ти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај с |
| и”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и |
| треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, ч |
| авља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па |
| ила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за |
| ругог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи |
| Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> |
| Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у |
| ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца и |
| илику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак с |
| >Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неко |
| ј кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ |
| а, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, |
| " /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паш |
| га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код |
| х! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у |
| Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао гу |
| S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у м |
| тељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха род |
| у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводн |
| и контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима |
| брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и пове |
| и им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега то |
| а!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. |
| наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивос |
| еки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла |
| је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева |
| великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, как |
| омак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздиш |
| да кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабе |
| е око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, к |
| азговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов |
| ао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се прола |
| !...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му |
| не!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописн |
| гледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — сам |
| ака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише ч |
| е још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им |
| у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и уку |
| ар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не |
| етише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па прон |
| мену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита сво |
| ке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку о |
| на света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> < |
| м.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, |
| каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и по |
| један од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимц |
| шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пре |
| е наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и з |
| ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, |
| и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дан |
| трапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаре |
| кун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако |
| да, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зо |
| ије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје пр |
| је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и св |
| ВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ С |
| као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ства |
| описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као |
| баџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије с |
| има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на ког |
| наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се |
| дели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако |
| год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на ј |
| но, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-М |
| а — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизод |
| -Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би река |
| head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљени |
| рађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању |
| у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета бу |
| ет и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћ |
| ез кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> |
| од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се |
| танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и п |
| ед већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и |
| а и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ћ |
| е с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положај |
| одно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око њего |
| ље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Ма |
| иција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас |
| вем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније |
| ају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да поне |
| а и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тет |
| ...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има с |
| м писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена ри |
| а ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — в |
| овира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђако |
| а реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајк |
| те саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас |
| о си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо! |
| свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! |
| ако би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас в |
| ...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — |
| S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, п |
| ушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> |
| .</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како |
| познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Мита |
| их услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би |
| и.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ћ |
| лела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} |
| среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави |
| ему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био дос |
| прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и б |
| то би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа т |
| и!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} |
| а код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у |
| ку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори |
| даше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је н |
| , па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сик |
| чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан и |
| због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су |
| т и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у ка |
| боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широк |
| е му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружич |
| еба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру |
| нова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S |
| љене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго |
| ише, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли н |
| ој.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља |
| пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет п |
| е је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се по |
| ла у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.< |
| и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо |
| /p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... |
| му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па д |
| </p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си |
| .)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиоп |
| Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, к |
| етка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} |
| е на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, |
| сму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму уд |
| песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја има |
| шати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је |
| ерикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прич |
| /p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се вр |
| Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта |
| о тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истин |
| да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, и |
| о дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножил |
| Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорба |
| аџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку |
| р би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунак |
| о и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно шт |
| .{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Мани |
| ије ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силн |
| <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права суп |
| е, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о с |
| о кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зу |
| Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и ни |
| свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} |
| врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је св |
| и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумч |
| анулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка |
| споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола |
| ако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се чове |
| вар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, н |
| силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и |
| Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео |
| ода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква |
| <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину М |
| о је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђ |
| икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под тол |
| гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S |
| ест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и |
| олему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му ж |
| у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговин |
| , зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој |
| та је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је во |
| у по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, је |
| о с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она |
| е за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне.. |
| а сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>! |
| -шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — нег |
| Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, |
| је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ |
| , — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, т |
| ну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Ј |
| мео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он |
| рани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изн |
| непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што |
| оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и не |
| се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони м |
| игне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} С |
| и џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао |
| Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале |
| к густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више годин |
| ити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђе |
| је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и п |
| на и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу |
| разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитај |
| хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и п |
| Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p |
| да не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било |
| у са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и |
| укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио |
| , шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за |
| је, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" / |
| јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне сед |
| а женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са |
| погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшн |
| провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели нар |
| је више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио г |
| почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, б |
| је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врат |
| д тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје |
| ло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећн |
| што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфи |
| к, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован све |
| ећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што |
| родавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије. |
| о. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и |
| брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у |
| епоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало кр |
| ера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и до |
| ао цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе ли |
| Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — |
| о исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је |
| осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу... |
| окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| .</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> |
| узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је доби |
| /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем при |
| розор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се пева |
| рудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му с |
| } И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, шт |
| <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћ |
| Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак |
| ви, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да |
| p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и м |
| ра му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како лас |
| ући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће прв |
| ти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’ |
| пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери |
| то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај ње |
| оред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је пог |
| е џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, |
| табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, прим |
| је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p |
| видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође ми |
| ола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек з |
| ци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријан |
| и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара и |
| авом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер г |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак |
| бложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћају |
| проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским |
| ише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас |
| кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом виде |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је по |
| ришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, |
| уни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што до |
| ца!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у |
| ушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мења |
| м, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офиц |
| а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак |
| о и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и |
| рија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p |
| д осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих ши |
| кретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их глед |
| ни нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на све |
| етка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице |
| ше у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције |
| заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се |
| шко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала њего |
| да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} |
| и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је |
| И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не |
| још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије |
| жно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стри |
| е, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> |
| ћи се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну |
| Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној ма |
| озор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притисн |
| ..{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, |
| ше да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спушта |
| ко се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи ј |
| у, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историч |
| ли рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци |
| служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфиро |
| иком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће |
| а пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одвај |
| а, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослет |
| ено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно пр |
| улаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чив |
| иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега |
| и пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су |
| ажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети |
| има, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да израд |
| он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају |
| к, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонуј |
| чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, двар |
| , па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности |
| ло и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И ве |
| еб’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави |
| е брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни ба |
| морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном |
| с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти |
| враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепи |
| ја је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми |
| у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену |
| та Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер |
| а на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре б |
| ти не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла |
| </p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи варо |
| ком делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као |
| , а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, |
| его се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муш |
| ође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом < |
| , рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — |
| ни да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако ј |
| н!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> |
| руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Бил |
| је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi |
| весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајн |
| изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчиц |
| и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј п |
| у — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</ |
| ао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала к |
| ше година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више |
| а и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више |
| за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од |
| е: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што г |
| а и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб |
| губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти н |
| {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по |
| љанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или |
| ни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а ј |
| ак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — |
| з тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније де |
| д ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} |
| их газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или велик |
| {S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми с |
| кочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — за |
| > <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која |
| упних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи луд |
| јала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, к |
| зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу ож |
| библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек ка |
| , за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла б |
| женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, ка |
| као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} |
| дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после |
| чун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да в |
| да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n=" |
| ене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да |
| Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који до |
| р кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лек |
| ј дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и изра |
| пред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одма |
| зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни пр |
| па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ |
| ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> < |
| баџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јо |
| војих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошен |
| шење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска ку |
| кривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са с |
| и Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забран |
| м и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали ник |
| е ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} П |
| не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сага |
| куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлу |
| балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с к |
| к умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад |
| рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с |
| {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а о |
| нда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p |
| му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвок |
| вечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, |
| пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се му |
| савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у |
| пи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом |
| и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без ка |
| и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! |
| малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправља |
| е</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархал |
| ти и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице нав |
| реко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девој |
| кад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у |
| к, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило |
| јмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и |
| </p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједн |
| д цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, ср |
| време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је |
| е наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда к |
| народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, |
| е побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положа |
| ићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензацио |
| — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у |
| м хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где тр |
| — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Ал |
| ако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, |
| у интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у |
| авајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опр |
| ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да тол |
| <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и |
| нови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају |
| опи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, би |
| ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и ми |
| е се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студ |
| ушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т |
| о за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели |
| Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевд |
| саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и |
| } Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непр |
| лоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим |
| челника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све |
| ц, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада |
| ио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад б |
| твом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао за |
| них погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорб |
| ћ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор |
| е”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се ок |
| је несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се |
| ром свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, бо |
| фтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устр |
| исокога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела |
| рака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p> |
| када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од ми |
| теде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А |
| лио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и за |
| желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и |
| Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, |
| о добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они |
| ила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p> |
| њем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њ |
| јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{ |
| сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и |
| кружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Не |
| ?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} |
| човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа |
| ње Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, ш |
| глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацил |
| т окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и але |
| у није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p> |
| која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва р |
| о је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелн |
| родати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била. |
| ције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још |
| устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, |
| мфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро чи |
| поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити |
| p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла к |
| у били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, нара |
| е прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорн |
| S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} |
| урђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа |
| ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се |
| "186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — |
| курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, к |
| акав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и |
| је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапк |
| турају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разг |
| гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане дом |
| кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује |
| „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Ле |
| уне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бр |
| с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да |
| тко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује |
| , голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се ко |
| вља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татин |
| аш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигн |
| алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{ |
| кивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана |
| ећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује пе |
| идену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћат |
| иковртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад |
| је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на муш |
| ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као |
| а Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сц |
| ли табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском |
| и спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, |
| ојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљ |
| „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мај |
| у слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са саст |
| ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара леп |
| у коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети к |
| струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад изди |
| > <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памт |
| онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе. |
| ремена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од |
| ..</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179 |
| урдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — |
| лада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну |
| господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „оче |
| постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, |
| играју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли |
| S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чу |
| већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде |
| сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, |
| пше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после ов |
| е интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с |
| ест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину |
| и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: |
| ар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присел |
| н-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="1 |
| е слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао |
| је ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и |
| шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, ј |
| {S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад |
| рено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим г |
| велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецк |
| рса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко д |
| сито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћо |
| аду лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више д |
| ца.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’. |
| узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки карак |
| измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке... |
| ућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућа |
| ања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и какво |
| етресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакрив |
| збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствар |
| очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет ба |
| аје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине ко |
| head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана |
| ..</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p> |
| оли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних с |
| ојурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све с |
| вим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би прос |
| ће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали |
| и теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, покл |
| или су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да ј |
| кака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од |
| еда у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитат |
| ни, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, |
| ио мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепе |
| а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело |
| маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псо |
| аже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да п |
| p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме |
| тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћос |
| .. ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једн |
| у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку |
| ана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Ми |
| жу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики ст |
| лазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Св |
| е свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за ба |
| је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ек |
| Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџ |
| енио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа зла |
| оли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутр |
| Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; |
| о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост |
| уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није |
| рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеи |
| ти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — |
| l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ |
| о’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, |
| — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, к |
| то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо |
| , па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели |
| бично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где |
| а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола у |
| ма...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до |
| ра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} М |
| не до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, п |
| саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„д |
| ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чор |
| оја се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала з |
| које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно из |
| у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу к |
| су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговара |
| овољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи |
| лобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску ав |
| младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: преви |
| Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не |
| рв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спават |
| и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше. |
| е куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi> |
| тиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је |
| икотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећ |
| тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си |
| че, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— |
| га — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се м |
| и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најја |
| .{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на |
| ако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе годин |
| златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасв |
| НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном глас |
| > <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну ј |
| а се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је |
| како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њи |
| {S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у |
| ужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах |
| шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према |
| га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од |
| само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је сврш |
| у собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га |
| е кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!... |
| што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом |
| , решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замо |
| ви, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе о |
| "52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — |
| ебра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него |
| кун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је т |
| му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно изра |
| овек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају о |
| и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и ш |
| дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали д |
| ога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да р |
| а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш |
| а) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло с |
| ви; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које |
| угарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде |
| S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећај |
| ако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или т |
| ође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред ј |
| у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар |
| ко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, мал |
| !{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћу |
| бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад |
| .{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ |
| пање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” |
| ледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећа |
| и Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће им |
| при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, |
| доноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n=" |
| има, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са |
| т година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим н |
| ема њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболел |
| па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да |
| требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова |
| А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, |
| да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана |
| ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, мо |
| муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске кућ |
| о...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и |
| , хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>с |
| мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управ |
| и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује |
| етка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удава |
| скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу д |
| није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} |
| е седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало |
| е Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се |
| ле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сет |
| а њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута о |
| само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњим |
| има занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађа |
| Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све зар |
| се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184 |
| адосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их |
| а би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па |
| гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се |
| ија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ м |
| од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он с |
| ; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питал |
| ал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p |
| Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка м |
| и пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — |
| дговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану |
| пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Т |
| да свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, |
| из плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном ко |
| чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он је |
| укују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу пон |
| ажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чуј |
| нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет |
| ћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напосле |
| ао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао |
| де завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о том |
| таде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Ман |
| <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Оста |
| ма за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је |
| /p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све ст |
| бакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! |
| Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те |
| „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, |
| ући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, п |
| ка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чарш |
| ћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А |
| у немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрв |
| ентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој |
| и коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Пр |
| да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан о |
| раји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фи |
| стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <mileston |
| рка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нем |
| је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато с |
| е и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне! |
| Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си з |
| осла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ћ |
| „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, |
| у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — |
| сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштени |
| ај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb |
| чекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— |
| нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под миш |
| ега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, д |
| о?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" / |
| си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри глав |
| итао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љут |
| време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како |
| >— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А |
| ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} |
| које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</ |
| е познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... в |
| — И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одг |
| тила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, к |
| што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем... |
| те, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи у |
| домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш |
| свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да зн |
| че Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} За |
| рокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш |
| едеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан пр |
| а чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А им |
| танеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд с |
| , јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Ман |
| тељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисципл |
| угом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахер |
| а гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шарен |
| него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће |
| у видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И д |
| вали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Ма |
| господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци |
| ш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тет |
| — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу |
| кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле веч |
| т поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше с |
| јку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За на |
| </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, та |
| се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се зан |
| евојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у |
| ујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује не |
| к...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n |
| </l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живу |
| S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у |
| ади грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао |
| Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају |
| ..{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да |
| ди у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавит |
| уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа |
| ерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њ |
| подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а св |
| ао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и м |
| се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршиј |
| довољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, зава |
| на!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сме |
| протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчиц |
| и сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, |
| е: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, |
| да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био |
| е, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај гл |
| којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, |
| како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је с |
| авати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их н |
| вом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само |
| } Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао |
| камоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ |
| . <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само |
| осао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио |
| о ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, је |
| заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом зно |
| се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфиро |
| итног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао чести |
| ткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се |
| упи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), |
| на и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им ј |
| него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућ |
| есама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били он |
| као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир ле |
| ца Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије |
| акитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си |
| идигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с окол |
| ом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и |
| ао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не |
| што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, |
| ли брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и у |
| то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој у |
| валерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} К |
| толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај г |
| Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не з |
| још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне га |
| и-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклиј |
| или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико г |
| лу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретај |
| утке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна све |
| у, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних |
| лава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и о |
| тишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још |
| ди), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се с |
| „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није |
| ом на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Д |
| добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} |
| као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при |
| канта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погл |
| сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запр |
| савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, он |
| } Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је изв |
| о дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ов |
| ладенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је тр |
| ије помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог ис |
| а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а |
| своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али ка |
| з прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се вра |
| ру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ет |
| та.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p> |
| ’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су |
| е, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, |
| ад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло каз |
| чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на |
| да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и пре |
| данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане сед |
| lestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем ха |
| и хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборен |
| м било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манул |
| ну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве |
| ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан са |
| ра.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек о |
| ишта да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда |
| к, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хте |
| сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна |
| полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се |
| .{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Св |
| абраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне |
| .. — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; |
| сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Им |
| , — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако |
| а не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је |
| а нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. |
| што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и к |
| .. {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј пос |
| о је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете |
| још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, |
| ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и на |
| е, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико вр |
| ?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћ |
| ушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за оног |
| и си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој |
| звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланч |
| иле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе |
| каш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, |
| ку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> < |
| е Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, и |
| рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске |
| кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата |
| о је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтел |
| ше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне |
| i> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој |
| p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају |
| о ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока г |
| ше из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саве |
| /hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама |
| ну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си де |
| онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што с |
| м кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад |
| тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије |
| и тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи |
| и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па н |
| а разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече |
| кашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си |
| одаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може |
| а и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време свој |
| чију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венч |
| укња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и |
| .{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батиса |
| аку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће |
| Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, |
| ликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сут |
| исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га мек |
| лободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да |
| шана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да с |
| то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле б |
| обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеон |
| се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врл |
| то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли зам |
| и да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га м |
| бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш |
| ле, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она С |
| дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут би |
| вај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли |
| дије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе |
| њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, к |
| мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кол |
| мфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше |
| енидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда м |
| све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови |
| та нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, |
| бро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже |
| ледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је о |
| га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је са |
| да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато не |
| љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> |
| и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љ |
| е била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с р |
| ила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, је |
| н измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; ка |
| као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће |
| <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који |
| ла би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} |
| убив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и |
| S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајућ |
| о је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тет |
| о си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито |
| кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане р |
| комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за |
| питао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Ма |
| а живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — |
| из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела |
| ле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он |
| estone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замф |
| ни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на посл |
| Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто вре |
| сео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већино |
| цем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, у |
| ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме ј |
| огао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одл |
| лио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <p |
| о.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и |
| их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и |
| анулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чо |
| на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табл |
| е, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив |
| на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чи |
| } Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет св |
| што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио из |
| ој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше |
| му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је |
| е ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="chapte |
| рних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мањ |
| леше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха кој |
| , а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој |
| — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, сам |
| quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи ис |
| му.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да з |
| р мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отворе |
| о, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта б |
| рани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и |
| дно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} |
| е бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извеш |
| недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави при |
| .{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове |
| {S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћ |
| хе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну |
| и повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p> |
| е бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође |
| и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда з |
| плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Пла |
| ада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју |
| еје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветс |
| о несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} |
| и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако |
| ме...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи ус |
| адна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на ја |
| тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што |
| и због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкроти |
| и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах |
| ирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљив |
| галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до о |
| , трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом: |
| <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко |
| ао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subS |
| једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — |
| олу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да ј |
| ућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље шк |
| вољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ |
| и им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Н |
| јој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шу |
| а Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и па |
| !{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је бил |
| одужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашт |
| љан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на с |
| ом и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар сврше |
| а истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затворени |
| ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би |
| а нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олм |
| е!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте |
| понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време... |
| тим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће о |
| ери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твој |
| —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</ |
| а кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђ |
| авикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а н |
| задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена |
| : одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сам |
| с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате |
| оло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у по |
| а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџ |
| је...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> |
| на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеле |
| нџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћар |
| ина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги |
| а и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она г |
| у и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и |
| дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче по |
| тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну |
| b n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дв |
| } Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на |
| о није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да |
| у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И са |
| еће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за па |
| баџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао |
| в син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенц |
| ћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p |
| то и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с и |
| </p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уло |
| ... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p |
| , мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, д |
| ало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица остављ |
| у, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигља |
| p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и транда |
| рошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над |
| кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући |
| ош испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожа |
| двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан п |
| але:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пр |
| и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућ |
| руга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с д |
| дна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек |
| 149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад ле |
| Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а |
| сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да |
| у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које |
| не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.< |
| амо то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно ка |
| | доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док |
| де, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфтал |
| {S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али м |
| а се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намест |
| ундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају нов |
| калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачк |
| head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега |
| тру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао |
| ="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама пон |
| и?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невољ |
| кну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ |
| разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак |
| тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке |
| адан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка |
| ти и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто с |
| ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управља |
| i> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Ј |
| ну Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђ |
| ре онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... |
| а!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замф |
| здалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мнош |
| Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{ |
| у између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често |
| ли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на кр |
| благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би вол |
| ористио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а к |
| чано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му |
| мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлук |
| ма чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца |
| <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. |
| еци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала |
| е савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) глас |
| ерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно |
| ер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико |
| песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми б |
| својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ман |
| ечи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </q |
| l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховит |
| ту је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на |
| кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, п |
| јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умре |
| је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је мо |
| лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се б |
| су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је |
| носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — |
| њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господск |
| и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би и |
| језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је уш |
| а ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише |
| или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, дос |
| ћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пре |
| није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна |
| , кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му |
| ма, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога да |
| азговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотл |
| сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> < |
| мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају ду |
| времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, по |
| ле, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код вел |
| циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, п |
| му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, нарав |
| или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> |
| нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — |
| ао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантоват |
| шљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све ве |
| о шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је ми |
| Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па |
| е шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све |
| та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време |
| мака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојак |
| покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се |
| како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зу |
| изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук про |
| н чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре |
| <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, |
| } Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући т |
| неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а т |
| бе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише |
| фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата д |
| ..</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> |
| тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што |
| лику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска |
| а сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију |
| !...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго |
| на је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} |
| о је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај |
| <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, п |
| е испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, пе |
| знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питује |
| сам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино |
| увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се |
| , ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно кре |
| и се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Зам |
| и тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепе |
| о на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уред |
| е.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама |
| , жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада тр |
| фре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и |
| ка је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла |
| ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот св |
| ници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишње |
| обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву |
| го долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви игра |
| и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури |
| {S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела |
| њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића |
| га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је св |
| чки хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао ј |
| i>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би < |
| нама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало |
| ” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, |
| абле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се н |
| дан сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им п |
| ја</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприли |
| више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" |
| до за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у |
| .{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији |
| еша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да гов |
| сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву |
| не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> |
| и!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и с |
| тисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено |
| о ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! |
| ње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</ |
| >Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури |
| сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Тас |
| ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> |
| , да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракиј |
| моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невес |
| ију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој |
| с неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Ма |
| Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги |
| се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне |
| Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напр |
| књу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону |
| си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка н |
| на, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доц |
| и ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у |
| укујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, к |
| је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васк |
| а ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени. |
| и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од треп |
| ле дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену |
| та је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га к |
| тару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p |
| исав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, бра |
| би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, д |
| стурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S |
| ели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом прог |
| нтименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слик |
| иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, |
| други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочек |
| те скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S |
| било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жа |
| рту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи |
| е, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату |
| е све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и |
| ца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, |
| о се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте |
| болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би он |
| ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни с |
| је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да н |
| >, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке ку |
| н, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам |
| рога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако |
| „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих |
| такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се |
| редељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на |
| ?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Ка |
| анио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати |
| е чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосв |
| пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” С |
| остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречи |
| Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Иха |
| и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, с |
| кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни |
| максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на се |
| {S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ла |
| луј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цве |
| тила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, жи |
| ...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем |
| <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није ис |
| рош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџи |
| -Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... иск |
| о младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане |
| еш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, ка |
| како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди |
| екни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...” |
| а, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није бил |
| {S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty |
| ила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" / |
| потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</ |
| ли јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам г |
| запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, |
| кица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} |
| како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј са |
| шала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да п |
| > <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема |
| !{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунл |
| а да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... |
| i>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам тргов |
| ет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у |
| и светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац |
| ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш д |
| е продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за |
| којаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му м |
| се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то |
| завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку |
| ише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговори |
| и, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, |
| Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још јед |
| тају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосн |
| ка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умеш |
| шао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошиша |
| онети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га ј |
| S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и игр |
| ћама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад |
| седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали |
| зетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бак |
| им, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> |
| ј Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, |
| фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си збор |
| љала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња |
| „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потп |
| пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </ |
| на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је |
| ка кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју |
| е размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом о |
| звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно |
| ену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S |
| вљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, заст |
| бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, |
| ђаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим глас |
| то је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би н |
| да пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и пол |
| } Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају над |
| говим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него |
| ју...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама с |
| опејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу? |
| дне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n= |
| неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Чит |
| !{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија реч |
| ри, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срет |
| дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опо |
| гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окр |
| ор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што |
| шне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је |
| народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро пр |
| е човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, |
| а и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” |
| -Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се п |
| и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се те |
| ...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, |
| Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад ш |
| ремена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чв |
| тета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно де |
| викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! |
| !...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, д |
| рма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, |
| аво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глу |
| а ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и |
| си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!... |
| , демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доц |
| и товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре |
| осветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Т |
| а! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време |
| ска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пушт |
| ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, |
| . <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још јед |
| викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда пол |
| ачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да ј |
| о, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си ид |
| ..</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’с |
| ав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силн |
| а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа н |
| . — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по |
| да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцк |
| дна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се нап |
| а се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} |
| ва да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је б |
| то је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</ |
| ану”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</ |
| да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија и |
| даци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два са |
| саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно ши |
| муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете ве |
| лак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и та |
| џија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, реч |
| рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Ма |
| к наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона |
| хвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Гр |
| ри и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дођ |
| амо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младо |
| „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, ре |
| вје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре< |
| сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и М |
| ”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџи |
| !...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с |
| ске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој |
| се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући |
| ге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш о |
| и, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па ад |
| , како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте |
| ри мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџи |
| ако мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, р |
| {S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да |
| екнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вен |
| -агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а оч |
| да кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{ |
| ошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, п |
| е!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и З |
| трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p |
| у пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама |
| ћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци |
| брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет.. |
| та буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> < |
| а, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетн |
| што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу |
| кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати |
| лат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} |
| осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и |
| ладо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, м |
| рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</ |
| што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће |
| ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> |
| тало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две |
| њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја |
| на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <q |
| а ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, ист |
| ђе лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, |
| пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} В |
| се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече |
| ини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође |
| ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ |
| ћном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад |
| же ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто с |
| стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, |
| ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{ |
| Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”< |
| , рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — реч |
| ке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> < |
| што не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, ре |
| истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ам |
| ем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S |
| дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш то |
| а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да |
| руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових д |
| ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми |
| ламет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Пе |
| , а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајст |
| ече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му |
| о бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, ве |
| Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како |
| ,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари |
| и, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како д |
| у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време к |
| , однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пе |
| ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете.. |
| а гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, |
| ојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаш |
| један!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајк |
| к, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а |
| цко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече |
| наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> |
| даде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Как |
| ко... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом |
| умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} За |
| кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обо |
| а за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино |
| те, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште мал |
| неш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p> |
| рбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не |
| салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — |
| да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— |
| нуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепа |
| ваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? |
| видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> |
| рак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запи |
| >моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тих |
| p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је беге |
| се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет! |
| а иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је послед |
| Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, р |
| дну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — б |
| удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем |
| о!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што |
| ре од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си мил |
| клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb |
| ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет д |
| !...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За д |
| сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му зб |
| бра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> |
| ајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако |
| и убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запреп |
| ?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p |
| — Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запи |
| и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n=" |
| саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у ш |
| — Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> < |
| а тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, к |
| </p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, е |
| ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на г |
| Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Б |
| е?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде |
| кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски о |
| јка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што |
| ће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет |
| .. што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} |
| тује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На |
| ина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште |
| иче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама |
| ја!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли ј |
| нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече |
| пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не |
| А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Ману |
| , одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те пар |
| тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија с |
| да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате |
| мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевд |
| сли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погл |
| А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па |
| домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вит |
| бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да |
| еш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги |
| > <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њег |
| ле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад |
| S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, |
| а брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и с |
| Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у ф |
| у није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ћ |
| утао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, с |
| ну Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисл |
| ебра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола ка |
| ко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погл |
| ју</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога з |
| смехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити б |
| гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђе |
| .</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој |
| аћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — |
| кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима и |
| ужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} |
| р, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена |
| пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој |
| шима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и |
| ква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у свак |
| ски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научи |
| днем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S |
| њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, |
| кажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> |
| иповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја |
| ом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извиње |
| ило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, је |
| а? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> |
| адовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једна |
| у — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и буда |
| ко му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што |
| ко приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све |
| адбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> |
| орђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што |
| у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па т |
| о као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, |
| >— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та ве |
| и срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишће |
| пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити |
| n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала зак |
| ?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о |
| ето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је |
| {S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се м |
| ио он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер |
| ...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, |
| </hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} |
| ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима |
| научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан |
| како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цур |
| ом и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што ј |
| ћарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стој |
| р би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро |
| <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка- |
| је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али |
| ного заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну |
| шчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би |
| а.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је |
| повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако пре |
| шала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, д |
| ордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте. |
| најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека |
| и Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> |
| .</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пу |
| неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо- |
| строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако мог |
| Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе |
| ма његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из дв |
| ш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога да |
| а, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није ни |
| да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је |
| а, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва мног |
| МНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.< |
| рснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по свет |
| дан пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, |
| ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, |
| но не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и на |
| S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме ј |
| у, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке т |
| па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле! |
| да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и сит |
| > <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антериј |
| Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, |
| у. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је |
| од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стог |
| } Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кр |
| ику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у је |
| д другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако са |
| Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се с |
| ашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...< |
| у, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а т |
| ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да пра |
| кој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко гран |
| /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафс |
| } Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размиш |
| де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} |
| аза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми ре |
| да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при само |
| шави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатал |
| ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако н |
| и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манин |
| д, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Испр |
| ам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петра |
| ном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче |
| к и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Зам |
| комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хо |
| етила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стри |
| година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ |
| p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И З |
| S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Је |
| ве гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему |
| азвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше |
| риумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским |
| о исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Вра |
| >У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> < |
| Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што д |
| ес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, и |
| то си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; |
| се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здра |
| ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа |
| ије никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде |
| редмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| анулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом |
| о него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, мла |
| !... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се ра |
| то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је |
| већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је |
| радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог зан |
| p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и ина |
| ока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не зна |
| лему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} |
| ш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си т |
| махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ств |
| он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Ј |
| о, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{ |
| ватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и |
| Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју |
| ме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понет |
| нио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умо |
| S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна пр |
| р је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S |
| доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се |
| они — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нек |
| је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа |
| а, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у с |
| чно све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо разви |
| си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мај |
| unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана |
| е асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блаже |
| та нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на |
| г јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отва |
| ’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и |
| аја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!... |
| а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразновр |
| м сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, |
| о и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се ма |
| девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је |
| ој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризанте |
| дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје |
| на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумб |
| но и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас |
| i>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била |
| заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива |
| илно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види |
| човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се |
| ос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!< |
| ио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од жи |
| врсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Ка |
| Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чист |
| улаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, |
| се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет |
| тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хте |
| њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује |
| една, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, реч |
| дна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на оку |
| јтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао |
| ој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јас |
| адић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, ак |
| ладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, |
| младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прсну |
| си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: |
| досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им |
| > <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> |
| рле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако на |
| едан голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко |
| еју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Ман |
| рош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да поле |
| забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, б |
| ћ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и |
| танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и |
| ше не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна б |
| тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сраму |
| а поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи |
| ред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру |
| ко је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву |
| ло да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” |
| м као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да са |
| си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S |
| /hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ |
| /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми |
| баџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже |
| чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундиц |
| неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још |
| ију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало пом |
| ашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф- |
| > <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— |
| је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Ман |
| не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се н |
| еком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани |
| у”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу свој |
| она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће |
| друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи |
| изе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и |
| ојом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где |
| ође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milesto |
| упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> < |
| свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо |
| </p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплаше |
| ет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан оди |
| стане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под |
| ој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј ј |
| у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се руку |
| га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши |
| о задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је бр |
| е болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно |
| руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, |
| у, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док ј |
| симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и |
| снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуко |
| {S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га ј |
| он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку |
| ђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком |
| „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздр |
| сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичн |
| ред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија |
| да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах |
| ан да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опе |
| } Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од |
| , па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани |
| аџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од кој |
| убим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </qu |
| </l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l |
| и уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила гор |
| било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати |
| ав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше ј |
| амфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — |
| д; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се забора |
| И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S |
| ! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” |
| овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоци |
| леда света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Зам |
| од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни см |
| тавицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав |
| .{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е ш |
| некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје |
| то боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће |
| ар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. |
| сну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш.. |
| не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на |
| ако силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па ј |
| израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} |
| м и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, |
| ри Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он п |
| milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, о |
| све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дош |
| Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} |
| ева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да |
| зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девој |
| ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: |
| једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, р |
| о домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља св |
| туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S |
| е много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, |
| ка, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство до |
| и што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште ниј |
| једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на о |
| гнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на ко |
| вља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш |
| ерисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече ску |
| којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско- |
| лед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан |
| е дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S |
| ала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се |
| ог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају |
| дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је |
| ј!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — вик |
| стите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према кој |
| ни што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општин |
| они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} П |
| што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег |
| с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај п |
| ла је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако д |
| прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <p |
| авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он |
| и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листов |
| се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се |
| леђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Ман |
| без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Свра |
| они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху! |
| о ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, каз |
| ло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да |
| зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше м |
| прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно |
| је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љу |
| Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> < |
| озора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост |
| ином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш |
| ено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом квар |
| љци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућ |
| види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерами |
| , и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку |
| о гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. |
| х кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких ба |
| кога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да |
| ространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе |
| да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, |
| и-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељ |
| и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемст |
| ово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да |
| ледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопарац |
| као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито |
| де пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> |
| н, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељ |
| подин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их в |
| ху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „ |
| оложење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка а |
| да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покој |
| казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбус |
| } Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и |
| тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу по |
| ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка |
| то је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и немино |
| улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, |
| ну — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нис |
| раде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфт |
| сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријате |
| је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi |
| би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад с |
| азговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично |
| ју и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и врат |
| скрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва на |
| ак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у п |
| еданпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, До |
| цири и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па как |
| стављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p> |
| ама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини ка |
| на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна |
| скаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо |
| о увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веро |
| ћанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом пре |
| кло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ма |
| другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако заго |
| ладос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја |
| ју даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш поглед |
| ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у ру |
| може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ м |
| како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако ни |
| је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијим |
| сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједн |
| Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навиј |
| ар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопч |
| енцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најми |
| сто пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло |
| купи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тет |
| да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре |
| шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну |
| е као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно |
| у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, |
| S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се ра |
| бија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ниш |
| један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од в |
| во као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш |
| он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења м |
| за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; |
| од на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да |
| их грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} |
| о ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно реч |
| А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка |
| , и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај |
| ружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудро |
| нако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како |
| је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад ниј |
| се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор |
| другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних су |
| с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом |
| тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно донос |
| — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? пи |
| утке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, |
| то нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио |
| гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> |
| о да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља |
| филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под миш |
| {S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!... |
| ато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, |
| имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <p |
| ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наст |
| м срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, |
| осле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што |
| и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера? |
| м, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за врато |
| ад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и на |
| Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику |
| е се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно |
| ...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како |
| е се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да с |
| и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде |
| сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште |
| ари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, стари |
| други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша |
| еџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ |
| а и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи ви |
| ко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!. |
| раће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> < |
| n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибу |
| ог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кан |
| е зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држ |
| је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да |
| е вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоф |
| анатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом |
| е слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, п |
| } Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово |
| напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој |
| у нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколи |
| шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, |
| }И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’< |
| ом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у стра |
| ним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте |
| пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољств |
| ио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> < |
| на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похват |
| е бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем |
| ни удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и реше |
| таде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откида |
| алину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, |
| ки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фи |
| они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшам |
| ји не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И |
| аока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком |
| ош две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше |
| ари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и |
| ако ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S |
| м дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лици |
| како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а |
| .{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехар |
| компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p |
| едају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја |
| т, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало |
| кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде |
| Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се из |
| враћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних п |
| ије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S |
| еч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Б |
| папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, |
| „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мо |
| ила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама д |
| црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Рет |
| ашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушај |
| on" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, |
| такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Ман |
| ледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије с |
| а и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> |
| и и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се |
| а сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одв |
| ротурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на |
| аишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накр |
| али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{ |
| у испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, с |
| и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала |
| ракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет |
| По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже з |
| ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис |
| ти му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад ме |
| узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба |
| белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим вел |
| овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретал |
| ио, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане ни |
| никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, |
| углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света бил |
| оветка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није |
| у се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто ка |
| оста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је |
| е ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се |
| љда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. |
| унастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и к |
| кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по |
| о, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одај |
| ико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он |
| мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Би |
| ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина н |
| те с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} П |
| -Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мерак |
| који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунч |
| .</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и тра |
| задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокак |
| м хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле |
| лафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} |
| , корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам по |
| кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искаш |
| био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није н |
| {S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да |
| сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао |
| о носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје де |
| ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и ци |
| ектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главни |
| чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” пре |
| где пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се теш |
| е брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, |
| и, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткореч |
| рста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње |
| рова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ов |
| } Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди св |
| јих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштикло |
| и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> |
| јатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то ни |
| екавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да ш |
| ства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петрак |
| љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, |
| мо га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године |
| а, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и |
| се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рек |
| ење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p |
| омпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајт |
| ах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете |
| кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелн |
| Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџба |
| >Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто |
| ранћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с он |
| једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се |
| етили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха |
| ријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начич |
| богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лел |
| које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, с |
| , та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зон |
| ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог с |
| ено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турск |
| извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!... |
| чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ак |
| но новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после |
| Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки п |
| основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: |
| је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се у |
| рога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговим |
| и, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклори |
| па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пи |
| љ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француско |
| враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори |
| нови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де |
| света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и м |
| S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се, |
| ао да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљн |
| обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за |
| 32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с |
| у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој |
| ајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и |
| и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} М |
| није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке |
| исување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори |
| прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, |
| чка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу |
| ана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> |
| </p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— |
| себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и |
| и поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од |
| , деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем к |
| S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и |
| мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадил |
| апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој |
| трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назове |
| о и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увре |
| ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити |
| е скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта |
| шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни |
| у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, |
| писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер раз |
| ло Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зн |
| ...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона ка |
| све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да |
| онаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посрк |
| и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као |
| је ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Дома |
| но и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} К |
| пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од мла |
| сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као кр |
| де се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што |
| а се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита |
| кам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ |
| — Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прек |
| ан папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се |
| луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалил |
| да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде |
| , од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узн |
| ло оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S |
| о што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слу |
| наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашт |
| задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њу |
| ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти ов |
| видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S |
| комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и |
| „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пр |
| S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, |
| икну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те иск |
| ше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни |
| <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!. |
| евојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендис |
| — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се нап |
| запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га по |
| , кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди на |
| ?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће |
| у скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, ч |
| се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оск |
| онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек си |
| во знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање? |
| ам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, |
| чне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако |
| наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, |
| јка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi> |
| у!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели д |
| си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник с |
| , тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој то |
| стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па д |
| ли Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p> |
| а од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пант |
| да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S |
| отираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па |
| олико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита |
| а збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ам |
| тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} М |
| } Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче |
| врзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграб |
| „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да поне |
| ше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таск |
| <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} П |
| и у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагаш |
| ваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — |
| , потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива л |
| дин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, реч |
| е и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Гори |
| веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мис |
| Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направиј |
| и уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не да |
| баџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисе |
| ” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Д |
| вет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разб |
| отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудац |
| динац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји о |
| Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно нев |
| и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ст |
| дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целив |
| >А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти |
| Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу ве |
| фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што о |
| у носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да |
| илике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу и |
| ес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си је |
| скочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> |
| си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве |
| >— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је |
| амфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче т |
| и дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S |
| то да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за то |
| > гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг |
| д ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’ |
| идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.< |
| и га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам |
| Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — |
| амарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се т |
| оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг |
| кну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), |
| „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, ре |
| ут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и по |
| .. несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез |
| ли, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам пр |
| у трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девој |
| у дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. |
| рицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi> |
| брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ам |
| стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и |
| едајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и |
| је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја поје |
| нисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се те |
| е њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</ |
| бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... |
| прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу. |
| ућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си има |
| ћан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с дру |
| , па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш ре |
| ко, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто с |
| да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама |
| у — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу н |
| напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} |
| це, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулир |
| S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} М |
| у част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, |
| а нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначе |
| м очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетил |
| >И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона ње |
| очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и |
| и се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и г |
| вих леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застраш |
| погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А |
| и се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема ст |
| уђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџац |
| јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком прокле |
| антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена |
| и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, в |
| девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а |
| е осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досе |
| анкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и |
| мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под ови |
| порно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке и |
| елу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и |
| а фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако |
| еч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што ј |
| главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, |
| ри ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему |
| а брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила |
| у се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка п |
| -Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истрај |
| та.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. |
| е ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда |
| ови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ |
| вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се |
| треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да д |
| наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ст |
| ук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни |
| ну многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улази |
| никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у с |
| огао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом пор |
| оне, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне |
| с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту се |
| више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће та |
| вораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му |
| де печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао ка |
| ага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој веш |
| у и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасн |
| нако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} П |
| ет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружи |
| ко и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска |
| и: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јев |
| батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, к |
| } А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им |
| страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савест |
| вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, раз |
| воју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши |
| држала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, |
| title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу |
| е и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доб |
| мфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, к |
| ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — |
| е тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике |
| и, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни ње |
| пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>мор |
| лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу |
| то оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је |
| него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива |
| е никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све та |
| чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи |
| жем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да |
| његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и |
| је много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка |
| етали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> |
| то се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа |
| у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> < |
| иганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, шт |
| и на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе |
| сећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и |
| о лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене д |
| и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивни |
| !”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} |
| е шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако ж |
| ји дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе с |
| орбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничк |
| њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита |
| грачица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и |
| године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до д |
| не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на |
| еп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али г |
| бично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хв |
| е или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и с |
| д се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, зд |
| .{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што |
| д главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звук |
| ина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће |
| то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда с |
| и и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</ |
| и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{ |
| и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за |
| знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односи |
| траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуис |
| на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе |
| презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, з |
| та лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и ка |
| о је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Ману |
| ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке... |
| аваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ћ |
| а их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S |
| и искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је гов |
| руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из |
| ка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> |
| ци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p |
| и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа |
| ашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми |
| га Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— |
| ваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему |
| </p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по м |
| иш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из |
| ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако |
| у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече |
| што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџ |
| нулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> |
| не брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцеп |
| S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледа |
| е питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, к |
| , очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан |
| i>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрос |
| најем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да |
| еће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак |
| а да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!.. |
| ејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, ис |
| есам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти |
| Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе ди |
| Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане |
| лу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква |
| г, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепам |
| еле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чет |
| аше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питује |
| а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники |
| ђо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’ |
| t="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама са |
| /p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— П |
| ом. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрг |
| огородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и му |
| они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и среб |
| с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSect |
| „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој |
| <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем к |
| е требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — гов |
| кова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки в |
| /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и |
| дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, п |
| и ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зим |
| на, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. |
| , и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је |
| е, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљд |
| нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћ |
| и.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и о |
| е његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој тре |
| ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не бу |
| бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ. |
| тракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па |
| о збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> |
| у значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разго |
| мфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи ле |
| а се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то ј |
| оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније реч |
| што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетк |
| си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две го |
| : „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче |
| јка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем ов |
| ар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш |
| ију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, |
| } Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузи |
| ш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновн |
| оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - |
| ри, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а |
| је. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир |
| /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила д |
| приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у |
| рче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг |
| реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> чове |
| ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и с |
| {S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>ни |
| а ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори |
| е не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде нек |
| ..{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрв |
| по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{ |
| већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме |
| огнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред. |
| /p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А |
| p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> |
| > <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!. |
| два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter |
| јеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знај |
| са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани! |
| о да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, |
| .</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се |
| три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и п |
| реме Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што з |
| ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S |
| о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или ас |
| ивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="15 |
| гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два г |
| у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и о |
| ка упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле к |
| римљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И |
| загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо т |
| не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њи |
| се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико |
| се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи ч |
| ом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је |
| потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док |
| и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне |
| има чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви |
| велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа < |
| остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф |
| га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, |
| ва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо) |
| о у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући дев |
| е, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме пти |
| ње?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род |
| што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} К |
| д је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, ка |
| поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчиц |
| е што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих п |
| о вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад |
| е. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што |
| ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џу |
| грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије так |
| мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да |
| Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p |
| али.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> < |
| ча мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а ка |
| о?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, |
| Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, п |
| ди онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека |
| да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да ск |
| е на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив |
| росто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца св |
| ар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запе |
| , и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и |
| ење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у |
| како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећа |
| очас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изја |
| прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи: |
| т Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило бил |
| ботиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Пр |
| } А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{ |
| , кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — |
| а се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен |
| о земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је |
| љно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{ |
| /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Ма |
| <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да |
| 91" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем |
| а Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зо |
| ита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море |
| , што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћути |
| S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} |
| не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нем |
| Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Ало |
| тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „жив |
| момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога кр |
| останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утуч |
| р, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све |
| м си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— |
| } И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу |
| је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољуби |
| ане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме |
| и вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је |
| куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година |
| — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је т |
| у или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је п |
| ако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, и |
| што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тет |
| рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мор |
| > <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’к |
| тинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета нек |
| а и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарко |
| али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речим |
| ећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад ј |
| ти и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина |
| рва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и д |
| чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало |
| ме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео |
| етан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар |
| е и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, |
| кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разго |
| и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и проше |
| , не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И к |
| чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изг |
| искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спо |
| у такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тра |
| ед на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно ст |
| тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на |
| Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и пи |
| /p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та |
| мисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си |
| и и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} А |
| адила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда и |
| сера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока |
| е сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слу |
| ал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобико |
| бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта |
| но,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао |
| ник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме са |
| S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...< |
| о магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је |
| се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, |
| , „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’к |
| " /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута |
| трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који ј |
| м после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем дога |
| дити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, |
| ма само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, |
| ута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да и |
| је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је |
| е пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> н |
| Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{ |
| устише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="c |
| од мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} По |
| итни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; т |
| ринети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена бу |
| арише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче ха |
| од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из |
| ко и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на д |
| амфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје |
| оре његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кри |
| ко је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и ту |
| {S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; пре |
| гледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме |
| другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну |
| о једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он |
| е никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје |
| врдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља |
| ка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” |
| > само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за по |
| тен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l> |
| о ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и узд |
| ре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Ст |
| рталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и сти |
| есма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке |
| кице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комши |
| </p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити. |
| шио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а |
| две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио |
| су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад до |
| весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авли |
| д кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види |
| тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младе |
| шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста ист |
| а видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само |
| куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто |
| ао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} |
| би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, п |
| , сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискуј |
| а, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Го |
| о обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер пр |
| а.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незван |
| , не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа д |
| е друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све |
| кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га |
| при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди |
| Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S |
| о је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима. |
| попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту |
| викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант |
| е, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле |
| упе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоки |
| ла и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у ру |
| ао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду |
| сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи |
| жан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и с |
| е. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} |
| арамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у б |
| е он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један п |
| друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па |
| ка трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и |
| а за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} |
| ” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пр |
| Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не с |
| људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Ана |
| .</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} |
| ице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} |
| вјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако |
| Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска |
| } А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази |
| анама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S |
| .{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао |
| заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за |
| е с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки сво |
| /quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па про |
| p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом |
| ” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му ј |
| пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а |
| утра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} |
| кав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„ |
| о махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасл |
| з алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са |
| и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и |
| Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог са |
| налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а г |
| p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире |
| интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, зап |
| држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола |
| зао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он поду |
| е: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — |
| једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала ошт |
| нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звони |
| нска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај ко |
| ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицо |
| ма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место |
| уго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се |
| се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у ње |
| о се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, ко |
| оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оп |
| с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па ср |
| дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољ |
| Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он мо |
| фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе |
| него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, н |
| све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра |
| ласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других |
| жу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговара |
| војим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, к |
| о’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, |
| чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом док |
| ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је |
| еких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него при |
| ричало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било |
| узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сце |
| сате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се талас |
| то то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духн |
| дети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би |
| аћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га ве |
| о, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чуд |
| запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{ |
| ју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мис |
| чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто з |
| штенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После |
| за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу. |
| о није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, |
| ао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему см |
| нским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице |
| мом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А за |
| ало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана |
| поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да игр |
| јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишев |
| да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milest |
| ла сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погод |
| е једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с |
| овек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, |
| ..</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му то |
| о, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} |
| е умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле |
| о ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре бра |
| отуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне неп |
| ле да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфи |
| е дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико |
| су, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и |
| аршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да |
| ађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да |
| ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, н |
| ад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама |
| кве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане |
| ње што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и |
| њу према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; за |
| .{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао в |
| тан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С |
| није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-За |
| с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису |
| то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му |
| етке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> < |
| био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потр |
| крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером |
| е никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама |
| овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — |
| ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешил |
| та и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио |
| рекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су он |
| и, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сум |
| док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну |
| S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту сра |
| ила танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређал |
| га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне се |
| пучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тад |
| и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђ |
| S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пу |
| и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на т |
| ин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица |
| -Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; |
| а буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, |
| било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и заб |
| рло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастик |
| нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како |
| м Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онд |
| ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје |
| пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће |
| онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га не |
| икако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због то |
| да и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — |
| овке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игр |
| нких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био ј |
| његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови |
| вљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали |
| се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим о |
| S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... |
| још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој |
| и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} |
| ас тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не |
| .{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељ |
| нају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скрив |
| глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то |
| Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за вр |
| рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! |
| ишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му с |
| трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаи |
| идео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и р |
| ти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне бил |
| е једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душо |
| екрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту |
| ћици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и раз |
| будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему |
| се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Ба |
| срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинс |
| сма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l> |
| рам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} |
| еде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му треба |
| S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Т |
| оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће |
| капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не бил |
| а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има са |
| иротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по ду |
| ..{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да ј |
| те, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фр |
| ји и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер ба |
| део је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу |
| д му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.< |
| јенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а н |
| рјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде д |
| купила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле |
| .</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Ма |
| певаше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја и |
| е,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, |
| му тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је теса |
| вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да |
| „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, |
| Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе сл |
| , драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице |
| <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l> |
| вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани |
| одбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама |
| рити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако |
| девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</ |
| ију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијан |
| </p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сара |
| Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф |
| нкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама д |
| је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући р |
| ако може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вер |
| .{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња |
| га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо |
| је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште ј |
| — Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону ки |
| г’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре |
| можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, ко |
| лосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} |
| и цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуш |
| е, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — |
| у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му |
| ишто неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча при |
| те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина посед |
| у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја |
| {S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; угра |
| у нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфир |
| енак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разб |
| Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> |
| ц според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди м |
| ш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у |
| де си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бид |
| еће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија |
| с алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу |
| ше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, как |
| ше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску кер |
| д чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куч |
| док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, |
| i>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој? |
| е да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто |
| е, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, реч |
| к си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је је |
| Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем д |
| твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајд |
| жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу |
| : јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, |
| уство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} |
| рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „ |
| а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туф |
| — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, |
| ш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги |
| зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, л |
| Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ев |
| -клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, |
| одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Ко |
| да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, и |
| ...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем |
| а ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са сев |
| /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Прич |
| рам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Бео |
| кија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} |
| — Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка т |
| рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата |
| ан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Шваб |
| бетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас |
| су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј пр |
| ем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорб |
| сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви р |
| г’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас |
| четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник |
| <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} |
| а да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наигра |
| аташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане |
| њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која |
| и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> повер |
| ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у п |
| па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при ру |
| а њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волел |
| "129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да |
| о што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског |
| златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, |
| тити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на број |
| е су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није |
| ре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте. |
| ом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио |
| тале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном |
| му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, |
| у Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахн |
| овој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно про |
| не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p |
| момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по с |
| решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> < |
| то се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у уши |
| га је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по ком |
| ла.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је о |
| последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита о |
| у...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби |
| на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочит |
| се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код |
| ока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали |
| ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господи |
| е су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишл |
| же да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по |
| итегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изради |
| , кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, прола |
| У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обе |
| адио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо друж |
| али у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет |
| о шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата |
| и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> |
| е, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и ст |
| им; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај |
| мети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутра |
| } Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов н |
| на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као |
| ка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куд |
| лици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром |
| све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика |
| а, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове |
| <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ног |
| ор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мора |
| џан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на |
| </p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напрај |
| то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средин |
| не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S |
| ва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир |
| никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о с |
| ле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{ |
| — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — |
| свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јо |
| им, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајк |
| празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком најв |
| тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта |
| а ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, |
| <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубок |
| икакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — ко |
| ава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно |
| кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што сед |
| ма.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Та |
| ion" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица сре |
| ја, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвир |
| <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Вра |
| {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на би |
| на и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <qu |
| и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после |
| еди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговар |
| >после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко зн |
| S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> |
| еш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за |
| д и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је у |
| двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, |
| еља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег |
| ује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поузда |
| забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека |
| а свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је |
| љила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се |
| е нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху |
| а их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} |
| аљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака оп |
| х шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила |
| м то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из ду |
| Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по поглед |
| фирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је разм |
| а да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бест |
| израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао ј |
| ако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичи |
| донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним велик |
| прана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек пос |
| напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешко |
| ао искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер |
| аокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире |
| — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, |
| и и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђи |
| и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек |
| тило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњо |
| лато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, |
| нуло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о З |
| ци међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дир |
| после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, |
| оју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”) |
| рише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кући |
| ала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздиса |
| шћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва |
| Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и |
| ве полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани |
| је предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била ј |
| о што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, њег |
| едем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти |
| } Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} |
| ноћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млад |
| т скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдр |
| изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му |
| де у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала с |
| — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и купова |
| ада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био с |
| старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфиров |
| е иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> |
| аво кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једни |
| ности којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама |
| .{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе го |
| аблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средин |
| и казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} А |
| о сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изриб |
| вораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше за |
| но и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта |
| ве четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уо |
| е плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто |
| улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” сн |
| еће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим |
| омислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који |
| } Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, |
| аштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не |
| ика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спр |
| ким оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих к |
| таљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, о |
| рандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзн |
| зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке |
| о ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, к |
| ије ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, з |
| двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га |
| своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њ |
| Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали он |
| м злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то први |
| ли фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак.. |
| огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је |
| да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} |
| ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та |
| а срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако ка |
| аријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узама |
| да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело |
| } Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао |
| е се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, |
| и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбард |
| не, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држ |
| .{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: как |
| ана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред р |
| аршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ств |
| о, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с |
| ако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана |
| ва.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зон |
| вог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окр |
| како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рек |
| >једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: |
| м: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девој |
| ке, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да глед |
| ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си |
| он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне |
| што — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас |
| неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало по |
| аршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, дан |
| а била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони |
| .” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, до |
| оруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор |
| ’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори с |
| а!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники |
| — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</ |
| змалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, к |
| <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни ш |
| <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њој |
| о. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и |
| ориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васк |
| еће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужа |
| S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „М |
| ило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је т |
| зилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а |
| иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Је |
| Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — |
| јна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n= |
| иташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да т |
| ушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка |
| могне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чу |
| поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао |
| ђашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, нај |
| ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо |
| илена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао |
| пет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшис |
| шао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. |
| но весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио |
| ш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се ри |
| сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што |
| Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш о |
| џиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} |
| редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане је |
| н после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи- |
| уши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније |
| скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадиј |
| адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како |
| ло погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да |
| је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим |
| у се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Пог |
| проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама |
| испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној гове |
| о је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од |
| да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада |
| л’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, заш |
| пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> |
| то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закљ |
| јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, |
| што обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И так |
| , хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Ро |
| ећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу |
| <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, |
| почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу н |
| , док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, је |
| и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — |
| тле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зон |
| и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} |
| мо да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда |
| Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и т |
| ед и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право |
| рви шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запа |
| о на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од |
| после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њ |
| ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице |
| ајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у |
| .</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигари |
| е сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} А |
| говор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му |
| биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало |
| Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} |
| ји је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, нег |
| p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што. |
| потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> |
| одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, ка |
| штва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати |
| — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону |
| </p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силн |
| ора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била |
| Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" / |
| p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично |
| ну и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена би |
| , вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S |
| кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње врем |
| откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Ид |
| му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше по |
| амфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно |
| оша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао ч |
| {S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај тв |
| /hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — |
| фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да |
| видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у ко |
| ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни |
| поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји п |
| овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и циган |
| г’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћ |
| А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сах |
| једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свако |
| е то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) т |
| одине, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је на |
| ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен |
| чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори фр |
| јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хо |
| х прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замф |
| авом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило |
| > <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неприј |
| — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је |
| је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, |
| есет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зонини |
| ..</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а |
| рима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то мог |
| шна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и |
| од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај |
| е она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у |
| а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у |
| је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схвати |
| ће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да глед |
| ло, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа |
| у утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улица |
| же да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се |
| не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој |
| се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наг |
| ни, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некак |
| ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућа |
| е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало д |
| чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb |
| и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен |
| да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те д |
| >И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — кре |
| да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прил |
| другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарс |
| , притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силн |
| чу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на |
| свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не мог |
| ве тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклат |
| хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по мн |
| за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Мич |
| еманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око |
| слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} |
| одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чарши |
| све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S |
| е све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је |
| о, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако бру |
| ђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су |
| јући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад п |
| ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласо |
| нлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јо |
| ма познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Прес |
| ! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негда |
| ни пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само п |
| ко исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не |
| ви зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се |
| казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.< |
| } Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Мор |
| те, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба |
| S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> < |
| расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче |
| у се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било |
| је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S |
| удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окуп |
| очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Ма |
| ако момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати |
| се, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога да |
| ра...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж. |
| зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун |
| } Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспо |
| и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, ре |
| се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} |
| да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је в |
| посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једн |
| да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и ро |
| ви пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш |
| гурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али пр |
| ки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се фо |
| усте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетк |
| како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд М |
| а чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он на |
| а опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека |
| ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, |
| ише и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дођ |
| таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са кр |
| еше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу позд |
| а трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и лу |
| изрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, ви |
| ледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се из |
| оју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровит |
| а.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иа |
| ине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетк |
| тају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку |
| , које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир |
| ожда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода |
| недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после под |
| има се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радо |
| да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да |
| захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, |
| сови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су |
| олије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискива |
| им местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашико |
| у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а зат |
| јем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све! |
| <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— |
| шиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и |
| рају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, ко |
| , једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста |
| тина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да |
| ане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да пла |
| МА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обо |
| га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; |
| и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то би |
| ило.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала. |
| прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману п |
| д оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само запла |
| евољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што |
| и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који |
| ога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко! |
| кога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлиј |
| асом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, е |
| задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — |
| и, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није |
| најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске |
| i>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у т |
| ођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице |
| кле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замф |
| измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од В |
| држао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Св |
| .{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране с |
| е пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонуј |
| оји су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље |
| p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто |
| Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> |
| Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и пл |
| их и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из д |
| и тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући |
| и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане |
| д га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци |
| рово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све |
| осте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиск |
| у</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је |
| ем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог чита |
| казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!... |
| омшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} |
| таврино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи |
| турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући |
| ца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши |
| огао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао |
| ив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и располож |
| купу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, |
| а.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкев |
| куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове припов |
| утише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и |
| успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с |
| ф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само |
| црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Чест |
| — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима |
| "71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче |
| е, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак |
| копреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже |
| он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше |
| шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са з |
| ар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у от |
| е Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред какви |
| га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Ле |
| могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао н |
| многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није |
| линчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене екс |
| ихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ће |
| јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али м |
| да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се |
| о заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} С |
| ције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{ |
| да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад |
| шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, |
| ире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? пом |
| а и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручив |
| ечнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајиса |
| обро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада |
| ула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то ла |
| ека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi> |
| ерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србиј |
| наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњо |
| тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и н |
| на! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, |
| старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди д |
| И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњ |
| ћу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест |
| ш и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрч |
| лест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица |
| неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако н |
| тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој ви |
| ко се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} Н |
| нога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозор |
| жични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омир |
| ље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} |
| и.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала |
| ица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у та |
| е још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и г |
| ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Ган |
| руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} П |
| вљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што |
| , а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девој |
| > </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још |
| ке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете с |
| о оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — |
| жи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитељ |
| ол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они |
| римерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна |
| ште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао сво |
| ка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих |
| извела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим позна |
| и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски пи |
| чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-балов |
| о.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова ав |
| а по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за |
| колу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то |
| за на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и |
| књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли иска |
| од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, ка |
| S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и п |
| срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна по |
| што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ник |
| у керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, р |
| ; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окр |
| сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и гото |
| мфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију |
| — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид |
| } Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало |
| и.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Тас |
| !... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га о |
| оне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — |
| ота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>! |
| обратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који |
| да и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не |
| уга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас |
| и, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине т |
| и ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске с |
| еб’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а дру |
| без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Аме |
| се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рук |
| рати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, |
| иљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благој |
| земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у |
| испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после по |
| омшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише с |
| презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго |
| га тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег |
| Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, |
| .{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се |
| енци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколи |
| ше кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране |
| је добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола |
| вином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; |
| зини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гај |
| та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да р |
| ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако п |
| а чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у по |
| мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} |
| : да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуд |
| пис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане пр |
| епријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива |
| — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p |
| м!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S |
| на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму |
| ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час п |
| с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и |
| о.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број |
| акво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичи |
| ти.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфи |
| сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави |
| акар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, |
| лук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда |
| е осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек |
| таде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па в |
| — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и д |
| рај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. |
| је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. .. |
| пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет дру |
| љата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд |
| estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - |
| е улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, не |
| виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује ис |
| сећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!... |
| /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између |
| n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорб |
| а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамол |
| олиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним сус |
| тору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску изр |
| а не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала ј |
| алистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>От |
| зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш |
| лупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилик |
| вукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна |
| рћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се кре |
| и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим |
| ледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право ку |
| /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореш |
| рио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако с |
| скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћ |
| овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју |
| измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама |
| јном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од руж |
| ало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у о |
| изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, |
| све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и н |
| а опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још јед |
| омирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београд |
| ба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има |
| ликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима |
| у.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу |
| n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то са |
| о што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="1 |
| он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје |
| гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карт |
| атио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, туго |
| е сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Дево |
| емена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <qu |
| ј је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога |
| !{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Ку |
| о пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је л |
| цко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</ |
| дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака |
| ча”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма кол |
| !...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чо |
| ике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку |
| ма одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није |
| овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна. |
| а отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер |
| ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ мож |
| ци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па так |
| и спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улица |
| идеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољн |
| ах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и ве |
| — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и |
| је, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави |
| љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је зна |
| ндара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, б |
| и ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. |
| е!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је |
| е тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар п |
| а сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остан |
| ену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је |
| ема Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искус |
| зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> |
| у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и |
| ост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и о |
| а играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле |
| глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад |
| о, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се пој |
| ко се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетс |
| > форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Х |
| ринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им |
| број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста! |
| сам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, |
| у банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу н |
| Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се б |
| м највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна |
| има.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је в |
| му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну |
| новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после она |
| оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч |
| нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантн |
| Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и |
| крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе б |
| шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из |
| о од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таски |
| дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан |
| ој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопича |
| шак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очи |
| који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и по |
| била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан |
| мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је из |
| иси и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од |
| их танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у |
| ва јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шал |
| асом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} |
| џук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгле |
| дина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек |
| мењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, х |
| да играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свил |
| и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокак |
| оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га во |
| {S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику |
| варе и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан |
| пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане за |
| уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у |
| д бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ај |
| е маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслино |
| и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па |
| сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико |
| ој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n=" |
| ан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није |
| , па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била |
| до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види |
| а с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а јо |
| хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан же |
| о господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господс |
| зију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве с |
| вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвир |
| па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази |
| } Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што |
| едоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стр |
| ше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, |
| вају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: |
| о је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, |
| дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title |
| н члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n= |
| ши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад |
| И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести ко |
| како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си п |
| ј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгиј |
| > А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Ш |
| ехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за непри |
| Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тих |
| им до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да |
| да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у груди |
| о сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <qu |
| шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чу |
| есма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} |
| гатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее. |
| ов, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога з |
| венац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже |
| е шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Б |
| вога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања пот |
| се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа иг |
| адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и |
| <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кри |
| освети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} |
| иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ет |
| да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег |
| он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту се |
| оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај на |
| ном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака |
| фир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно нал |
| ом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује |
| да морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, |
| а чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре по |
| да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi> |
| ву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужи |
| адне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрм |
| јтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, |
| дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана |
| и.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и |
| затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу |
| ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ћ |
| ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} За |
| у сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Ману |
| ли је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на |
| засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад ј |
| анулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} |
| а — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које ј |
| м бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професи |
| зван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупа |
| , и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи- |
| ми га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели ли |
| и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, |
| осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Са |
| кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и |
| ају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S |
| у улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и |
| тка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није мог |
| ва била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за |
| pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му |
| мисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била |
| га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе го |
| то љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој ве |
| чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која ј |
| дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, |
| је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био на |
| аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу |
| јку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за |
| еру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и |
| јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане |
| је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину |
| и на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{ |
| по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефл |
| преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је о |
| ла скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико |
| него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу |
| естајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један дру |
| каса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин в |
| запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене |
| ним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се |
| стати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки побор |
| птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад |
| оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрест |
| ом и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не з |
| не с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протерива |
| ти.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, |
| акијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу. |
| ва у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорба |
| лни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте |
| но стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришо |
| ажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није |
| ш неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, с |
| с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете |
| а; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — |
| ра!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко |
| зорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је |
| звору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером |
| е глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима! |
| девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је |
| агрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, |
| има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем |
| сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилија |
| само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у |
| ир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтски |
| је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — |
| за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица |
| творе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb |
| , као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно распо |
| ојим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ћ |
| гим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околн |
| уши осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила |
| те се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се пр |
| би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ни |
| Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарс |
| /quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не |
| пили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него |
| p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{ |
| ући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер |
| трвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њи |
| а често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је куд |
| „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је |
| же се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке |
| о с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Ти |
| рала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах |
| боравила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се нака |
| је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби |
| ка, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без ика |
| тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p |
| то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће |
| она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и |
| ра, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку. |
| одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони и |
| огледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од |
| брва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отре |
| а приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто |
| ави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И б |
| Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа |
| соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> п |
| храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров |
| ко мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и рез |
| рбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила по |
| као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, ил |
| омогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на |
| } Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре т |
| Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Ге |
| прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, т |
| стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда та |
| туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} |
| оји је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд ј |
| ане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај |
| одине.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, ал |
| џи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — |
| } Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, п |
| одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Шт |
| ска.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади ј |
| аљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај |
| истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов |
| де и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испад |
| ито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим ку |
| } А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и |
| ење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетк |
| о је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чува |
| ах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" / |
| штене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chap |
| једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је |
| дговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на ру |
| иће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило |
| дни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у |
| p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу |
| ши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним кур |
| кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве |
| јстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог |
| гу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драг |
| други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на |
| овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и нај |
| окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту К |
| није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, |
| оје тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, |
| орнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар |
| ца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа |
| а у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женск |
| де на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети |
| шко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шарени |
| силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонил |
| бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим |
| та споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се |
| лену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде |
| сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девој |
| е бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће |
| е у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а |
| е главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи |
| > <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, |
| ри Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и |
| ли и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Ман |
| а откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом |
| социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је ред |
| ош у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силн |
| н овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Збо |
| евда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. |
| ћ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то |
| и дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонц |
| и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њ |
| у своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два ј |
| о коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Так |
| м бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, |
| ладе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом оби |
| и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина наз |
| ече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафа |
| а у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који о |
| овачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цари |
| вља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смир |
| мфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само п |
| у у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов |
| одиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе |
| то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетк |
| е (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто |
| дмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. |
| и напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао |
| а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!.. |
| удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није о |
| да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, |
| S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединост |
| није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: |
| само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што ви |
| ато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад |
| чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо д |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задр |
| дина, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почел |
| баџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неко |
| је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело |
| Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти р |
| дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки и |
| и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио З |
| о лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана бил |
| плашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столиц |
| овољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, |
| је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у |
| ри Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, |
| би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како |
| е је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почист |
| е пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контра |
| сељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни |
| обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих т |
| во што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После н |
| морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет п |
| ам <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— |
| тање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то с |
| е.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од |
| ло пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаш |
| аздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашен |
| али је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти р |
| у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не з |
| је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој |
| по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије |
| , то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила с |
| И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, н |
| ...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се ра |
| S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у |
| ице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, отк |
| ване ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам пр |
| ше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа |
| е, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ |
| шко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, на |
| , под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — не |
| и, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, |
| , Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мо |
| тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу пит |
| ури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и |
| мфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар те |
| ном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... д |
| ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф |
| > да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Ку |
| о томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је |
| видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџ |
| ели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— |
| ком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона |
| сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне бру |
| а!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, |
| од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред оч |
| тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи- |
| девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и т |
| га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну с |
| ију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Ми |
| у јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али |
| <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p |
| рена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{ |
| чи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће |
| онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <qu |
| м удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитр |
| и, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзн |
| не заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, к |
| је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш |
| едне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то трај |
| ју се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на с |
| ета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке про |
| казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, |
| мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пе |
| ти породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су |
| љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери |
| о долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другог |
| посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="s |
| и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да |
| ј „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрг |
| д одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујн |
| уша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, о |
| рмина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништ |
| што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, |
| одвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних к |
| лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, |
| о пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су |
| јаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или |
| и искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадо |
| за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мо |
| тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саве |
| де је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на |
| о страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Он |
| S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је о |
| ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, ш |
| дила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни |
| е ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и |
| в, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријат |
| к, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљ |
| ун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како п |
| мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена прост |
| , — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} |
| сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила |
| Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Ма |
| човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена |
| е, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба д |
| а, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти |
| две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као |
| ?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много м |
| и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она |
| рани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да пр |
| еког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за но |
| и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто |
| леда блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научи |
| Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— П |
| Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ |
| зио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му |
| ни, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву маг |
| што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, |
| иниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и б |
| тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је б |
| , рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се з |
| рође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа |
| ко ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="cha |
| да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у |
| што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi> |
| б’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Троје |
| <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и в |
| га што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А |
| а на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака с |
| ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му |
| све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај |
| х — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и г |
| улијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, да |
| он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског |
| слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се се |
| златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго |
| знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Кал |
| евојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има врем |
| сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер! |
| Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем с |
| в и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да др |
| ешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као |
| а да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} |
| че Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — То |
| тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, је |
| ријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још |
| тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — |
| ако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те |
| ли за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пре |
| на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби д |
| ави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и ура |
| а.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, оно |
| ане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га |
| И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...< |
| брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, |
| о изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до |
| ...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишма |
| /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицам |
| {S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти |
| — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет д |
| нке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамол |
| у...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато |
| а Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плак |
| е украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџ |
| д ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина |
| и на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре |
| ј да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су |
| сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канари |
| аре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију |
| него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће |
| је престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле |
| очило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} О |
| у прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чар |
| то казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био доб |
| видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда |
| у се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} |
| се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се зари |
| емство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани. |
| изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је х |
| за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчава |
| е ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна |
| ез петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грб |
| и да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </d |
| } Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечера |
| антиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чо |
| ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збори |
| ељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада нау |
| ди из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и |
| мо је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако н |
| а трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> |
| еколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико зап |
| и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone un |
| амо у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима ус |
| би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је нек |
| је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S |
| ене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n= |
| ој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако |
| омаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или |
| оворио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да с |
| ротивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n= |
| hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, ф |
| како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, |
| ћа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! |
| ли отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ |
| та тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти |
| к прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који ј |
| тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрат |
| Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфи |
| ођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, ис |
| ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било д |
| сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S |
| и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што с |
| гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Ма |
| тко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дођ |
| речим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он с |
| терије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка |
| по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она |
| ебала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па ј |
| недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се |
| аље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да |
| и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво |
| је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две д |
| љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији |
| трина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљи |
| се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} |
| коро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивја |
| е, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не ис |
| радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензи |
| је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, |
| ’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да |
| ало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса |
| ре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није |
| ложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, п |
| бине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у ло |
| икну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена |
| ји му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он |
| кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без тол |
| кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да |
| p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пи |
| ј испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и |
| .{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, |
| састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S |
| а, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се |
| Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Евр |
| е каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми |
| и она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако |
| и ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши ст |
| S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно |
| Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне |
| р Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или |
| љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што |
| од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је са |
| џи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на с |
| у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онак |
| љан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, п |
| ила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још је |
| о се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, ч |
| купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За |
| та свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не |
| оку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit=" |
| је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а н |
| : „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате |
| на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње та |
| угог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — |
| шењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у нач |
| амар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печен |
| и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко к |
| аре минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа К |
| аш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, |
| главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак |
| баво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутец |
| и, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће у |
| да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подиг |
| S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно |
| икам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој |
| то се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори |
| ђе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући с |
| к на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="5 |
| се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјап |
| де замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани |
| еиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај |
| човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на дру |
| ерфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по гла |
| и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l> |
| ку кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге д |
| стих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Тур |
| ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер о |
| се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На |
| ила лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је ме |
| за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела |
| о удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло |
| него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет ост |
| оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од сам |
| те свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мири |
| они, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се |
| иг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе |
| а му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као шт |
| сала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко |
| није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и раз |
| а опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала |
| сатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или нал |
| ну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроз |
| а? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за он |
| ако је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада |
| а женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају |
| на она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— |
| овима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа п |
| ску да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то |
| Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Лел |
| е распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка |
| ало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> |
| ља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора |
| и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо |
| лазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена св |
| само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан |
| ари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипа |
| Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и |
| лико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, |
| аде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла и |
| осила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне |
| да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p |
| еднога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од с |
| је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поизда |
| .{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} |
| о све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мањ |
| stone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безб |
| p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа б |
| отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку к |
| ред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи с |
| било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек го |
| карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „ниша |
| Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, |
| упила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама |
| Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p |
| > <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она т |
| ора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ј |
| дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... |
| Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чу |
| , реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречк |
| а богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А нај |
| вију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и кле |
| ају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помо |
| у и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на |
| вити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Ма |
| ...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} |
| о саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу |
| ао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окре |
| ма силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А при |
| ише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија не |
| неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа |
| оге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак |
| Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут. |
| ире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ.. |
| девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је м |
| е обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, ка |
| о јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била. |
| и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другариц |
| га све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба г |
| из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане |
| ли јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад у |
| гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А к |
| азица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију |
| и прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па |
| ије, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S |
| ужи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали |
| „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом ком |
| Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, |
| S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ н |
| , и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих т |
| лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли св |
| >— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не |
| ање!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из фил |
| аврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбир |
| ћна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља |
| нулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га |
| авље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада же |
| кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге н |
| ако си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им св |
| угооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Е |
| .</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— |
| то мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ |
| једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све уба |
| — <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— |
| хо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стој |
| на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту |
| руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — |
| олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се |
| /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет |
| ру.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да прев |
| а купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је |
| ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој |
| , — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једн |
| е-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зе |
| Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар мук |
| {S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, п |
| ш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти л |
| ешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</ |
| је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћил |
| {S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о ве |
| г писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладн |
| езилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа беле |
| очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли |
| а посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца |
| што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канц |
| слонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које пр |
| а млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</ |
| поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно |
| ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l> |
| слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљ |
| а!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на |
| а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље н |
| си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} |
| мски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и б |
| и G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је ко |
| још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на |
| ... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се х |
| рканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Вран |
| ове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о ши |
| а зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, |
| оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж |
| S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није |
| био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали |
| за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-За |
| 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто |
| {S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе |
| 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...< |
| не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, |
| чара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, уп |
| прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода прит |
| ако ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога м |
| есму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша |
| двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао з |
| а, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пудар |
| и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне сук |
| могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Уз |
| код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по |
| ћа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, п |
| о и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степен |
| да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} А |
| ри Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунас |
| м левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њен |
| аде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, |
| све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже ј |
| о било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло |
| <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајк |
| аца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће не |
| /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледа |
| ри, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се к |
| </p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Т |
| ст у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и |
| .</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: |
| и</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, т |
| трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала |
| бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, еш |
| одаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да |
| јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па |
| раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као |
| Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној |
| вно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко з |
| анчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си зб |
| си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује... |
| као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу то |
| hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин д |
| а и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је |
| се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Мана |
| обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима |
| је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{ |
| ану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га нам |
| га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно |
| два је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао че |
| век или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да ника |
| е и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По некол |
| а се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита к |
| и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње годи |
| о кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — |
| е песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатал |
| је чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по н |
| га га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрал |
| </hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаест |
| је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у то |
| да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и п |
| и и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онд |
| и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него |
| е наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добр |
| ично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене в |
| бола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, ј |
| ре.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих |
| не досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, |
| с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони |
| > ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, вид |
| он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша |
| и шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај |
| не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а |
| <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала З |
| лама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} |
| и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шама |
| си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се |
| ичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте |
| ре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, ка |
| од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку пре |
| те двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, ко |
| за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити |
| се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} |
| тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је сам |
| ко стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како |
| ед кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </qu |
| рту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, З |
| а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни |
| 76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази |
| еку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне тако |
| је, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар п |
| } Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме и |
| ар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и |
| есеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све |
| вно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један |
| на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било |
| уни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами |
| да су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пош |
| > <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час |
| мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треб |
| јеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, г |
| > <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у т |
| ку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и |
| обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, |
| оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком тргов |
| карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — |
| е подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} |
| .{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другари |
| уљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: |
| а, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — |
| у где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такв |
| е Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану |
| ким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> < |
| ноћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад |
| о’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где с |
| леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена р |
| оте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако п |
| кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и |
| је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, |
| фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на на |
| о њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им |
| рла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се иска |
| иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се дру |
| и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, |
| иде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и см |
| ед њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па |
| тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на да |
| ребе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче |
| пет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види |
| и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, |
| нако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад |
| ица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водил |
| она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и |
| у сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: |
| у смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте |
| ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чор |
| </p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једн |
| си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Т |
| ућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</ |
| о, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, за |
| ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене о |
| ксера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он ј |
| сно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће са |
| огло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није |
| о је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумча |
| е је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да |
| лађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних ру |
| и, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење он |
| ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитан |
| сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и ма |
| сак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојк |
| а је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њи |
| кало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да |
| кли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занат |
| ти прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и кам |
| вију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, |
| во, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l> |
| ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеј |
| дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом |
| и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону с |
| на начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други |
| смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао |
| погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зл |
| онекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак п |
| , у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је бил |
| ица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и п |
| Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{ |
| ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, |
| ја, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, |
| а настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и |
| се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и |
| је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ |
| далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, ко |
| е; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер зн |
| бично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, |
| орављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака н |
| соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Кал |
| о, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њ |
| гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред за |
| евојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дик |
| удима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко дру |
| ом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да |
| тају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако |
| Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „п |
| <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div ty |
| а њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бе |
| з прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се п |
| ахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је |
| а, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко |
| е ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти |
| м једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада план |
| енски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска |
| ме своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију п |
| а ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му о |
| бер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим по |
| ислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и |
| та на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој л |
| му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, |
| уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се |
| ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се з |
| ине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара |
| ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку д |
| ! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундиц |
| нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми |
| Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у |
| ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се |
| ако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само с |
| за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира |
| лаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни укр |
| 137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу |
| ше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тав |
| цу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, а |
| м и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајај |
| да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога |
| о плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како иг |
| рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким среб |
| ства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају |
| Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, |
| S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упути |
| ставице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија |
| иједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па ш |
| у.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.< |
| е бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и |
| мање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p |
| вци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} |
| ко треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно |
| у треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <h |
| ајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је М |
| , неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви ск |
| изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не |
| е ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тр |
| под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође ра |
| аске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе |
| је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па |
| жни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их б |
| рту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да зап |
| је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и ос |
| , претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом с |
| ка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао о |
| буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом |
| м улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој ла |
| , донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које г |
| агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели |
| срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је з |
| олико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је доша |
| да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљив |
| ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> |
| да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" |
| саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто о |
| емам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S |
| па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p |
| а’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му с |
| p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S |
| уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за мили |
| оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, |
| ти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будал |
| ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо |
| угарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весел |
| неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, с |
| не кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с чи |
| во.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! |
| ушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ не |
| о већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада све |
| nit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и |
| да засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — |
| ..</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како |
| све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Док |
| у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— И |
| Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, з |
| ко чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми |
| р, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па с |
| се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгл |
| палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особ |
| уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је |
| дан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и |
| е се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ |
| ве домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко к |
| на узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и пе |
| пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у |
| subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирниј |
| опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, |
| иде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати |
| је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” |
| иснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четр |
| е стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А |
| (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p |
| ксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са ду |
| здуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и |
| и се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њим |
| ка и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зо |
| n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом прип |
| че увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеж |
| p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p |
| Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и |
| више од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у ка |
| — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета времен |
| се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући |
| кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му |
| леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја р |
| вници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и |
| му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао |
| тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег |
| им... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратл |
| г и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, в |
| Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, |
| ко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко д |
| би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би |
| номе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манул |
| им.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> |
| грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Ст |
| римао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — ре |
| одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко п |
| нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ. |
| же, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он о |
| чи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, так |
| уге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — |
| аже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што |
| , и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, к |
| 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} |
| е, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белел |
| <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и насл |
| еч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} К |
| А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те сре |
| оже више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S |
| свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све т |
| а!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо |
| ће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, по |
| , магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш? |
| иш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си пр |
| јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Гориц |
| лфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка |
| се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага |
| и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича |
| икако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за ње |
| о факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџис |
| неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер |
| ема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних сил |
| једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и з |
| свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи- |
| ави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!. |
| са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, ј |
| азговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Шт |
| тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци с |
| е.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септемб |
| к на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком |
| е измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред |
| а му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ оф |
| х и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато с |
| ова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак зад |
| ће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, и |
| запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли |
| а.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока |
| тављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{ |
| ека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак цело |
| unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је нами |
| е су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прош |
| а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају јед |
| нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и доме |
| о сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, |
| ма, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала |
| {S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак н |
| их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девој |
| ама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци |
| угом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава |
| у на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, |
| ље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при св |
| е право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци |
| али су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна |
| демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — |
| /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто с |
| учицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шап |
| екако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} |
| ј!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у кол |
| ај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни пр |
| в и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, |
| а Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу |
| , а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирко |
| Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у |
| трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у гр |
| .{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место |
| ј, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там пр |
| такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме |
| ... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама |
| дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!. |
| ко гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, |
| о, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа д |
| — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S |
| ло, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батис |
| ака ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb |
| , да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућ |
| јка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{ |
| ! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и ча |
| 4" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; |
| лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда |
| успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману к |
| <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, |
| ад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одв |
| p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапиј |
| Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, дед |
| вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти ве |
| ..</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђ |
| p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вер |
| па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и оп |
| чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без |
| дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играј |
| лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И |
| пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и |
| адах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујн |
| мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видо |
| а се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три ф |
| к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чиб |
| бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али за |
| и ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди ч |
| </p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!.. |
| ...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нан |
| <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има |
| по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако з |
| како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно |
| ћа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане злово |
| им сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па с |
| та свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилик |
| е отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уве |
| ниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па т |
| S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дош |
| на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познава |
| слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија |
| је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да до |
| много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво |
| <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p |
| осила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што м |
| ила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто т |
| и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио б |
| се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: |
| други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S |
| оћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се о |
| аје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде |
| икако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Б |
| се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па тат |
| да сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p |
| ла вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе |
| ирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш пог |
| д сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећањ |
| уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупо |
| негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се |
| астаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који ск |
| је на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога све |
| } И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био суш |
| {S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да |
| мећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} П |
| устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом ид |
| и љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша н |
| смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он ча |
| " /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се у |
| гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити меле |
| и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она з |
| бра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у |
| улем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, |
| и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи коли |
| није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, са |
| мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, х |
| > <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, |
| а.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гл |
| е шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три |
| !...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} |
| ице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све |
| вао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврсн |
| рбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је |
| , што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и наср |
| војим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он че |
| ње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>т |
| могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јес |
| у Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама |
| Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела |
| ве може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли ве |
| ејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — |
| аки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима кој |
| с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом |
| е одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и |
| </hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробу |
| ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко |
| estone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Ма |
| учерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврш |
| мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још је |
| че само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone u |
| „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каж |
| сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили |
| вом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, к |
| мо још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога ве |
| вну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што и |
| тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих тргов |
| сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, ш |
| етом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио сам |
| ве јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гле |
| углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и |
| зо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разго |
| се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред с |
| валити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће |
| бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и |
| {S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да |
| трала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, |
| сно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она з |
| паде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она уш |
| већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, |
| рквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плач |
| тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и чов |
| коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, |
| чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго |
| о тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко |
| ”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро д |
| ојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки доба |
| а је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив |
| ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до ре |
| саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. |
| есрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по не |
| а нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије |
| ле, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к с |
| доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад нај |
| ection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог ве |
| је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и |
| на.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све т |
| искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и |
| } Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенел |
| о једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својег |
| !{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши до |
| вао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут |
| ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ств |
| а гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их ј |
| грају.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их он |
| заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је |
| — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани |
| едају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева |
| е је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и ле |
| су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек кој |
| о, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је |
| ако се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тр |
| хата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с оче |
| и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире! |
| кне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</ |
| ека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ |
| чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да |
| а наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече |
| давали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налу |
| и стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, с |
| место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво с |
| иске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је пр |
| које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе ок |
| се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода... |
| о што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао кол |
| о су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зо |
| вет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој |
| а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћ |
| Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се прост |
| се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.< |
| видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да |
| .{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве |
| удио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом и |
| а га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли |
| дна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако |
| крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после |
| {S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грби |
| м, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да м |
| ј вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S |
| итају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због пи |
| . у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, |
| паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је |
| а безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад |
| а и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа |
| одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако |
| и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да игр |
| у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у живо |
| ч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхол |
| ј Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и |
| то: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не |
| дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће о |
| } Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопа |
| раца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се |
| <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком |
| од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли паш |
| је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изра |
| побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и ла |
| едне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни тре |
| Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао с |
| , пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен о |
| о — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако |
| ју само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је |
| па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе о |
| равно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и с |
| <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и наш |
| знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне вид |
| ажио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина б |
| , зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у п |
| косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало |
| у Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролаж |
| >— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та |
| ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} О |
| а.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да |
| нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као |
| оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, н |
| кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, она |
| ан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неки |
| баџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве |
| а му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад |
| и-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас посл |
| а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако си |
| образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> < |
| нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нам |
| о, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација. |
| малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо |
| рате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, |
| ају, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и де |
| уршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, |
| син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празн |
| еђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне г |
| } Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кућ |
| трић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га |
| војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је доб |
| ега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, ј |
| едно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у |
| рво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, пост |
| им новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз чит |
| кантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манул |
| — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се |
| } Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што |
| рука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне |
| ају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све т |
| , ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p |
| он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, м |
| рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине |
| ање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <p |
| украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове |
| свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” Пос |
| ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених т |
| унак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, |
| {S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, о |
| ерица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно |
| и коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари паза |
| речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му |
| ну Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га звао |
| ла би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом |
| је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова |
| о видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пи |
| p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те |
| е тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађа |
| </head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачван |
| не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га |
| војачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p |
| своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n=" |
| мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{ |
| н кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако оста |
| ац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га заду |
| тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се по |
| сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка |
| </hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забад |
| е до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Док |
| и кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се |
| рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и о |
| говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако о |
| општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју г |
| </head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испа |
| девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у |
| пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских вра |
| их наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, к |
| вари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојч |
| женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> ново |
| > <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев с |
| зе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пр |
| е, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, |
| на је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стр |
| еје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеј |
| а, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напо |
| за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-М |
| ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа заб |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаш |
| е зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” |
| </hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махал |
| е човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштај |
| „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само о |
| {S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, св |
| м догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта ј |
| оло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право |
| нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом вр |
| то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за |
| и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Т |
| ти да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и |
| оведала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак |
| од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О |
| чи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој ч |
| номску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препечен |
| лико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфиро |
| слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="14 |
| ичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гле |
| старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збо |
| љивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амам |
| с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, мор |
| вори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори |
| е две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида |
| окатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узви |
| и Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за кака |
| не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђа |
| гоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капитал |
| м честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако рев |
| и о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оста |
| сом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше мага |
| ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа |
| чима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака с |
| е оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда поход |
| трага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па не |
| росипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но |
| ани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред |
| здаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, кој |
| ферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиш |
| ину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на дал |
| е тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јут |
| мек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то д |
| да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта |
| е му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав |
| његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацк |
| ивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сети |
| чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа |
| састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-За |
| тке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триум |
| Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, та |
| ајлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и |
| есет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И |
| ила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом с |
| о и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од т |
| едра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек из |
| већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека п |
| се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске со |
| Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... |
| света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове |
| ве то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му ни |
| керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну |
| </p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за |
| ече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испр |
| рајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи зема |
| — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробуд |
| и се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!.. |
| се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније напада |
| д најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после |
| еља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо |
| стати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, на |
| доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајућ |
| .{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања |
| /hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те |
| у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, ст |
| ци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила |
| нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то б |
| јица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, |
| рло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише п |
| , и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од |
| но побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели н |
| пширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром порази |
| а то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је мог |
| се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{ |
| ја настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опада |
| апску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p |
| атила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и р |
| о упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунк |
| рилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ |
| лују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, |
| е речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> |
| ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било |
| тве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запит |
| же од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и |
| радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољ |
| њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде |
| ји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлу |
| тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник ли |
| м, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту с |
| риге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S |
| орбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, ма |
| та је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за стари |
| још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дару |
| о ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордан |
| у — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi |
| -здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој |
| и се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{ |
| , и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брз |
| ка... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј |
| сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто |
| зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу |
| а да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — З |
| сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p |
| каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане |
| зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да сво |
| чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се пон |
| манима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је |
| збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир |
| евојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Б |
| јша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу м |
| илно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну л |
| амишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне бр |
| за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво б |
| ије него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном св |
| ије, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глуп |
| што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, ис |
| вој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и са |
| таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па |
| ешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно стр |
| илосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <di |
| анке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и |
| ут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачко |
| ми младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: пр |
| као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали јед |
| у кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и |
| ромине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамо |
| е смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне же |
| и замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке ис |
| p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред пот |
| сту стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и |
| S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по |
| ази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Ди |
| уљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из |
| аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па т |
| стике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, н |
| походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадн |
| p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Св |
| > <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разл |
| двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и наширо |
| ле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање |
| љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом сво |
| ше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко п |
| „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не гов |
| па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, по |
| за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свр |
| „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру |
| игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због иг |
| ој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако |
| о рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде |
| се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потре |
| ешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, б |
| пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски |
| није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум њег |
| гу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугу |
| кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплаши |
| мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је |
| ет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет |
| тела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не м |
| ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе бл |
| ако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад |
| ла и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке |
| џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као шт |
| осао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако |
| ека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна |
| бдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом из |
| о сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, |
| тен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана са |
| клате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога |
| ално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што д |
| ац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, |
| уле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и ду |
| ка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их с |
| ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако не |
| ом стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућа |
| е ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачко |
| дити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако |
| к, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко |
| д код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан дон |
| о младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом |
| оз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли с |
| му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, |
| е су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно |
| ервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од гла |
| и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се оч |
| е имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није |
| па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво |
| е, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Ма |
| >Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнак |
| чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, |
| говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно |
| } Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак |
| авао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и |
| игај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, |
| ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „ |
| наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те |
| о чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веро |
| све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа бо |
| ти на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке уп |
| чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре |
| <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш т |
| n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> < |
| само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — |
| атом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се сп |
| вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се |
| то да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p |
| чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била он |
| оже и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p |
| ј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем |
| <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш т |
| тила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, д |
| упајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је са |
| јка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је з |
| по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек |
| АВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гл |
| рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка П |
| д су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака |
| их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад |
| b n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки |
| лати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру и |
| елица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале! |
| намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да |
| Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улаз |
| и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су слу |
| спричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке с |
| ако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког вр |
| о остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и пост |
| лим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од М |
| демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они |
| и да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни тр |
| анијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{ |
| едним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено |
| од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока |
| њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> |
| </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по п |
| ом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S |
| ош његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били с |
| је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени |
| вег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку ово |
| .{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или и |
| ки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки а |
| д пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њ |
| р знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а |
| S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље н |
| имунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без |
| ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али |
| ка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> |
| лај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и |
| > <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манула |
| и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија про |
| дало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште теш |
| ву кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима ш |
| нају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатк |
| же глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се трг |
| ји.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у |
| то не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!... |
| у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, |
| убиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак |
| амирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то к |
| у, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе па |
| ф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p> |
| уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га М |
| о ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и |
| ока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се |
| унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да п |
| послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чи |
| гово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај к |
| у богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазар |
| ?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од тат |
| , ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искач |
| две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим |
| као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради мат |
| , или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити |
| пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како о |
| ан мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> |
| певала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући.. |
| оси, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу |
| и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аутори |
| скусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зо |
| шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над остал |
| ивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> ј |
| претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све так |
| сто — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глуп |
| Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да до |
| ече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже па |
| дине! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види |
| а којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паме |
| е појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш |
| ла је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним |
| ду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се на |
| Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, |
| ружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну |
| и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у к |
| <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> |
| ош боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кују |
| рбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с какви |
| да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.< |
| увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А |
| ше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му д |
| , и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом |
| тва било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе |
| ог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивили |
| еда — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прили |
| гове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мис |
| му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — |
| оче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим пост |
| те, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то |
| хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је |
| ти! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте |
| руку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <q |
| бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Н |
| ска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети. |
| hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!. |
| >паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепо |
| ђи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и ода |
| ула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А д |
| , изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да пр |
| р је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите |
| стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсв |
| меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почи |
| .</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — |
| у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при поврат |
| ter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекон |
| ко пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила |
| ош јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— |
| <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, г |
| а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, |
| i> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у п |
| ник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дош |
| еци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у п |
| гооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу т |
| љуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану |
| овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти с |
| гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је п |
| а никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бе |
| ву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мис |
| нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих |
| мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао на |
| ојим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разгов |
| бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу |
| какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га м |
| ре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао ма |
| >„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о опш |
| ктом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред ил |
| еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, |
| љаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и |
| но огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпа |
| и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима о |
| ам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — |
| раво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> < |
| у...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те |
| јем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако л |
| ="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</ |
| имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше |
| p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, |
| едеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била |
| и, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{ |
| што!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре |
| иле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и |
| довољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче П |
| нако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се и |
| пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да па |
| пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија; |
| дам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што |
| — Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— |
| кате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — |
| лега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, к |
| ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира п |
| збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли |
| побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како мо |
| о за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — |
| чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си в |
| ља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и са |
| од стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшниј |
| а се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну |
| .{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с аст |
| ајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијет |
| улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне |
| Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> < |
| урање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на ро |
| јући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу д |
| pter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно |
| мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију пес |
| ђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша за |
| па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди |
| Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, иска |
| је су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним ули |
| сма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манула |
| најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и |
| огу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавешт |
| неш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, п |
| амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчик |
| — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="4 |
| сно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја н |
| један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и |
| Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чи |
| е јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увр |
| терије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Мани |
| рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ла |
| них јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свра |
| Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и ст |
| рба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</ |
| рим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг прв |
| {S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S |
| не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, |
| S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што и |
| ну те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да |
| ку минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово |
| , куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш |
| /p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо.. |
| во се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је р |
| си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис ка |
| ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>ча |
| Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашт |
| дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слуша |
| исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамув |
| берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и |
| ко је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који л |
| или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара зем |
| инским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и оче |
| ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како пр |
| пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а |
| агледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао |
| а, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.< |
| амо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, пе |
| te> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанч |
| /l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћ |
| </l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничар |
| .{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с |
| о није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем |
| ашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није виш |
| колним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло |
| ма и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а др |
| о, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— |
| суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се з |
| се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као |
| и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, н |
| ац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> |
| девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, по |
| ди са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, |
| познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али т |
| А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове субот |
| а, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су |
| о бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног |
| ре, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да |
| р, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севди |
| о дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играч |
| ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — |
| аздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако рас |
| си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S |
| да бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: |
| је управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у |
| ика, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима пуб |
| олно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> < |
| исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут |
| толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, |
| о ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не диг |
| } Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено |
| ако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама |
| ле подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, ко |
| о да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на |
| {S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је п |
| аде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, ура |
| во су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу |
| шљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је |
| м атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, и |
| Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо |
| . — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> |
| ги људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на конце |
| и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што ис |
| е, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је он |
| ва је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткин |
| м би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била |
| а и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украд |
| Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом |
| ања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту |
| у, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе |
| лио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Гл |
| гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи |
| се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — |
| ан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... за |
| bSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за |
| тишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверен |
| јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај |
| м ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу |
| је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио |
| > <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замф |
| удалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрз |
| лико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запреп |
| џи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императив |
| ио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би м |
| Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари навод |
| нима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> < |
| тити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} |
| вета разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара |
| бог песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку |
| уреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако реч |
| се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напр |
| да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад б |
| >пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирач |
| сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а |
| афиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих |
| , како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, зас |
| је знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има |
| сао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко б |
| p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан н |
| реко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отво |
| дан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други н |
| лко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се |
| ашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је тво |
| ек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} |
| лиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а |
| ошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си |
| , белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и исп |
| илак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори |
| гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чуј |
| врте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене |
| а по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето |
| > <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми да |
| све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — пл |
| S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија |
| је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру по |
| ја слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој |
| е једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде |
| ју, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој с |
| гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, ш |
| сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Х |
| смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — |
| ас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, па |
| ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, д |
| о особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, |
| Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош т |
| ну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет |
| л једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и ве |
| еб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад |
| и—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, |
| мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, |
| ште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не |
| ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој |
| ..</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, поб |
| ишто?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55 |
| <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p |
| свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да |
| i>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, |
| , — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знањ |
| си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за те |
| ислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и ог |
| ко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} А |
| ш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се |
| те, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Суди |
| чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума |
| а?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зон |
| њак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, |
| и?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ј |
| јчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је т |
| ?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!. |
| о си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. |
| и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — с |
| мири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи |
| , и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мо |
| ко теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, |
| си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што |
| у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдн |
| прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак |
| и за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она |
| себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збир |
| ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћ |
| <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И ко |
| Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују |
| ућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и |
| и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — б |
| <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми в |
| аботи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашт |
| па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим |
| } А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си иде |
| ја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папу |
| се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане |
| х, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па п |
| си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне н |
| дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зв |
| че силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{ |
| тал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, П |
| ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?.. |
| гуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>та |
| ећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <h |
| } Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне |
| !”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако с |
| му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш |
| — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Шт |
| несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, |
| ..{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани с |
| , бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се |
| ј?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ |
| ома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!.. |
| у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи |
| памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа |
| се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{ |
| то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — п |
| ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас |
| д пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и о |
| дбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је |
| тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</ |
| а па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але |
| Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу родни |
| ем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од |
| у, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} |
| Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, превр |
| га те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а |
| кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па н |
| ршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареј |
| је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> |
| </p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, |
| а ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, е |
| А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Н |
| ина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и з |
| очетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, дем |
| ропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, |
| } Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од је |
| , може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — заш |
| га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{ |
| ање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до ва |
| ласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се воле |
| Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} |
| во кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини шт |
| рам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа.. |
| ини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не до |
| илак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <p |
| ућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема већ |
| рбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не |
| ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти са |
| ли јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш |
| о се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S |
| имам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате в |
| еси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети |
| зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што |
| , ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем |
| омшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Прича |
| , дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ |
| ав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и она |
| {S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Са |
| и, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће |
| направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, |
| p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће т |
| е Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... |
| види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, |
| је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест год |
| ир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне |
| како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста |
| њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегу |
| — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а |
| алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли |
| де су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А пи |
| е „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како |
| ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одг |
| амско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи |
| а си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У ц |
| ујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. |
| џика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли с |
| гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калта |
| врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће при |
| , и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петра |
| заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Д |
| астави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!.. |
| бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па већ |
| ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају |
| м га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бр |
| дам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој дево |
| бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни |
| ар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја |
| скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу |
| си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази |
| не путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, |
| на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — ни |
| ре, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, мног |
| , <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је |
| , па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ниш |
| знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка |
| !{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ел |
| сано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — ве |
| рисуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{ |
| смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера |
| А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да |
| — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци |
| мисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо |
| еч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, п |
| ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам |
| на!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и ба |
| и га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!... |
| цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да |
| а има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје |
| ..{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни пит |
| итала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поруча |
| еее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и |
| боре, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфиров |
| , како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочи |
| ..</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, |
| > <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засме |
| истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што |
| пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изед |
| ије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Н |
| S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> са |
| ека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} |
| а и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у санда |
| S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропе |
| и одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, |
| ...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки ка |
| се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегн |
| сапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запант |
| си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано |
| ља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у ба |
| им, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг за |
| о је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се с |
| </p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може л |
| зи — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на ник |
| Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што ј |
| Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{ |
| ашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манул |
| , несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко |
| а већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој д |
| ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспиј |
| зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за М |
| } Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са |
| куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазда |
| >— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој |
| мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракиј |
| .{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста |
| кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и н |
| ито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам г |
| да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан пал |
| Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} З |
| а је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би |
| ="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, |
| — Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ |
| д?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и |
| си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} |
| берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу |
| и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучк |
| p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си |
| ја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си |
| еше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, прич |
| <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У |
| на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Т |
| <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> |
| ... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у |
| о је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо |
| грабија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане с |
| у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују.. |
| и — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све шт |
| е? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по м |
| hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb |
| запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а |
| <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l> |
| а, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти |
| те ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већ |
| да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порт |
| S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, и |
| аш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће по |
| збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим м |
| ..</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и |
| о.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, |
| ерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шт |
| ре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да |
| си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не |
| ”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћ |
| што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франг |
| збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — |
| кам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чарши |
| p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>И |
| наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> |
| а?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</ |
| напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До |
| сефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трг |
| а ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво |
| — За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која ј |
| илак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко т |
| ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Х |
| S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра |
| ..</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли јед |
| " /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p |
| твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женск |
| , што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће |
| тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што р |
| само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, то |
| е тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап н |
| /p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— |
| и, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг |
| е ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — по |
| Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’ |
| и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у |
| да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска |
| е бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни г |
| да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила |
| се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Кали |
| , — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а д |
| и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — бе |
| > <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осв |
| S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си |
| собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се |
| а ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, |
| га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше је |
| — Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чи |
| ?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипн |
| /p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту |
| веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— |
| м за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно |
| Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди |
| а живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек |
| Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га иска |
| срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде! |
| S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па д |
| {S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си и |
| столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће |
| па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи |
| ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се |
| и чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију |
| у катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за |
| p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — |
| борим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полиј |
| видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју иск |
| p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од ње |
| карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!.. |
| ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> |
| нтерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек |
| , ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти |
| ен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче? |
| а ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, м |
| ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни |
| > <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} |
| слови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће |
| рчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У |
| ено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’ |
| ти си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, |
| Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, как |
| ко су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј |
| о, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тргов |
| ани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри г |
| истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та |
| — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у |
| че: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у ду |
| енџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — |
| о, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе |
| Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... |
| ара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна |
| пијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Ј |
| ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни |
| што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и ти |
| >теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, |
| ска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна |
| А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и т |
| ато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по |
| ч не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се са |
| што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па с |
| Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> |
| — Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што м |
| што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни сра |
| енгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели |
| плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си п |
| ша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” п |
| и па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да |
| Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче |
| е?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> з |
| знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — |
| рата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да |
| добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!... |
| ели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним |
| могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— |
| си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и |
| ете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неј |
| <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!... |
| арији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји св |
| атила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да г |
| ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не п |
| и па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први |
| па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здра |
| и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек |
| и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а посл |
| у, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А |
| а <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што |
| о Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџи |
| чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и |
| вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ет |
| ка прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка |
| атко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго |
| а!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас |
| Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се п |
| ? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си |
| ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— П |
| ’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кри |
| за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> < |
| куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</ |
| жениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће |
| а да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем |
| неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— |
| м?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво |
| демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуј |
| ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприч |
| ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал пр |
| сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије има |
| >— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Мал |
| ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да |
| ’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим |
| си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој паме |
| ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!.. |
| азује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутк |
| ане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега |
| од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребаци |
| бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија |
| па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на |
| ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој с |
| е познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... |
| акву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина г |
| тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник н |
| оби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е |
| ш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуч |
| истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ то |
| ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ј |
| — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, |
| знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше с |
| ...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу |
| и и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> |
| p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> < |
| д; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си р |
| а на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакер |
| ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по т |
| Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побе |
| пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин гл |
| } Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе не |
| i>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> < |
| без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће к |
| ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <h |
| с машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре бр |
| у стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татк |
| не, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Пр |
| ена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, д |
| не, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће и |
| и и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{ |
| никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем |
| па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу |
| а светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија си |
| једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Се |
| и господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да |
| икам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у |
| и, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, т |
| ..{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубениц |
| ...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси |
| — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> < |
| да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па |
| гу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си у |
| ку искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и |
| Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си |
| њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, деме |
| време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ел |
| ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А за |
| а за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га |
| е ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска ке |
| запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Та |
| . — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>куј |
| ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ |
| мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Мана |
| </p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да п |
| тамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, куј |
| -човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Ка |
| е присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја при |
| ршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону |
| а миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како |
| {S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку |
| } Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па |
| тко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде |
| једне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} |
| ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> |
| ом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је до |
| ш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли с |
| ?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песн |
| веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домаки |
| овање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка |
| па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!.. |
| еји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако |
| те, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти реч |
| анчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од |
| ..</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је пр |
| S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да каж |
| ...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те |
| и ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи |
| а истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— |
| ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад |
| , ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом |
| што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi |
| е, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују... |
| ти. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, |
| Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па |
| ршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Леле |
| авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и |
| ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевк |
| ике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га н |
| лен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се о |
| чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да |
| јући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га зад |
| е: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а |
| ен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!. |
| {S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, |
| мо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, ко |
| лаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па нес |
| -дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а |
| књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што с |
| ори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јес |
| дно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— |
| и је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па па |
| а Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замба |
| гањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више д |
| пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сам |
| а, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме |
| ема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш |
| } Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Неса |
| је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> |
| а за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што |
| ење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си пе |
| дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу |
| > да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ |
| неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане! |
| деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p |
| , уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за мно |
| тну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем |
| p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</ |
| .. {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, з |
| а је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{ |
| баџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја |
| мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да |
| араф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепа |
| ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катан |
| е неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Ко |
| поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи |
| Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну г |
| е да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{ |
| тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, мор |
| !...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу од |
| „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циган |
| каш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што |
| те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...< |
| станем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, |
| чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече |
| л!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и т |
| ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види ба |
| Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како |
| бори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — не |
| нулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за |
| де екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљик |
| то да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дође |
| исујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и в |
| ганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин |
| ше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Је |
| се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та ист |
| Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, ка |
| >— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</ |
| гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А де |
| е неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његов |
| ска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} |
| о радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба |
| ијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка жив |
| .. {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} |
| осла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца сп |
| што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певал |
| сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко |
| д човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са |
| о? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно. |
| — Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна.. |
| ра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те |
| ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се поје |
| <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — разв |
| чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, |
| ем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си по |
| да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па и |
| е тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па луд |
| S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу |
| појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да ид |
| ада је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није оста |
| подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседн |
| силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови |
| баџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства |
| а — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само к |
| увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу |
| еје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чо |
| аџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, |
| у његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока тро |
| н. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу |
| каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у т |
| благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, с |
| Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више |
| му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разгл |
| кну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно |
| Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> |
| ку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила с |
| адознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона |
| разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук |
| -Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде в |
| и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире |
| њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Н |
| жиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомила |
| упне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали |
| ла, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Ма |
| аг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали |
| е вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферис |
| ма му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, |
| цу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече |
| ње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене п |
| ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем |
| на реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И З |
| сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из |
| обљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије |
| е она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да |
| на!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју |
| врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како ј |
| здавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; прола |
| е лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званични |
| ма да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо |
| ка ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси д |
| јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им пе |
| лажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор |
| и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и н |
| и Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milesto |
| чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, |
| и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— То |
| — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Г |
| тку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже |
| епће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, ба |
| а је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. |
| Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет с |
| радну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче ста |
| а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли |
| екао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да р |
| оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на З |
| у коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стре |
| њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у |
| Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што иска |
| , чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама |
| .{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га |
| {S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> < |
| варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Ка |
| лупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће в |
| одлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска |
| то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његови |
| <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, ал |
| !...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно |
| што то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другар |
| оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога |
| ом и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио |
| око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: |
| сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу ш |
| а Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки д |
| па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој |
| први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” нарав |
| една њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранил |
| земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, |
| ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крст |
| -Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је |
| амфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци |
| ислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако |
| и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за ко |
| Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ј |
| да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, леп |
| и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то как |
| еше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила ј |
| би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане ис |
| — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу |
| ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се кр |
| и, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалн |
| Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морган |
| апудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — с |
| на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чек |
| > сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бр |
| ин му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си |
| {S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} П |
| амо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необ |
| а дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још |
| !...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!... |
| у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашт |
| } То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} |
| : ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А с |
| се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг п |
| рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ет |
| И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А |
| р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керк |
| за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај св |
| тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, |
| а; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају.. |
| још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, ш |
| н</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S |
| дио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним |
| то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Ману |
| а као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад |
| за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" |
| ако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био |
| три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „К |
| етракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, |
| рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно мо |
| теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде |
| вда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, |
| ном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, ник |
| исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и |
| бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си |
| г већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свр |
| уку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфи |
| И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она нећ |
| ча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ |
| е гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице |
| е већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је њ |
| једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина |
| оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у а |
| у од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу нег |
| ци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пр |
| а и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца |
| евојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...< |
| ерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој с |
| о баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми |
| ици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, |
| ноге господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се по |
| јчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани.. |
| боти!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па |
| ија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет пр |
| стог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који |
| вао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што |
| а Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам |
| лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — |
| јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> < |
| амо би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Р |
| l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> |
| е сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, |
| пева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш |
| и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> < |
| ови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је з |
| су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те из |
| они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> |
| ло, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, |
| ме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке из |
| то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка |
| е одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у |
| век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} |
| </p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера |
| есрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата- |
| уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бр |
| и да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде |
| ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним по |
| рио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и ов |
| новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се рас |
| аском, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се ко |
| о, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукар |
| ени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, |
| о чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — |
| урила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, в |
| вега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амб |
| {S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама< |
| ка и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се на |
| е нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на ра |
| меје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, |
| о!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у |
| епу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две |
| огрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не |
| о!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да |
| ало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук |
| , да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти |
| што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у коли |
| отруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку непра |
| Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био |
| рина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало на |
| дају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брв |
| силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле. |
| само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи |
| дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, |
| разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не пр |
| да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеруч |
| црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бунди |
| кога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слобод |
| су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобн |
| е сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она |
| и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и н |
| i> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је дон |
| ока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочи |
| нту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30 |
| рку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад с |
| си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{ |
| ћан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврат |
| тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више |
| пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађ |
| џи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће к |
| чимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си мал |
| аве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А |
| сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и госпо |
| марџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели |
| та.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она |
| разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа св |
| зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца глед |
| оседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па пов |
| оћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних м |
| дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n= |
| се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било |
| она остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, ал |
| упила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао м |
| е, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених |
| > дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да |
| — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме не |
| ле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана у |
| на се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа За |
| по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Приз |
| ега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страст |
| поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови |
| али Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!. |
| ирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је |
| изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чор |
| дава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, |
| им ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту |
| ло у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — п |
| репашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столи |
| ичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на к |
| дице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада |
| чу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не куп |
| <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и К |
| престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на с |
| ска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!. |
| {S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџ |
| есак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођо |
| и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. |
| пажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и в |
| ком већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, |
| које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не |
| У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора |
| , јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и |
| имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, |
| да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу ка |
| !{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти |
| у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да с |
| авију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побо |
| сти, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петра |
| ног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и зави |
| и све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а то |
| иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се |
| хов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> < |
| почети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он ј |
| у, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки иг |
| то топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација |
| пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада |
| блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно |
| уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је |
| ама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Пара |
| овима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претрес |
| амо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, мома |
| тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, |
| олико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек зак |
| н добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуб |
| сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, |
| крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћиш |
| обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и |
| пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све |
| миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника п |
| ећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бо |
| ; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да |
| а ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Ке |
| слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни ви |
| — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели |
| прегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Изме |
| им и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с |
| ољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као уб |
| ћама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се са |
| .{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не |
| по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да и |
| дно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва др |
| а на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим |
| а, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и |
| равио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао |
| не.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било |
| дила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — |
| који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер |
| Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже |
| и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,< |
| звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мерди |
| мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако на |
| е што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има син |
| аху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадн |
| о хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчи |
| му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклињ |
| синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} |
| и писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> < |
| ection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад |
| је слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евс |
| гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избац |
| ио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно |
| га, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико пр |
| в мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало л |
| "168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар |
| о се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или оно |
| ј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за |
| најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли |
| уру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу |
| а алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не од |
| але обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које м |
| ате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, |
| тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће |
| та певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.< |
| омози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео је |
| може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се п |
| ом.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним прет |
| као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш |
| ље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све од |
| га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сети |
| мо једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства с |
| пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кро |
| А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чека |
| иљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј |
| :</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p> |
| слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> < |
| } Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана |
| ио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му с |
| васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; с |
| Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са |
| ћа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџини |
| оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога да |
| ни не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих |
| ему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и об |
| послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је |
| ој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики |
| наестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго |
| ћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Таш |
| њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из |
| бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да пр |
| нину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао |
| па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је |
| ут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишче |
| ате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није |
| о више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.< |
| би: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би мог |
| невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти |
| да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кав |
| домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука |
| ла раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не ве |
| народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, сл |
| више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Ал |
| не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбо |
| го заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ с |
| р, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао |
| га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с |
| е држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, у |
| управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Т |
| иву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слут |
| b n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ б |
| ресу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама |
| Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља |
| ош кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи н |
| кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је п |
| бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било пр |
| ка опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да |
| и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подл |
| анча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику. |
| ...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, как |
| си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па д |
| е одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством |
| је, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; з |
| је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p |
| ивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би бата |
| .{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достој |
| лаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје |
| ка па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајк |
| на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. |
| свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа |
| поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго оглед |
| 50" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју ч |
| и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле з |
| о да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <p |
| два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и ис |
| <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l |
| клоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>С |
| просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно че |
| мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошл |
| је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> < |
| док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по |
| ћ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било |
| до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испри |
| И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу |
| етар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслу |
| да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатл |
| је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на |
| тлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџи |
| век био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му |
| љити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манул |
| ком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је до |
| о оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша пес |
| и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад |
| да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се |
| чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се бати |
| чити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се м |
| ети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће ш |
| комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу н |
| {S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани |
| ује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти |
| и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку р |
| свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где п |
| аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi |
| о име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљен |
| диш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу.. |
| (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу не |
| до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у |
| прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, |
| окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, а |
| омоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претре |
| други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S |
| и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А св |
| ије јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живот |
| а и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту. |
| авнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, |
| ла на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по |
| м, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb |
| ћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{ |
| ам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми |
| Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом |
| з чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стој |
| дије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} К |
| мени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њего |
| ке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни, |
| познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и |
| ти, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође п |
| мбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type |
| чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и безд |
| њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено |
| у промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад |
| ажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају с |
| кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји |
| ији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар |
| ала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света |
| ју, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако |
| ајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служил |
| а, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је р |
| служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо |
| ијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неко |
| Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која ј |
| си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а |
| > под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у св |
| у — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, и |
| че јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима ј |
| вих одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ур |
| мук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека |
| е Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка |
| Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни |
| л... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има трав |
| шима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авли |
| ивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све ле |
| меју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женск |
| ! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p |
| , а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, |
| шек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стр |
| Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Кал |
| и се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вел |
| и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља |
| а кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пу |
| ш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узме |
| л седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> |
| иску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казу |
| пуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} |
| {S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраће |
| па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и ру |
| опа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетел |
| друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га су |
| , кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — р |
| собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!.. |
| лак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка |
| еју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и |
| ине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту! |
| шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} |
| и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубо |
| чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо к |
| едни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа |
| дно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изја |
| дељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, |
| ко био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до мил |
| е то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се |
| : „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си |
| .</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Сти |
| е очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, |
| а с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се |
| све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману К |
| све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на |
| а и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу |
| !...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му |
| о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? |
| авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошл |
| 3" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледал |
| у и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ |
| ne unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана |
| и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код пр |
| сам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрад |
| и стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал по |
| че. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! |
| бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ |
| е он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три |
| од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната |
| а, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто п |
| hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом о |
| а ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом |
| уо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Шт |
| није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онак |
| ши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је |
| Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зо |
| па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... |
| } Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било са |
| а мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вук |
| Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — |
| м у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отм |
| њи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, |
| ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни |
| уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка |
| ре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ет |
| } Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће |
| зили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, |
| А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже д |
| им врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне ко |
| је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се |
| о, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} |
| још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једн |
| ”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „К |
| — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па |
| ву, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатниц |
| ма, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на |
| и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</ |
| донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене |
| магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре |
| ла света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Ман |
| љене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и со |
| илук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатил |
| ” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да м |
| "117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима |
| ?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка |
| иноћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно с |
| се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... |
| на му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на |
| и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз пло |
| >Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и |
| се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она |
| једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Глед |
| ; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично |
| ша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљниј |
| уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или |
| кама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он т |
| о, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испр |
| аву, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт |
| >” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан ш |
| ори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је |
| то, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, |
| оседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} |
| , била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у пес |
| затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наго |
| е и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело осв |
| .{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, |
| г’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Тас |
| жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и с |
| о је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели |
| ли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи... |
| ани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, |
| ам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на те |
| га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не |
| мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли |
| пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је |
| аршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замф |
| цнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше |
| пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг |
| е и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко жив |
| Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш.. |
| ченија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика ма |
| ј глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још вр |
| Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циг |
| ну.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груд |
| обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изглед |
| Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика |
| гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од вре |
| нађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику |
| адао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољ |
| ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— За |
| у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — л |
| рава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и |
| мела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p |
| , докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> ч |
| о је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих проти |
| се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда шт |
| Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си чов |
| раво</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, неса |
| само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда ха |
| ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог |
| баџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како |
| заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако уми |
| иском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона уче |
| вац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је по |
| обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена св |
| ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и гд |
| нулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} |
| има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошак |
| /p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — |
| >Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на |
| 8" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не пола |
| но праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, забор |
| их мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више |
| њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у про |
| и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине |
| об трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при поми |
| е сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а |
| страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спа |
| осрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гор |
| гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на |
| аву о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и см |
| а.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала |
| > <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навал |
| о срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} |
| ла тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила |
| фировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље о |
| читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред икон |
| ирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и |
| > <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотан |
| јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач |
| ва џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Т |
| рапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуц |
| рема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на је |
| се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и с |
| ан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушт |
| ајприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им |
| ећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по некол |
| у своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између |
| и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n |
| распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нек |
| арајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запуши |
| а љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане |
| че јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и |
| су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојк |
| м?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко |
| какво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, пос |
| га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а |
| по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни д |
| еговог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој |
| дник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зо |
| кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури |
| јем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре бр |
| зе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па ве |
| отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих |
| оћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? вазда |
| главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chapter" x |
| шта; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог ство |
| сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!. |
| еће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говорил |
| крилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, тре |
| све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „ |
| еће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да |
| и туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се |
| ме у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио |
| је чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће |
| ion" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од |
| хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет к |
| далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна |
| итује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} |
| кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, |
| да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама п |
| пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериш |
| к, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?! |
| атно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкан |
| већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спад |
| ену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку ст |
| роз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није б |
| јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти и |
| а враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше ка |
| кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу |
| дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка |
| ло-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћ |
| теци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запи |
| лази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћ |
| е.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с но |
| ди на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или ф |
| манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је п |
| сти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шоро |
| патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један |
| удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је пого |
| дан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и о |
| од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу |
| лваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</ |
| а напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потра |
| откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно |
| врејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висо |
| а доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може |
| први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и |
| ђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни |
| ије више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова сво |
| изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — |
| зујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> < |
| <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се о |
| — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а он |
| >Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У пес |
| за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не |
| су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у д |
| ађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, |
| ..{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не |
| н си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што |
| ина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се |
| кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко |
| да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беш |
| па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га поме |
| једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, |
| оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} |
| н!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n= |
| <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Жи |
| е да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> |
| ене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз дево |
| а т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси |
| аклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало б |
| , плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку |
| праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га |
| ана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој |
| неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаниц |
| у ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> |
| свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У др |
| , и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ она |
| авље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радо |
| га тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају |
| ј проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, |
| ук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега ве |
| им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате |
| аш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокри |
| екад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њи |
| з и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљиг |
| хо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p> |
| сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне |
| о је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама |
| а је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту пес |
| је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србиј |
| зе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> |
| и, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам од |
| икну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што с |
| /p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако сп |
| је се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> < |
| рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера |
| кају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а |
| з си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:< |
| а нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином он |
| >Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли |
| но фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још |
| ла као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, |
| е ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо |
| не тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пит |
| њао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! { |
| , ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... |
| ле, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони |
| ђаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="4 |
| омену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и леп |
| да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Је |
| ло је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него |
| њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фр |
| ад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је зд |
| , Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и зап |
| се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као д |
| ије подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опа |
| н уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једн |
| је дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад |
| сано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудациј |
| досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како |
| .</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџ |
| би одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску |
| је оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: н |
| јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давн |
| ло.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и приз |
| угу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили |
| у, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају. |
| ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо |
| сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај пам |
| кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” |
| је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — нек |
| доше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улиц |
| анисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се |
| ње, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад по |
| ичају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађ |
| о и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} |
| зе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе о |
| > И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има |
| ели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и |
| не у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе с |
| послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најз |
| в адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово в |
| е друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није |
| ој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је д |
| а.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може ј |
| Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише |
| ажи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет мо |
| е пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном |
| ечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чор |
| > зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сест |
| Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не ос |
| нење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је |
| а мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем |
| , ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и тако |
| {S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка |
| ол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи |
| ка, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поуда |
| би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што |
| вничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, де |
| прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — то |
| лони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно дол |
| суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда з |
| ање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће |
| у, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква |
| џи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајам |
| сле, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене |
| ећ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света |
| и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије прола |
| је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје прес |
| улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ д |
| играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Б |
| <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу.. |
| днако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се сме |
| ...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја |
| гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, |
| а куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам |
| ле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да зб |
| кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и н |
| изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеј |
| вање! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ет |
| >— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши П |
| , дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си до |
| ?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, |
| ше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо б |
| ану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да |
| — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... |
| наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} М |
| че...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачк |
| ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бр |
| просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разго |
| !{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!... |
| кин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да иск |
| је био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је сам |
| ; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време в |
| то гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — |
| е појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за |
| , и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора |
| ...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило с |
| бри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче |
| и добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па |
| ако два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали |
| вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и |
| упи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је ст |
| Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући |
| у, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете |
| .{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваган |
| је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Не |
| {S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, |
| ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не у |
| можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато н |
| <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
| арут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S |
| } И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и |
| {S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с |
| и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву |
| година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} |
| и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, как |
| .{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у ч |
| чеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских н |
| као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи с |
| ди!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречн |
| ондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> < |
| иш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету велико |
| о тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле |
| > руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S |
| м на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну |
| и.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом |
| гали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имај |
| појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу ка |
| кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манас |
| а.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпа |
| ’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, т |
| у Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад |
| ника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом |
| одице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице М |
| бројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а друг |
| аку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину! |
| ековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их |
| ориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него ко |
| можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „ |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>П |
| l"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском |
| и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао |
| и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S |
| сто огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име ње |
| дмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и с |
| </p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, |
| дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује |
| им улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се у |
| е сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај |
| -лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да |
| је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и сра |
| а поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућ |
| S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време ук |
| али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га |
| о; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге |
| а мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; |
| рошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зо |
| рне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно |
| пе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манул |
| ива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — кун |
| ма де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја |
| се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, жел |
| ма по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је |
| у мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него |
| тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролет |
| :{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тр |
| на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досад |
| би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаг |
| сење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а с |
| одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више |
| мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно |
| себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде |
| ио је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радова |
| рамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је |
| ћавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо |
| је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Ма |
| је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гле |
| ашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време ка |
| о интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар. |
| емаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — бран |
| <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посред |
| p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, м |
| а Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје п |
| боре, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, |
| адету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена |
| завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жа |
| ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Пра |
| што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила са |
| неле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се |
| се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки |
| огородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене н |
| уо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим |
| ахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — б |
| питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устај |
| уренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А ме |
| за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те наги |
| кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што |
| отом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том при |
| <pb n="0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> |
| и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи |
| рцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње вре |
| — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко у |
| е једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о млад |
| , — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, п |
| е први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књи |
| b n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом н |
| а! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка кас |
| ту.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после сп |
| призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те иск |
| /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>мој |
| ва, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би с |
| и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрес |
| есто с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да ка |
| не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, |
| их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од |
| се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да |
| те Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зев |
| ече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} С |
| имице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји д |
| } Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопа |
| >Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Д |
| амо кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз пр |
| поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка До |
| седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кра |
| налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокиц |
| мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле д |
| си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашт |
| ло дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, |
| чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уг |
| игански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше с |
| му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украдне |
| ао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су |
| ше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пе |
| еба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово |
| , мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену |
| нче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену |
| енче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене д |
| аћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека |
| па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли |
| ван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!.. |
| о.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи |
| ком срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче |
| тујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, |
| без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димо |
| испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, си |
| о ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| стаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да |
| каку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> |
| p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не |
| p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, кој |
| поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре |
| н смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се т |
| мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зон |
| е; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуш |
| ка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је М |
| баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си ни |
| и си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме |
| усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе |
| S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас |
| ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Нас |
| а: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не пит |
| ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила |
| е у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и р |
| књаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страш |
| доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и бе |
| ице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote |
| ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њим |
| спитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад п |
| вршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне ц |
| сле подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена |
| ...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одје |
| е тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" |
| ајзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, |
| о га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћ |
| сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зон |
| ва <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много |
| е мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чо |
| хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела |
| та само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— |
| па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; |
| е пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све |
| и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овде |
| е!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S |
| м главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, х |
| ле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најуб |
| чки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје ску |
| {S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике |
| ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургун |
| послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што реч |
| м.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по |
| нствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо д |
| х, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, на |
| и мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дет |
| !{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} О |
| ало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже |
| тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да |
| .{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!< |
| тре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Ва |
| јих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} При |
| амно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зва |
| а.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, |
| хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара |
| трче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак и |
| Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једн |
| им гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула |
| жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника бе |
| рим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу н |
| ., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога ко |
| како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> |
| огао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размиш |
| о, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе про |
| е је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и дево |
| Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени с |
| коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав св |
| ма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да |
| њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем то |
| целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два |
| Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио т |
| тила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... |
| ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него ка |
| поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шал |
| а вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде з |
| е у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p |
| веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми ј |
| Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} |
| железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи |
| ?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове м |
| крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту |
| све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба годи |
| е која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обила |
| за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, < |
| чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу |
| ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по гла |
| н шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојиц |
| још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи ка |
| Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше |
| носи у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — |
| Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њ |
| све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за то |
| па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад |
| се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше |
| кнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој! |
| ују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца< |
| чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на |
| накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу |
| it="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и ниј |
| } Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфиров |
| е као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? |
| е и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће н |
| радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као ш |
| право, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> |
| ека била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Ч |
| к је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад |
| за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Т |
| hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој |
| ла тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Ј |
| да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва |
| екој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цвет |
| село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батис |
| , и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бр |
| тракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уло |
| Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзиј |
| рави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности пре |
| аки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с млад |
| и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Аб |
| а није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако б |
| а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти д |
| у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у ср |
| Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије< |
| гу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре |
| е”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богата |
| ’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно трону |
| знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ник |
| ен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успе |
| крене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чинов |
| твих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за |
| и да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} |
| коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако |
| два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цвета |
| дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о |
| пам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја ре |
| поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају |
| ика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да |
| љанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их |
| рви пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, |
| кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на |
| окуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за |
| ко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папу |
| ије било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, к |
| о то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему м |
| старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фука |
| и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само дух |
| д хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се мора |
| бива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу глед |
| ка врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није |
| ; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која |
| о срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни к |
| ћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} |
| ом, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако |
| икле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумиз |
| другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> |
| <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуб |
| сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и |
| ија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) |
| оји Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфиров |
| , и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије! |
| нањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он п |
| S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заје |
| та-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој мл |
| раваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Та |
| на још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанст |
| и си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у нови |
| веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> |
| м?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора |
| а кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из б |
| звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона н |
| p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва |
| евда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљ |
| ма хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да шт |
| зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S |
| {S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, послед |
| свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај |
| ом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахну |
| Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако |
| нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако све |
| поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о |
| ко, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па |
| > <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на |
| тар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад |
| а ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, |
| ного лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прил |
| ећ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој |
| утнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао |
| читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање с |
| то, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да |
| а и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него |
| а штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета је |
| у одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.< |
| ла и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо шт |
| е, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као |
| S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже |
| ватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се то |
| е два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајн |
| атекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се |
| ћани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак |
| онина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљав |
| то је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} |
| мео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, |
| дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасви |
| } Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и ви |
| ом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неу |
| ају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му |
| брао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо л |
| лио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слу |
| нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А |
| тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта р |
| е одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</h |
| дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам |
| , напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: |
| олио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама прост |
| би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и |
| знатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да |
| Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак |
| те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и |
| а може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} |
| .{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонован |
| но поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову |
| н ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, у |
| њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и уве |
| о је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кућ |
| ка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашен |
| придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} |
| ко дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може т |
| а, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптужи |
| кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најле |
| воје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињ |
| исте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начи |
| брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели у |
| што су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у |
| у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве |
| редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да с |
| а се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, п |
| ед носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сок |
| на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео ( |
| што.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери |
| школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати поглед |
| ели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дуб |
| мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, сне |
| ино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да |
| ој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина |
| га света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарниз |
| овести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде ч |
| едаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} |
| сто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод |
| пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније ци |
| машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немил |
| е у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; |
| ауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{ |
| ле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ |
| да њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) вра |
| ..</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојач |
| да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ |
| ”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... |
| а, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима |
| вог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета |
| и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно биј |
| у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањ |
| ње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи |
| p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, |
| и?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она те |
| ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Ге |
| } Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од си |
| ива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада изда |
| ње изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислим |
| и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се |
| стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме |
| анствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев |
| грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас |
| је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то свак |
| озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукур |
| n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар |
| иле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину |
| септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље ве |
| ли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најб |
| јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{ |
| несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била та |
| кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, |
| лиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — |
| на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи де |
| емена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили |
| тисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> |
| прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој пр |
| поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и |
| мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, о |
| нимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код |
| ојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метн |
| изнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од |
| а појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли с |
| Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близи |
| <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гле |
| послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп вр |
| ло, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}М |
| зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га о |
| а му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он |
| ј си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си шт |
| >севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ј |
| е да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да на |
| рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала од |
| била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати |
| .{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се |
| не и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, |
| овори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, |
| диња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...< |
| ане Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са |
| у муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума |
| кога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за т |
| м гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи |
| неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ов |
| диркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака р |
| аћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, |
| ила, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав |
| рпских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па |
| но гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати пол |
| ир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од |
| ан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и ж |
| етогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир им |
| неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, напис |
| , и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоц |
| пал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако д |
| ојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па н |
| </p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S |
| ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа |
| и девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и |
| голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гле |
| , познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, уба |
| ао из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> < |
| ане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја из |
| једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га. |
| руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. |
| амо Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; ми |
| хо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили |
| леда, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче.. |
| ске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он |
| </p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш д |
| и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба |
| с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — с |
| ов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си |
| она само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах |
| ућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, ј |
| види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како с |
| боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе |
| настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са |
| и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зон |
| суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио с |
| Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, |
| н бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S |
| ика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и |
| звикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно |
| оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, |
| еји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n |
| атила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свр |
| да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја дома |
| ’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма |
| а њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изре |
| е онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> ш |
| с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Пред |
| едишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{ |
| а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. |
| ачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу |
| овор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљ |
| и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му |
| ема свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло |
| штованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око |
| етом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} С |
| полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пар |
| и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да |
| ку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био ср |
| ђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> < |
| разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како он |
| , ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се с |
| Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашк |
| сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кард |
| Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те.. |
| ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфат |
| — Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да |
| идиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му |
| ане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S |
| кога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како |
| разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и |
| о да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњск |
| досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако екл |
| а хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и |
| њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, ко |
| исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде |
| је, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како с |
| ели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Док |
| <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S |
| еже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p |
| кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у ј |
| чући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Ук |
| аци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време ак |
| оја је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалек |
| аша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно ску |
| тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спре |
| индерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} |
| тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, ко |
| } Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној |
| они неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треб |
| њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друг |
| на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођ |
| цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниот |
| <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примет |
| ла.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато |
| ом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу с |
| мештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, |
| шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А к |
| ане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одма |
| и она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није треб |
| а је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш |
| аби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет |
| емо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима њег |
| баџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекар |
| гло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која |
| ва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, пр |
| длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зве |
| се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и он |
| а ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то |
| јим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке |
| ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна |
| ске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, ка |
| о сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам исп |
| идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Мани |
| и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућност |
| ети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телегра |
| а све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зон |
| и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и |
| м испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се раст |
| размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и бе |
| аткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким |
| то то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом |
| мећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које с |
| анак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим слик |
| догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и |
| је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као послед |
| S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије п |
| !{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а |
| ире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — |
| белела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о |
| вет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, |
| е у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да |
| фирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је |
| ко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скуп |
| ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, |
| е ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод не |
| скиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изр |
| а да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што |
| достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка |
| ута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану |
| м, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно са |
| ог већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је |
| фе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све с |
| ева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна |
| р је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне |
| г.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији к |
| а, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове |
| .{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та |
| ајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навал |
| стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!. |
| етка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали |
| дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама б |
| и прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти |
| е.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Р |
| пиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’ |
| p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије |
| чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми |
| ко искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне < |
| ве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга |
| и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекн |
| ју се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николет |
| и до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петра |
| >чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <h |
| како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једн |
| екла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени д |
| ет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љу |
| > <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писм |
| ословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекн |
| ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="chapte |
| свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материн |
| а Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадиј |
| ака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно |
| на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио |
| и политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по нови |
| жавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик |
| ио на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пр |
| спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористи |
| лаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цер |
| вестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу |
| ло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, ве |
| рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми |
| о је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као |
| е и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, |
| тари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се |
| муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у М |
| пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изло |
| од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове при |
| и од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман |
| , лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је |
| руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Ману |
| никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, н |
| арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће |
| ма извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање ци |
| кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се |
| евојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им ј |
| смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас он |
| има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, п |
| ија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А т |
| Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног |
| ају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у о |
| ио.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до К |
| ко је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи св |
| је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и |
| ојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> ко |
| зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега |
| с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се и |
| у, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од |
| е преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — |
| ике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присет |
| <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо з |
| мшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа К |
| дах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће им |
| l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што |
| >ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали |
| ржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке |
| с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринк |
| росто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудац |
| она.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А |
| и к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је |
| егрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (ј |
| ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из ама |
| али грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек |
| кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепена |
| иска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у ама |
| ле и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране бил |
| ан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: комп |
| ало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а к |
| асло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не б |
| <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља не |
| даред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је |
| исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игр |
| које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати. |
| како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка прокл |
| ао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакши |
| н си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чив |
| Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како тр |
| у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, |
| искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та |
| , Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока |
| о и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Цел |
| саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да с |
| " /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она |
| живају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и |
| ра!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, мно |
| е.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi |
| седелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удава |
| аусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{ |
| ве „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном |
| оран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне |
| сној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице |
| ко су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да |
| ом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, |
| ињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљ |
| упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кол |
| је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је |
| кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> |
| ло мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор. |
| о, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а |
| њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде у |
| S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и у |
| е и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је з |
| чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати. |
| није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши |
| та се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудн |
| це и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су |
| на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> < |
| ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде пра |
| оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна |
| одитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Херм |
| ало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Сла |
| јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа |
| новате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад ни |
| распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласк |
| онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког |
| огло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и п |
| сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла |
| 55" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само п |
| а постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> |
| повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S |
| Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџ |
| та узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пу |
| играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и |
| мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко о |
| ако је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су пот |
| чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек м |
| човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари З |
| оја је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} |
| му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је бил |
| је демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и о |
| азговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа! |
| кој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; |
| ги него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су |
| у јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за |
| и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и позн |
| руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, по |
| љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила да |
| овну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му |
| истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељо |
| вали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни |
| инке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријар |
| , и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли |
| ајранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ виш |
| ашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну |
| игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође |
| орити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прођ |
| , да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и за |
| јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни о |
| , а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали |
| икој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата |
| оку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гуг |
| а буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на |
| осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригин |
| ести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни р |
| им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и |
| да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су |
| устили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су |
| руке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далек |
| а давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан п |
| Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци |
| ровима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жаг |
| едају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису |
| нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадг |
| {S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су |
| не; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес |
| у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напра |
| и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако изд |
| Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ |
| d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били п |
| >ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових н |
| почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан- |
| } Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јавље |
| чеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он пл |
| , са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви |
| ала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколик |
| {S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу |
| и, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> п |
| шла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи |
| не веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би |
| ово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци |
| да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-До |
| и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, нег |
| гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује |
| у је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег |
| пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, ма |
| Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> |
| ај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" |
| и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ ч |
| рушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због то |
| о мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и |
| е чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу к |
| с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због |
| на сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то уме |
| де и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељов |
| ују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога |
| их дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке |
| S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је |
| ељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом |
| ере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано |
| и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај |
| е врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мас |
| уг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаш |
| i> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се п |
| собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее |
| и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде |
| ивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што н |
| } Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: бил |
| it="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна род |
| о га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Ј |
| ина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући |
| тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим |
| ар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици |
| ер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него |
| е тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар |
| пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Б |
| не среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како пл |
| а страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, |
| тали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{ |
| не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и ж |
| му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело |
| поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, ш |
| доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир |
| овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја г |
| крепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, не |
| ер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="1 |
| > <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима. |
| Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зо |
| ом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</ |
| четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужн |
| о да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва м |
| леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, |
| тају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако |
| араф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити са |
| му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ож |
| кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну ј |
| >Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за нек |
| метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} |
| стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав |
| о се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи |
| кама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, |
| т жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и с |
| И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективн |
| ну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, ко |
| ока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, |
| дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте ниј |
| } У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћурк |
| је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и с |
| ла му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је |
| рку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си с |
| наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутит |
| х својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица |
| те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти |
| е је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, |
| хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер г |
| есе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, |
| код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним ж |
| еле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се с |
| је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и |
| ош Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће о |
| та готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја с |
| је се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и |
| зе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су |
| зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кљ |
| дник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n |
| ија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и |
| прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а св |
| {S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, |
| афиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из ме |
| девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, р |
| ога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што ј |
| редан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што ј |
| (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епи |
| ер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт чо |
| езилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зб |
| е је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману |
| е, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, |
| адугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне т |
| улаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и спом |
| нас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве не |
| е покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пр |
| лио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су |
| ше код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сест |
| је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А |
| биљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгр |
| .{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кр |
| ане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и с |
| ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да |
| у француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што ис |
| ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко |
| ним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех |
| а је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш |
| аквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па |
| а.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и пом |
| е, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају дру |
| дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове |
| !” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и |
| ва-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек ј |
| адинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле |
| еглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и ос |
| постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљава |
| на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напо |
| ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ нек |
| он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипа |
| му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ |
| кијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче |
| паде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као о |
| ако сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се |
| равља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни |
| анулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| евеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњ |
| ас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бес |
| духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има н |
| ио леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ р |
| тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада |
| S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутел |
| после успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим ат |
| чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по |
| а Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице |
| , свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уло |
| сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у кол |
| чини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне |
| ра што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће |
| ћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С такви |
| ом детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракије |
| поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернациона |
| рови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слоб |
| оје се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија бр |
| {S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде с |
| ну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — |
| да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чор |
| више на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полици |
| добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро стар |
| ан другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пит |
| , а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па не |
| га млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нис |
| с субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се ник |
| е у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег ср |
| а да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајк |
| радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, б |
| > често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини |
| /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула |
| не.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска |
| ој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама вик |
| је му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите |
| же да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Ма |
| ршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манула |
| . {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се |
| ству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му ј |
| или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију |
| ном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је пр |
| и тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надис |
| оље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се |
| намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно кол |
| дишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давн |
| резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавал |
| зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, |
| а све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код |
| ању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над |
| јала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло п |
| p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи- |
| ЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропа |
| иних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="sub |
| ане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак |
| и смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигд |
| ечи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће |
| чне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим ј |
| и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и |
| тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш пр |
| е, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p |
| и веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бр |
| ченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зар |
| оље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврст |
| ровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост |
| ен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има |
| а тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док |
| а смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цига |
| ..” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та |
| {S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо в |
| лким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати |
| ако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа |
| чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш мно |
| ре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S |
| ем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет |
| Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти з |
| еш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div typ |
| дно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у пр |
| а. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да п |
| врејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим |
| у боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете |
| правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели |
| орена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, |
| асмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такв |
| p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — р |
| амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Лен |
| к, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал ш |
| > <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице жен |
| у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да |
| Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб |
| ; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђен |
| за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцку |
| }Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава |
| — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бог |
| и учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у но |
| — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништ |
| а ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, п |
| родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој |
| паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Т |
| , — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица |
| и?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мор |
| памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: |
| ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-тргов |
| ина радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем |
| сти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што |
| је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...< |
| а девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер л |
| оја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... |
| о да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Сам |
| д бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> |
| ш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p |
| хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — иск |
| асно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ам |
| ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S |
| у песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова на |
| ој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не ви |
| што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ |
| неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Срб |
| ма — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по санд |
| не сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по ча |
| S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осам |
| ју помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дад |
| а, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, уле |
| ако гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа п |
| .{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и нас |
| је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на к |
| ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на |
| авија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Т |
| јченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој |
| и је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој зна |
| , ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У са |
| <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си |
| а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мај |
| {S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— А |
| бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чул |
| чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорб |
| ..</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има вре |
| амена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну |
| м га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има она |
| пије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџ |
| </hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?< |
| знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човек |
| чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!.. |
| игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> |
| ћи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њег |
| Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, ср |
| имназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, |
| витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њ |
| оје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је са |
| може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспа |
| не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је с |
| амфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а јо |
| амфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Ниј |
| {S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, при |
| а оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Син |
| а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче |
| године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не с |
| оме што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p |
| , а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по ц |
| и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био р |
| нако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно |
| на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p |
| ели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда |
| г кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад |
| досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, доб |
| е и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ |
| луку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благоч |
| зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су |
| е се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона |
| помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако л |
| и реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку |
| на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полут |
| а зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! |
| — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим.. |
| Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{ |
| ече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рек |
| си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек |
| нога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало о |
| т задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, |
| и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скуп |
| коснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских |
| {S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — о |
| од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замф |
| муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је н |
| аву — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар |
| пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде |
| p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један п |
| тим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго |
| ан и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — |
| ирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!. |
| е, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} |
| не нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли ње |
| као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, |
| етири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку к |
| настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по чет |
| сле неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Је |
| учи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно |
| их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у ком |
| орио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао |
| трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први ку |
| ора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Диг |
| пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређан |
| у.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не пот |
| купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него ш |
| баџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ћ |
| Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зон |
| де”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет |
| > <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила |
| ?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти т |
| ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеј |
| .{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту п |
| до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама |
| е, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, |
| И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ |
| и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га уте |
| друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг? |
| ао момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и у |
| би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и п |
| е сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да н |
| сме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо ж |
| адовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Ма |
| ор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па от |
| ш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог |
| сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од |
| понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша ј |
| ба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у |
| нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах |
| дио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога |
| !” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што |
| <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није |
| овато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужа |
| ту, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим |
| то није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико |
| речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Со |
| ких газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и сто |
| хватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није улов |
| у.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мај |
| ; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време изди |
| екако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А та |
| их кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и с |
| се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи- |
| е био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb |
| <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под ф |
| тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано, |
| а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пун |
| поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: отк |
| сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније |
| „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се |
| ђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — бил |
| о не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво |
| га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим |
| ао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после з |
| - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чиб |
| после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> < |
| ти уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна |
| нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашог |
| врте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!.. |
| и да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао |
| без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџ |
| а ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S |
| кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће ник |
| л’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче |
| ним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда |
| аби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај о |
| мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из а |
| идели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на ула |
| !...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— |
| л три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, |
| ка, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и ла |
| аесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заин |
| белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорба |
| >— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које вр |
| .{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих |
| а Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не |
| ота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, |
| банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при |
| раху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша |
| те, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да с |
| атле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало |
| о запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S |
| стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко |
| и онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај |
| али „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није |
| и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{ |
| ма просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{ |
| наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана |
| на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи нем |
| ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у ама |
| сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру к |
| е.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима |
| ом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако д |
| зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да |
| а ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с |
| двео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико |
| ективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширн |
| ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и н |
| ања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде де |
| новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога |
| Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако |
| н је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Д |
| ом, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстан |
| .{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они |
| ом кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Си |
| очише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том ули |
| а би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те пит |
| би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан |
| а то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова |
| да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јорда |
| p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што ј |
| догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако вели |
| ” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” |
| p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,< |
| ају и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче |
| никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, |
| ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; да |
| ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{ |
| ..</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S |
| има!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала |
| мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало већ |
| е у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и |
| масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету |
| а-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели |
| !...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља х |
| не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши ил |
| ушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рек |
| Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то осо |
| а у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на |
| кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете |
| /p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско за |
| оре, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџам |
| јчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватил |
| но немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и |
| сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога да |
| ?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Та |
| беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо |
| девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није |
| ичало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу |
| , ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стам |
| од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била о |
| одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бар |
| неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да |
| Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је |
| н писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрз |
| о тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајс |
| правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од гото |
| имо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је |
| p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и |
| се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је |
| г топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се н |
| , млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из |
| јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да |
| како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им о |
| и празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па |
| ћ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по м |
| опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разго |
| свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих б |
| .</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су г |
| украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете |
| бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала б |
| оброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, |
| Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а з |
| е сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско в |
| one unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана ку |
| Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мор |
| n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко |
| ша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока |
| њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Ш |
| све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лој |
| е био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Пр |
| уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и |
| у већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <mile |
| а још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све |
| пет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни |
| напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек |
| а, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа |
| га дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од своји |
| ањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити но |
| а тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жен |
| речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, |
| мелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Доте |
| како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и кур |
| ишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо |
| дио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из гл |
| пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} |
| и, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула |
| причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и |
| , веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>госпо |
| слов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај |
| најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најл |
| p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Ј |
| /p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока |
| носит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, |
| ну кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио те |
| ..</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за |
| даља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отече |
| ће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива |
| ле вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише |
| њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућн |
| /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...< |
| е, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста с |
| га одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то |
| у пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су том |
| је, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су до |
| преми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone uni |
| мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најр |
| гим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одве |
| абицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S |
| самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици |
| размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрес |
| и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ поб |
| какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, а |
| дна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао скл |
| н и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је |
| и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази |
| и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље |
| ца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа! |
| {S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се |
| зу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, |
| сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни дог |
| унт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са |
| ве потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах |
| Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифл |
| е јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста |
| и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна друга |
| ак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није н |
| јатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чвору |
| окварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на |
| кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном |
| то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од |
| етним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколи |
| а!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска |
| ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S |
| ека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p |
| р петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко к |
| у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напо |
| уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вел |
| јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала |
| али и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче она |
| то мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала |
| инцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то |
| јести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријат |
| сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг али |
| ет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Г |
| реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у н |
| milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, |
| ве јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као |
| p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он |
| да”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при св |
| едозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формал |
| ши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако п |
| пази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова д |
| ио чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивил |
| ле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупа |
| но и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и |
| жењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућа |
| /p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је |
| него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све каза |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар се |
| малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и |
| ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а зати |
| ли то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу |
| вети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу |
| м и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У |
| ија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпоч |
| упи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S |
| тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво |
| твен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господи |
| дају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим при |
| беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, |
| а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И |
| смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му при |
| фир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни реч |
| плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема |
| " /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</ |
| ет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки |
| трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њ |
| даљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да |
| врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту соб |
| у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у |
| слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} |
| сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, |
| нају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не |
| ћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је |
| шта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они |
| ла одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није |
| е просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му при |
| тада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од т |
| и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подиг |
| стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише |
| и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било |
| ема покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и в |
| борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капе |
| иска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већ |
| ша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <m |
| ао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапку |
| у се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се у |
| јући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега |
| ре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је да |
| у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се ј |
| војци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју |
| е урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се уч |
| и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже |
| ило је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, кон |
| Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих м |
| а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича |
| приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица |
| и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје |
| употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо за |
| сови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумач |
| ао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и п |
| он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, |
| и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовоља |
| ку песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслон |
| други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Да |
| којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изи |
| о као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} |
| државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора мака |
| on" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и |
| дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дан |
| свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и |
| ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепил |
| .{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тет |
| у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, нед |
| у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако од |
| ога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се ис |
| вали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му с |
| е сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и ц |
| ато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагизди |
| се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујун |
| да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој ру |
| .” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девој |
| кав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, уд |
| стају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасо |
| ране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на колов |
| ољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске поле |
| и, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им |
| г дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила |
| ле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тас |
| S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред |
| а!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што уч |
| саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо сел |
| навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си мом |
| рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, реч |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, м |
| } Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му ниј |
| чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све т |
| о стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, на |
| тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{ |
| ... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том |
| гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} |
| аћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и дост |
| „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења |
| обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек |
| атне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још бољ |
| личати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече паз |
| пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, |
| ети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, |
| из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи |
| Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”.. |
| а.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке |
| Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, |
| збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к н |
| ој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ак |
| а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше |
| нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како с |
| ве „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, р |
| S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „ |
| Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — то |
| се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” |
| а, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{ |
| ...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињуј |
| те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар треб |
| нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њим |
| неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, с |
| ком, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али |
| > стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чор |
| иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у од |
| е бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџ |
| и у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, сво |
| већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико ј |
| — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно |
| никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type=" |
| ра његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно |
| био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано |
| у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да б |
| идиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије |
| у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се не |
| е...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед с |
| инка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста |
| о трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; ста |
| о: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше |
| гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ћ |
| г у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане |
| ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, |
| Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-к |
| Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; |
| ке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за т |
| о да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и |
| ој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане ост |
| </l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше, |
| ас тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду... |
| или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и вел |
| побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно т |
| ту и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде |
| и плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quot |
| бу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у л |
| у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком |
| само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дери |
| ника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз ко |
| ,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да игр |
| ,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да и |
| ћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> |
| а!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане. |
| певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> < |
| уна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и не |
| па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе св |
| као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а |
| савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и кл |
| у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-чети |
| га одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та д |
| несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају |
| и зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа ј |
| и-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим |
| од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, |
| тересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погле |
| је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука |
| мо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мис |
| ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На пор |
| же јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш н |
| p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао |
| и старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, |
| та и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се |
| као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још и |
| Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{ |
| сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотица |
| иле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто св |
| длазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица |
| S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беш |
| ате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо |
| у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало |
| вода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу |
| не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разгов |
| на и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрад |
| и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље |
| љна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет |
| стављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то |
| е стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против ка |
| ез тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{ |
| одиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, а |
| шицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и |
| рцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после неста |
| ена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајки |
| тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплаз |
| остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{ |
| понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не |
| ак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате |
| .</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Ш |
| анео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењува |
| риште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: ј |
| велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по за |
| рномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој |
| цила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше |
| уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, о |
| да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Па |
| аје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом |
| ске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду< |
| јој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило |
| ка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема |
| ифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровал |
| ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од нек |
| , а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да с |
| >— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, |
| on" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, |
| да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И д |
| ле се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђим |
| и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} |
| ме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да |
| ачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније |
| измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, |
| са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшни |
| о као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замф |
| ! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролаз |
| ико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне дру |
| Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее |
| {S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну |
| 82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да |
| уђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је пр |
| , такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веров |
| Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још бо |
| некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је д |
| пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучера |
| ad> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извеш |
| ем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... в |
| вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{ |
| у и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила |
| таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помо |
| ршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка |
| свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мо |
| ине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ра |
| н надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесков |
| а ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чуј |
| едала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој |
| док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усп |
| n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво д |
| ма је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А |
| овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— |
| и је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — о |
| ?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежал |
| <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</ |
| </p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је лу |
| p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се |
| ајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зо |
| >тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зар |
| <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу мо |
| че, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прок |
| а?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте |
| <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— |
| авно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, |
| <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена |
| прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече ч |
| <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, |
| -човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива |
| оста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за ке |
| ка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу |
| акву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој |
| ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ н |
| Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано |
| „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонч |
| } Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрај |
| ра Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. |
| породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити ус |
| не крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето св |
| Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и лива |
| што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си |
| , а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколи |
| дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално |
| их стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ ви |
| их је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни |
| рам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="su |
| ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти |
| ким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо де |
| ичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две |
| а ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да |
| Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно |
| ђе?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно |
| } Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи с |
| <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> < |
| /p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знаје |
| — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се зна |
| i> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путин |
| > <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било! |
| у, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, |
| и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни бати |
| ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, |
| рихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно ве |
| смехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаш |
| , саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — то |
| нке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, |
| а, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... |
| ати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. |
| .{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошу |
| ! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакиц |
| по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недељ |
| а што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на к |
| јни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, |
| авља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јо |
| м?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди влади |
| Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, |
| че искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Ст |
| ее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш мој |
| ата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за |
| бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде |
| Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па с |
| орбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, |
| знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</ |
| е неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — пр |
| дос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја п |
| и малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, |
| — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, |
| евесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у к |
| ог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш нежен |
| , веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако иск |
| 179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој |
| и главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли д |
| га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убав |
| pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стој |
| ицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Со |
| p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске |
| е ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} |
| ако се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та |
| , и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао д |
| чики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују |
| а, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Кал |
| <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса н |
| е и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је |
| икну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те.. |
| што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто |
| кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мо |
| /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се |
| смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, |
| авају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди н |
| Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас м |
| <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па |
| даваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, си |
| што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам |
| , ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при офи |
| пали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после |
| баџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми |
| ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша |
| алај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се |
| им) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти |
| и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} |
| ранга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си д |
| , испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништ |
| } Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а б |
| >— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенц |
| о и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се М |
| ало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта |
| е данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам |
| ија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А |
| тка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону |
| Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То н |
| реко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и сн |
| том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за |
| ке и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лаж |
| , па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, |
| и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то н |
| тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом г |
| персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе |
| да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња с |
| еле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула |
| а Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — вик |
| , поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле з |
| ко да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома л |
| шла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошл |
| !...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију |
| мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</h |
| .</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој ниј |
| урно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају с |
| еше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни с |
| у!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо |
| ету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?! |
| м, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, ре |
| ени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „А |
| е трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали с |
| и у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине |
| ле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— |
| — Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа н |
| ућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па |
| она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је би |
| драво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом |
| ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</h |
| >— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка |
| но. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сур |
| </p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, п |
| ...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по ч |
| сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд |
| се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук |
| ило чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да ј |
| стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва тр |
| Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра н |
| икако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако |
| /p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, |
| а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За |
| отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— |
| о знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: шт |
| ! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да им |
| нце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући |
| исује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — в |
| мо претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нис |
| на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{ |
| тка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142 |
| ијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стр |
| д мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући |
| о је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дом |
| баџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је |
| азда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јуче |
| ?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се |
| зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели |
| >— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" |
| аџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиск |
| а мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да ви |
| и зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем |
| вим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и |
| сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и тат |
| ј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гл |
| би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође с |
| каш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много |
| </l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилен |
| .</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко |
| ови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задов |
| даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се нап |
| пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало сп |
| абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од к |
| ивоту.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! |
| Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младож |
| као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даска |
| и жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зо |
| ! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца |
| ,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год б |
| /l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунц |
| </p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима |
| та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво |
| ветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи ко |
| ’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{ |
| во вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, ту |
| S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни |
| вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану н |
| ма, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам ј |
| покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме |
| занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд |
| се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде |
| мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И |
| ав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се пом |
| веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се |
| је колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили ти |
| мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а |
| и ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва ле |
| ија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено |
| авају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле |
| не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајк |
| д ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете |
| .{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те мо |
| ш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он ј |
| гарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар |
| а остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искљ |
| те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и |
| а леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако н |
| И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста грош |
| у у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те нек |
| могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако да |
| ишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопу |
| босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и |
| Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем. |
| ита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а и |
| сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет к |
| Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој с |
| ку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво |
| — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си |
| убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол |
| ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!. |
| ребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву све |
| кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники |
| } Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја |
| оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије? |
| p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб. |
| ће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће н |
| ре!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете м |
| не...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори |
| старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепот |
| арим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као паши |
| {S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам јед |
| онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти треба |
| и, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ам |
| р, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим у |
| теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздра |
| — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем |
| усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, |
| е пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него |
| ива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског |
| лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тет |
| и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати пог |
| е, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу |
| с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино бил |
| ечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку |
| гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Нес |
| ? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} К |
| срећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што |
| S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је гла |
| мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не са |
| ако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> |
| а тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се |
| с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и пе |
| елих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно |
| о, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да зн |
| — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мо |
| } Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у |
| {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „ |
| ави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му |
| и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S |
| ом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Је |
| чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад |
| гађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му |
| ље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Ра |
| о, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменим |
| воје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимиц |
| е, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мисл |
| несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад |
| ет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је св |
| ! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде |
| <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... те |
| изнавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је |
| сто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. { |
| ују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. |
| сам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а о |
| } Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми |
| куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече |
| и ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш |
| <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} О |
| , ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л |
| понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија |
| i>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> < |
| " /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти н |
| и исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— |
| кав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич |
| створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али с |
| м те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И З |
| > <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не |
| {S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.< |
| — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше т |
| ако кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има т |
| тарицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p |
| ица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни |
| ро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи |
| ће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија |
| тка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје |
| седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не |
| " /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-За |
| ог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га ч |
| у ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табиј |
| Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад |
| !{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес |
| а Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ел |
| м опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подо |
| б’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{ |
| > <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ман |
| м... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујун |
| ивују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим.. |
| чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели |
| аро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледо |
| <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији |
| ано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају т |
| даши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се |
| ем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата |
| -ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ |
| — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што |
| е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он ка |
| и, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар< |
| нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштв |
| ” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и т |
| рекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не дав |
| "111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и с |
| т кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</ |
| цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, |
| света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба па |
| а си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и зла |
| гала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рек |
| ирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а |
| ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па |
| године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је позна |
| ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они |
| ађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол |
| . ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег |
| ла!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече |
| е чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се |
| оште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! { |
| о дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто ж |
| <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, већ |
| а”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја |
| !...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да с |
| а?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — |
| {S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си |
| екнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па |
| е, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигар |
| и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно. |
| руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина не |
| е прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти с |
| што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем са |
| никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи по |
| Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те |
| знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се |
| па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфи |
| ен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Б |
| Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и же |
| и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај р |
| атру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му зад |
| је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече |
| а, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не |
| р!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у х |
| е... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија |
| ир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугмен |
| мове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чор |
| . „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може |
| човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из ј |
| p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да |
| е.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди с |
| си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи! |
| ару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно |
| } Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, |
| ну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не и |
| му, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубис |
| године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} |
| султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад |
| ара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом прв |
| пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и |
| к и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољс |
| неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> < |
| да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!.. |
| Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за |
| ек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, |
| , дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је! |
| зулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште |
| ом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуш |
| ту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у круг |
| ве, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места |
| ређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто |
| ла на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најра |
| ом приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, ка |
| b n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би в |
| д шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти |
| а кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску табл |
| вима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: |
| еднима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћер |
| устила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћи |
| даху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је с |
| > око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да |
| кав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства ч |
| , када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато |
| и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, |
| } Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као |
| „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} С |
| се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, к |
| у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан |
| и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он б |
| и имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, дв |
| вети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно |
| .{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ |
| накињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувен |
| — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ман |
| му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један |
| е поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак |
| си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима |
| ни.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је |
| скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама она |
| Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници па |
| ефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред п |
| > и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправ |
| само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хлад |
| ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, |
| а ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло |
| и при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, |
| еда по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај! |
| наесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и к |
| нога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајто |
| то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне он |
| та, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И са |
| амо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: |
| онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам |
| и и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало |
| е тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако м |
| на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авл |
| а си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег пут |
| , који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна но |
| мшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p |
| е не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај |
| тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} И |
| еш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем |
| алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорб |
| дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> не |
| ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ам |
| кам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, |
| !...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу |
| без к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне |
| па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печа |
| утре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шиј |
| ажен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан. |
| и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па м |
| угу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна |
| иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мешт |
| а и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је в |
| је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине ј |
| којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, |
| то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за сто |
| зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са пл |
| би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тад |
| ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је пр |
| аћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од си |
| : „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и |
| његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче |
| ?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p |
| p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, |
| па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да с |
| еба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за т |
| и Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска |
| а-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком |
| Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кади |
| егени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, |
| , а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њего |
| а га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар |
| о.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву |
| Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за уд |
| танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, М |
| и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и |
| ама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у |
| раним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком исп |
| ш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, ка |
| продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и и |
| не која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешт |
| трашнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „К |
| >Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>Н |
| мек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — п |
| их пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика |
| араје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и т |
| а си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Ста |
| тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми ке |
| е чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгу |
| <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал ис |
| ње и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандаре |
| што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинск |
| чи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска З |
| адинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у |
| дични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласов |
| рдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није м |
| ацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена |
| , него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напуниш |
| ретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — |
| ек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситн |
| бина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише ка |
| p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад |
| е Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> |
| јино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За т |
| и и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више н |
| е дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је т |
| не, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми |
| ему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и ин |
| носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац с |
| е било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, |
| али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да |
| t="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На ул |
| вијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешни |
| фу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчи |
| ш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва |
| оку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је |
| за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како нема |
| ога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се талас |
| .</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, |
| рекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој иск |
| луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија |
| У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па |
| , и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су с |
| којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све т |
| {S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, |
| ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима |
| еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па |
| г!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за |
| ушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и к |
| а он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p> |
| а на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за |
| адан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и о |
| > <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p> |
| </hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу |
| pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужн |
| у, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита |
| га је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запуш |
| поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одуз |
| о тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје |
| од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, |
| ош живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и |
| ека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо |
| орђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и |
| све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је |
| <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, |
| је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, кој |
| отално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она |
| мнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом т |
| ТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан |
| Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферан |
| несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</ |
| се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, н |
| Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из |
| p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Ч |
| говачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и п |
| /l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> |
| ве тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида па |
| рац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо |
| Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није з |
| те за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пи |
| — О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је бил |
| азваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Никол |
| одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се |
| у ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сул |
| p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга с |
| ађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и |
| ре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и раз |
| <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба |
| ане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и |
| тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништ |
| ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ма |
| Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте |
| је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, ј |
| по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} |
| , јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па |
| ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта |
| .</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за т |
| н дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је |
| ад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошл |
| неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину |
| у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> < |
| из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хир |
| ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зб |
| аки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у |
| ска је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона |
| ан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је |
| <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па |
| p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свр |
| е загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, |
| она посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше! |
| — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали |
| , све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана |
| де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — нас |
| не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си |
| у, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у пон |
| прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази |
| ицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвен |
| то си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тет |
| ац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе ус |
| лела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако про |
| .{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га |
| еје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, |
| ервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршн |
| се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеј |
| никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари |
| летством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сл |
| рбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозб |
| ре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Т |
| Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће |
| } Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и |
| ач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p |
| миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подав |
| е девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве |
| било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали ма |
| а ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унао |
| мо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам г |
| мејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, |
| ен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резил |
| И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборе |
| а се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје |
| а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора форм |
| Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зб |
| шта помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изг |
| па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p |
| а, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као с |
| сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти |
| зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју ле |
| >— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— |
| амо погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:< |
| , веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да |
| украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си та |
| нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазв |
| авило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да тефе |
| рожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хлад |
| пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте |
| ук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред о |
| као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му стал |
| да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А |
| Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је ј |
| а Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледа |
| тка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а |
| као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког време |
| о...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, к |
| адан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, |
| по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци ис |
| гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у о |
| .{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не |
| е дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младе |
| и зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и ј |
| {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" / |
| pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морал |
| дена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чуј |
| Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваш |
| ако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi |
| свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку |
| тављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: ув |
| ен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, в |
| <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске |
| једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење в |
| Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда |
| Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана ш |
| и три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија |
| оз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а о |
| ећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосадниј |
| Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се |
| но играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем ниса |
| опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граб |
| запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама |
| како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у |
| воту мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац |
| а као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, |
| речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине гла |
| ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашт |
| оносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више де |
| /hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па с |
| та-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, |
| ладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} |
| мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближав |
| рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ л |
| ћар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш |
| ауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{ |
| кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p |
| ушманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погл |
| у...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и т |
| ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је ме |
| >— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, |
| S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се М |
| ш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели о |
| , даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л |
| врди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде? |
| а ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у |
| сано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тр |
| ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фук |
| Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покр |
| Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам |
| {S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за |
| лко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Уб |
| зар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p |
| а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} |
| та. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче |
| /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи- |
| !...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу. |
| /p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам гове |
| /p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напрај |
| p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу |
| а калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, п |
| и келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш |
| иште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чин |
| то си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’ра |
| вда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу |
| рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у |
| Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, |
| ..</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Св |
| она и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се п |
| /p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ет |
| џи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?< |
| ош страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састаје |
| рстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! |
| чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што п |
| адно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта гу |
| , па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невест |
| ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Је |
| тролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ника |
| ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се о |
| S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери |
| говара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је бо |
| а што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жив |
| ј тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3он |
| н и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти иск |
| и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ |
| убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна |
| а спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S |
| рчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће д |
| /p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си |
| о?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зл |
| ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија до |
| шу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Је |
| етке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та ш |
| </p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, с |
| Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} |
| пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ |
| — Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је позд |
| пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калај |
| че, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здрављ |
| ди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овак |
| свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, |
| лази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мо |
| еја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Н |
| теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...< |
| че, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на |
| >— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те наки |
| икну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да |
| , Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу< |
| ру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— |
| ..{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| че Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— |
| ...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — |
| убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми |
| ш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> |
| и не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти |
| , рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештима |
| додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и се |
| У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не мож |
| и ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — |
| !” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели о |
| о, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега к |
| ма, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене |
| оцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој |
| ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута с |
| пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, |
| кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" / |
| — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес |
| ре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете |
| јчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна! |
| оту...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рек |
| p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није |
| варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ло |
| убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они поб |
| арска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед о |
| А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш шт |
| кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину. |
| S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— |
| ата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... |
| ебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за он |
| ш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си |
| ави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не позн |
| ели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, |
| таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што |
| .{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку т |
| по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти |
| нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој т |
| навља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше |
| убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у |
| ма селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш м |
| ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмил |
| му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да |
| ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште кри |
| p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> |
| доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Шт |
| мешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашт |
| але и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут примети |
| ам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојк |
| го!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га |
| пита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој |
| и ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница! |
| ће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што тр |
| да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повиш |
| о се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S |
| — Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд |
| по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, |
| на ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си бе |
| адни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! |
| , и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашир |
| а напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — |
| е?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А |
| и...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па на |
| и, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удови |
| јде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ож |
| и?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јо |
| итка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Д |
| та оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклониш |
| шеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} В |
| о, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жен |
| ацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој |
| hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазда |
| Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му |
| p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика.. |
| ти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!.. |
| тру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Син |
| бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку |
| ав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па |
| и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћ |
| за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p |
| леветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна к |
| женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уп |
| Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, врућ |
| шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидн |
| ој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> зна |
| еко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, ил |
| аква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лу |
| помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да с |
| ме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и |
| кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њ |
| д ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној |
| овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела преб |
| чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми т |
| га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Неће |
| ка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збо |
| ? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си им |
| у!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајућ |
| теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <p |
| о јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавит |
| S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право |
| Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другариц |
| } А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом |
| по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, |
| Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напрај |
| свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рек |
| ”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да и |
| Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека |
| о инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ” |
| саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се те |
| — Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} |
| и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па |
| ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да |
| аде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеири |
| ет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Им |
| је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! |
| крене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушил |
| знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајућ |
| } Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш |
| — Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имам |
| венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратим |
| жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, |
| > <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> |
| а кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је мо |
| тари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од к |
| га Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> |
| изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем ук |
| ко у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш |
| па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу |
| знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће |
| е и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за |
| че, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да зна |
| па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p> |
| , нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што |
| }Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда |
| >— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</ |
| > <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Ман |
| /p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо |
| >татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се ж |
| је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — |
| о си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш ка |
| ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов ја |
| си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-дв |
| сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Т |
| оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се |
| — За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и нес |
| ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... { |
| S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину. |
| е никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p> |
| аше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па |
| а-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче |
| !{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си |
| аквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и г |
| етка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — ве |
| !{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при |
| купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и |
| ри руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина |
| </hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим нов |
| че!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухват |
| егендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — г |
| — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџиј |
| } Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара |
| згуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред |
| у Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? |
| Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> |
| улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Л |
| га ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ |
| че.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си ж |
| Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ |
| , снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете |
| па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну: |
| ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васк |
| орно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полак |
| што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јо |
| > <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј з |
| А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте |
| <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуш |
| брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бат |
| S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си |
| ење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — настављ |
| а Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па с |
| а да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане п |
| „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код |
| тка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...< |
| — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на |
| /p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе |
| е смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по |
| и до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, |
| је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, как |
| а лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф чове |
| прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ћ |
| ече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} |
| — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи- |
| > <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Ман |
| ди у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</ |
| <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-туј |
| — А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш |
| што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за |
| Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и |
| у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми |
| о и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је б |
| футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо пол |
| ицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и пр |
| Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губ |
| от си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, н |
| l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> |
| ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега |
| може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, |
| е прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана |
| почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће |
| ла, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ нед |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искус |
| га ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.< |
| ти, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Р |
| није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лакт |
| ила, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати. |
| едне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на ул |
| је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовн |
| аман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно г |
| и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти |
| робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је |
| метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, |
| ого мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуг |
| начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да |
| ла, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај |
| S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно м |
| својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима |
| чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не |
| е опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта м |
| дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, нај |
| крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи у |
| хватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Г |
| е татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „ |
| ом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцк |
| тлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале с |
| том у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги у |
| да им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и д |
| ио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Вриј |
| та све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ |
| се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђор |
| Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мр |
| наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У мно |
| Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на сво |
| искиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва а |
| ину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викн |
| арицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џ |
| пи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S |
| осао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је |
| ба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која |
| савета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао н |
| Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Л |
| — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачег |
| у, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела |
| .{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>К |
| негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зеј |
| кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —< |
| лном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, |
| бузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрве |
| ких очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чуј |
| оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div ty |
| је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко у |
| p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три кор |
| /p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се |
| и Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у |
| За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, |
| p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо |
| за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође |
| на и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бес |
| да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не п |
| иднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, са |
| .</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> |
| шко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! |
| има још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим пр |
| , али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољ |
| а спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — реч |
| а слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећн |
| и други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло |
| дмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:< |
| леко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој |
| га тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, с |
| на, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на ка |
| меши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже |
| и рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим |
| кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убије |
| емеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод |
| И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, |
| мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његов |
| еља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а |
| тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула |
| све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од вре |
| ки, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима |
| мбарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас |
| а.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да провед |
| рено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопре |
| ме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто зе |
| мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и в |
| у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећа |
| ше сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућев |
| — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и |
| неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућ |
| макица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра тка |
| у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка |
| е, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p> |
| у, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Ма |
| о је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слобод |
| следник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира |
| в ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж |
| јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше |
| на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од к |
| аша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете |
| је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфир |
| ину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дан |
| ењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Ниј |
| unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна |
| илолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књ |
| још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослов |
| приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма |
| Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да |
| и, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на с |
| ски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, прич |
| ли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око пост |
| како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину ос |
| послетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — |
| окак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, |
| ј глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који |
| ешила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласо |
| како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџ |
| > отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и |
| ајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} За |
| кућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре п |
| ...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S |
| а издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, |
| и их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како там |
| Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купи |
| ује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно. |
| e> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећ |
| ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!... |
| алоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, |
| точину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на |
| руго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је |
| исао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло т |
| , па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада З |
| она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе мн |
| је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом |
| м и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико год |
| ознатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њ |
| андидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима |
| о да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после |
| слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да |
| пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тај |
| страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане оста |
| кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високи |
| њао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони |
| в!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми рак |
| већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га к |
| и шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb |
| га се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њ |
| вим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>н |
| на да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун |
| материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било з |
| авета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало гово |
| бог које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане ку |
| ет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су сво |
| е ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} |
| и зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очеви |
| о ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма |
| погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих об |
| а, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељу |
| ком био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као |
| не, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, |
| ној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, т |
| нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да |
| амама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту |
| сели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муште |
| а је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често |
| : „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и |
| ј даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим |
| и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном пр |
| и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономиј |
| ео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима |
| далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином |
| им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде ч |
| је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом пл |
| и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.< |
| ве то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа |
| и и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магл |
| рас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену |
| ако се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних глас |
| реми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка с |
| ну хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, б |
| екао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане д |
| брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што |
| ати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да м |
| ога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафани |
| ону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона ј |
| а бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се |
| се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је |
| S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да с |
| ећ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови. |
| много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, о |
| и...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, п |
| <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав ж |
| {S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је ос |
| лом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и |
| да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васки |
| ести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседа |
| ва, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-З |
| ка ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да |
| огу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим |
| ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керк |
| тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зо |
| е је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да и |
| га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} С |
| е Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било. |
| о господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, рец |
| који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред рашир |
| е ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогл |
| а сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће |
| есто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, |
| к је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, а |
| аветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — ник |
| а је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај |
| > <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, |
| д све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по |
| е била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помиса |
| или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све |
| и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори францу |
| година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним зн |
| е и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам ш |
| } Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су |
| ве то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две т |
| ад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене с |
| и пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у |
| мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана и |
| ље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, |
| дна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је с |
| метало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и |
| дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији ка |
| ако пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није при |
| су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загл |
| је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћу |
| тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања у |
| ујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> |
| огама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мис |
| наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једн |
| да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке |
| , — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отворе |
| S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, |
| е пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника св |
| е да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} |
| муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> |
| уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врз |
| укли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни |
| ји су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манула |
| то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим |
| ла и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити о |
| на бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је с |
| добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије |
| еће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога |
| внодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка |
| н, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада ода |
| баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, |
| о није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одва |
| лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, рад |
| шла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често |
| е могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и раз |
| ..</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али ј |
| знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, з |
| ма нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не |
| ло за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао са |
| ктиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и п |
| шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада вид |
| ас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањ |
| је могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци из |
| и прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окат |
| што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидов |
| ге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правил |
| ише ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник ова |
| оворила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана |
| оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше |
| лед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабр |
| гда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука |
| а, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потп |
| могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава |
| да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је |
| ветке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из нар |
| а уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица |
| се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућ |
| сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него ка |
| е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту |
| тала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Н |
| је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуд |
| лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је свак |
| биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> < |
| е, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не |
| ије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си з |
| д мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће |
| опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разаб |
| вим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и |
| А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бо |
| свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима |
| је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако неку |
| рио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се з |
| тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није сп |
| нлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана в |
| и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намота |
| начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами мл |
| ретстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све |
| ко баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На |
| еком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, т |
| тари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасв |
| ти тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађав |
| ста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући т |
| од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шуш |
| ост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан |
| — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сир |
| на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте |
| ици <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца” |
| ах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и |
| </p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S |
| естаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама |
| демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па т |
| А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђ |
| гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банки |
| да радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне |
| мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мис |
| .{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, прил |
| за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, |
| } Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о уд |
| исава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само у |
| војих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} И |
| а била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ре |
| : да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композ |
| } Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хо |
| ош више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио |
| о је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} |
| тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Мил |
| , онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још |
| о и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са З |
| години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> |
| оло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако |
| који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S |
| ца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њег |
| сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да ч |
| S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јор |
| би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, |
| он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пиш |
| } Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, наро |
| јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очиј |
| ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не |
| ујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146 |
| њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у ко |
| да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве |
| а једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка к |
| и све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и п |
| авица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, ал |
| Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, |
| паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру |
| овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пиј |
| да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је ик |
| ле којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатниј |
| говарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесн |
| је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој ј |
| е успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана |
| е, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> < |
| Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушају |
| казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупо |
| ј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те ни |
| мпонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како |
| се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комши |
| дућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију а |
| и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — |
| ладику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче на |
| није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, |
| бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је дос |
| ма се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа |
| прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} |
| није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких |
| али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако с |
| могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала ж |
| ка снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошк |
| р.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан чо |
| т срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, о |
| !...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек н |
| цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањају |
| ак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, |
| сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} За |
| све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...< |
| збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан” |
| овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази |
| олазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштери |
| добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, нег |
| ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доист |
| неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим п |
| нијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај на |
| да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринут |
| ешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, |
| ладић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао |
| су на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова |
| унџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, |
| и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом |
| {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год |
| вдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор |
| се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p |
| i>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и |
| љав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна ма |
| не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је за |
| сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се |
| — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, |
| бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак |
| о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речит |
| и и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од ко |
| овни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифр |
| у која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него шт |
| ентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а |
| се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и с |
| све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би |
| ва ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и б |
| оље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и |
| Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе н |
| , волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј |
| а. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у |
| ји.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" |
| ећ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Т |
| сала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсеко |
| . — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S |
| поветке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.< |
| се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и |
| кудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази |
| и се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До ду |
| и да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати ба |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а |
| пет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати пор |
| ио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, |
| што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с |
| та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим |
| си она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само је |
| иоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А к |
| џи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вр |
| е све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него |
| све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка |
| , директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слут |
| огло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што |
| осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун |
| гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је о |
| мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда н |
| о потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац |
| у, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, |
| ир, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намер |
| о да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа |
| дају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб |
| рошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда |
| то се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена ( |
| лободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разре |
| з и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то |
| ћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој год |
| рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разгов |
| чили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари |
| а да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку |
| зговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, конце |
| држи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за |
| ршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у М |
| аква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато |
| запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су ј |
| и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе сли |
| татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> |
| виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфиров |
| и, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркива |
| ругој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а |
| тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здрав |
| дала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb |
| ="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој |
| ет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, р |
| ету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами |
| акле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је ова |
| евовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица |
| једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> сти |
| а ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се о |
| љи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брак |
| у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да зна |
| кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали |
| шава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи то |
| дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зн |
| по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, ал |
| Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манула |
| , озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Б |
| је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га св |
| ци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после |
| ио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, |
| во (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун |
| ј каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, ка |
| ем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да |
| аша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манула |
| ји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебив |
| је ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тага |
| г тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и ви |
| <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насме |
| а сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!.. |
| ма, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну н |
| р, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал да |
| чу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога |
| нуја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Т |
| м да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi |
| гару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си ч |
| преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока из |
| аво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и |
| ира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а |
| ће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да м |
| црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — |
| акицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S |
| } Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу жени |
| гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си |
| ...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — |
| ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на |
| , на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да |
| ледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разг |
| рђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, |
| уђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чор |
| е, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу да |
| си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S |
| ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди |
| рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше |
| тари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи |
| .. — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша” |
| а иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно т |
| >— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за д |
| мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники |
| .. „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да |
| каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ј |
| и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те у |
| је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће |
| а, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг |
| <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себ |
| .</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме |
| је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њи |
| у кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ма |
| почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогне |
| ндисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па ста |
| >— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каз |
| та-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује |
| и жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. |
| е, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав |
| а, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је |
| о, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слоб |
| ори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} |
| ше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се оже |
| вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Е |
| /hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој мо |
| ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када |
| т: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем |
| и, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она г |
| та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па |
| а!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{ |
| рекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање |
| , ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, д |
| /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу |
| ери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!... |
| најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, |
| знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политик |
| к да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — зав |
| оште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да |
| демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки да |
| треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује |
| туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки |
| </p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Анти |
| губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас пар |
| ачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред |
| је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p |
| пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену. |
| , рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да |
| ј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, |
| надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира |
| рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш |
| , а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг |
| неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј с |
| ће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни |
| воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је |
| у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још |
| нчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „жи |
| осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голе |
| рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да п |
| 62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече |
| омета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се |
| p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена |
| ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осм |
| {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да |
| м, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да с |
| .{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг мл |
| пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Тас |
| еје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, шт |
| м...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све |
| начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим |
| нћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, в |
| работи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украд |
| ица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, |
| си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом не |
| и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> |
| кате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио |
| <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’ал |
| у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Ма |
| <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, у |
| само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се ико |
| у не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би |
| е ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си |
| да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам |
| сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће |
| нати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а |
| најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи п |
| ветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна дом |
| али један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSect |
| допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом |
| ета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, |
| ивот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су |
| о нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" / |
| и осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавил |
| , што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— |
| нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> |
| рдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле |
| te> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l |
| ама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у оби |
| хо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Ман |
| /p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’ |
| коље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну |
| дноси!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ ни |
| м кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!? |
| гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, неср |
| с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је го |
| S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори м |
| {S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> < |
| у... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, |
| и владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за |
| си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона |
| /hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа. |
| ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови |
| мет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Је |
| е!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се |
| </hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је аде |
| и за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — в |
| и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све |
| рука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{ |
| зд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчи |
| p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша сто |
| </p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според |
| <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те глед |
| а дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— М |
| ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окр |
| Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замф |
| откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по |
| е, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке цип |
| атиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није пре |
| глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се са |
| се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и с |
| љубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова |
| веде, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може |
| син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је п |
| алим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилик |
| обар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, |
| ане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, ста |
| ашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав ка |
| </p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и та |
| те, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — ка |
| ила, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{ |
| о време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!.. |
| Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице неста |
| у, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих з |
| ући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки |
| е станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема |
| реме такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза |
| Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а |
| је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. |
| обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скр |
| некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вер |
| прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{ |
| Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи о |
| њижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму |
| Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу М |
| ато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро |
| , мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравн |
| стовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве |
| главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се |
| истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{ |
| јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или ј |
| о се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манул |
| и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала З |
| не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и |
| ан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, ак |
| четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> |
| е да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вод |
| неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он |
| одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагал |
| , а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречност |
| женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и |
| еки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе |
| као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре |
| Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником |
| акшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало |
| а кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракн |
| дриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке кој |
| чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна ж |
| мили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије |
| дам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, |
| правио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче |
| едне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је |
| p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног |
| ј тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада |
| н брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, |
| ве.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне |
| преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по |
| ило.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је |
| — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и ист |
| трају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него ка |
| евојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао б |
| ла.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно |
| о не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> |
| етак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Фра |
| {S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Н |
| вршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у ав |
| а преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си и |
| тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због |
| — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — п |
| вам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жен |
| аје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђ |
| да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — пона |
| ојим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамн |
| свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све ку |
| кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); |
| ве куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала п |
| — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малк |
| кла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари |
| и једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што т |
| ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче |
| ин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, |
| лан и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хт |
| петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе у |
| мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а с |
| е-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} |
| у празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. |
| а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрн |
| ађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S |
| ју Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни пис |
| е ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И |
| ако оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</ |
| ке</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје раб |
| <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, |
| сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама г |
| о да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукњ |
| сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поруче |
| за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу |
| о да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни мог |
| ре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а |
| нкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на бр |
| ложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још је |
| тражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар |
| заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера н |
| меју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена |
| ар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се прос |
| Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за те |
| и ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремск |
| ли на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају.. |
| гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Изл |
| олелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у |
| руди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је |
| е да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— |
| сам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’ |
| еће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татк |
| сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не д |
| ала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах |
| ге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари. |
| зиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, је |
| ци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> |
| исока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— |
| ка своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p |
| џију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашо |
| мао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како ј |
| " /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука |
| >Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли |
| е топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше |
| оја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То |
| , трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, ма |
| есто како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би |
| quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како |
| умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа и |
| или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она |
| кобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује |
| рстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размириц |
| S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, удар |
| леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличн |
| обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, |
| тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним |
| } Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцел |
| е, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад |
| >— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S |
| фицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" |
| да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. |
| , ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си |
| и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, |
| бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете |
| себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама |
| ији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и о |
| је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, ал |
| е га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насме |
| звињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и ок |
| {S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и |
| ице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва и |
| понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по |
| а, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађа |
| рећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна как |
| х кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надглед |
| : каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га ви |
| ечено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и н |
| атеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући мас |
| што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели |
| што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, |
| /hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одг |
| дије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Те |
| } И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S |
| тракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit |
| ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солу |
| атка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И |
| у; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је |
| тари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић |
| ованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу и |
| зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне до |
| о и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, |
| е — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје |
| одбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што збо |
| ало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије ка |
| . {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си к |
| ак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, ш |
| аг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј |
| ав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, ка |
| једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И са |
| им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних сла |
| вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, |
| S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих кр |
| е.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију поли |
| ’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно |
| , која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђуб |
| а се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с |
| кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште |
| скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легн |
| и — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> нов |
| ош једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчо |
| а њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и |
| ти подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишље |
| ела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али |
| ам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидн |
| трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чек |
| е ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача |
| овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан г |
| ..</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас о |
| сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, |
| о ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше |
| ожно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p> |
| азу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле |
| а с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће |
| паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш |
| и сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ак |
| о с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се би |
| нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на ум |
| вали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која |
| м Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И с |
| еба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И к |
| p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си |
| н и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi> |
| м ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још ј |
| пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља |
| ича и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ств |
| е и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чек |
| >— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> |
| — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и бл |
| пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, |
| Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на пр |
| ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> < |
| {S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале |
| никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и |
| а ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што и |
| или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Ман |
| за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p |
| танци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав |
| ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е |
| p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што |
| кам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиш |
| то се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога |
| кун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, |
| ече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, је |
| аш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дан |
| фа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је п |
| у, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у т |
| {S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ |
| а, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хл |
| е неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гл |
| а поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ ост |
| само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му бру |
| мфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те |
| најке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, г |
| рамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка ј |
| а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: к |
| то искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — пос |
| јче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p> |
| настирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије |
| {S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{ |
| им приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим |
| о није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће |
| ини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задов |
| > <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла |
| а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона |
| {S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кол |
| чичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младе |
| је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до |
| свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто с |
| мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Зам |
| на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад прост |
| ма, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете |
| ј се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’ |
| ко је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слу |
| авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче |
| Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-н |
| Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди п |
| pter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Дру |
| е стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, п |
| с и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се |
| -Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене |
| кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав он |
| када што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле пис |
| еје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</ |
| бљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се |
| ре, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: |
| ! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек |
| ори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и |
| то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, |
| S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој |
| ам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено де |
| што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зауста |
| у душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висок |
| и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мис |
| и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, в |
| ” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да |
| лете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Д |
| ачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он |
| многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради |
| кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да |
| тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што м |
| му, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази |
| н, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. |
| Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалим |
| а женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, |
| чно проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа |
| олико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говор |
| олазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с |
| ирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није б |
| зума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на че |
| S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га в |
| у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека пос |
| ана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чор |
| ашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе |
| је требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трља |
| Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада |
| никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чарши |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно п |
| Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две крив |
| ациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману. |
| ић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку |
| још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и дос |
| — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне збо |
| i>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, п |
| е никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко |
| свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру |
| ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, |
| не сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би |
| ци и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићи |
| прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта |
| време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе ј |
| ter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађа |
| ТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и |
| им читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна ду |
| м и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обич |
| ...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао |
| играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, своји |
| ећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани чи |
| ен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред |
| је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором б |
| је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да ј |
| и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до |
| од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са св |
| а оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пек |
| ир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone uni |
| ане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе |
| у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и |
| аки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и он |
| ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали |
| курент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвок |
| а, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како |
| се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој по |
| bSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласов |
| ...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} За |
| и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико |
| ; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погл |
| у, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестр |
| едне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:< |
| бетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре |
| на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S |
| , свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром сам |
| ча.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу |
| , иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{ |
| е. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџ |
| ке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра |
| ...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а |
| мо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче |
| чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, |
| у које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребр |
| амо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Ман |
| трчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке |
| , демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... |
| мфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи оч |
| његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p> |
| а.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позна |
| ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора |
| ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока |
| вности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиски |
| у новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не оставља |
| !...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, ил |
| цима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, кој |
| чајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бав |
| етсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепси |
| ку да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да |
| ја и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина |
| собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје |
| а отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басама |
| пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више збо |
| алвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећер |
| онеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понек |
| трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Ц |
| и, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама од |
| страним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Та |
| мам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала |
| осад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, з |
| све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово ве |
| место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане тр |
| тавља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и |
| јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, |
| они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно свет |
| е.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недељ |
| е лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, б |
| S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише |
| , па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S |
| ајбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Чет |
| {S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом вр |
| ote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је |
| кој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витк |
| далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес ш |
| ући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изгов |
| реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је |
| ма и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је бил |
| одаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан |
| <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикуј |
| огатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно в |
| p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не т |
| ђу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као д |
| иње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ |
| !{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, |
| Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је |
| лу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <p |
| ојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он о |
| . {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан р |
| тумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и |
| а и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине |
| добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није пе |
| на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком кр |
| де у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњ |
| десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хриса |
| ка, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што |
| мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Ал |
| ји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, |
| во избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, |
| , али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине по |
| на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су |
| анијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за |
| бузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као н |
| никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један сло |
| без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ |
| а реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, ал |
| сти, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћ |
| ="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, б |
| ј Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра о |
| оли.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} |
| рине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капе |
| рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Ка |
| се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, а |
| башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{ |
| раш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Ман |
| ка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се |
| тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!. |
| био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>З |
| доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне |
| песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још леп |
| се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилу |
| глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и |
| ивника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима |
| и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{ |
| десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле саврш |
| и исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Св |
| о. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Зами |
| око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто |
| две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће |
| како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} |
| реварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике п |
| — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зо |
| e> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор |
| помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа |
| и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сирот |
| је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S |
| казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{ |
| ћи чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, до |
| pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у ко |
| ијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Нес |
| умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и ис |
| ош једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А |
| суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи |
| му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовц |
| а и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме |
| мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све |
| рквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим нај |
| ти?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} |
| је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су на |
| сад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфир |
| сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се пес |
| њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p> |
| тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Мил |
| ст у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ |
| > <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову ку |
| Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, |
| ог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по пр |
| хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и ви |
| какао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и |
| ије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи |
| на песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> |
| којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш |
| моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb |
| l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим мест |
| ам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је. |
| не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> |
| ндака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сироти |
| едно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га туриш |
| Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</ |
| пејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, шт |
| но њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и рас |
| у од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели д |
| Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „М |
| — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву |
| измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше с |
| рош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше! |
| разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— |
| ! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику м |
| /hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва мала |
| ога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за г |
| д тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Госпо |
| а порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-жив |
| удену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотико |
| у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ниш |
| ета?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ра |
| па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог |
| је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој |
| о је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна ч |
| и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи? |
| па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и ода |
| у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан |
| ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних |
| де после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После д |
| еченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити. |
| >— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог |
| се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихв |
| ста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се ди |
| — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено та |
| а Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше |
| >Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно |
| ве разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је д |
| Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио |
| рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се т |
| ад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Вас |
| ам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сн |
| дно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Т |
| све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И г |
| и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, |
| али остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се |
| осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{ |
| да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају |
| и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— |
| У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога то |
| ка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније де |
| p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћу |
| му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај |
| у за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да |
| {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође |
| .. {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— З |
| чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена |
| S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Вид |
| нча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га |
| а ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије |
| гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ј |
| Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред |
| а што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да |
| ика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S |
| дне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што |
| неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и исп |
| ине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за |
| /p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија |
| да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побег |
| > <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прај |
| стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”< |
| .{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— |
| има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске |
| да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" xm |
| у и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, |
| етску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој |
| } Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој за |
| што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене |
| о си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се |
| о гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жал |
| на преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом |
| о је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S |
| враћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Уп |
| рани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушај |
| чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена |
| се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су |
| а у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да |
| том коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чарши |
| е роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S |
| аровремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију |
| а хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; пренос |
| Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о пој |
| си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па |
| благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сок |
| знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у о |
| рутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због чести |
| ла, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, п |
| ук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, |
| ш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... |
| че Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче не |
| ?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће н |
| кога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем как |
| ем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад с |
| се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да |
| , цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никак |
| — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце |
| ном свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и |
| баво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш |
| на друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутр |
| — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А |
| ише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да |
| мфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, бил |
| хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после п |
| челник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, одн |
| господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по |
| о певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој! |
| ако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на |
| едно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, к |
| е оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак |
| } Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напра |
| лу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам |
| ече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази |
| фир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, т |
| еца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чко |
| ми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме је |
| пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за |
| дмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свр |
| ајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се |
| и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан ка |
| и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље од |
| еће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по |
| није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у |
| те, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена иг |
| е паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред с |
| екоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабе |
| „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамиј |
| иде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, |
| братиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посва |
| неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и за |
| синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрн |
| споразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу |
| ван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских раз |
| амбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на ве |
| нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ |
| ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} |
| одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и |
| си чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quot |
| Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не |
| га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{ |
| било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да |
| а си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!< |
| да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину п |
| <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па |
| идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, |
| >Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с |
| чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>он |
| а се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане |
| а чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти ре |
| !...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво уба |
| А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грби |
| таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</ |
| и каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — |
| да ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратоми |
| савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и |
| а женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке наук |
| г високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таков |
| цу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим |
| фаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магар |
| p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, |
| лаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије |
| е учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> |
| же ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела |
| јао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побрат |
| тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" |
| Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо |
| , да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну |
| на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је ис |
| фир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Пе |
| ји знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрин |
| и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који |
| да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А |
| оће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Од |
| , као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензацион |
| он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом д |
| и мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде |
| ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај не |
| и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јес |
| мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја |
| } Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окрену |
| је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане пос |
| али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен |
| најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> |
| аска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А за |
| и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај ис |
| обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу |
| "118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по друг |
| наш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и |
| реба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...< |
| тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али |
| бодија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у гост |
| ако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако |
| у ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи с |
| ..{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се |
| ао бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лескова |
| хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p |
| викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће |
| е, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, |
| {S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па |
| го ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, |
| је и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар |
| се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гарди |
| па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражи |
| где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврди |
| а.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и |
| убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, |
| рговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија. |
| ше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98 |
| очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и урад |
| аботу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече |
| ?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, ал |
| .{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је |
| , или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат |
| ко неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{ |
| } Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ла |
| ајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, |
| е мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује ј |
| p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје да |
| о кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија |
| е остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих |
| Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бр |
| он, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице< |
| о је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога |
| а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полици |
| лај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће |
| мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како |
| мо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам св |
| е си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не в |
| S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и на |
| о чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне |
| помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и пок |
| капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и па |
| о лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одве |
| ј ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко |
| ска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме |
| да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — |
| црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш већ |
| кмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код че |
| днако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <h |
| их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, |
| Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу плати |
| ина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви |
| остојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кр |
| <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречен |
| ји изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и |
| равити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш? |
| где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у |
| итно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у д |
| а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође |
| де ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми |
| ја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Гос |
| не с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш |
| S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за |
| а-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка пров |
| ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и исп |
| па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, |
| еликих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и |
| им — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — в |
| а Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да м |
| а да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} |
| ћних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети бла |
| ...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу |
| аг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи |
| лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако и |
| стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, |
| онцерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и |
| Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{ |
| а, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! |
| ја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Ма |
| о мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на т |
| узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голе |
| арафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади |
| из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” |
| је!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога м |
| се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никак |
| л? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара |
| } Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} |
| та је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и |
| г па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Ману |
| <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног с |
| Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!.., |
| порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да |
| ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> |
| и, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек |
| подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! |
| ам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легне |
| је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, |
| .{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим |
| ази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и |
| ући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета |
| јега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривен |
| тио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мис |
| агаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће |
| по живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан ј |
| онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче? |
| и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафан |
| p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу |
| тарост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна |
| рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> < |
| срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља< |
| шиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из |
| још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела |
| !...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи н |
| разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све |
| уће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехо |
| те, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S |
| ветка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је иша |
| да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабиц |
| угим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој |
| ик”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, кој |
| оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојн |
| у, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S |
| ут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, е |
| — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силн |
| му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за |
| : „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, трин |
| вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и |
| Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’ |
| мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и |
| ц и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све с |
| проти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да с |
| м!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>. |
| ча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, в |
| бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убав |
| ити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђ |
| главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, |
| ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те |
| и сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збори |
| Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете |
| дица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе |
| ба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво |
| ави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће ј |
| је, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — с |
| о, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{ |
| а опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и п |
| {S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турц |
| неколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је д |
| ој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, |
| тављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфи |
| ју, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, вика |
| јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код ма |
| ако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из паж |
| аше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну |
| ама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му |
| е, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти |
| ј напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам бата |
| вање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио |
| >— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, в |
| ке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што м |
| еће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништ |
| о’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба дв |
| време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестат |
| не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну р |
| ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} С |
| иш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да ка |
| черамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Мор |
| — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.< |
| оже да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSectio |
| потиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спр |
| вила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’р |
| еси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмен |
| /l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је |
| је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашт |
| е удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога др |
| компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> м |
| сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склањ |
| Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса |
| човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стено |
| органски памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, |
| } И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застан |
| у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске з |
| оглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол |
| Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванред |
| ћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и т |
| о само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем изве |
| њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају |
| рдановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — про |
| : није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолона |
| ватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и ту |
| реба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за |
| ј воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али |
| оту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осе |
| !{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један каж |
| о сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона З |
| ра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> |
| где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гро |
| ив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње |
| ги задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, п |
| х дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, |
| ој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, |
| га, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крај |
| олу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала ал |
| ресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само |
| у задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у све |
| стао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, |
| признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, му |
| аска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се |
| берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за |
| га и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си |
| снафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?! |
| и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — |
| знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко |
| кав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} |
| и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два дола |
| о.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да |
| а!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци |
| и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем са |
| А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шиш |
| и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболс |
| и дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао |
| дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди дв |
| га’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћ |
| к брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то |
| оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на |
| вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је М |
| цем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте |
| их авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши |
| до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то р |
| упе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра |
| о он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа |
| Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после ве |
| даха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека к |
| очито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши |
| о је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} |
| Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем. |
| првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би г |
| е ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину та |
| S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, |
| све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки |
| р са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} |
| атим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе п |
| а Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и |
| е накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека |
| — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољн |
| и останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди с |
| тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...< |
| ..</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Х |
| је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — р |
| ма убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под |
| обро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! |
| сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја |
| и — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и с |
| и сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заоб |
| давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама |
| ки у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџис |
| а се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" |
| бија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за св |
| две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види |
| l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, пот |
| се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, к |
| на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога |
| каза му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам |
| , глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига |
| си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и у |
| теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да види |
| </p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Ман |
| ога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу |
| се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде е |
| чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n |
| n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га мо |
| </p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета |
| о збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — |
| ка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч |
| генисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на мин |
| самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да |
| цкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим ку |
| му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте мушт |
| риликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудор |
| !”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и ни |
| гале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекар |
| буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим |
| зарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у |
| ни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за |
| запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није т |
| пређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увид |
| е џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су ш |
| ад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачн |
| враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори с |
| ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџа |
| . знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да |
| ..{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживем |
| но злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљес |
| ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да |
| мфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа к |
| му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јо |
| е, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — |
| !{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори |
| > <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А |
| воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. |
| слушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало нек |
| ују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</ |
| о си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи |
| л’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те н |
| >— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила |
| еку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чи |
| е полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеј |
| > <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли д |
| ашице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате |
| викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође |
| е и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чор |
| једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обу |
| , ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та |
| и трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’ |
| повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и н |
| Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па пи |
| ет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти ник |
| >— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће |
| еш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазу |
| Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш |
| {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, паш |
| ир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове |
| не муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: ми |
| Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је |
| арод.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то |
| одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб |
| то је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се |
| је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као а |
| се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна к |
| ме излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb |
| ог првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, уск |
| јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и из |
| аинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — |
| види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту |
| {S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћу |
| } Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и |
| о, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и н |
| „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике |
| е!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете |
| радина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чич |
| риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чиче |
| нтерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не зн |
| ш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свил |
| ада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала |
| још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови с |
| вда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена |
| опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије |
| ве тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — те |
| дбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се |
| дравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="cha |
| ас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша |
| у и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте |
| мо господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни ле |
| не девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак зав |
| } Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски |
| е, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша |
| лну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно с |
| тирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепав |
| сни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали |
| ћарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си |
| тне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бр |
| варају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много пола |
| ли за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Шваби |
| лужећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним дано |
| и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђу |
| искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како |
| било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу |
| ме па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, |
| нтан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, |
| бак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за коли |
| пуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="ch |
| у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му с |
| је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па |
| Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска З |
| рош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио |
| лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад |
| к лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледа |
| его и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада за |
| > <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рође |
| ољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изј |
| n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за |
| а листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупот |
| — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Зн |
| отом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одах |
| оће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштени |
| ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске не |
| оворио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити |
| бе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се |
| д, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пр |
| е, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види |
| де је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пе |
| е једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх ј |
| Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и |
| ..{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеш |
| ичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пр |
| {S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ел |
| !...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> < |
| пско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто |
| ш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи |
| т...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ н |
| слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо н |
| де кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тур |
| аре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ет |
| ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак |
| нче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — ве |
| и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је би |
| ина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, |
| сатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авл |
| време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни |
| два и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузм |
| цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и |
| на је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је заде |
| на Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато |
| ху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лел |
| <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необј |
| евдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешани |
| ао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне ми |
| све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори |
| је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, и |
| обре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и |
| ана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које |
| терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занат |
| </p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све |
| епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија< |
| у, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p |
| д тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан л |
| ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем |
| ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво иск |
| чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{ |
| ј ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се ж |
| p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, поб |
| ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела та |
| ој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је ч |
| си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ет |
| а, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</ |
| меју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на |
| S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S |
| аред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија |
| турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином |
| , то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је |
| Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де |
| братиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p |
| вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се |
| p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш |
| /p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче |
| бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој |
| ога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнча |
| нчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да в |
| ак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од т |
| пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како |
| не галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до |
| шке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешт |
| за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, исти |
| озници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се |
| ио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поно |
| нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану |
| гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни к |
| } Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{ |
| у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „З |
| ање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегени |
| Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда |
| лисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} |
| бијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре |
| же да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а пор |
| се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола в |
| вора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манула |
| дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој |
| довољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застад |
| и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије не |
| и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, сво |
| ада и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане ј |
| амет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан о |
| илосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још г |
| n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у |
| ила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него ота |
| ко!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га |
| тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, |
| о од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћа |
| .</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, |
| еме оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју. |
| окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p> |
| чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам с |
| <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла |
| су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, на |
| ају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, пр |
| мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у к |
| аци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих |
| прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна |
| у пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто пр |
| >„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу виде |
| b n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћут |
| стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондуриц |
| огледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању |
| Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућ |
| ека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или |
| у крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из |
| Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Позн |
| вом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију профе |
| ука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија р |
| он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг иск |
| .{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грч |
| назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чу |
| око једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговц |
| едан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затво |
| Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не пос |
| едају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радоз |
| т: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Ј |
| ла све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и |
| ”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и |
| ер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине |
| n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била |
| ила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми пред |
| оз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као |
| кнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама ш |
| и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, |
| слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална |
| > <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{ |
| у је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о с |
| но, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њи |
| и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао |
| сечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона |
| а.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала |
| ала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу цел |
| под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевд |
| и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капи |
| ућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом |
| ева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> |
| а ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, к |
| милицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт |
| саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна д |
| су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!... |
| смехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} |
| евдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека |
| ило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада н |
| га: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га |
| ма дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила вра |
| га дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва з |
| је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што и |
| се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi> |
| мета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве |
| онео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или не |
| да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама |
| „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе |
| јој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узаја |
| најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџи |
| великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучи |
| е у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па п |
| то, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџ |
| упних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки |
| ерувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог вис |
| и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пр |
| Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и |
| о и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зел |
| им заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само па |
| атим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као чове |
| ва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа |
| дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко с |
| неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом наст |
| ва фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и про |
| ино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си |
| дела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ |
| ла плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му |
| !...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј пес |
| јим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише |
| ниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, |
| ледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу кос |
| најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што |
| гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалвариц |
| звија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више |
| Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме н |
| суству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац |
| ш неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а о |
| човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, |
| гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином м |
| ојој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код с |
| е само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили |
| а изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и |
| о адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу |
| е не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!.. |
| вљали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSe |
| и једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стар |
| е образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: |
| знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громог |
| амоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да су |
| ут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега |
| наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Ману |
| опили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него |
| је могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”< |
| онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И п |
| турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње в |
| начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, о |
| милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!. |
| р, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко |
| p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане о |
| Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање? |
| ко она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет |
| ст</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупа |
| тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="1 |
| рбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не д |
| , демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па |
| ио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда |
| , не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је |
| Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него |
| сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па |
| ра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а о |
| ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} |
| ави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да |
| рућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и р |
| а, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ст |
| к и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за |
| </p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је к |
| и, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њ |
| е и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понед |
| ити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково ша |
| да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико |
| ђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Так |
| ће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћ |
| ише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, |
| а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и рад |
| недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде |
| а се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи ф |
| ут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накр |
| и за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milest |
| аћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући |
| е му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с о |
| , кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нер |
| кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко |
| ао да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо |
| b n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; дале |
| из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потраж |
| таре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка |
| екни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао |
| , одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помаг |
| е гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и н |
| вно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није |
| га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је во |
| и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива |
| добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што зап |
| а никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> |
| ко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стад |
| јине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протери |
| А</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, са |
| давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ци |
| } На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би |
| ала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се какв |
| састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо по |
| јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј |
| ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно гла |
| вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико дим |
| носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула |
| аком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} |
| е тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две за |
| , — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био |
| и ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не ма |
| овог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, циви |
| се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегаж |
| ећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке пре |
| е, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумпова |
| главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и |
| је су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> |
| кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те |
| ла сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањ |
| на, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брз |
| него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из м |
| уги дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} |
| г господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у п |
| која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет к |
| гледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и при |
| о храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфир |
| ће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија! |
| /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак г |
| тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио |
| и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „ж |
| пујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> |
| дну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И ка |
| већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по |
| .{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену и |
| учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да о |
| ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваз |
| о толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге |
| е...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, и |
| " /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и по |
| у све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зо |
| ња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале до |
| шкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за с |
| лубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, |
| на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила н |
| шне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике |
| а и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине... |
| се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, кој |
| ко ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у ха |
| ао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Сила |
| му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погле |
| је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сра |
| џи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Ту |
| у је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато |
| речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и дев |
| гаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S |
| ај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> р |
| ом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да |
| , разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} |
| По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чиви |
| > па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг |
| — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно |
| .{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш о |
| рналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p> |
| мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му |
| а иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често ме |
| едну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућ |
| разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га ч |
| о од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он |
| о што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа др |
| је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што с |
| а зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек б |
| ан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа |
| ...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања |
| и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу |
| епочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према о |
| је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад |
| ило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Ураниј |
| тим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што т |
| какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука |
| ва приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зон |
| свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако |
| о да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и |
| о, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> |
| !</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запант |
| т другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, је |
| курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — кр |
| оте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — |
| {S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан |
| час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који н |
| амфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао |
| осао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силно |
| : „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледањ |
| није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је |
| глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прил |
| ран извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила |
| љају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом |
| , можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у |
| о је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „ча |
| овек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Х |
| се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве |
| главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфек |
| а као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она ч |
| та не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не мож |
| рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Паз |
| како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та ш |
| Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” |
| честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — П |
| амота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi |
| а не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не |
| зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} |
| узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно |
| срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или |
| <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове |
| си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, а |
| ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи |
| има и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа. |
| одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на |
| анајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S |
| не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави |
| меха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, |
| дар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега глас |
| > <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-З |
| срећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему см |
| нако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да |
| криви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да |
| ве последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васк |
| ришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете |
| иске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, |
| и и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех из |
| а шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави зап |
| еше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се и |
| не постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословља |
| амфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, |
| и човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да |
| ну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога |
| о паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, велик |
| ријима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И |
| росто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка |
| ке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комши |
| је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и |
| ије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n |
| ритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџис |
| ве празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и |
| око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мр |
| јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву |
| лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку д |
| причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем |
| ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку |
| је, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељн |
| лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до |
| ”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на сам |
| какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би м |
| о стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прост |
| Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити |
| ну, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, |
| та ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сург |
| а и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А д |
| отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су |
| школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако |
| } У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
| цош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шм |
| ша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „ова |
| „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединост |
| е убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засв |
| уди снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекл |
| </p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је в |
| Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левент |
| но се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди |
| чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Т |
| гати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Зам |
| је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну |
| д хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан |
| а песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе п |
| његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и м |
| брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било на |
| побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, ко |
| јући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је |
| te> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l |
| ; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опе |
| избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако с |
| бе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се ру |
| ји га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вратив |
| ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а посл |
| који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неко |
| , ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може |
| једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је |
| није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено п |
| за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у |
| намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искрад |
| ази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, |
| веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одби |
| ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде с |
| у сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар |
| се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, до |
| {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис ж |
| већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђе |
| р је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} |
| писом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapt |
| мфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, ода |
| ш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро о |
| и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како |
| ен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али |
| зећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и з |
| {S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замир |
| е напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{ |
| и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали ј |
| ње по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај |
| им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприли |
| „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, за |
| , па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море |
| ило дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен ш |
| хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и |
| ајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а ње |
| ир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. |
| де му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, |
| мо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он |
| етака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је понос |
| деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у ч |
| ила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она боја |
| а, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се так |
| а?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> |
| ија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових |
| /p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и нав |
| не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише д |
| Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом м |
| грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме |
| , и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки |
| Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока |
| није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорни |
| живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где |
| и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, п |
| ривукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пу |
| о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зон |
| ну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне |
| и требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме, |
| ко катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врћ |
| е да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ћ |
| ј занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске р |
| се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у т |
| ине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривок |
| свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије ради |
| измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погле |
| је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSectio |
| ациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за л |
| е Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега прив |
| га да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} |
| о) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био ј |
| рити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она |
| ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p> |
| оименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама |
| ероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{ |
| уо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречно |
| нуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску |
| о, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="2 |
| викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93 |
| ан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. |
| поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим по |
| ек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. |
| јунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као |
| ма, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно к |
| она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ств |
| и, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! |
| је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим р |
| , јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају как |
| Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S |
| ” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу |
| {S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све |
| чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане |
| ежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} |
| есиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропасти |
| а је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и |
| м...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к |
| ну, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, |
| а на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је виси |
| у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде |
| тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила |
| ако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао |
| ин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе наву |
| и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је |
| ужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав та |
| , — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у |
| а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где |
| е поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне сл |
| стили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела |
| јака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да |
| сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, |
| и ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди |
| атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине |
| , да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} А |
| — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — |
| седник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb |
| имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчањ |
| еној бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, ј |
| ас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S |
| Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо |
| них <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а м |
| о’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не б |
| с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно ши |
| с’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, |
| А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што н |
| неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј по |
| а кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искоч |
| други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазил |
| покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчар |
| амфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлис |
| ија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замф |
| ом Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту |
| џиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, |
| је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позо |
| ек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли ш |
| ка на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њ |
| гобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а др |
| коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Ви |
| , улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” |
| илно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам |
| му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турц |
| у; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме |
| миле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над има |
| Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима |
| оји се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити З |
| ..{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> |
| Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курј |
| ма или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и кој |
| га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе ва |
| е и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгле |
| !{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку. |
| тичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, гд |
| о кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби оче |
| скоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком |
| , пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља |
| , кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завр |
| > <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави рој |
| — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак |
| мо један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И |
| ва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— |
| те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> |
| одина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је |
| S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све |
| дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио ц |
| и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што ниј |
| е министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судо |
| дмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узј |
| макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тог |
| ма и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијев |
| о што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} |
| ећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде |
| отеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака |
| оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа з |
| ко година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{ |
| ла је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Вас |
| могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало к |
| ико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што к |
| инама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато иша |
| мбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој |
| чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод |
| но и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пуст |
| купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изве |
| е звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако ка |
| до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се б |
| нијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрм |
| е прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> |
| прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравил |
| тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео |
| чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће пог |
| S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао пр |
| ету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада с |
| , што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метл |
| те, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било ј |
| Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од с |
| {S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си |
| агиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу |
| рећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последњ |
| и Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отп |
| не му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после заст |
| шена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена сви |
| атне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити пр |
| друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и с |
| то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" |
| ће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, т |
| а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” |
| састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње |
| ишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, |
| ослу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу ч |
| ица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако |
| о на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, на |
| нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би |
| Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} С |
| х га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да |
| о, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} |
| е због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих с |
| i>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љут |
| , спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на кл |
| мену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних л |
| {S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{ |
| истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Е |
| од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, |
| к му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} |
| еше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с |
| узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} |
| могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — ко |
| полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем. |
| ечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, ба |
| се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију |
| езина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свог |
| а, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слут |
| , пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дер |
| олази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а |
| и био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога дост |
| не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија ј |
| шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту ни |
| на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди ј |
| а стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спава |
| , — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даљ |
| ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не мог |
| ше није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам сам |
| шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишин |
| најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад |
| скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том у |
| облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се |
| пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и су |
| ред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао |
| </p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си збори |
| нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко паза |
| p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и |
| е, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега |
| — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а п |
| тавни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и з |
| о, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да раз |
| ука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S |
| си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав! |
| не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офиц |
| се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако |
| џи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и |
| Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” |
| А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после по |
| ри била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да |
| , ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршиј |
| пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и ч |
| о сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, |
| предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милиј |
| за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго |
| ије држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време паз |
| егрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми. |
| дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саве |
| есувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, |
| рате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му ника |
| али Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — |
| трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од кој |
| , из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају |
| дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је |
| зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чар |
| је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од к |
| вао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, |
| певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе |
| ритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и |
| бленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Иск |
| пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза по |
| ... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Ш |
| еше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају не |
| пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а |
| анкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да ка |
| е, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све |
| гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Ма |
| звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} |
| сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели |
| је, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто |
| ско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по меј |
| ек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и зав |
| об!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву р |
| ао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој |
| се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обра |
| руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и |
| ала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатим |
| шао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је |
| Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше |
| се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше умор |
| p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није поми |
| су (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост б |
| димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоич |
| уре баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијам |
| ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си |
| е.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну моти |
| дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти |
| владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb |
| ач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкурен |
| ила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, о |
| сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Док |
| ену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу н |
| па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ма |
| јбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у окол |
| у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, ту |
| устим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као д |
| уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и |
| ем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно с |
| е се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју |
| све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> |
| се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговара |
| богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по прави |
| била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не |
| у, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збо |
| зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и ка |
| че четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Док |
| , који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху с |
| ла ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И ве |
| јала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све слож |
| обио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир |
| од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> < |
| тарију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би ј |
| ашна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман |
| ке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си нећ |
| ијатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући м |
| е деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће м |
| т руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави с |
| тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертир |
| етрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрад |
| али-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и меракл |
| а својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог ко |
| у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако |
| да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те п |
| о би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућа |
| а државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од |
| ! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја м |
| о, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха! |
| амење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спро |
| како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако |
| о — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш |
| . та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одгов |
| своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати с |
| ајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У коли |
| 71_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Кот |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> < |
| 1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом |
| 1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту је |
| 71_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста |
| C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје за |
| "> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи |
| C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је у |
| "> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зон |
| > <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су |
| "> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој |
| "> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфир |
| 1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дос |
| руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> |
| ремењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, |
| l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </q |
| ше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тиши |
| а јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт По |
| лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, |
| а његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласо |
| о ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} До |
| би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бав |
| малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ |
| ; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: |
| ијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена зб |
| му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га не |
| се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, м |
| док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло г |
| дмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{ |
| ило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако л |
| је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се |
| икну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, |
| акој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и пра |
| фут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема г |
| и’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, |
| то ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та ш |
| о: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у |
| да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни |
| S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш |
| тка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, |
| сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слаб |
| оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па |
| отињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, |
| снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи |
| , а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ак |
| — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго ра |
| , — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p> |
| — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — |
| p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и За |
| е је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине |
| тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си збо |
| вори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и |
| па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу к |
| рски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си з |
| дна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да |
| м, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>О |
| и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у |
| војчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију т |
| а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају де |
| убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да |
| ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> л |
| зили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосв |
| ... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћ |
| тавите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим м |
| овеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што |
| >— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те ку |
| Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” |
| Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, |
| те ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</h |
| ’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одав |
| старела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџ |
| знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, де |
| и је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко ду |
| ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си |
| ну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме |
| а <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у ч |
| , кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, |
| ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као ол |
| — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли још |
| ка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече |
| бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет дин |
| у.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слу |
| ете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љ |
| мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска не |
| а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ то |
| развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и как |
| да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели |
| евер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} |
| ила за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се |
| твори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а М |
| кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која |
| а се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане |
| а и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе не |
| Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, г |
| којном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђо |
| и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису мог |
| ала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и |
| кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се |
| , кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за |
| е мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало нога |
| се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, ос |
| ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону З |
| год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би |
| да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питај |
| а цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стри |
| ала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и чест |
| ач, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је |
| — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у св |
| као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна сав |
| ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивн |
| вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту бли |
| цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И |
| и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које ниј |
| а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро |
| {S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погл |
| да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} |
| S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда о |
| А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављени |
| ека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред |
| увао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаш |
| ас сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, тр |
| олажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна др |
| улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас н |
| ена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других |
| ао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара свој |
| </l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту |
| на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и г |
| е ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова |
| странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки аген |
| зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, наша |
| ту још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом |
| о најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мал |
| ора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону стра |
| ојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац.. |
| је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамбол |
| уши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак |
| } Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. |
| ави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, ни |
| та где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случ |
| ке собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, |
| аним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту им |
| другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано |
| i>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, |
| му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер |
| атор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара! |
| и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за |
| а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Г |
| аџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чуве |
| се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и приз |
| работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре |
| е и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног |
| Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, зборе |
| м гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да п |
| Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" / |
| а је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру уста |
| о и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се |
| рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обич |
| отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у |
| естре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си |
| пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућан |
| у на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чаши |
| " /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и |
| р, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа по |
| жен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И |
| и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као |
| верних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и ј |
| ема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уд |
| пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још виш |
| на деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман б |
| деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му |
| д судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и п |
| чена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао н |
| који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с |
| јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће поч |
| држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека к |
| ко га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div type="chapte |
| сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њ |
| p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје зна |
| а се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} |
| сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и |
| е, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{ |
| И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је |
| тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако н |
| трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац |
| удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шам |
| само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — н |
| јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре |
| све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="su |
| о ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно |
| у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, г |
| тигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушк |
| ицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију уку |
| ја је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке же |
| емек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој на |
| сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не б |
| дне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Ку |
| е сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ |
| лаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, д |
| у стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, |
| начајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда р |
| или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад н |
| ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n=" |
| а се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!. |
| , „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потру |
| у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од г |
| — Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалиц |
| <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим г |
| па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги м |
| а се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да |
| е у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се к |
| е и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које |
| ике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни |
| ..” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад |
| де другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица |
| урчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за |
| мо мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега |
| ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. |
| дадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра г |
| дну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво |
| и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} К |
| ече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се запл |
| — Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко сми |
| м не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу |
| писак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себ |
| очне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фе |
| тицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти рабо |
| испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и |
| ница која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом ж |
| ле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и |
| е се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-За |
| а и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и гл |
| е <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је бил |
| есето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашл |
| Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осиг |
| ?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Ис |
| а да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, на |
| <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, пла |
| ј шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{ |
| ла папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а о |
| S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама њего |
| апеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталск |
| дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у соб |
| пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан |
| састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одозд |
| алфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и гл |
| е беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мај |
| ак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па г |
| да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Прол |
| — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке |
| ајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде ко |
| ју при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... д |
| ирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чо |
| S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ип |
| ветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто обра |
| , мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запит |
| у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би |
| вих доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јев |
| е све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плану |
| скомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на |
| што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно ш |
| . {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} |
| њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, |
| ји, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свог |
| под четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, |
| Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или |
| о близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто |
| ућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при |
| своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију поче |
| пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му |
| о да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, ке |
| е, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде б |
| о <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; |
| екад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није |
| лази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па |
| а одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доно |
| а.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како д |
| аћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} |
| него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} |
| ху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна ста |
| зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске |
| на кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а н |
| ућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку свој |
| Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао ч |
| ко да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну |
| и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да |
| .{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила |
| њигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петра |
| .</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, |
| само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбин |
| Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном |
| од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, |
| Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чаш |
| се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се т |
| алудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав ј |
| та вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не д |
| свира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту |
| ао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или |
| ђе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се |
| ла за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрд |
| /p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наш |
| ећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја |
| у песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче. |
| епој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игр |
| као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и |
| .{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о |
| небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="16 |
| почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје годи |
| обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Бил |
| ”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и |
| о је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је |
| Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиран |
| м”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се с |
| скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У сва |
| па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у ча |
| оузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} М |
| ћама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и как |
| зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе |
| СТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, на |
| га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то |
| највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима |
| бул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И |
| га синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — нас |
| у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њихово |
| галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се о |
| кера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на м |
| испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{ |
| оспод никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> |
| ободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали г |
| свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> < |
| ивот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста |
| te> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapt |
| иту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући |
| е, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад |
| еше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’к |
| шо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину с |
| едају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане |
| му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бр |
| , како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он |
| ка умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком ж |
| и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</ |
| ак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} |
| сао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још ниј |
| је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по ком |
| је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није см |
| е старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и с |
| м.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике |
| да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и к |
| пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке |
| У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— |
| ина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али |
| јаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде |
| Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} С |
| бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти гл |
| погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и |
| е ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ с |
| е!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у |
| > <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је жен |
| ом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} |
| муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари |
| тресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшини |
| } Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучишт |
| за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не |
| ћао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n= |
| тавити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој |
| кочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, ос |
| же каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ам |
| рга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и пре |
| имо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем |
| њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па |
| <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет |
| а, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, ма |
| ити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од по |
| потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мал |
| зета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није упр |
| управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као рома |
| опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше нек |
| е Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хер |
| е му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си |
| пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилик |
| еко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свак |
| већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} М |
| н, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њом |
| пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би |
| , нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се |
| чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!.. |
| да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} |
| ишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и |
| збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> |
| прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, б |
| ад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да |
| б’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?... |
| м какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S |
| не. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да |
| на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена |
| гда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико нећ |
| , и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромаш |
| , оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек с |
| па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бр |
| анчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује! |
| ори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика |
| пријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи |
| вдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зон |
| рицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело т |
| дисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо |
| рјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, на |
| е по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n=" |
| нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама |
| и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај ре |
| иже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој |
| {S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си |
| кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А |
| , ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, ока |
| ет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња! |
| узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, |
| ку муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса тов |
| афе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</ |
| ске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Афр |
| , по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки |
| де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба |
| имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си |
| о леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S |
| пет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> |
| ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио |
| ји је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, |
| је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади. |
| то ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не б |
| S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се на |
| је лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи |
| ировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, |
| шана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одма |
| трашним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зо |
| комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатни |
| еферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и |
| амарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, |
| своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — |
| велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова З |
| о, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су с |
| много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над врати |
| код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!. |
| носи силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно буј |
| е леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стих |
| ућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек |
| .{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио |
| је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па |
| мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је је |
| ћи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утоли |
| е ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од ср |
| е!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава |
| аћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... |
| а спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — |
| аре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мисл |
| да ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегу |
| пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селск |
| јку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнул |
| а и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу ук |
| } Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво кра |
| сплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки |
| х дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна ч |
| осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без |
| а Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певал |
| ао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа чо |
| с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријат |
| и њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљ |
| ј та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадн |
| ="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајк |
| нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, |
| тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако о |
| мо бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с |
| д абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло |
| дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и п |
| и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уостало |
| љених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била нај |
| уштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама н |
| је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разг |
| и је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> < |
| не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ п |
| , не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и |
| уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако је |
| око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџи |
| ноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија простр |
| мао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вр |
| се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p |
| испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке |
| гао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .< |
| оћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си ту |
| и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А с |
| аше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, до |
| Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој ср |
| не!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p |
| ким кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p |
| ним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} |
| али никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb |
| врдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, |
| оном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратил |
| , а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остав |
| им су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено бил |
| а одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, јед |
| >Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, реше |
| на кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је |
| самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако |
| аг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да ј |
| и већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у м |
| ге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и д |
| тавре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше |
| она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућ |
| је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да |
| гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S |
| је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; |
| лете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави |
| ућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана че |
| о не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућа |
| мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетал |
| оше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} В |
| ко да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу поро |
| ајживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечу |
| лицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, |
| ла Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колим |
| смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни лови |
| , кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ћ |
| ра?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сиро |
| вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{ |
| ...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, |
| завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треб |
| узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петра |
| ешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих т |
| Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово са |
| едмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то ј |
| те...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>г |
| у у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> < |
| комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; |
| ове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слоб |
| ма је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друш |
| била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помисли |
| д Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади та |
| а су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Осл |
| ако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи |
| p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим |
| све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетк |
| је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није г |
| ку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора |
| била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово до |
| лензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој м |
| спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано д |
| посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка |
| за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак бра |
| да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запит |
| је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за правље |
| на спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је ве |
| старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у |
| , а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, н |
| ао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и |
| ген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради |
| шана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побе |
| ве до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава з |
| женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да |
| как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо род |
| е, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнул |
| Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме би |
| а придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у |
| и јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p |
| лавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и он |
| аститом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист |
| о нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак |
| од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се |
| ликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од о |
| епљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и |
| као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{ |
| ко свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу |
| pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу |
| се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?< |
| певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече с |
| поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно друго |
| се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом |
| >Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона |
| езданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погле |
| перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао |
| а уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако не |
| чно тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми т |
| меје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо |
| на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређах |
| <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку |
| : постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта |
| е ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девој |
| стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као муш |
| јвише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе пр |
| ојим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан ма |
| старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и |
| руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> |
| ати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и |
| прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричат |
| одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема д |
| .{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као |
| тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тв |
| е хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друг |
| о, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види |
| имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и оста |
| онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито |
| бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, |
| уга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка ј |
| Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи- |
| ди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже |
| рте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може са |
| ини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на |
| ="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше |
| шћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код њего |
| чинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер та |
| приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то |
| ојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима |
| Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је св |
| по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је с |
| шај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — |
| ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне |
| то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао |
| у се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање над |
| Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибу |
| бу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њ |
| ена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајко |
| са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно |
| животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима |
| а још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би изб |
| ака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, |
| > <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци нек |
| дна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не |
| ..</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш к |
| јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је |
| да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, |
| рави целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то послед |
| а у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала ј |
| а.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната ка |
| е их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} |
| и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учини |
| давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је с |
| атко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не пре |
| ања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као |
| претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је с |
| ничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела |
| мети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо |
| ажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег д |
| ака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадо |
| ио лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколи |
| <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, |
| ман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али з |
| n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за |
| пет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по |
| е то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати З |
| ђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђ |
| ли гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> |
| искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила |
| у корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milest |
| је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна |
| ене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећ |
| ако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на |
| e unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније |
| ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто жив |
| ном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је |
| сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама |
| оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је |
| потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветуј |
| ло од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно д |
| уга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича |
| изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и |
| егова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад |
| говарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то |
| у и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да и |
| .{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она р |
| quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— |
| а више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магар |
| рају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владик |
| ако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак |
| Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онак |
| и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се |
| ватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; |
| маћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнул |
| је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p |
| А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њ |
| Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала |
| ише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — |
| зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистини |
| е и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет |
| па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је ба |
| авнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњ |
| вују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l> |
| сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтерес |
| сало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава |
| експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главн |
| к би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да |
| авити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој ка |
| ћајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидају |
| себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тиш |
| човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати |
| пуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, З |
| ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сир |
| уда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у с |
| гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па |
| агледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и |
| епенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је |
| јстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако ј |
| епенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се |
| его пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанстве |
| ом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свил |
| еле године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), н |
| че; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и |
| ужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер |
| ђања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло |
| тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заје |
| водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редов |
| о, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли |
| вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они леп |
| } Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва |
| то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и |
| дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан |
| ило јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помисли |
| ари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она ј |
| фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу сво |
| прла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашт |
| дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га виде |
| есму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, |
| намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се ум |
| осити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер н |
| да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражав |
| кошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нан |
| рата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг |
| енгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после |
| ај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиново |
| } Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прв |
| је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и бле |
| де сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, зауставља |
| се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом жи |
| it="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намисли |
| ом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, |
| купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више |
| лност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све |
| свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с к |
| — Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само п |
| да, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, у |
| чи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, |
| еним басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде |
| а прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Н |
| е боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кука |
| едан, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — к |
| би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанств |
| само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да |
| ила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тим |
| та за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како с |
| и речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је |
| е, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђо |
| најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је |
| тка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављен |
| ој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га |
| то ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају |
| могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</h |
| и Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — за |
| танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не |
| ..{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не н |
| ак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, |
| у.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му н |
| ски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — |
| у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отм |
| пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Ј |
| ешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Ц |
| да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уоп |
| е раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити па |
| ница и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљу |
| миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, |
| де пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! |
| мове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибу |
| /p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефт |
| аваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата |
| е да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</ |
| већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и п |
| а толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих к |
| ах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је р |
| ије одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек |
| је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо |
| вете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n |
| јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвес |
| чано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, |
| е, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замф |
| ече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— |
| етка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: |
| љива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Ма |
| рене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га |
| о син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се |
| се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, |
| ом свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак б |
| а га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочи |
| анцуске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи |
| да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле |
| > <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по паме |
| а се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са |
| о помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати |
| "22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њег |
| а, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад |
| чице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — к |
| до и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кав |
| код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачил |
| и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, са |
| оље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на осв |
| е врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да |
| се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као шт |
| њен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погру |
| ар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, |
| песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту |
| таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Цело |
| лико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и осв |
| е Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар |
| нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Ве |
| адо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере |
| о што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни |
| и што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде па |
| зговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зо |
| ама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n= |
| воде сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највиш |
| ве решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Ми |
| те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мо |
| т; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје б |
| не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— |
| и виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У цирк |
| гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>са |
| чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Нек |
| Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено о |
| оо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, |
| <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала |
| к да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само ов |
| ој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође п |
| аћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милуј |
| Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и н |
| рашна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала о |
| унце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица с |
| грају, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време бриш |
| у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вр |
| мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали г |
| моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, |
| га далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некак |
| ...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи иг |
| ава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две г |
| и.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и |
| ослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</ |
| тка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње |
| а, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> < |
| снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло уче |
| учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочар |
| више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се |
| лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих мом |
| са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Б |
| арају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: к |
| а из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси |
| ла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и п |
| ори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол |
| е чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу с |
| Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштери |
| је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у |
| јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледал |
| криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њ |
| да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му ј |
| кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад пр |
| кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што с |
| ише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задрж |
| било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију |
| леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена |
| Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај |
| "subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбин |
| 139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа ка |
| ла га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, ист |
| е никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше |
| да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ва |
| јег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му |
| спад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и бе |
| сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послуш |
| догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ств |
| нисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Не |
| и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} |
| <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише о |
| ико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само ка |
| за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам |
| и лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, |
| ика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учењ |
| лећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; |
| рос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим ка |
| а зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да н |
| ико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и те |
| акорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што |
| бља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: раст |
| теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могл |
| не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не может |
| ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — |
| чи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме |
| догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радост |
| а је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење |
| је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поноси |
| S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену изм |
| .</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и |
| ка, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да до |
| један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то |
| ћеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње |
| ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ |
| дали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако п |
| по и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p |
| ! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапк |
| овина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И п |
| па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских |
| баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; |
| а устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко д |
| а.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и |
| на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је па |
| главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, а |
| не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не |
| на била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по |
| <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебив |
| т, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели |
| о: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!.. |
| ке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, кој |
| па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> |
| е, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне и |
| /head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткињ |
| вим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрин |
| Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина |
| хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често пр |
| врди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао |
| иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече |
| рво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и |
| лини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада |
| н”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим |
| јим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „ау |
| не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И т |
| и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од к |
| не калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Б |
| је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу инте |
| међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче оп |
| аша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чу |
| , које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, |
| ка, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да |
| pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жи |
| несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу |
| а тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан |
| Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и с |
| ре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен |
| обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да в |
| штимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!< |
| </hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зи |
| ир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре |
| лази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ни |
| по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си |
| ече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад |
| чеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ч |
| мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дру |
| је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А |
| улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржава |
| ински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокако |
| све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговор |
| ме већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали ф |
| рбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која |
| . {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан |
| амфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџ |
| к, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је ве |
| фир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе до |
| . {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не м |
| ане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад вре |
| век млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати м |
| ко запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам |
| лна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапк |
| опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се л |
| отући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издава |
| ала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лев |
| ва шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама |
| е као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она |
| амбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, ре |
| а није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похв |
| чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљи |
| ки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна |
| Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</ |
| и и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасцик |
| етњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће д |
| осе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, ту |
| ако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си |
| ј одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се |
| четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока |
| наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће |
| оме како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, |
| но за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Док |
| Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо |
| је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али зб |
| ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: |
| ијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе он |
| вљење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и о |
| ” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив м |
| о.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као гос |
| ма ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача. |
| Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! |
| ик — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се изм |
| , јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју |
| с другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А та |
| дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар тат |
| знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, |
| га и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду |
| а се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пи |
| ило, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни |
| назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском д |
| жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао |
| д воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога |
| „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком |
| не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне да |
| још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на жен |
| ли паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гоми |
| где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућ |
| озната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „ |
| битом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама |
| несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има с |
| иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи |
| ваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, |
| о спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој |
| Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p |
| илне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту гл |
| ге прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да |
| а убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је је |
| еђа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде |
| мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134 |
| и ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништ |
| ’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири |
| зимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку |
| роти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — |
| ој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силн |
| ј млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} К |
| одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле нед |
| ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... |
| гун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће ј |
| мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама |
| к од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна баш |
| усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви |
| зећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и |
| недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко ра |
| а, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, |
| мова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке |
| што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Ову |
| вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, заш |
| лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, заш |
| , —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ и |
| , —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ и |
| ф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тага |
| излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чохан |
| азило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му п |
| у, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како ј |
| а је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је води |
| -Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и та |
| једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина |
| ала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим у |
| другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију и |
| у чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе |
| unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весе |
| то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, как |
| после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — |
| му турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била л |
| у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи- |
| овор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није мог |
| говор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пр |
| чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време п |
| hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио ј |
| десе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и н |
| и! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене ј |
| ог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресека |
| у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди с |
| нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му с |
| Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не |
| ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разаб |
| сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљес |
| о их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога |
| тиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога ч |
| зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом |
| </p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништ |
| није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; |
| штинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јо |
| ђу калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове |
| по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама гд |
| p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по град |
| ne unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене п |
| нуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанстве |
| ари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје |
| — Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка.. |
| мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!. |
| га дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним |
| Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и |
| нако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрав |
| приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била б |
| Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно б |
| тога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто |
| у.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p |
| град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори? |
| због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истог |
| да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њу |
| о не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, у |
| hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то он |
| друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потр |
| иди и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамида |
| p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као |
| /head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, саст |
| о других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрак |
| који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се |
| а...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем |
| али, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака в |
| глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Т |
| а нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. |
| </hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селск |
| сподину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што |
| > <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Зам |
| — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— |
| спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се ка |
| ин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} |
| в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, |
| да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татк |
| тра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне траж |
| никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p |
| спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бит |
| нео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфи |
| а, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> < |
| сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни М |
| огу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав |
| даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и забора |
| да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био |
| маћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си чове |
| ша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила до |
| ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још в |
| по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си |
| n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девој |
| до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поруч |
| > <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је |
| валила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој |
| ion" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то с |
| се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им |
| онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што |
| се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и ша |
| е о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона ч |
| ше знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука и |
| се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другар |
| засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њ |
| дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више |
| о он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку. |
| о си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко |
| зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Ман |
| ма си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, |
| мек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!.. |
| .{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си |
| , к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S |
| што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с |
| је баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану |
| одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с друг |
| аш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану аши |
| и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскину |
| е вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну друж |
| млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоц |
| остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петра |
| о се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компо |
| е одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а пос |
| рсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; |
| ој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми сре |
| м; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”! |
| Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збори |
| </p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свир |
| Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да с |
| ати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим. |
| жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете! |
| Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јо |
| него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње расп |
| и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Ма |
| , а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом |
| дио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међу |
| тембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није |
| бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и |
| послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко вр |
| и на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! |
| м један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био |
| ато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово |
| ла опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину ка |
| јан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она р |
| ахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само |
| д силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} |
| ’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е |
| овара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћут |
| учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта с |
| утеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш т |
| лушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као |
| ер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда ч |
| ве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обичн |
| радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната н |
| маче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче |
| али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре про |
| ошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. |
| Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те |
| јрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Ма |
| аштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међ |
| а у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угур |
| превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани |
| ирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако |
| , где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једн |
| аре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој |
| му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застад |
| леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p |
| Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер |
| Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па |
| ,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуч |
| јеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” све |
| — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље. |
| а с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на |
| дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, |
| ешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њег |
| издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште |
| ого на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек пит |
| меју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, |
| е иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Вас |
| о штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а |
| ека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за сит |
| си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен |
| остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да |
| кове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не |
| и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}С |
| тапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад |
| ах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговет |
| и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевност |
| е, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узет |
| хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, луд |
| амо поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устра |
| езу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и нико |
| ?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} |
| рче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године! |
| Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p |
| не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј м |
| не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{ |
| бро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они п |
| , — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да |
| ћу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} |
| ој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан |
| же!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, |
| ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавањ |
| нђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... |
| а га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим |
| уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{ |
| рат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у |
| то мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје! |
| е, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, ко |
| а гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи |
| тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и вр |
| се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре |
| . — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да |
| ца, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко |
| издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цв |
| удија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша к |
| е прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није б |
| гаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље |
| о.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња ше |
| ица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она |
| заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим реч |
| она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али д |
| радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуш |
| } А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — |
| асом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комш |
| страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за т |
| шу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у п |
| емље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомог |
| што није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао |
| , није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула |
| да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вре |
| ка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателиса |
| ве док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и ч |
| не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друг |
| му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле |
| у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук |
| е смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} |
| ста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" |
| и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куд |
| Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напра |
| ац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засук |
| о слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и з |
| рне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност к |
| реливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог н |
| праји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у нов |
| они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспа |
| ом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџиј |
| е што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да |
| ета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и |
| љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије |
| траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу |
| енталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, |
| е и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо |
| аџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадет |
| а вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње би |
| на, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и |
| р тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мир |
| ио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Госп |
| его је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан |
| озвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} С |
| {S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и з |
| а: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа ниј |
| то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> |
| рпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки |
| Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{ |
| мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама |
| рочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно л |
| ризортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала! |
| рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним г |
| м куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се |
| јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће |
| тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И |
| није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало ј |
| д толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдок |
| име, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си н |
| си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно ж |
| у, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко |
| алко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ г |
| мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налуна |
| стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало пос |
| де своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да |
| и томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви |
| ...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S |
| је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мисл |
| рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одгова |
| један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих гра |
| и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима |
| еме, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то рад |
| одне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Ста |
| ав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, ака |
| еће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната |
| ог положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе |
| ази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и једа |
| .</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну с |
| ne unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септемб |
| чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око кућ |
| ао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети |
| ије Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д |
| наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни р |
| и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опе |
| нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу |
| брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говори |
| .{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није до |
| е</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода н |
| био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јаре |
| атомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није |
| ли Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је зна |
| о једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, |
| ајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала |
| био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико би |
| ише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом |
| ="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница и |
| скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права |
| опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се д |
| берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да иск |
| {S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да |
| и речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину |
| дна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то шт |
| ије вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је он |
| ш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брат |
| ане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се |
| ...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што |
| .</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно |
| знемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шт |
| за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} |
| мо се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, |
| сера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја она |
| ав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није |
| понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за |
| н, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једна |
| прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за |
| Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом п |
| , као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећ |
| певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа |
| , приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> < |
| руги им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти св |
| и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирај |
| ољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије ка |
| есели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту одн |
| воју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним |
| на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде |
| и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше |
| о и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије је |
| гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} |
| редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше |
| е: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и |
| азним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са |
| несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p> |
| !... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Се |
| ада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не м |
| ике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S |
| ћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним |
| њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле |
| раји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, та |
| ца шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> < |
| е посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у |
| наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лаје |
| се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу |
| ушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде |
| море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде с |
| седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; |
| и триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар св |
| , па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође |
| че и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислил |
| и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља |
| } Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Ос |
| шеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} |
| клу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, ал |
| амфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, расп |
| олазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и |
| о, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисл |
| >Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> < |
| p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’н |
| Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како |
| е фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, |
| а, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па |
| са, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене франц |
| је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био прве |
| о, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, јо |
| арске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!... |
| јући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа недани |
| баце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад с |
| оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало |
| јо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, е |
| ..{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ ник |
| некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на ф |
| цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p |
| то при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посет |
| извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифар |
| сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а |
| /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и нап |
| један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама |
| „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно |
| стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очеки |
| вао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композит |
| осе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, |
| заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша |
| неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки |
| темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане |
| па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча с |
| „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писањ |
| ије никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — ј |
| да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вреба |
| једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ек |
| ало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од с |
| треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује |
| а, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфир |
| у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} |
| увици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог висок |
| ш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запали |
| батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живу |
| оји капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколи |
| издим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу са |
| рна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — вик |
| их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу ста |
| ва си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборењ |
| ..</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер до |
| а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— М |
| нежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у нови |
| ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та |
| де, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" / |
| , па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си с |
| оританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, глед |
| , их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче |
| егендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!.. |
| > <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас д |
| угоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — |
| као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшк |
| д и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те пес |
| .{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да |
| о мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу |
| и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и до |
| к обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="sub |
| ад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће |
| блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње. |
| она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и |
| Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње |
| изнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у |
| гледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Је |
| је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се с |
| ислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Сн |
| сма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, |
| а је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво ч |
| пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана |
| ар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и |
| ране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</ |
| мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често но |
| а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисл |
| а!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угри |
| це девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! |
| ајглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће в |
| је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и каракт |
| орцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џиг |
| и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још мл |
| ј бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура |
| шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој |
| :</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове |
| , за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — |
| а ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од |
| ом бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, не |
| Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много дан |
| Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жа |
| Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир н |
| у, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у |
| љених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, |
| кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целог |
| Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вин |
| а дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје у |
| и чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би |
| азначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ств |
| и, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборав |
| кад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као д |
| хат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три м |
| ра и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неко |
| чу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали По |
| новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као шт |
| а је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном ока |
| пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га |
| по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред |
| "67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће |
| ка шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на о |
| о кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане |
| олико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских к |
| два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све |
| едио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима ч |
| наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако |
| о, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Реши |
| колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је |
| орбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је же |
| p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, ка |
| и отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од |
| владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на ми |
| ен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је г |
| — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у в |
| о и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира |
| е прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна |
| и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све |
| ло тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и увера |
| и, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру игра |
| А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да и |
| им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак |
| ко је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну т |
| дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и та |
| на — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и гд |
| говетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згран |
| се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде |
| леда око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, поче |
| је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате |
| лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву мал |
| Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе |
| а увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рање |
| аваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још ј |
| доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато нећ |
| песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше пе |
| га слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али |
| д њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за |
| ког писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања |
| која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне |
| празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену п |
| гама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећ |
| Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа пра |
| азван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара |
| јстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chap |
| Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он |
| никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако ник |
| насије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка н |
| а и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетц |
| тке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и б |
| ато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спрот |
| хну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, ч |
| живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је проша |
| о око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нис |
| и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћ |
| ад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — |
| све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и т |
| роне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као с |
| Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дро |
| тареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi> |
| ијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </q |
| Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива |
| издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по |
| злука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Бел |
| веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће б |
| ресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вел |
| нуло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења |
| се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе ре |
| ећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцим |
| суљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чуднова |
| на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је |
| ушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку |
| ју у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропад |
| мшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудн |
| старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том |
| јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах |
| е појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p |
| све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватиј |
| питет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</h |
| и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да |
| рбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је |
| е здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је |
| кренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог н |
| о и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је ост |
| посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као |
| ешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају |
| је ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак гол |
| блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, оног |
| ...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S |
| удалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi> |
| е Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари |
| си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми |
| Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља< |
| је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она |
| Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте |
| /p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> |
| } Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим |
| } Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за |
| а одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш ов |
| кочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како са |
| те.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искач |
| ре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка ув |
| тар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски |
| ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може д |
| ир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатл |
| ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди М |
| о си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си с |
| сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће |
| е не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кум |
| измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, ко |
| дан си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — |
| о ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг д |
| селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако.. |
| .{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула |
| зук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!. |
| светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискива |
| великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, |
| а у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на |
| е наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и о |
| и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан |
| због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најне |
| па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и |
| подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону та |
| етело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се ру |
| љају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане |
| твар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки |
| д кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки ча |
| че!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а посл |
| у.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо че |
| га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећ |
| .</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, ј |
| вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, с |
| S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима |
| исав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох |
| ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на мили |
| ру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумар |
| тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману |
| — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја |
| о се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме |
| n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се чов |
| ош: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су |
| ха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, у |
| р само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа. |
| <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Зам |
| ећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смеш |
| ко ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се |
| иви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти |
| последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка |
| шући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, |
| ке кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а |
| и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех изме |
| шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запре |
| очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију |
| Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о т |
| тамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир. |
| не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све |
| поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разила |
| послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и и |
| ма, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. |
| и! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седм |
| пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио |
| и недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. |
| о разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и на |
| ву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове |
| аше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зарад |
| ливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... шт |
| тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада |
| о нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања |
| по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па |
| у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, |
| врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жић |
| могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <h |
| и забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло примет |
| се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуниц |
| иметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се |
| .. {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када |
| му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хлад |
| {S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, с |
| а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје |
| оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) |
| ој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару пр |
| ; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори |
| ани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда пр |
| а, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и |
| .{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева |
| ађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и ул |
| б’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље |
| у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу |
| а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повук |
| самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао |
| екни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> |
| <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те год |
| ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми св |
| же да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, |
| <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Ј |
| .{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си |
| м дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зб |
| уги!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар |
| ан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затвори |
| још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно |
| дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весел |
| ..</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бак |
| то је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то |
| У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик- |
| стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, |
| а...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не |
| Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, дв |
| у да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорб |
| зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, деме |
| ра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до |
| лу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вр |
| и се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да п |
| прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главо |
| обе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осме |
| има, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме |
| а чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило изра |
| b n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво ј |
| , а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад у |
| ли већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, г |
| од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је |
| да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека п |
| ћ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа |
| рбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало |
| стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет |
| зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и ру |
| ше због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> < |
| ли онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема нег |
| тивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — уме |
| е оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, |
| разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Д |
| се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е |
| н с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа |
| анитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p |
| му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас он |
| оме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомуч |
| ва ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи |
| ане и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> < |
| , напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} |
| ала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму тур |
| ај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си ч |
| Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и г |
| че у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, |
| ој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му сто |
| кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што м |
| к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да |
| сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{ |
| из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манч |
| и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, |
| и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше ја |
| седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: |
| во!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми од |
| </p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{ |
| си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам бе |
| ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште види |
| тране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око |
| азе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све зна |
| затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну н |
| и.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септе |
| девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса с |
| нчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко |
| их.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је трој |
| није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврш |
| ction" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним |
| кијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и ни |
| вољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако |
| , стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Ма |
| ав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако сто |
| ни цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује в |
| оле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанск |
| нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани. |
| ну кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чор |
| лазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како |
| гим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи све |
| у на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека |
| ог лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била оми |
| оја се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позва |
| па и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично у |
| воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на |
| под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зо |
| ало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних под |
| и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на леп |
| ичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а м |
| една жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и |
| у од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка т |
| ешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала |
| оје се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и исп |
| , спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме пит |
| арност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него |
| сну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила б |
| овог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{ |
| ином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила |
| сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кр |
| Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> |
| црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи м |
| да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њи |
| када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, |
| м?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi |
| pter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилиј |
| је добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је б |
| новну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у па |
| ривши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном |
| ...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје |
| рећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и |
| па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла |
| S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се ј |
| ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми т |
| он од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по је |
| Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфо |
| које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био |
| мају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игр |
| дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чо |
| окапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада пра |
| та друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — в |
| ва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуци |
| ла је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала ј |
| /p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је |
| сте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кон |
| бичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та |
| ter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Т |
| трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваториј |
| чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога |
| едан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко |
| } У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или изва |
| ње. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка... |
| ским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" |
| си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетн |
| сок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну |
| а часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим |
| е Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то |
| <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Он |
| чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала |
| бину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане |
| а, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају гла |
| отиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних |
| Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урад |
| како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, је |
| гледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се |
| у.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си једа |
| јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужни |
| олико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином ко |
| а му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, |
| Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}П |
| скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад ма |
| е, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покра |
| ше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. { |
| А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико д |
| сковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и |
| ке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ |
| ће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућ |
| спослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, |
| и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој св |
| бичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из |
| ати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години |
| {S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућ |
| к и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> < |
| о ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па |
| е тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био једина |
| вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бест |
| али су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а |
| листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотре |
| наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатк |
| ије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и |
| е љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није мога |
| сто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би м |
| од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S |
| аније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почн |
| лико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фатали |
| Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа |
| а, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки д |
| жало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђа |
| ђу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане гос |
| о, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране сво |
| сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме |
| кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који т |
| еоград!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} |
| ће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и |
| само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пред |
| е си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав зад |
| ор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димо |
| ведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен |
| е по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, |
| а ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде пр |
| ’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође |
| Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па |
| а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама ме |
| кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се сино |
| би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види |
| а тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд |
| аш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг |
| бориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Ш |
| у сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч зајед |
| остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беш |
| праји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му шт |
| ком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито |
| , али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, н |
| је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше |
| руће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Ма |
| човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш до |
| ..</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама у |
| дава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — |
| !...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бр |
| Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилик |
| еплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ам |
| шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф чо |
| наф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да |
| отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Ке |
| се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутат |
| ионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пу |
| слетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни пра |
| прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти есна |
| олако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад башто |
| м Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако р |
| </l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> < |
| си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и |
| теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ |
| и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином д |
| а си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара са |
| луша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искача |
| <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, д |
| треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А |
| и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гоми |
| — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, как |
| уди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!.. |
| ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једа |
| треба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само п |
| даше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе по |
| ним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест |
| је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да по |
| ише до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина |
| <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ћ |
| умере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да с |
| ели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали |
| е свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у |
| e> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак |
| ама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина |
| челе нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнак |
| убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која |
| земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватал |
| чен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била ј |
| орила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова |
| е, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који ј |
| са тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жали |
| , јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као деришт |
| читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрап |
| {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и н |
| би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му пог |
| д речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изиша |
| е.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да |
| ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.< |
| сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар |
| за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, се |
| ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скуп |
| <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњи |
| , певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања |
| био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то |
| а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петр |
| његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука |
| то си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чи |
| али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му ко |
| у нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанин |
| .{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради |
| дмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и |
| је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику |
| увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене верова |
| ар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није |
| би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Ча |
| како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Ве |
| l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — |
| и и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало |
| огатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} А |
| S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат.. |
| цко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске н |
| в му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, б |
| бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi> |
| кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љути |
| за,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек- |
| ерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш |
| >чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi |
| икад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у |
| ију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! |
| па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — |
| <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— |
| ање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогла |
| ако се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што |
| има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си уз |
| Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, |
| на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове о |
| вачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Ф |
| /l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћар |
| коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци! |
| <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати х |
| био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него |
| најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање |
| дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Иск |
| вет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, |
| ука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али и |
| конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господств |
| ек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, |
| арају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и |
| ао насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Ду |
| .{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; |
| иле!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболо |
| знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi |
| мачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{ |
| и моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, |
| „А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га |
| } А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј |
| -брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те в |
| го се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друшт |
| доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године к |
| усан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих да |
| Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочека |
| аре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попије |
| сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и |
| ију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше |
| ане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p |
| ди чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а |
| добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година |
| с што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S |
| у... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и тргови |
| о боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе |
| ија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си о |
| мет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђо |
| ако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изн |
| , мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао ј |
| тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење |
| у код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато ј |
| ач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро |
| и љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом |
| рате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, |
| и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан. |
| цер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје н |
| баве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари.. |
| ’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак |
| с...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — пре |
| човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који |
| азао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у среб |
| је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, |
| <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи си |
| учерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> мно |
| и тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си |
| а, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{ |
| е ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног л |
| ко њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад п |
| јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегн |
| е може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му би |
| а једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне |
| у чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лош |
| маћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, |
| не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S |
| пити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је леп |
| ага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дук |
| , па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од ве |
| ђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан |
| ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Глед |
| аџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам |
| бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да зн |
| а је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако |
| да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикв |
| етне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ћ |
| ија!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чу |
| ве док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чар |
| лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат и |
| quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб је |
| зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку са |
| баџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — |
| а већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ћ |
| {S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Т |
| а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвец |
| , брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а |
| ве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да |
| чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пев |
| p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта |
| , и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес |
| } Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све |
| раву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе |
| другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за он |
| Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. < |
| и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило... |
| најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне |
| ас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с |
| нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи |
| ану, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, |
| Section" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног н |
| ка и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и гово |
| ... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац |
| д!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега |
| рквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве |
| три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из шко |
| сли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га |
| фир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошл |
| па“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit |
| .{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и |
| тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као |
| и мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и баде |
| кад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак приб |
| ао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, |
| /p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-дв |
| } Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?.. |
| ио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петра |
| уп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глав |
| а супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син че |
| </head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </ |
| финова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају даф |
| — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чо |
| к и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет |
| ре, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча. |
| својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да |
| ати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} |
| рбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га ј |
| subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као нек |
| аш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, |
| } Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема виш |
| напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</ |
| p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неј |
| ојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и |
| говора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, |
| а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замф |
| ораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног |
| другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер |
| па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у опра |
| е смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љу |
| одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међ |
| гунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа |
| да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у од |
| поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене обра |
| сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова ме |
| пиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и ин |
| ј је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— |
| чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изи |
| — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па он |
| атог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чор |
| и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.< |
| ног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још прича |
| ац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно н |
| се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши шт |
| лас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво М |
| паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... ниш |
| ра.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену |
| а покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> д |
| о ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здра |
| исјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малк |
| анума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем |
| ="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата |
| <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а |
| оздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и о |
| .{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну |
| она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p |
| осим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Док |
| вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се п |
| .{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школ |
| о је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је |
| рви случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашњ |
| ’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па |
| , дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде ку |
| то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски |
| гала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче |
| леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре |
| ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако |
| анча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим |
| збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — |
| је дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е в |
| p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско |
| на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>јед |
| уче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на с |
| у увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених |
| ил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из нас |
| измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” |
| ре!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће |
| вони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна |
| син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а о |
| одитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг |
| и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, к |
| шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се по |
| да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву п |
| } Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорб |
| Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинит |
| улаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ре |
| из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. |
| поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир |
| i>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!.. |
| , побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике са |
| ла што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толи |
| аџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њој |
| е, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где |
| 51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџи |
| ју?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и |
| А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећа |
| а неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да |
| ине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” р |
| јвише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове |
| а спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дег |
| и!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар |
| } Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} |
| и малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — |
| аџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели |
| и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше с |
| е кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрин |
| ла себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ то |
| За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под |
| ас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, |
| ..{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се |
| ише?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се доса |
| ану; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. |
| па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, |
| је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Ал |
| рт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</ |
| али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним г |
| епша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и |
| е четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у о |
| уштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре |
| , стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Ле |
| ер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на |
| ош се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао |
| едне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме |
| Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти |
| трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се |
| лаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком |
| Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погл |
| и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авли |
| апији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише |
| Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си |
| лаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отс |
| рстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> |
| Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!.. |
| тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је |
| бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевд |
| ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило |
| ност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ру |
| дну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти |
| међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи и |
| конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и з |
| у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, |
| ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и |
| је био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао |
| бу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, |
| е удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине |
| иковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструмент |
| ље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више св |
| био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио с |
| што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се и |
| како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у се |
| nit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, |
| звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв |
| адно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се разв |
| ле и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на с |
| н се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да |
| сте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, |
| а? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим |
| шио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу он |
| е.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтере |
| оби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, |
| не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице |
| ве на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона |
| дација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут |
| па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соб |
| а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не зб |
| збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако |
| и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p |
| зан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је т |
| враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> |
| не мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, п |
| већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то |
| Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком. |
| не нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су сам |
| Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније ш |
| Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била пла |
| прама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта |
| лазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике пре |
| погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације |
| И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за п |
| тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар прип |
| варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео |
| хватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то |
| е маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на врат |
| нути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је |
| да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb |
| клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала дру |
| ду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет дец |
| дна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену |
| „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчиц |
| и од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи как |
| батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни |
| Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину |
| но било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио |
| да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменул |
| е особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брз |
| {S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи мора |
| раверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни у |
| оноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њ |
| о је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тог |
| само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило |
| ко једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шег |
| отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч < |
| Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоч |
| и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради |
| да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куд |
| није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулск |
| тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као ша |
| бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p |
| ка, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад |
| ање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quo |
| дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да са |
| е свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен ос |
| а из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко по |
| сели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу |
| S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону ме |
| м си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код |
| ути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па |
| , да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапре |
| се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запев |
| никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између о |
| помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек |
| еколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога |
| а, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две му |
| а не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде |
| орење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо л |
| чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто |
| се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона л |
| шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi> |
| сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштени |
| и као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а |
| уке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Ј |
| ражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачко |
| а пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, ј |
| е хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и вод |
| кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси |
| већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задр |
| р одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{ |
| при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ |
| тасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але |
| е и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондур |
| теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="s |
| на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што не |
| и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља |
| од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво |
| воља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим. |
| ом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врат |
| S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч |
| пет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћ |
| ука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно не |
| а по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада |
| 7" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и рези |
| о ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху че |
| , рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{ |
| на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила |
| ем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и оста |
| к како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и к |
| ама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино |
| е и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све |
| ави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира |
| ги јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству |
| ајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”.. |
| орало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због |
| ару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, |
| ву, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакв |
| ="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир пл |
| рлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафен |
| а за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си |
| ак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си |
| а траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели |
| ласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајк |
| рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне т |
| калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту п |
| сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан |
| батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у |
| јање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на |
| тница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: |
| едне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’н |
| ошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбе |
| трашне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшн |
| тио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од ма |
| оје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{ |
| је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> < |
| у Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, п |
| заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и |
| вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можд |
| оку капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењ |
| теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо |
| ас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми... |
| ог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све |
| је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се ј |
| Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и |
| није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да |
| ледње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где |
| изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бед |
| , ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ного |
| -’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n= |
| а лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загле |
| ашано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу уд |
| Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зон |
| е зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах за |
| ако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Кал |
| ћи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што о |
| она је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или |
| Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипариц |
| у знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она |
| S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују |
| смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана |
| S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, ха |
| о полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај ду |
| неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем пов |
| {S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’ |
| ама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је |
| >Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Та |
| је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек |
| страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје с |
| па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне н |
| ала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети |
| бер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела |
| д год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од |
| зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим ба |
| се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? |
| атког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила: |
| марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” |
| бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају |
| иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, |
| цкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како |
| рта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и |
| д дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као |
| и питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше |
| што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „ |
| катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће |
| е у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и за |
| ац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први п |
| олико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кути |
| има једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на се |
| еликим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић |
| це ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, |
| а спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, по |
| их година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и вели |
| ; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само |
| години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из ке |
| турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем |
| берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамба |
| амо духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, п |
| за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, х |
| а <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си збор |
| ер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} |
| о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, нар |
| ен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето |
| .{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дуж |
| р зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми ка |
| "subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели... |
| амоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је |
| очне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто |
| у силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па |
| ам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време за |
| девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих |
| и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мир |
| се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>ср |
| рони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чарши |
| ико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи |
| а-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку |
| скудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у с |
| одигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чо |
| а игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну |
| дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га! |
| показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у |
| х, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки у |
| ли да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на екс |
| оубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере. |
| а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још ни |
| у од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb |
| јака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и он |
| ице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна на |
| гиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијак |
| онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града |
| е.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шал |
| ју кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, к |
| уља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и |
| њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте |
| правду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до п |
| о се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и он |
| <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним на |
| пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, |
| Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се |
| се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од рат |
| жност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му с |
| од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петрак |
| ересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људ |
| долед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркул |
| м су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је |
| е поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, |
| а, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање те |
| /l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погле |
| /p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво |
| главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се |
| лфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајст |
| на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју |
| би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш т |
| е размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шам |
| вао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави бр |
| едног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и У |
| алиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт к |
| рево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, в |
| жда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шег |
| се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њен |
| p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удоб |
| n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе |
| искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали |
| чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго кр |
| аме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, |
| гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџ |
| Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу т |
| днако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} |
| а њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Ге |
| те главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све З |
| и, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај |
| и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, |
| Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни А |
| некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао |
| тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу т |
| о и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који |
| дно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се |
| , скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало посл |
| тембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескв |
| тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теп |
| <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, ко |
| , уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> |
| се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање |
| ="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фу |
| t="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој ж |
| гледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа |
| ветлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечер |
| удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, ку |
| е адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар она |
| људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би примет |
| ахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим |
| ако задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, |
| з Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фа |
| ли! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а |
| ре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} |
| јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да вид |
| ти да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и |
| еру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што д |
| света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још ни |
| много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те пе |
| нулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи вр |
| се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — разд |
| рче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па |
| >- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош |
| а ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А |
| па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа? |
| а, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керк |
| а раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави |
| Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да |
| д мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио |
| о-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што |
| стре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке конду |
| џиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кот |
| е и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке |
| S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печен |
| лфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добив |
| ђе при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску б |
| садно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „ |
| да улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе М |
| једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко и |
| , и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили к |
| /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и п |
| до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто д |
| у, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П* |
| е вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи |
| евати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, |
| пашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више |
| м природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе год |
| седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети дру |
| аш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} |
| ка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за к |
| азбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, |
| ter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи- |
| ија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више о |
| за леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.< |
| грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако до |
| а његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до о |
| о су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, |
| pter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и б |
| дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељац |
| а немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на |
| приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику д |
| бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, вр |
| и!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или се |
| мигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су |
| ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заред |
| е код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играњ |
| аскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Т |
| офесори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фо |
| хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти треба |
| и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају коки |
| недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, |
| аму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-тр |
| лашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекива |
| Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта жени |
| бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никак |
| — И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне. |
| некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се и |
| n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а |
| шишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, ш |
| стави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пи |
| ндуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућа |
| доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да к |
| о чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишт |
| помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој |
| главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — к |
| пролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну глав |
| чекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> у |
| а алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушч |
| о су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја н |
| висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, ч |
| ем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљ |
| ...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. |
| апта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне |
| у шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је и |
| мељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари ш |
| ози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак |
| и „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних св |
| , питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила канди |
| измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зон |
| у и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико д |
| што образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрв |
| цима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће м |
| раболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на |
| сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич |
| ак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послужи |
| евесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султа |
| е би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седн |
| , са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врл |
| етке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Ч |
| .{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално о |
| е школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог да |
| иру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} К |
| извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако |
| е, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се м |
| креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а о |
| ако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, |
| је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с држа |
| — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака |
| unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је |
| ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару |
| оге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, ба |
| та. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и |
| уће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад ј |
| оле.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би д |
| апи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, сти |
| n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашт |
| , — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и б |
| а столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је о |
| н збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а нај |
| а дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S |
| е опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му о |
| је, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румен |
| и: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је т |
| милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>киш |
| о што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде |
| а шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махала |
| .{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, |
| н ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ок |
| ије више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта |
| идети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од св |
| о ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле |
| о је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само |
| стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само п |
| рици а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне по |
| у у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и с |
| свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене! |
| љавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већин |
| „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја буд |
| „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и дожив |
| једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим |
| ва распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато ст |
| е испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; им |
| </p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер |
| што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навал |
| Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива |
| бро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она ка |
| еби зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone uni |
| а није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гом |
| Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне |
| head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућут |
| , а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и |
| а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић |
| стане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком |
| аш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} |
| баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе |
| тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да |
| е.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зо |
| истаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, а |
| — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и гд |
| ећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке |
| ир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињ |
| ове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редов |
| ину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише |
| не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војс |
| кочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја са |
| Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове |
| к крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уран |
| Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сок |
| и су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста |
| еч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је |
| а!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гом |
| питао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се при |
| ај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне |
| ања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах |
| ретресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је проту |
| вршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} |
| ма лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, |
| } Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S |
| Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвок |
| м каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама |
| е, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко |
| та.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га |
| мад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се д |
| још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији |
| ЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камар |
| их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове од |
| самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври |
| вим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> |
| јамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S |
| адознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љ |
| и и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну ис |
| љно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="3 |
| ока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом ст |
| ећ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; |
| ложен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти |
| вни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и збо |
| У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола |
| ј заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изв |
| их гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама т |
| о стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, о |
| МЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику |
| докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане. |
| се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи- |
| талоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани с |
| ловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад |
| о једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела г |
| есуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ип |
| е ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намеште |
| ене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се н |
| Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, еш |
| , сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — а |
| но ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, |
| </p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!. |
| ађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi> |
| и.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај |
| не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... |
| ао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас |
| >— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S |
| и не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, |
| ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорб |
| оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде |
| > <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p> |
| узија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипа |
| ку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Ман |
| мек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мисли |
| — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb |
| и.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, већ |
| како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>зл |
| е Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" |
| улум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што |
| на, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чор |
| </hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па |
| даци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем |
| — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. |
| гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што ј |
| бориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка |
| , неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — |
| е за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорба |
| поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, |
| } Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се з |
| </p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p |
| „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— |
| >— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слат |
| ! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чарши |
| ао орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— |
| — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> |
| о, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му збори |
| тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје |
| {S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а |
| на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замб |
| нка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" / |
| може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест |
| силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли как |
| не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Ми |
| ка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, е |
| тим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А до |
| дрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти треба |
| ече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамб |
| у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А о |
| ет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си |
| вља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То |
| — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као не |
| си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти |
| ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Евр |
| нл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — |
| у: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се |
| нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој гл |
| ило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због са |
| — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не мани |
| и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав |
| е никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца |
| а ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука |
| гују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у |
| у.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одгов |
| <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си. |
| је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума |
| је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, |
| што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза |
| и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је |
| арском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удов |
| стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал |
| ацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинск |
| дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе |
| .{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине |
| м од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам |
| му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само м |
| шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практико |
| е на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јо |
| ца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Та |
| ја, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуч |
| ио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе г |
| ote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се кара |
| а’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми |
| ли му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за т |
| а опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуш |
| оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало |
| Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно |
| ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону чен |
| кну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји? |
| екрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатрену |
| иске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — в |
| ока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже ка |
| им разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигав |
| . — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Ш |
| . — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, |
| танац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, с |
| а, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти |
| га Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас |
| знавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставриј |
| не спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те |
| ућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа ј |
| {S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучин |
| кшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чаши |
| х на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{ |
| бољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S |
| ено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет |
| авиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке за |
| е, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, |
| Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери о |
| збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеж |
| ели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде |
| се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије |
| дини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, п |
| тају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што |
| , Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не |
| Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наоч |
| оју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зној |
| е!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане с |
| , виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и д |
| ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да |
| . — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разби |
| S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Т |
| ’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се |
| сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи |
| ле: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пр |
| , добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” |
| нкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез |
| >— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}За |
| искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</ |
| више да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} |
| итанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди до |
| Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— В |
| о да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а |
| апрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил |
| чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће |
| еће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, н |
| Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио |
| Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — |
| а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ |
| Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка |
| >— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> < |
| кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, |
| Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, ауст |
| акуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и може |
| шију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти гл |
| ..</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да р |
| давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поноси |
| за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чу |
| Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас |
| о им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније на |
| чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> |
| во је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не |
| о?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Зна |
| ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и |
| А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де... |
| Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од |
| ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p |
| !...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> |
| Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас |
| вор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје |
| па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски бу |
| лунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и д |
| ветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — р |
| Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење |
| ј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш т |
| мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушк |
| лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p |
| ао и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али |
| >— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и п |
| скаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, |
| леду главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— |
| летне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршиј |
| а: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисо |
| ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу |
| ту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а п |
| теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да |
| је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја пе |
| — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, |
| ено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, маши |
| ке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно |
| ан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми зб |
| {S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p |
| -Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питуј |
| маћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> |
| о, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Т |
| праји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па з |
| дну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да |
| ане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шиш |
| речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмеши |
| p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си |
| че...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тр |
| м висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти ка |
| „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге дв |
| и с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир |
| евда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти тре |
| е по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p> |
| ан!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! |
| ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да бе |
| си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук прем |
| Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена |
| {S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p |
| ца, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави |
| поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p |
| да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p |
| е ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата гото |
| ире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> < |
| а још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам |
| астала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма- |
| о ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј |
| уше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!. |
| ови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> < |
| викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи |
| де му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. |
| е уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара п |
| рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл |
| узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Им |
| код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, |
| {S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — |
| си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, шт |
| уван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скуп |
| екао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> сву |
| јом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p |
| рзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске цр |
| ако си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, збор |
| лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не зна |
| оследица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок о |
| врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се |
| о чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— |
| вемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хт |
| и се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита |
| ад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — п |
| сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на |
| друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као г |
| да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збори |
| <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> |
| иска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њо |
| е каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све вид |
| треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зајед |
| — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет |
| него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погл |
| с и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интерв |
| трима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је м |
| амно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћ |
| одитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бл |
| то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то |
| то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачун |
| ати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке |
| к ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско |
| дара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и п |
| сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријат |
| еше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер |
| вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нис |
| , опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три д |
| не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет |
| ло скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале |
| рати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног пона |
| е тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, |
| о-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> |
| >— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си |
| .{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скут |
| .. — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејч |
| и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Ма |
| /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче бру |
| два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, |
| ују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидн |
| иџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лак |
| таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори |
| по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пе |
| ке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и |
| га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} |
| } Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и ко |
| И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на зем |
| знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, |
| пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџ |
| њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту |
| оре у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее |
| поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ниш |
| ..</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и из |
| есту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико ниј |
| ! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p |
| од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши д |
| показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збор |
| еле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се на |
| рбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те |
| шилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! |
| </p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те |
| абињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искоч |
| тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сар |
| та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, и |
| атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу |
| ди и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће |
| и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си |
| јка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не |
| не <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли |
| ће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија |
| Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне” |
| — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети |
| убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку! |
| /p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време! |
| а казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај р |
| е... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику |
| i> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> |
| м да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека.. |
| што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} |
| о доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{ |
| у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под д |
| , како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће на |
| умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта |
| опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му За |
| ша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој |
| ом да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, |
| нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем мој |
| , рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадо |
| н еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну |
| >— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S |
| сам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p> |
| де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... |
| а у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} |
| е, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, |
| да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S} |
| Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зуј |
| орган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, |
| ла врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се измени |
| најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том х |
| е три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој |
| ути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете |
| ре сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој г |
| оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, а |
| је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорб |
| посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком |
| римајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га |
| така, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висин |
| е разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах |
| веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку |
| е сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p |
| то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичај |
| мало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштери |
| рака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти и |
| и свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она пот |
| ату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџи |
| е онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да бид |
| евољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима виде |
| т бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и т |
| у, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Ман |
| о (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад |
| и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром по |
| већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоћ |
| ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не пита |
| од мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те удар |
| и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слоб |
| А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним пе |
| , Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздах |
| љавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табак |
| е друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубок |
| ј ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување |
| тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита мн |
| ихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им ис |
| се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, |
| ли га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је |
| Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, сврши |
| ...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим? |
| који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та |
| е домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од |
| ч да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија |
| знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо |
| н која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и о |
| , као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи он |
| ивокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p |
| Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па |
| поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу |
| здан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине |
| захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да |
| S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој |
| еф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију... |
| голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то зб |
| о из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и ш |
| кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виногра |
| и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха оче |
| , пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање |
| е остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-З |
| >бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то да |
| о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Таша |
| о му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са |
| „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p> |
| аоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни д |
| ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и |
| о је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’ |
| шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се пот |
| у у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак |
| ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде сав |
| на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: |
| тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни т |
| унџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, |
| све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и про |
| , збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у |
| сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде т |
| ају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се на |
| шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна |
| да као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точ |
| ија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само |
| у право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под ј |
| дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и раса |
| досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> |
| не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си расп |
| ејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу с |
| е научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним? |
| се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један |
| агај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ тв |
| <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — |
| нчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; |
| } Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при де |
| ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шт |
| кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласов |
| тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — |
| носи је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај св |
| у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> |
| асејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дув |
| ше.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од ти |
| фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb |
| разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као без |
| ој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, п |
| pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све |
| ијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој т |
| ујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Им |
| Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане |
| ела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде |
| е целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи |
| итку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е |
| чен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима |
| не.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде |
| и искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си |
| оведо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све п |
| ’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у |
| у да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што |
| могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом ц |
| тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како з |
| врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувено |
| шта не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пр |
| латних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Ма |
| шније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...< |
| ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више ко |
| је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и |
| егао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, це |
| з летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно з |
| head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и роман |
| новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа ч |
| ик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручи |
| демију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>п |
| мо на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђ |
| бини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буд |
| а каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тог |
| на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако |
| д њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш |
| ило радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био зад |
| к препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе ба |
| е, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из |
| , нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — |
| ке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пр |
| е ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, лова |
| ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којо |
| хеолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Ц |
| којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче ј |
| но натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задр |
| ло се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> |
| му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наст |
| као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кош |
| јом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само шт |
| о свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити. |
| четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била |
| мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па |
| а!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и |
| нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остал |
| па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше нек |
| амти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако |
| ене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми |
| и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте ви |
| азвијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила с |
| три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, |
| ло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у |
| р је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио |
| на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и призн |
| ет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на с |
| зи’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине о |
| е играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{ |
| равила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њ |
| стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јав |
| бе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо пос |
| већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући |
| зије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредни |
| том чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{ |
| пао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, |
| у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је |
| узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — |
| сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} |
| да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> |
| иско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="c |
| ене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони с |
| очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удав |
| имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџиј |
| лутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — т |
| рмину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче |
| и женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сах |
| а њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио |
| то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само |
| ке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од свет |
| дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се |
| и-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале ј |
| а. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чуј |
| ад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> < |
| ије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане чита |
| равао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Ма |
| у доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била п |
| .{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно |
| исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за |
| а да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и |
| ако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и |
| е казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време |
| та ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће |
| а ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, ни |
| да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију |
| до; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и |
| га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, |
| ила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не ос |
| уди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела прко |
| рста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побо |
| ете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S |
| и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је с |
| го полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она |
| ла шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за с |
| спут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гл |
| ујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцен |
| ом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин |
| побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и ст |
| ого зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и |
| ; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је д |
| ла и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одош |
| Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ни |
| се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и |
| је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог |
| ош више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава |
| зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, |
| те, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Ман |
| јој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песм |
| тиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на н |
| м нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву к |
| за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си ос |
| оветно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{ |
| се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија |
| њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још тр |
| хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није јо |
| о што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јо |
| Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се по |
| авити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриг |
| ко она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоћ |
| ју зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису има |
| нџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти |
| бе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да ст |
| на не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији |
| се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија ш |
| ра”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир з |
| илују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре |
| ..{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} |
| су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — в |
| пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење? |
| ка па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа |
| ote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија |
| е:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Ва |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила с |
| појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје с |
| но и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" |
| та је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курј |
| овинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остал |
| рећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по |
| Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се |
| Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курју |
| деше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј |
| а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код м |
| цепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да с |
| а, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми |
| такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам |
| су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што |
| препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то |
| рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S |
| били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да |
| ете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто д |
| о силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их |
| ад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женско |
| прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Не |
| оје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то ј |
| азговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рац |
| ва, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајто |
| хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина |
| .{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренци |
| ом другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.< |
| лене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, |
| кати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по |
| оне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p |
| <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л |
| </l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зо |
| Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; ниј |
| аду дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде |
| да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље т |
| да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија |
| > <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне |
| l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним |
| /l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, д |
| , туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type="chapter" xml:id= |
| ћа — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки |
| <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, у |
| l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песм |
| ,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, |
| <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по г |
| ј’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type="chapter" xml:id |
| ј, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} |
| > <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки стр |
| .</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти |
| >Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — ст |
| >Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу пра |
| иралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка |
| l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и |
| l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше |
| и си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражит |
| S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> |
| ој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и |
| девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> |
| > <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Б |
| ао утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд |
| вету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господа |
| ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катари |
| рави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се |
| то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми г |
| ањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љ |
| упиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих ст |
| и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не |
| песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лу |
| uote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растаје |
| чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> < |
| ним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова |
| шта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци |
| ара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква |
| борави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењу |
| свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l |
| еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> < |
| је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни ску |
| ке, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не г |
| запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги |
| Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <h |
| /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> |