• quote 52
  • А 243
  • а 551
  • аа 1
  • Ааа 1
  • Абеншаам 1
  • абер 4
  • абере 3
  • абери 1
  • абиолози 1
  • абоноса 1
  • авантура 1
  • авантурама 1
  • авлија 2
  • Авлија 2
  • авлије 5
  • авлији 9
  • авлију 11
  • авлиска 4
  • авлиским 1
  • авлиских 3
  • Аву 1
  • агда 1
  • агент 2
  • агенти 1
  • аги 1
  • агина 1
  • Аглајица 1
  • агу 2
  • Адам 1
  • адвокат 2
  • адвоката 1
  • адвокатског 1
  • адвокату 2
  • Адвоцирао 1
  • адет 9
  • адиђар 2
  • адиђаре 1
  • Адресант 1
  • адресованог 1
  • аз 1
  • азбашче 1
  • ај 1
  • Ај 6
  • Ајд 1
  • Ајде 6
  • ајнлегерке 1
  • Ајша 13
  • Ајшо 2
  • Ајшу 2
  • академију 1
  • академска 1
  • акамоли 8
  • Ако 32
  • ако 56
  • акције 1
  • акшамско 1
  • ал 1
  • ала 2
  • алал 5
  • аласке 1
  • алате 1
  • албум 1
  • алва 1
  • алваџије 1
  • алве 1
  • алвицу 2
  • алву 4
  • але 13
  • алевим 1
  • алеву 1
  • али 116
  • Али 53
  • алис 5
  • алиш 1
  • Алов 1
  • алске 1
  • алу 5
  • алузија 1
  • ам 1
  • ама 45
  • Ама 59
  • амалске 1
  • амам 11
  • амама 2
  • амаму 1
  • амамџике 1
  • Аман 3
  • аманет 3
  • амберију 1
  • амбисом 1
  • амбреле 1
  • амбрелима 1
  • Аме 1
  • Американаца 1
  • Амет 1
  • Амета 1
  • амо 3
  • ан 1
  • Анасана 1
  • анатему 1
  • ангорски 1
  • Ангулем 2
  • анђела 1
  • анђео 1
  • антерија 2
  • антерију 1
  • антика 1
  • Антика 1
  • антикварнице 1
  • антикварницу 1
  • антику 1
  • анџике 1
  • Апеловац 1
  • апотекарским 1
  • Апотекарско 1
  • апотекару 1
  • апс 1
  • апсанама 1
  • апсе 1
  • апси 1
  • арам 1
  • аргатка 1
  • арем 1
  • археолошки 1
  • арч 1
  • арче 1
  • арчи 2
  • аскер 1
  • аскера 2
  • асли 1
  • Асли 1
  • астал 1
  • астраганску 1
  • асуре 1
  • атара 1
  • атеш 2
  • атласа 1
  • атласној 1
  • атласом 1
  • аузганг 1
  • аустриски 1
  • аустриску 1
  • ауторитет 1
  • Аферим 1
  • Африци 1
  • Ах 6
  • Аха 2
  • Ахаха 1
  • аџамија 5
  • аџамије 2
  • аџија 1
  • аџијо 1
  • аџике 1
  • Аџиски 1
  • Аџиско 2
  • ашик 4
  • ашиклиске 1
  • ашиковале 1
  • ашиковање 3
  • ашикују 1
  • ашкољс 1
  • Ашкољс 3
  • б 2
  • Ба 8
  • баба 2
  • бабе 1
  • бави 3
  • бавили 1
  • бавио 1
  • багателисањем 1
  • багателишу 1
  • бадем 1
  • бадема 1
  • бадемастим 1
  • бадемастих 1
  • бајађим 1
  • бакар 1
  • бакарно 1
  • баклаву 1
  • баксуз 1
  • баксуза 1
  • Бакшиш 1
  • бакшиш 4
  • бакшиша 2
  • бакшишу 1
  • балегом 1
  • балова 1
  • баловима 1
  • бандом 1
  • бане 2
  • банкер 1
  • банкерче 2
  • банкирче 1
  • банкрот 1
  • банкротирао 1
  • банћер 1
  • банћерче 1
  • банћерчетом 1
  • бану 2
  • банула 2
  • бањају 1
  • бањаше 1
  • Бањи 1
  • бањку 1
  • Бар 1
  • бар 9
  • бару 1
  • барут 1
  • басамак 1
  • басамака 2
  • басме 1
  • Баснама 1
  • басом 1
  • бастун 1
  • бата 26
  • Бата 5
  • батали 1
  • баталија 2
  • баталили 1
  • баталим 1
  • баталио 1
  • баталиш 1
  • батаљене 1
  • батаљивао 1
  • батиса 1
  • Батиса 2
  • батисаја 1
  • батисала 1
  • Батисаше 1
  • батисаше 2
  • батисују 1
  • батргати 1
  • баца 3
  • бацака 1
  • бацао 2
  • баци 3
  • бацила 1
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бачванској 1
  • бачена 1
  • Баш 1
  • баш 59
  • башка 1
  • Башка 1
  • башта 3
  • башти 1
  • баштица 1
  • баштованџија 1
  • баштованџије 1
  • баштом 1
  • башту 2
  • башчу 3
  • бди 1
  • бе 2
  • бегендисување 1
  • бегендисује 1
  • бегендисују 3
  • бегендишеш 1
  • бегенисала 1
  • бегенисуваја 2
  • бедан 3
  • бедна 1
  • бедни 1
  • бедног 1
  • бедном 1
  • бедну 1
  • бежи 5
  • Без 2
  • без 35
  • безазлена 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безбрижност 1
  • бездна 1
  • бездушне 1
  • бездушном 1
  • безнадежно 1
  • беја 1
  • бекству 1
  • бела 3
  • Бела 5
  • белај 1
  • Беле 2
  • беле 4
  • бележака 1
  • белело 1
  • белензуке 2
  • белензуци 1
  • Белензуци 1
  • белешка 1
  • Белешка 1
  • бели 4
  • белим 1
  • белих 1
  • белким 4
  • бело 2
  • белог 1
  • белосветска 1
  • белосветске 1
  • белосветску 3
  • белосвецки 1
  • белу 1
  • Белу 1
  • Бељац 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 4
  • Београда 2
  • београдску 1
  • Београду 1
  • Београђанку 1
  • беоше 3
  • берба 1
  • Бербатовску 1
  • берберском 1
  • берем 7
  • береш 2
  • бери 3
  • берикет 2
  • берите 1
  • берићет 1
  • берићетом 1
  • берићету 1
  • бесан 1
  • бесвесно 1
  • беси 1
  • бесимо 1
  • бескорисног 1
  • бескрајна 1
  • бесмо 2
  • беснела 2
  • бесно 1
  • бесомучним 1
  • бесомучнога 1
  • беспослена 2
  • беспосленом 1
  • бестрага 4
  • бећар 2
  • Бећарл 1
  • бећарска 1
  • бећарски 2
  • бећарско 1
  • беху 4
  • Бечом 1
  • беш 2
  • беше 39
  • Беше 9
  • би 193
  • библиских 1
  • Бива 1
  • бива 11
  • бивале 2
  • бивало 1
  • бивао 1
  • бидне 25
  • биднеш 3
  • бидну 2
  • Бија 1
  • бије 4
  • бијем 2
  • бик 1
  • Била 5
  • била 77
  • биле 8
  • Били 1
  • били 10
  • билијаром 1
  • Било 11
  • било 112
  • бимбаша 1
  • бимбашије 1
  • бињеџија 2
  • Био 11
  • био 115
  • биолози 1
  • бира 1
  • бирајући 1
  • бирање 1
  • бираш 1
  • бисер 1
  • Бистра 1
  • Бит 1
  • бити 38
  • Битола 1
  • бих 2
  • благ 1
  • блага 2
  • благи 1
  • благим 1
  • благо 1
  • благодаре 1
  • благодарно 1
  • Благоја 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • благотворну 1
  • благочестиви 1
  • блажен 1
  • блажена 2
  • блажени 2
  • блато 1
  • блату 1
  • блед 1
  • бледа 2
  • бледи 2
  • бледих 1
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеђа 1
  • блеђе 2
  • блене 1
  • бленуо 1
  • Бленуо 1
  • блесасто 1
  • блешти 1
  • ближе 2
  • ближи 1
  • близини 4
  • близу 2
  • боб 1
  • бобу 1
  • Бог 13
  • Бога 12
  • богат 2
  • богата 2
  • богаташка 1
  • богаташке 1
  • богати 1
  • богатијих 1
  • богатих 1
  • богато 3
  • богатог 1
  • богатога 1
  • богатом 1
  • богатства 3
  • богатство 3
  • богату 1
  • богзна 4
  • богобојазних 1
  • Богородица 1
  • Богородице 1
  • Богородицу 2
  • Богородичину 2
  • Богу 4
  • Бож 3
  • Боже 7
  • Божин 1
  • Божића 2
  • Божји 2
  • боја 1
  • бојала 2
  • бојао 1
  • боје 7
  • бојећи 1
  • боји 2
  • бојиш 1
  • болан 1
  • болело 1
  • болес 1
  • болест 2
  • болестан 1
  • боли 1
  • болна 2
  • Болна 2
  • болно 5
  • болну 1
  • болује 1
  • боље 24
  • бољи 3
  • бомбардирам 1
  • Бонту 1
  • борац 3
  • бори 1
  • бос 2
  • босоноге 1
  • Бошњакушу 1
  • бошчалуке 1
  • бр 1
  • брабињци 1
  • браде 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • Брадфорду 1
  • брак 1
  • брака 1
  • брани 15
  • Брани 2
  • бранила 1
  • Бранила 1
  • бранио 1
  • брањаху 1
  • брање 1
  • брат 2
  • брата 4
  • братанац 1
  • брате 21
  • брату 1
  • браће 1
  • брачна 1
  • брбљива 1
  • брвна 1
  • брго 4
  • Бре 11
  • бре 46
  • брег 1
  • Бреее 2
  • брез 2
  • брескве 1
  • бржа 1
  • брже 3
  • брза 1
  • брзином 1
  • брзо 15
  • брига 4
  • бригај 2
  • бриге 2
  • бригом 1
  • бригу 6
  • бриди 1
  • бризну 1
  • бризнула 1
  • брине 1
  • брисао 2
  • бритвицом 1
  • бричи 1
  • брише 4
  • брка 1
  • брке 1
  • бркове 2
  • брљив 2
  • брљива 4
  • брљивке 1
  • брљиво 3
  • брљиву 1
  • броди 1
  • број 7
  • бројеве 2
  • бројим 1
  • броју 1
  • брујало 1
  • брујаху 1
  • брује 1
  • брука 11
  • бруке 2
  • бруку 7
  • брчића 1
  • брчиће 2
  • бубњарима 1
  • будала 1
  • будалаштину 1
  • будало 1
  • будалу 2
  • будан 1
  • буде 20
  • будеш 1
  • Буди 1
  • буди 4
  • будите 1
  • будна 1
  • будне 1
  • будућа 1
  • будућност 1
  • будућности 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујним 1
  • бујном 2
  • буквар 1
  • була 1
  • булбул 2
  • буле 1
  • буљуке 1
  • буљуком 1
  • буна 1
  • бунде 1
  • бундеве 2
  • бундеву 1
  • бундица 1
  • бундице 1
  • бундици 2
  • бундицу 3
  • бунду 1
  • бунило 2
  • бунован 1
  • буну 1
  • буњишту 1
  • бура 1
  • бурних 1
  • бурно 2
  • бурнога 1
  • бурном 1
  • буру 1
  • бурунџук 2
  • бућну 1
  • бучила 1
  • буџаке 1
  • буџаклија 1
  • буџаклију 1
  • буџаци 2
  • в 4
  • ваган 1
  • ваде 1
  • вади 2
  • вадио 1
  • вађено 1
  • важан 1
  • важила 1
  • важио 1
  • важним 1
  • важно 1
  • ваздан 2
  • Ваздандан 2
  • ваздуха 1
  • вала 2
  • ваља 4
  • ваљада 3
  • ваљам 1
  • ваљда 13
  • Ваљда 3
  • вам 3
  • ван 1
  • Вана 1
  • Ване 2
  • ванредно 3
  • вара 1
  • Варају 1
  • варају 2
  • Варда 1
  • Вардај 1
  • варљиви 1
  • варнице 1
  • варош 10
  • вароши 3
  • варошка 1
  • варошке 1
  • варошки 1
  • вас 7
  • Васка 39
  • Васке 16
  • Васкеее 1
  • Васки 2
  • Васкин 1
  • Васкине 1
  • Васком 1
  • Васку 5
  • васпитано 1
  • васпитању 1
  • ватра 1
  • ватру 2
  • Ваче 2
  • Вачин 1
  • ваша 1
  • ваше 5
  • ваши 1
  • вашу 4
  • ве 3
  • ведар 3
  • ведра 1
  • веза 1
  • везе 1
  • везен 1
  • век 6
  • века 4
  • Веле 1
  • веле 17
  • велепоседа 1
  • вели 93
  • Велибор 1
  • Велик 1
  • велика 6
  • велике 3
  • велики 1
  • великим 4
  • великих 4
  • велико 5
  • великовртопском 1
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 2
  • велику 1
  • велим 2
  • Вело 3
  • вене 2
  • венчавање 1
  • венчани 1
  • венчаном 1
  • венчање 2
  • вера 5
  • веран 2
  • вере 2
  • вереника 1
  • вересију 2
  • верзија 3
  • верзије 2
  • вериш 1
  • верна 1
  • Веровала 1
  • веровала 2
  • веровале 3
  • веровали 1
  • веровати 1
  • вероватнија 1
  • вероватнији 1
  • вероватно 1
  • вероватноћа 1
  • вероваше 1
  • Вертхајмову 1
  • Веру 1
  • веру 3
  • верује 3
  • верујем 1
  • верујеш 2
  • верују 1
  • верујући 1
  • весела 4
  • веселе 3
  • весели 6
  • весело 2
  • веселом 2
  • веселу 1
  • весељак 3
  • Весеље 1
  • весеље 5
  • весељу 1
  • весео 4
  • вест 3
  • вести 2
  • ветар 2
  • већ 100
  • Већ 4
  • већа 5
  • Веће 1
  • веће 69
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 6
  • већим 3
  • већина 2
  • већином 4
  • вече 7
  • вечера 3
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечераш 1
  • вечерашњем 2
  • вечерашњи 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечеру 3
  • вечечерамо 1
  • вечна 1
  • вечно 1
  • веш 1
  • вешала 1
  • вешерка 1
  • вешт 2
  • вешто 11
  • вештоме 1
  • ви 19
  • вид 2
  • виде 12
  • Виде 4
  • видеја 3
  • видела 5
  • виделе 3
  • видели 4
  • Видело 1
  • Виден 1
  • Видену 1
  • видео 7
  • видети 3
  • видећи 1
  • Видеше 1
  • видеше 5
  • види 25
  • видим 8
  • видите 2
  • видиш 20
  • видо 11
  • видов 1
  • видосмо 1
  • Видосте 2
  • видоше 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђен 1
  • виђених 1
  • виђено 1
  • вије 1
  • вика 14
  • Вика 6
  • Викају 1
  • викају 2
  • викале 1
  • викам 14
  • викање 1
  • викању 1
  • викао 3
  • викати 1
  • викач 3
  • викаш 3
  • викаше 1
  • викне 4
  • викни 1
  • Викни 1
  • Викну 1
  • викну 23
  • викнуше 2
  • вили 1
  • вилице 2
  • вилици 1
  • вим 1
  • вина 4
  • Виник 2
  • вино 8
  • виновој 1
  • виноград 2
  • винограда 1
  • винограде 3
  • виногради 1
  • виноградима 2
  • вином 3
  • вину 1
  • виолини 1
  • вириле 1
  • вирио 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висио 1
  • висок 3
  • висока 5
  • високе 1
  • високим 2
  • високих 1
  • високога 1
  • високопреосвештенства 1
  • високу 1
  • вита 1
  • витак 1
  • Витак 1
  • витка 2
  • виткија 1
  • витку 1
  • виче 8
  • вичу 4
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 81
  • виши 1
  • виших 1
  • влада 2
  • владала 2
  • владање 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владиком 1
  • владику 3
  • влажно 1
  • влас 1
  • властитом 1
  • влашћу 1
  • вода 4
  • воде 7
  • водена 1
  • воденице 1
  • Води 2
  • води 6
  • водила 5
  • водили 2
  • водило 1
  • водио 5
  • водити 1
  • водише 1
  • водом 2
  • водоноше 1
  • воду 7
  • војник 2
  • војних 1
  • војске 1
  • војску 5
  • војсци 1
  • воле 2
  • волела 4
  • волели 2
  • волемо 2
  • волење 1
  • Волео 1
  • волео 4
  • Волешем 1
  • воли 4
  • волије 1
  • воља 2
  • воље 2
  • вољи 4
  • Врана 1
  • врани 1
  • Врања 1
  • Врање 1
  • врапци 1
  • врат 4
  • врата 24
  • врате 1
  • Врати 1
  • врати 8
  • Вративши 1
  • Вратила 1
  • вратила 3
  • вратили 1
  • вратима 7
  • вратио 4
  • вратити 2
  • вратише 1
  • вратом 4
  • враћа 4
  • враћај 1
  • враћају 1
  • враћала 1
  • враћале 1
  • враћали 2
  • враћам 1
  • враћао 2
  • враћаху 1
  • враћена 2
  • враћено 1
  • врбама 1
  • врднути 1
  • вребала 2
  • вребао 1
  • Врева 1
  • вреве 2
  • вредан 2
  • вреде 1
  • вредна 3
  • вредни 1
  • вређало 3
  • Време 1
  • време 62
  • времена 13
  • временом 2
  • времену 2
  • врзле 1
  • врзмале 1
  • врзује 1
  • врзујете 1
  • ври 1
  • Врије 1
  • вријееее 1
  • врлина 2
  • Врло 1
  • врло 27
  • врлој 1
  • врне 2
  • Врни 2
  • врну 2
  • врнусте 2
  • врсним 1
  • врте 1
  • Врти 2
  • врти 3
  • вртиваганска 1
  • Вртиште 1
  • врће 1
  • врћеш 1
  • врћу 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућици 1
  • врхове 1
  • вршњакиње 1
  • вршњацима 1
  • вук 1
  • Вук 1
  • вукао 1
  • вукло 1
  • вуку 1
  • вукује 1
  • вукујем 1
  • г 5
  • га 287
  • Габровачку 1
  • гадна 1
  • гадне 1
  • гадно 1
  • гађају 1
  • гађао 1
  • газда 5
  • газдинстава 1
  • газимо 1
  • гајтане 2
  • гајтанли 1
  • гајтаном 1
  • гајтану 1
  • Гаки 1
  • гакице 1
  • галаме 2
  • галантерије 1
  • галантерис 1
  • Галантериска 1
  • галантерист 1
  • галантериста 1
  • Гана 2
  • Гане 2
  • гаравим 1
  • гардероба 1
  • гардиског 1
  • гарнизоном 1
  • Гаћанку 1
  • гаца 1
  • где 43
  • Где 5
  • гега 1
  • гејаку 1
  • Гена 3
  • Гене 1
  • Гено 1
  • Геном 1
  • Гену 5
  • Генче 2
  • геџо 1
  • ги 47
  • Гиган 1
  • Гигану 1
  • гим 1
  • гимназије 1
  • Глава 1
  • глава 10
  • ГЛАВА 22
  • главама 1
  • главати 1
  • главачки 1
  • главе 15
  • Главе 2
  • Глави 1
  • глави 11
  • главни 4
  • главније 1
  • главнијим 2
  • главним 1
  • главно 3
  • главобоље 1
  • главом 17
  • главу 23
  • глад 1
  • глади 2
  • глај 1
  • Глас 1
  • глас 26
  • гласа 4
  • гласи 1
  • гласила 3
  • гласило 2
  • гласима 1
  • гласио 1
  • гласнику 1
  • гласно 1
  • гласова 2
  • гласове 2
  • Гласови 1
  • гласови 2
  • гласовима 2
  • гласом 13
  • гласу 3
  • глатко 1
  • гледа 39
  • Гледа 4
  • гледај 1
  • гледају 12
  • гледајући 6
  • гледала 10
  • Гледала 2
  • гледале 2
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 9
  • гледан 1
  • гледања 1
  • гледао 6
  • гледаоце 1
  • гледати 2
  • гледах 1
  • гледаш 3
  • гледаше 6
  • гледе 1
  • Гледе 1
  • глуп 1
  • глупа 1
  • глупе 1
  • глупи 1
  • глупог 1
  • глупом 1
  • Гмитра 1
  • Гмитраћ 2
  • Гмитраћа 1
  • Гмитраћева 1
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гневом 1
  • гнезданце 1
  • гнезданцу 1
  • гњави 1
  • говедо 2
  • говора 2
  • говораху 4
  • говоре 5
  • Говори 2
  • говори 6
  • говорила 7
  • говориле 2
  • говорило 5
  • говорио 10
  • говорити 1
  • год 14
  • годила 1
  • година 13
  • годинама 2
  • године 24
  • години 4
  • годину 3
  • гојним 1
  • гола 1
  • Голем 1
  • голем 8
  • голема 2
  • големаш 1
  • голему 5
  • гологлав 1
  • голуб 1
  • голубица 1
  • голубова 1
  • голубови 1
  • гомила 1
  • гомилала 1
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гони 3
  • Гопе 1
  • гора 1
  • горд 1
  • горе 6
  • горело 1
  • гореше 1
  • гори 3
  • Горица 1
  • Горици 1
  • Горицу 3
  • горко 2
  • Господ 7
  • Господа 1
  • господа 5
  • Господар 4
  • господара 2
  • господарским 1
  • Господи 4
  • господин 9
  • господина 1
  • господину 1
  • Господњем 1
  • господске 1
  • господски 2
  • господским 1
  • господској 1
  • господску 1
  • господства 1
  • господство 4
  • господству 1
  • гост 2
  • госте 3
  • гостинске 1
  • гот 1
  • готов 4
  • готова 5
  • готове 1
  • готови 1
  • готовљених 1
  • готово 1
  • гоч 1
  • грабе 1
  • граби 2
  • град 4
  • града 3
  • градила 1
  • градина 2
  • градске 1
  • граду 6
  • грађана 2
  • грађани 2
  • грађанина 1
  • грађанства 2
  • гракнула 1
  • гракнуше 1
  • грамзиви 1
  • граната 1
  • гране 1
  • границу 1
  • грању 1
  • Граха 1
  • Грац 2
  • грашкама 1
  • грбину 3
  • грди 7
  • грдиле 1
  • грдне 1
  • грдним 1
  • грдно 2
  • грдну 1
  • грдњама 1
  • грдње 2
  • грдњи 1
  • гривну 1
  • гризе 1
  • Грк 1
  • грла 1
  • грлат 1
  • грли 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • грми 1
  • грмио 1
  • грмну 1
  • грнчара 2
  • Грнчарска 2
  • Грнчарску 2
  • гроб 1
  • гробља 1
  • гробљиште 1
  • гробљу 1
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грозд 1
  • грозници 1
  • гројзе 1
  • гром 1
  • громогласно 1
  • громом 1
  • грохотом 1
  • грош 2
  • гроша 8
  • грубо 1
  • грува 1
  • груди 8
  • грудима 4
  • груну 1
  • грунуше 1
  • група 1
  • групама 1
  • грчевито 1
  • грчка 2
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчком 2
  • грчку 1
  • гу 122
  • губертл 1
  • губи 2
  • губиш 3
  • гугутке 2
  • гугутки 1
  • гугуткине 2
  • гужви 1
  • гуја 1
  • гукали 1
  • гуњче 1
  • гура 1
  • гурање 1
  • гурбетлук 1
  • гуркале 1
  • гурне 1
  • гусак 1
  • гуске 1
  • густ 1
  • густе 6
  • густим 1
  • гутати 1
  • гуцне 1
  • гушчарника 1
  • Д 2
  • да 1312
  • Да 33
  • дабетер 1
  • дабогда 1
  • дава 10
  • давају 7
  • давало 3
  • давам 2
  • давамо 1
  • давања 1
  • давање 3
  • давао 1
  • давате 3
  • давати 1
  • даваш 1
  • дави 1
  • давију 1
  • Давију 1
  • давнашња 1
  • давнашње 1
  • давне 1
  • давно 9
  • Даде 2
  • даде 9
  • дади 1
  • дадне 1
  • даднем 1
  • дадну 1
  • дадо 2
  • дадосте 2
  • дадоше 2
  • даду 2
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајте 1
  • дају 3
  • Дакле 1
  • дакле 6
  • дала 2
  • далеко 15
  • далеком 1
  • дали 2
  • дало 3
  • даље 21
  • даљег 1
  • даљи 2
  • даљини 1
  • дам 1
  • дама 1
  • даме 1
  • Даме 1
  • Дамно 1
  • дамно 3
  • Дан 2
  • дан 34
  • дана 71
  • данас 12
  • данаске 1
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • дангуби 1
  • дане 4
  • дано 1
  • даном 2
  • дању 2
  • дао 7
  • даром 1
  • дарује 1
  • даскалица 2
  • дати 2
  • датке 1
  • дафина 1
  • дафине 1
  • дафинова 2
  • дафиновим 1
  • дафиновог 1
  • дафину 2
  • дах 1
  • дахире 2
  • дахирета 4
  • дахиретом 1
  • дахнула 1
  • дахнуо 1
  • Два 1
  • два 23
  • двадесет 1
  • ДВАДЕСЕТ 2
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дванаест 1
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванаесте 1
  • дванаесту 1
  • двапут 2
  • Дваред 1
  • дваред 3
  • Две 2
  • две 37
  • двеста 2
  • дводинараца 2
  • дводинарце 1
  • дводинарцима 1
  • двоја 1
  • двојако 1
  • двоје 2
  • двојица 4
  • двокатна 1
  • двокрилну 1
  • дворе 3
  • двори 1
  • двориле 1
  • дворити 1
  • де 26
  • Де 5
  • Дебарско 1
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебелог 1
  • дебљину 1
  • Дебрелија 1
  • девер 10
  • девера 6
  • деверске 1
  • девет 1
  • ДЕВЕТА 1
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • девовале 1
  • девојака 13
  • девојачка 3
  • девојачке 1
  • девојачки 2
  • девојачко 1
  • Девојачку 2
  • девојка 17
  • девојкама 1
  • девојке 19
  • Девојке 2
  • девојком 1
  • девојку 17
  • девојци 1
  • девојче 14
  • девојченце 4
  • девојчета 1
  • девојчетово 1
  • девојчики 10
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • дегенеци 1
  • дед 2
  • деда 1
  • Деда 2
  • деде 2
  • Деде 2
  • дедо 1
  • дејствовало 1
  • дек 3
  • дела 1
  • дели 1
  • делим 1
  • дело 1
  • делом 2
  • делу 1
  • демантовати 1
  • демантују 1
  • демек 21
  • демократа 1
  • демонска 1
  • Дена 2
  • Дено 1
  • Дену 1
  • део 2
  • депутације 1
  • дерао 1
  • дервиш 1
  • Дервиш 1
  • дервиши 1
  • дере 2
  • дериште 3
  • дериштету 1
  • дерњаву 1
  • дерта 3
  • дертови 1
  • десе 2
  • десет 1
  • ДЕСЕТА 1
  • десето 1
  • десетогодишњег 1
  • десиле 1
  • десило 6
  • десна 1
  • десни 1
  • десно 3
  • десног 1
  • десном 1
  • десну 1
  • детаљи 1
  • детаљно 1
  • Дете 1
  • дете 41
  • детенце 1
  • детета 1
  • дететом 2
  • детету 1
  • детињства 3
  • дефинитивно 1
  • дефинитивном 1
  • Деца 2
  • деца 20
  • децу 7
  • дечак 1
  • дечје 1
  • дечурлије 1
  • дечурлију 1
  • дешава 1
  • диве 1
  • дивизије 1
  • дивјаке 1
  • Дивјанском 1
  • дивљи 1
  • дивнији 1
  • дивно 2
  • дигавши 1
  • дигао 1
  • дигне 5
  • дигну 2
  • Дигоше 1
  • Дидић 1
  • диже 12
  • дижући 1
  • дизала 1
  • Дијалог 1
  • дијалог 2
  • Дика 4
  • дико 1
  • Дику 2
  • дилбер 2
  • дилбери 1
  • дим 1
  • дима 2
  • димова 1
  • димове 7
  • динар 1
  • динара 2
  • динаре 1
  • дипломирани 1
  • дира 2
  • дирају 2
  • дирали 1
  • дирек 1
  • директор 3
  • директора 2
  • диреци 1
  • дирљива 1
  • дирнула 1
  • дисциплина 1
  • дишући 1
  • длановима 1
  • дни 2
  • До 3
  • до 81
  • доба 6
  • Добар 1
  • добар 10
  • добацила 1
  • доби 4
  • добива 1
  • добивен 1
  • добивене 2
  • добија 4
  • добијала 2
  • добије 1
  • добијемо 1
  • добијете 1
  • добио 7
  • добише 1
  • добра 5
  • добре 4
  • Добри 1
  • добрим 1
  • добро 18
  • Добро 5
  • доброг 2
  • доброга 1
  • добродетељи 1
  • добродушни 1
  • добром 1
  • доброћудна 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведеш 2
  • доведи 1
  • довело 1
  • довлет 1
  • доводе 1
  • доводи 1
  • доводила 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршује 1
  • догађа 1
  • догађај 6
  • догађаја 2
  • догађају 4
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догоревало 1
  • догурају 1
  • дода 1
  • додав 1
  • додаде 6
  • додаје 3
  • додајући 1
  • додирују 1
  • дође 38
  • Дође 5
  • дођем 1
  • дођеш 3
  • дођи 1
  • дођо 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 3
  • дођу 2
  • доживела 1
  • доживемо 1
  • доживео 1
  • доживесмо 1
  • доживети 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознао 2
  • доиста 5
  • Дој 1
  • дојакошњој 1
  • дојду 3
  • Док 1
  • док 29
  • Дока 75
  • докаже 1
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказао 1
  • Доке 24
  • Доки 6
  • Докин 1
  • Докина 3
  • Докине 2
  • Докино 1
  • докле 3
  • доклегод 2
  • Доко 1
  • доксат 2
  • доксате 1
  • доксатима 1
  • доксатом 1
  • доксату 2
  • доктур 1
  • Доку 10
  • долажаху 1
  • долажаше 1
  • долазе 1
  • долазење 1
  • долази 11
  • Долази 2
  • долазија 1
  • Долазила 1
  • долазила 5
  • долазиле 2
  • долазимо 1
  • долазио 3
  • долазиш 1
  • долапа 1
  • долапских 1
  • доласка 1
  • Доле 1
  • доле 3
  • дољи 1
  • Дом 2
  • дом 25
  • Дома 1
  • дома 5
  • домазлук 1
  • домазлука 1
  • домазлуку 1
  • домакица 3
  • домакицу 2
  • домаћа 1
  • домаће 1
  • домаћег 1
  • домаћи 2
  • домаћима 1
  • домаћин 5
  • домаћина 1
  • домаћиново 1
  • Домаћица 2
  • домаћица 8
  • домаћице 2
  • домаћици 1
  • домаћицу 2
  • дометало 1
  • домина 1
  • домине 1
  • домишљаху 1
  • Доне 6
  • донела 3
  • донео 3
  • донесе 3
  • донесено 1
  • донесо 1
  • Донесо 1
  • донети 2
  • доносе 1
  • Доносе 1
  • доноси 3
  • доносила 4
  • доносило 1
  • доњи 1
  • доњој 2
  • доњу 3
  • допада 1
  • допадао 3
  • допадаш 1
  • допала 1
  • допало 2
  • Допао 1
  • дописе 1
  • допрати 1
  • допре 1
  • допунио 1
  • допустио 1
  • дор 3
  • досад 8
  • досада 2
  • досадашњих 1
  • досадна 1
  • досадни 1
  • досадно 7
  • досаду 1
  • досетака 1
  • досеткама 1
  • досетљив 1
  • досетљивац 1
  • досетљивошћу 1
  • доскочио 1
  • доспела 1
  • доста 14
  • Доста 3
  • достављено 1
  • достојанствена 1
  • достојанственим 1
  • достојанствено 5
  • дотерао 1
  • Дотерао 1
  • дотерују 1
  • дотицај 1
  • дотле 11
  • доћи 2
  • дофатим 1
  • дохватио 1
  • Доцна 1
  • доцна 2
  • Доцне 1
  • доцније 5
  • дочека 1
  • дочекали 1
  • дочекам 2
  • дочекан 2
  • дочекате 1
  • дочепа 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошеја 2
  • Дошла 3
  • дошла 9
  • дошле 3
  • дошли 1
  • дошло 5
  • дошљака 1
  • драга 2
  • драги 1
  • драгичка 1
  • драго 3
  • драгоцености 1
  • дражи 3
  • дражило 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвећа 1
  • дрвећем 1
  • дрвље 1
  • дрво 1
  • Дрво 1
  • древном 1
  • дремају 1
  • дремеж 1
  • државна 1
  • државом 1
  • држала 1
  • држало 3
  • држањем 1
  • држао 5
  • Држе 1
  • држе 2
  • држећа 1
  • држећи 3
  • држи 6
  • држиш 1
  • дрзак 2
  • дрма 1
  • дробили 1
  • Дробне 1
  • дрска 1
  • дрт 1
  • дрта 1
  • дрту 1
  • друг 2
  • друга 12
  • ДРУГА 2
  • другарица 3
  • другарицама 3
  • другарице 5
  • другарицом 3
  • другарицу 2
  • Друге 1
  • друге 18
  • Други 3
  • други 43
  • Другим 1
  • другим 11
  • другима 1
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 23
  • другова 1
  • друговима 2
  • другог 7
  • другога 4
  • другој 3
  • другом 11
  • другу 9
  • дружељубив 1
  • дружина 1
  • дружини 2
  • дружином 1
  • дружину 1
  • дружио 1
  • друзи 1
  • друкче 1
  • друкчија 1
  • друкчије 4
  • друкше 1
  • друства 1
  • друство 2
  • друшке 1
  • друшкеее 1
  • друштва 5
  • друштвеном 1
  • друштво 4
  • друштвом 5
  • друштву 5
  • дршће 1
  • дршћу 1
  • дршћући 1
  • дршћућим 2
  • дубак 2
  • дубе 1
  • дубље 3
  • дубока 1
  • дубоким 1
  • дубоких 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 2
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 4
  • дуванкесу 1
  • дуваном 1
  • дувар 1
  • дуварима 1
  • дуг 1
  • дуга 2
  • дугачким 1
  • Дуге 1
  • дуге 3
  • дуги 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугих 1
  • дугменџије 1
  • дуго 20
  • Дуго 7
  • дугог 3
  • Дугом 1
  • дугу 3
  • дуда 1
  • Дудија 2
  • Дудији 3
  • Дудију 1
  • дуету 1
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужег 3
  • дужи 3
  • дужна 2
  • дужника 1
  • дужност 3
  • дужности 2
  • дуздишем 1
  • дуката 2
  • дукати 1
  • дунгерин 1
  • дунђери 1
  • дуња 1
  • дуплог 1
  • Дућан 4
  • дућан 50
  • дућана 11
  • дућане 5
  • дућани 2
  • дућаном 2
  • дућанску 1
  • дућану 14
  • дућанчета 1
  • дућанчету 1
  • дућанчића 1
  • духну 2
  • духнуо 1
  • духовити 1
  • душа 1
  • душе 1
  • душевне 1
  • душек 2
  • души 1
  • душица 1
  • душмани 2
  • душманима 1
  • душом 5
  • душу 9
  • ђаво 4
  • ђаволства 1
  • ђаволство 1
  • ђаконије 1
  • ђаци 1
  • ђачки 1
  • ђачких 1
  • ђене 4
  • ђердани 1
  • ђерђеф 1
  • Ђорђија 11
  • Ђорђије 2
  • Ђорђијем 1
  • Ђорђији 4
  • Ђорђијин 1
  • Ђорђијина 1
  • Ђорђијине 1
  • Ђорђијини 1
  • Ђорђијино 1
  • Ђорђијину 1
  • Ђорђијо 2
  • Ђорђијом 1
  • Ђорђију 2
  • ђубре 1
  • ђубрету 1
  • ђулијака 1
  • ђулијаком 1
  • ђулијаци 1
  • Ђулсефа 1
  • Ђулсефи 1
  • Ђулсефу 2
  • Ђурђијанке 1
  • Ђурђовдан 2
  • Е 70
  • е 9
  • ев 1
  • еве 1
  • Еве 4
  • евентуалност 1
  • Ево 1
  • ево 3
  • Еврејка 4
  • Еврејското 1
  • еврејску 1
  • Еврејче 2
  • Европи 1
  • Евстатија 1
  • еглен 1
  • еденским 1
  • Едисон 1
  • една 1
  • Ее 3
  • Еее 1
  • еј 1
  • Еј 3
  • екимин 1
  • еклатантног 1
  • економску 1
  • ексер 1
  • ексера 4
  • ексере 2
  • ексерима 1
  • експедиције 1
  • ела 1
  • Ела 13
  • ели 29
  • Ели 4
  • ем 17
  • Ем 2
  • еманципације 1
  • енглеска 1
  • Енглеске 1
  • ено 2
  • Ено 3
  • епизода 3
  • епитет 1
  • епитета 1
  • епитети 1
  • епитимији 1
  • есап 1
  • Есапим 1
  • Еснаф 1
  • еснаф 8
  • еснафа 1
  • Еснафска 1
  • еснафска 3
  • еснафску 1
  • еспап 2
  • ете 124
  • Ете 23
  • Етее 1
  • Ето 5
  • ето 8
  • ефекат 1
  • ефендију 1
  • ех 1
  • Ех 18
  • ешек 1
  • Ешек 2
  • Ешекл 1
  • ешеклак 1
  • Ешексене 1
  • Ешеку 1
  • ешеку 5
  • жагор 1
  • Жагор 1
  • жал 5
  • жалан 1
  • жалба 1
  • жалбе 1
  • жали 2
  • жалили 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • Жална 1
  • жална 2
  • жални 1
  • жално 1
  • жалну 3
  • жалосним 1
  • жалост 3
  • жандара 2
  • жандаре 1
  • жандарево 1
  • жао 4
  • жаока 1
  • жапци 1
  • жар 1
  • жбуња 1
  • же 1
  • железничку 1
  • желела 2
  • желели 1
  • желео 4
  • желети 1
  • жели 2
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељена 1
  • жељени 1
  • жељни 1
  • Жељни 1
  • жељно 1
  • жем 7
  • Жена 1
  • жена 21
  • женама 1
  • жене 15
  • женење 1
  • жени 7
  • женидба 1
  • женидби 1
  • женидбом 1
  • женидбу 3
  • женила 1
  • женим 5
  • женимо 2
  • женица 9
  • женици 1
  • жениш 2
  • женска 7
  • женскадија 2
  • женскадију 1
  • Женске 1
  • женске 9
  • женски 8
  • женским 1
  • женскиња 1
  • женско 7
  • женског 1
  • женскога 1
  • женску 2
  • жену 3
  • жењени 1
  • жестином 1
  • жеш 4
  • Жив 1
  • жив 3
  • Жива 3
  • жива 4
  • живаца 1
  • Живе 1
  • живе 5
  • живели 1
  • живење 1
  • живео 1
  • живи 3
  • живимо 1
  • живине 1
  • живину 1
  • живља 1
  • Живо 2
  • живо 8
  • живописном 1
  • живост 1
  • Живот 1
  • живот 7
  • живота 3
  • животу 7
  • живу 2
  • живување 1
  • живувашем 1
  • живујеш 1
  • живују 2
  • жигова 1
  • жића 1
  • жица 1
  • жици 2
  • жмиј 1
  • Жмиј 1
  • Жмијете 1
  • жмијеш 1
  • жу 1
  • жупско 1
  • жупског 2
  • жупском 1
  • журе 2
  • жури 2
  • журналистика 1
  • журналистички 1
  • журналистичком 1
  • Журно 1
  • журно 2
  • жустар 1
  • жута 1
  • жуте 2
  • жуто 1
  • жутог 1
  • жуту 3
  • Жућко 4
  • жућом 1
  • жуч 1
  • жучи 1
  • з 1
  • за 418
  • За 48
  • заб 7
  • забавља 1
  • забављају 1
  • забадава 2
  • забатрга 1
  • забезекнутом 1
  • забелела 1
  • заблену 1
  • забленула 1
  • забленуто 1
  • заболе 1
  • заболеле 1
  • заболеше 1
  • заборави 9
  • заборавила 3
  • заборавио 1
  • заборавити 2
  • заборављала 1
  • заборављене 1
  • забравила 1
  • забранио 1
  • забринутИ 1
  • забринути 2
  • забринуто 1
  • забуна 1
  • забуни 1
  • забунио 1
  • забушио 1
  • заваду 1
  • завали 3
  • заваравају 1
  • завежљајем 1
  • завери 1
  • завесе 1
  • заветна 1
  • завету 1
  • завијати 1
  • завијену 1
  • завирити 1
  • зависило 1
  • завргну 1
  • заврзаја 1
  • заврте 2
  • завртеше 1
  • заврће 1
  • заврши 14
  • завршну 1
  • заглади 1
  • загледа 3
  • загледају 3
  • загледала 1
  • загледале 1
  • загледали 1
  • заглуши 1
  • загонетан 1
  • загонетка 1
  • загонетно 1
  • загорчала 1
  • заграби 1
  • загрди 1
  • загрљене 1
  • загрљени 1
  • загрме 1
  • загучу 1
  • загушеним 2
  • задатака 2
  • задах 1
  • задаци 1
  • задевајући 1
  • задевао 2
  • задене 1
  • заденем 1
  • задесио 1
  • задиманиле 1
  • задиркивајући 1
  • задовољан 8
  • задовољио 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољне 2
  • задовољни 1
  • задовољно 7
  • задовољног 1
  • задовољства 2
  • задовољство 5
  • задоцнио 2
  • задржава 1
  • Задржава 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржали 1
  • задржао 4
  • задржати 2
  • задржаше 1
  • задрже 1
  • задржи 1
  • задруге 1
  • задубе 1
  • задубила 1
  • Задубили 1
  • Задубио 1
  • задубљени 1
  • задуван 2
  • задувана 1
  • задуго 5
  • зажалио 1
  • зажелео 1
  • заигра 1
  • Заиграше 1
  • заинати 1
  • заинтересовала 1
  • заинтересовао 1
  • заиста 2
  • зајам 2
  • зајаука 1
  • заједањима 1
  • заједљива 1
  • заједљиви 1
  • заједљиво 4
  • заједничког 1
  • заједно 7
  • зајмодавца 1
  • зајца 1
  • закалфе 1
  • закитиш 1
  • заклања 1
  • заклапарају 1
  • заклела 1
  • заклети 1
  • Заклиње 1
  • заклонише 1
  • закључци 1
  • закону 3
  • закопам 1
  • закопча 1
  • закука 1
  • закуне 1
  • закунеш 1
  • Закуни 2
  • залевала 1
  • залечио 1
  • залудео 1
  • залуди 1
  • залудила 1
  • залудњаци 1
  • залупа 1
  • залупи 2
  • заљубиле 2
  • заљубљена 1
  • заљубљене 1
  • заљубљени 1
  • заљубљених 1
  • заљубљено 1
  • заљуља 1
  • замажи 1
  • замало 2
  • замандалише 1
  • замбак 3
  • замбака 1
  • замерали 1
  • Замилуваше 1
  • замирише 1
  • Замислила 1
  • Замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљена 2
  • замишљену 1
  • замоли 1
  • Замолила 1
  • замолио 1
  • замолити 1
  • замуца 1
  • замуцкује 1
  • Замфир 101
  • Замфира 16
  • Замфиров 5
  • ЗАМФИРОВА 2
  • Замфирова 8
  • Замфирове 9
  • Замфирови 7
  • Замфировим 3
  • Замфировима 3
  • Замфирових 8
  • Замфирово 4
  • Замфировог 1
  • Замфировој 7
  • Замфирову 8
  • Замфиром 1
  • Замфирска 1
  • Замфирско 2
  • Замфиру 4
  • Замфирче 2
  • занајат 3
  • занат 1
  • заната 2
  • занатлије 1
  • занатлију 1
  • занатлиска 1
  • занату 1
  • занео 2
  • занет 2
  • занимало 1
  • занимања 1
  • зановет 1
  • заноси 2
  • зао 1
  • заобиколим 1
  • заове 1
  • заокупила 2
  • западу 1
  • Западу 1
  • запази 2
  • Запали 1
  • запали 3
  • запалија 1
  • Запамти 1
  • запамти 2
  • Запамтиће 1
  • запанти 3
  • запантиш 3
  • запева 9
  • запевају 1
  • запевала 1
  • Запевала 1
  • запевале 1
  • запевали 1
  • Запевало 1
  • запевао 5
  • Запеваше 1
  • запеваше 2
  • запео 1
  • записи 1
  • запита 21
  • запитају 1
  • запитала 2
  • запитали 1
  • запитао 6
  • запитаће 1
  • запишта 1
  • заплака 1
  • Заплањку 1
  • заплаче 4
  • заплашила 1
  • заплашило 1
  • заплете 1
  • заплеће 1
  • заповеди 1
  • заповести 1
  • заподева 1
  • запој 3
  • започе 1
  • запрегни 1
  • Запрегни 2
  • запрепашћене 1
  • запрепашћено 2
  • запрепашћеног 1
  • запрепашћење 3
  • запуши 1
  • запушила 1
  • запушити 2
  • Зар 12
  • зар 25
  • заради 12
  • Заради 2
  • зарадио 1
  • зарадом 1
  • зараду 1
  • зарађивати 1
  • зареди 2
  • заредила 1
  • Заредио 1
  • Зарекао 1
  • зарекли 1
  • заричу 1
  • зарони 1
  • заруменила 1
  • зарфове 1
  • зарфовима 1
  • засад 1
  • Засвира 1
  • засвираше 3
  • засео 1
  • засипана 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • засмеја 3
  • заспалих 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • застаде 4
  • застала 2
  • застане 1
  • застану 2
  • застареле 1
  • застиђено 1
  • застрашена 1
  • заступи 4
  • заступило 1
  • засука 1
  • заташкавали 1
  • затварају 3
  • затварајући 1
  • затворен 1
  • затвореним 1
  • затворених 1
  • затворила 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • затекне 1
  • затим 15
  • Затим 2
  • Зато 30
  • зато 37
  • затраже 1
  • затражи 1
  • затрепће 1
  • затресе 1
  • заћутасте 1
  • заузела 1
  • заузети 1
  • заузме 1
  • зауставе 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • зауставља 3
  • заустављао 1
  • Заусти 1
  • заушке 1
  • захвали 2
  • захватали 1
  • захватише 1
  • захтева 1
  • захтевају 1
  • заценио 1
  • зацрнеја 1
  • зачинити 1
  • зачудиле 1
  • зачуђено 9
  • заџакаше 1
  • зашт 2
  • Зашт 2
  • Зашто 20
  • зашто 50
  • збаци 1
  • збере 1
  • зберем 1
  • збива 1
  • збило 1
  • збира 1
  • збирам 1
  • Због 2
  • због 28
  • Зборе 1
  • зборе 18
  • зборење 6
  • збореше 4
  • зборешем 1
  • збори 55
  • Збори 7
  • зборила 4
  • зборим 23
  • зборимо 3
  • зборисмо 1
  • зборите 1
  • збориш 20
  • збраја 1
  • Збрасмо 1
  • збунио 1
  • збуњено 1
  • зваја 1
  • звала 1
  • звали 3
  • званичним 1
  • звања 1
  • звао 1
  • зваоше 1
  • зваше 2
  • звезданог 1
  • звезде 1
  • звек 1
  • звекира 1
  • звекиром 1
  • зверати 1
  • звери 2
  • звецкају 2
  • звецкање 1
  • звечали 1
  • звече 1
  • звижди 1
  • звиждукао 1
  • звиждуће 2
  • звонари 1
  • звони 1
  • звониле 1
  • звонио 1
  • звоно 1
  • звонца 1
  • зврцнуо 1
  • звуке 1
  • звуку 1
  • згодне 1
  • згорег 1
  • зготовљено 2
  • згрануше 1
  • здрав 2
  • Здрава 1
  • здрава 3
  • здрави 1
  • здравје 2
  • здравља 1
  • Здравља 2
  • здравље 1
  • Здраво 8
  • здраво 9
  • зебњом 1
  • зева 2
  • зевајући 1
  • зевала 1
  • Зевзек 1
  • зевзека 2
  • Зејни 1
  • зекир 2
  • зелен 1
  • Зелен 2
  • зелена 3
  • зеленило 1
  • зеленим 2
  • зеленој 2
  • Зелену 1
  • зелену 3
  • зељова 1
  • зем 4
  • земан 2
  • земја 1
  • земља 3
  • земљак 1
  • земљаку 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљица 1
  • земљоделско 2
  • земљу 5
  • зет 3
  • зета 5
  • зетови 2
  • зету 1
  • зечеви 1
  • зечјом 1
  • зечју 2
  • зид 5
  • зида 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • Зима 1
  • зимницу 1
  • зимње 1
  • зимске 2
  • зимских 1
  • зину 1
  • Зипе 1
  • Зла 1
  • златан 2
  • златар 1
  • Златна 1
  • златне 2
  • златних 1
  • златну 1
  • злато 8
  • злату 1
  • Злату 1
  • зло 1
  • зловољан 1
  • зловољна 1
  • зловољни 1
  • Зловољни 1
  • зловољнија 1
  • зловољних 1
  • зловољно 4
  • злу 3
  • змија 2
  • Зна 1
  • зна 40
  • Знав 1
  • знавамо 1
  • знаваш 3
  • знаде 1
  • знадо 1
  • Знаје 1
  • знаје 17
  • знајем 17
  • Знајем 3
  • знајеш 12
  • Знајеш 5
  • знају 9
  • знајући 1
  • знак 9
  • Знала 2
  • знала 9
  • знале 1
  • знали 3
  • знало 4
  • знам 11
  • Знам 5
  • знамо 1
  • знање 11
  • знањем 2
  • знао 19
  • Знао 2
  • знате 3
  • знати 1
  • знаће 1
  • значајно 1
  • значи 3
  • значило 1
  • Знаш 2
  • знаш 9
  • зној 1
  • зноја 1
  • знојавом 1
  • знојаву 1
  • зноју 1
  • Зо 1
  • Зова 2
  • зове 10
  • зовеш 3
  • зовну 5
  • зову 5
  • Зона 121
  • ЗОНА 2
  • Зоне 85
  • Зони 25
  • Зонин 1
  • Зонина 3
  • Зонине 6
  • Зониним 2
  • Зониних 2
  • Зонино 1
  • Зониног 1
  • Зонину 1
  • Зоном 7
  • Зону 47
  • Зонче 3
  • зор 3
  • Зора 1
  • зора 2
  • зоре 1
  • зором 2
  • зорт 4
  • зору 1
  • зраке 1
  • зрацима 1
  • зрно 4
  • зубачу 1
  • зубе 2
  • зујале 1
  • Зујица 1
  • зулум 2
  • зулумћарке 2
  • зумбул 3
  • Зумрутом 1
  • зурлаш 1
  • зурле 2
  • зуцнути 1
  • И 188
  • и 2954
  • иако 29
  • Иако 4
  • Ибиш 1
  • Ибраимом 1
  • ибрик 1
  • ибрици 1
  • ивер 1
  • иверка 1
  • ивице 1
  • игара 2
  • игда 1
  • иглу 1
  • Игра 1
  • игра 26
  • играју 13
  • Играју 2
  • играла 7
  • играли 3
  • играло 2
  • играм 2
  • играмо 2
  • играња 5
  • играње 5
  • игрању 2
  • играо 2
  • играч 3
  • играче 2
  • Играчи 2
  • играчи 6
  • играчица 2
  • играчице 1
  • играше 2
  • игре 3
  • игром 2
  • игру 10
  • Иде 1
  • иде 37
  • идеју 1
  • идем 7
  • идемо 1
  • идење 1
  • идеш 2
  • Иди 4
  • иди 6
  • идилска 1
  • иду 13
  • Идући 1
  • идући 2
  • идућим 1
  • идућој 1
  • Иже 1
  • ижице 1
  • из 122
  • Из 9
  • Иза 2
  • иза 7
  • изабере 1
  • изабра 1
  • изађе 2
  • изазвао 1
  • изазивачки 1
  • изашао 1
  • избаце 1
  • избацила 1
  • избегавајући 1
  • избегавали 2
  • избегавање 1
  • избегао 1
  • избере 1
  • избери 1
  • избијала 1
  • избијаху 1
  • избије 3
  • избио 1
  • избише 1
  • изблејала 1
  • избријана 1
  • извади 5
  • извадио 1
  • Изван 1
  • изведе 3
  • изведу 1
  • извежбао 1
  • извезао 1
  • извесне 1
  • извесно 1
  • извести 1
  • извештавале 1
  • извештај 2
  • извештаја 1
  • извештаченим 1
  • извештен 1
  • извештио 1
  • извињава 2
  • извињавали 1
  • извињење 1
  • извиривао 1
  • извлаче 1
  • извлачи 1
  • извлачити 1
  • изводила 2
  • изводио 1
  • изводити 1
  • извојевати 1
  • извору 1
  • извршена 1
  • извршене 1
  • извукла 1
  • изгинемо 1
  • изглед 1
  • изгледа 10
  • изгледају 3
  • изгледала 1
  • Изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледани 1
  • изгледао 4
  • изгледати 1
  • изгледаће 1
  • изгледаш 1
  • изгледаше 1
  • изгнани 1
  • изговарао 2
  • изговором 1
  • изгрдила 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 2
  • изгубија 1
  • изгубила 1
  • изгубим 1
  • изгубио 2
  • изгужвану 1
  • изда 1
  • издавали 1
  • издавања 1
  • издавао 1
  • ИЗДАВАЧКО 1
  • издаде 1
  • издалека 3
  • издање 1
  • издању 1
  • издао 1
  • издахнуо 1
  • издигне 2
  • издиже 2
  • издржи 1
  • издува 1
  • изеде 6
  • изела 2
  • изиђе 2
  • изиђу 2
  • изискивала 1
  • изићи 1
  • изишао 3
  • изишла 2
  • изјављује 1
  • изјављују 1
  • изјада 1
  • излаза 1
  • Излазе 1
  • излазећи 1
  • Излазећи 1
  • Излази 1
  • излази 2
  • излазила 1
  • излазио 1
  • Излегох 1
  • излетео 1
  • излети 2
  • излишно 1
  • изложене 1
  • измакла 1
  • измакну 1
  • измалена 1
  • измами 1
  • измаћи 1
  • Измаче 1
  • измаче 3
  • између 10
  • изменила 1
  • изменише 1
  • измења 1
  • измењати 1
  • измеси 1
  • Измеси 2
  • измећар 1
  • измећара 1
  • Измећарка 1
  • измећарка 8
  • измећарке 4
  • измећарки 1
  • измећарком 2
  • измећарку 11
  • измећарче 1
  • измире 1
  • измирења 1
  • измирити 1
  • измучено 1
  • изнајпре 1
  • изненада 1
  • изненадила 2
  • изненадио 1
  • изненадно 1
  • изненађене 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађење 2
  • изнео 2
  • Изнесе 1
  • изнесе 2
  • изнета 1
  • изнети 1
  • изнето 1
  • износе 1
  • изостао 1
  • изработи 1
  • изработим 1
  • изради 1
  • израдио 3
  • израђеној 1
  • израђивао 1
  • израђује 1
  • изражавају 1
  • изражавао 3
  • израз 4
  • изразе 1
  • изразила 1
  • изразим 1
  • израстоше 1
  • изређа 1
  • изређати 1
  • изређаше 2
  • изрекне 1
  • изрибају 1
  • икад 1
  • икада 5
  • икаквог 1
  • ико 1
  • икоме 1
  • икона 1
  • иконе 1
  • иконом 3
  • икону 3
  • ил 3
  • или 101
  • Или 9
  • им 71
  • Има 18
  • има 61
  • имађаху 1
  • имају 2
  • имајући 1
  • Имала 2
  • имала 4
  • имали 3
  • имало 3
  • имам 19
  • Имам 6
  • имаме 2
  • имамо 2
  • Имамо 3
  • имања 1
  • имањем 1
  • Имао 1
  • имао 23
  • имаћу 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • Имаше 1
  • имаше 4
  • име 11
  • имена 5
  • именом 2
  • Имер 1
  • императивно 1
  • инает 1
  • иначе 5
  • индиферентна 1
  • инжењер 1
  • инорог 1
  • инстинктивно 1
  • инструментима 1
  • интелигентнијег 1
  • интелигенције 1
  • интервјуисати 1
  • интервјуише 1
  • интерес 1
  • интереса 1
  • интересантан 2
  • интересантна 1
  • интересантнији 1
  • интересовало 1
  • интересовање 1
  • Интересовање 1
  • интересу 1
  • интернационалну 1
  • инћар 1
  • инћариш 1
  • инћару 1
  • инџилире 1
  • инџилири 1
  • инџилирски 1
  • ипак 40
  • иронично 1
  • Исидора 1
  • Иска 1
  • иска 10
  • исказује 1
  • искају 1
  • искам 13
  • Искам 2
  • искамо 1
  • Искапи 1
  • искарује 1
  • искате 5
  • искача 1
  • Искачају 1
  • искачала 5
  • искачање 1
  • искачаше 1
  • искаче 1
  • Искаш 1
  • искаш 16
  • искашем 1
  • искашља 4
  • искашљавао 1
  • искашљао 1
  • искашљује 2
  • исквари 1
  • искијаће 1
  • исклати 1
  • исклизне 1
  • искључења 1
  • искоче 1
  • Искочи 1
  • искочи 17
  • искочија 1
  • искочила 3
  • искочиле 2
  • искочило 1
  • искочим 2
  • искочимо 2
  • Искочио 1
  • искочиш 1
  • искраде 1
  • Искрала 1
  • искрено 4
  • искрену 1
  • искрсну 1
  • искубе 1
  • искупила 1
  • искусан 1
  • искусна 1
  • искуснији 1
  • искуства 3
  • искуством 1
  • исмејан 1
  • испад 1
  • испадне 4
  • испали 1
  • испалим 1
  • испало 2
  • испасти 1
  • испевао 1
  • испекао 1
  • испеци 1
  • испече 1
  • испи 1
  • испитана 1
  • испитивачки 1
  • испишем 1
  • исплази 1
  • исплазио 1
  • исплате 1
  • исплатио 1
  • исповеди 1
  • испод 15
  • Исполај 1
  • исправио 1
  • исправку 1
  • Исправку 1
  • испрати 1
  • испратила 1
  • испраћају 1
  • испраћајући 1
  • испраћао 1
  • Испред 1
  • испред 10
  • испрекидано 2
  • Исприча 1
  • исприча 5
  • испричала 1
  • испричан 1
  • испричана 1
  • испричано 2
  • испричанога 2
  • испричаном 1
  • испричао 1
  • испричати 3
  • испрошена 2
  • испрсио 1
  • испружи 1
  • испружили 1
  • испружио 1
  • испунила 1
  • испунио 1
  • испунити 1
  • испуњавала 1
  • испуњена 1
  • испусти 2
  • испуштала 1
  • иста 3
  • исте 1
  • истепате 1
  • Исти 1
  • исти 8
  • истим 1
  • Истин 1
  • истин 6
  • истина 12
  • истине 3
  • истинитих 1
  • истину 3
  • истих 1
  • исто 17
  • истог 2
  • истога 2
  • истоку 1
  • Истоку 2
  • истом 4
  • Историја 1
  • историчари 1
  • истражују 1
  • истраје 1
  • истресао 1
  • истрчавао 1
  • исту 4
  • истук 1
  • истуреном 1
  • истурила 2
  • ићи 1
  • Их 11
  • их 76
  • Иха 1
  • Ихааа 1
  • Ихаха 1
  • ич 11
  • Ич 3
  • ичије 1
  • ичијег 1
  • Ишао 1
  • ишао 7
  • ишарана 1
  • ишараним 1
  • ишла 2
  • ишли 3
  • ишло 2
  • ишчезле 1
  • ишчуђавала 1
  • ја 115
  • Ја 41
  • јабанџије 1
  • јава 2
  • јаваш 1
  • јавашлук 1
  • јаве 1
  • Јаве 1
  • јави 7
  • јавити 1
  • јављају 1
  • Јављале 1
  • јављати 1
  • јављено 1
  • јавна 1
  • јавних 1
  • јавно 1
  • јавнога 2
  • јавност 1
  • јаглак 1
  • јаглук 1
  • јаглуком 2
  • јагњећу 1
  • Јагурида 2
  • јагуриде 1
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадник 1
  • јазију 2
  • Јазук 1
  • јаја 2
  • јаје 1
  • јајетом 1
  • јајца 1
  • јаке 1
  • јако 7
  • јала 1
  • јалова 1
  • Јаре 4
  • Јарета 1
  • јареће 1
  • јасан 1
  • јасније 1
  • јасно 13
  • Јасно 3
  • јаст 1
  • јастука 1
  • јастуци 1
  • Јахао 1
  • јахач 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јашмаком 1
  • је 1669
  • Је 6
  • Јевда 46
  • Јевде 1
  • Јевди 4
  • Јевдин 1
  • Јевдо 18
  • Јевдокија 2
  • Јевдокијо 1
  • Јевдом 2
  • Јевду 1
  • јевропејски 1
  • јевропејског 1
  • Јевропејци 1
  • Јевропи 1
  • јевтиније 1
  • јеглена 1
  • Један 3
  • један 49
  • једанаест 1
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанпут 5
  • једаред 13
  • Једва 1
  • једва 8
  • једе 2
  • Једина 1
  • јединац 3
  • Једини 1
  • једини 7
  • Једино 1
  • једна 37
  • Једна 4
  • Једнако 2
  • једнако 37
  • једне 19
  • Једни 4
  • једни 6
  • Једним 1
  • једним 6
  • једнима 1
  • Једно 1
  • једно 39
  • једног 8
  • Једнога 2
  • једнога 5
  • једногласно 1
  • једнодушан 1
  • једној 3
  • једном 14
  • Једном 2
  • једноставан 1
  • Једну 1
  • једну 33
  • једо 1
  • једра 1
  • једре 1
  • једрији 1
  • једу 2
  • једући 1
  • Језда 1
  • Језду 1
  • језик 3
  • језика 2
  • језику 1
  • јекну 2
  • Јекономија 2
  • Јекономије 1
  • Јекономијом 1
  • јела 1
  • јелек 3
  • јелека 1
  • јелече 1
  • јелечићима 1
  • јели 1
  • Јелисавета 1
  • Јелка 1
  • Јелке 5
  • Јелку 2
  • јело 2
  • јемство 1
  • Јени 1
  • јео 1
  • јер 111
  • Јер 16
  • Јерусалима 1
  • јесен 4
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењим 1
  • јесењих 2
  • јесењу 1
  • јеси 2
  • Јеси 5
  • јест 9
  • јетко 3
  • јетрве 1
  • јечао 1
  • јогунастог 1
  • јогуница 1
  • јој 141
  • Јок 10
  • јок 11
  • Јоне 3
  • јопета 1
  • јорган 2
  • јоргански 1
  • Јордан 7
  • Јордана 4
  • Јорданови 1
  • Јордановим 1
  • Јордановица 3
  • Јордановог 1
  • Јорданско 1
  • јота 1
  • још 154
  • Још 2
  • Јоште 2
  • јоште 35
  • ју 9
  • јувелир 1
  • јума 1
  • јунак 4
  • јунакиње 1
  • јунакињом 1
  • јунаци 1
  • јуницу 1
  • јунска 1
  • Јунус 1
  • јурење 1
  • јури 2
  • јурила 1
  • јутарњег 1
  • јутарњом 1
  • јутре 2
  • јутредан 1
  • јутрење 1
  • јутро 4
  • јутром 1
  • Јуче 1
  • јучерашња 1
  • јучерашњег 2
  • јучерке 1
  • К 2
  • к 24
  • ка 4
  • кабает 3
  • кавалерији 1
  • кавеза 1
  • кавурима 1
  • кавуру 1
  • кад 281
  • Кад 51
  • када 19
  • кадгод 2
  • кадију 1
  • кадионицу 1
  • кадифа 1
  • кадифе 1
  • каже 42
  • Каже 5
  • кажем 12
  • кажете 1
  • кажеш 7
  • кажи 5
  • кажипрст 2
  • кажу 12
  • каза 14
  • казаја 1
  • казала 5
  • казали 2
  • Казанлика 1
  • казано 1
  • Казао 1
  • казао 5
  • казасте 1
  • казати 5
  • Казаше 1
  • казаше 5
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казначеј 3
  • казначеја 1
  • казнити 1
  • казује 3
  • казујем 6
  • казујеш 3
  • казују 4
  • казујући 1
  • каиш 1
  • каишем 1
  • кајање 1
  • каје 1
  • как 3
  • какав 19
  • Какав 5
  • Каква 6
  • каква 7
  • какве 3
  • какви 1
  • Каквија 1
  • каквим 2
  • Какво 1
  • какво 11
  • каквог 3
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 1
  • какву 4
  • како 259
  • Како 26
  • какогод 1
  • какој 3
  • калајисано 1
  • калдрме 2
  • калдрми 2
  • калдрмисане 1
  • калдрму 1
  • Калина 14
  • Калине 1
  • Калини 2
  • Калинин 1
  • Калино 1
  • Калину 9
  • Калиопа 10
  • Калиопе 1
  • Калиопи 1
  • Калиопом 1
  • Калиопу 1
  • Калоферлиски 1
  • Калоферлиском 1
  • Калтагџије 2
  • Калтагџиска 1
  • калугер 1
  • калуђере 1
  • калупе 1
  • калупима 1
  • калфа 14
  • Калфа 4
  • калфе 3
  • калфи 1
  • калфица 1
  • калфу 1
  • камарила 1
  • камен 2
  • камене 1
  • камење 1
  • камик 1
  • каму 1
  • камфор 1
  • канаринка 1
  • канда 1
  • кандидат 1
  • кандидата 1
  • кандидаткиња 1
  • кандила 3
  • Кандило 1
  • кандило 4
  • кантарџиски 1
  • канцеларији 1
  • Као 12
  • као 233
  • кап 1
  • капе 1
  • капетал 1
  • Капетал 1
  • капетан 1
  • Капија 1
  • капије 2
  • капији 1
  • капијом 1
  • капију 2
  • капиталиста 1
  • капиџик 2
  • капиџиком 1
  • капу 1
  • капци 1
  • капцима 1
  • капче 2
  • Кара 2
  • кара 4
  • карају 1
  • каракол 1
  • карактера 1
  • карактерне 1
  • карам 3
  • карамфила 1
  • карања 1
  • карање 1
  • Карање 1
  • карасевдах 2
  • карасевдаха 1
  • кардаша 1
  • кардаши 2
  • кардашима 1
  • карте 2
  • касапи 1
  • касапницу 1
  • касе 1
  • касина 1
  • касини 3
  • Касину 1
  • касиру 1
  • касу 2
  • катанац 5
  • катанци 3
  • Катарини 1
  • Катаринке 1
  • кафа 2
  • кафана 3
  • кафанама 1
  • кафане 2
  • кафани 5
  • кафаница 1
  • кафанице 1
  • кафаници 2
  • кафаницу 1
  • кафански 1
  • кафанским 1
  • кафе 10
  • кафезу 1
  • кафенце 2
  • кафу 13
  • качак 1
  • качи 2
  • качкете 1
  • кварта 1
  • квартету 1
  • квинтету 1
  • ке 7
  • Кеву 1
  • Кеиф 1
  • кеиф 7
  • келешу 2
  • келнер 1
  • Келнер 2
  • келнеру 1
  • келчо 1
  • керка 5
  • керке 3
  • керко 1
  • керку 4
  • Кермина 1
  • Кермину 2
  • кесама 1
  • кеси 1
  • кесом 2
  • кесу 4
  • кетену 1
  • кеф 7
  • кецеље 1
  • кецељица 1
  • ки 3
  • кибицује 1
  • кидајући 1
  • кидало 1
  • кидаху 1
  • кикот 3
  • кикотале 1
  • кикотали 1
  • кине 1
  • кирид 1
  • кисела 1
  • кита 1
  • китило 1
  • киту 3
  • кићанка 2
  • кицош 1
  • кицошке 1
  • киша 1
  • киши 2
  • кишице 1
  • кишицу 1
  • кишне 1
  • кишобране 1
  • кишу 2
  • клавире 1
  • кладе 1
  • кладенца 1
  • кладити 1
  • кладу 1
  • класе 1
  • клевета 3
  • клеветама 1
  • клевети 2
  • клеветницима 1
  • клекла 1
  • клела 1
  • клета 1
  • клетва 2
  • клети 1
  • клијенту 1
  • кликну 3
  • кликћу 1
  • Клинчар 1
  • клисари 1
  • клне 2
  • клот 1
  • клупче 1
  • кључ 1
  • кључеве 2
  • кмет 1
  • кмету 1
  • КЊИГА 1
  • књига 3
  • књигама 1
  • књиге 6
  • књиговодства 1
  • књигом 1
  • књигу 4
  • књижевне 1
  • књижевном 1
  • књижевности 1
  • Ко 2
  • ко 77
  • кобног 1
  • кова 1
  • ковачима 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 33
  • Код 10
  • код 42
  • коже 1
  • кожу 1
  • Кој 21
  • кој 26
  • Која 1
  • која 66
  • Које 1
  • које 65
  • којег 2
  • којега 6
  • којегде 1
  • којешта 1
  • Којешта 2
  • Који 2
  • који 90
  • којим 6
  • којима 8
  • којих 5
  • којој 14
  • којом 5
  • Коју 2
  • коју 35
  • кока 1
  • кокетна 1
  • кокетно 1
  • кокетовала 1
  • кокица 1
  • кокице 5
  • кокошака 2
  • кокошка 1
  • кокошкама 2
  • кокошке 1
  • кол 12
  • Кол 2
  • Кола 1
  • кола 9
  • колај 1
  • колани 1
  • колевка 1
  • колевку 2
  • колега 1
  • колена 2
  • коленима 1
  • колено 1
  • колену 2
  • колеснице 1
  • колико 11
  • Колико 2
  • колима 8
  • колицима 1
  • колицно 1
  • колко 1
  • колнеше 1
  • коло 17
  • коловођа 2
  • коловође 1
  • коловођу 2
  • колом 1
  • колу 1
  • колуте 1
  • ком 1
  • комад 1
  • команди 2
  • комарџија 1
  • комбинацијом 1
  • комбинацију 1
  • коме 13
  • компаније 1
  • композиторска 1
  • композиција 1
  • компонованој 1
  • компоновао 2
  • компонује 5
  • кому 1
  • Кому 1
  • комшијама 1
  • комшије 2
  • комшијом 1
  • комшијско 1
  • комшију 2
  • комшијче 5
  • комшика 2
  • комшилук 3
  • комшилука 3
  • комшилуку 2
  • комшиницу 1
  • комшиска 1
  • комшиске 1
  • комшиски 1
  • комшиским 1
  • комшиских 1
  • комшиској 1
  • комшиску 2
  • конак 1
  • конаку 2
  • конац 2
  • конацима 2
  • кондуит 1
  • кондуре 2
  • кондурица 1
  • кондурице 4
  • кондурџије 1
  • конзерваторије 1
  • конзерваторист 1
  • конзул 1
  • конкурент 1
  • конкуренција 1
  • конкуренције 1
  • конкурисати 1
  • конопци 1
  • контраверзије 1
  • контраст 1
  • контроле 1
  • концепат 1
  • концерте 2
  • концертирањем 1
  • концертирао 2
  • коњ 1
  • коња 1
  • коње 1
  • коњску 1
  • корак 4
  • корака 4
  • кораке 1
  • кораци 1
  • корача 2
  • корист 2
  • користио 1
  • корита 1
  • коританце 2
  • Коритар 1
  • коритарска 1
  • Корнелију 1
  • корњача 1
  • корпама 1
  • корпоративном 1
  • косе 6
  • коске 1
  • косом 2
  • Костадинке 2
  • Костадинкино 1
  • Костадинку 3
  • косу 4
  • Кота 1
  • Коте 18
  • Котине 1
  • Коту 1
  • Коце 1
  • коцкарин 3
  • коцкарина 1
  • кочијаш 1
  • кочијаша 1
  • кочије 4
  • коџа 1
  • кошева 1
  • кошевима 1
  • кошкали 1
  • кошнице 1
  • Коштане 1
  • кошуља 2
  • кошуљом 1
  • кошуљу 3
  • Краве 1
  • крадем 1
  • крадом 1
  • крађи 1
  • Крај 1
  • КРАЈ 1
  • крај 22
  • краја 3
  • крајевима 1
  • крају 4
  • краката 1
  • краљско 1
  • красан 1
  • краставицу 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 4
  • кратког 1
  • краткога 1
  • краће 4
  • краћи 1
  • крв 6
  • крвавили 1
  • крвљу 1
  • крвни 1
  • кревет 3
  • креветске 1
  • кревету 1
  • крене 4
  • крену 2
  • кренула 1
  • Кренуо 1
  • кренуо 6
  • кренуше 2
  • кресни 1
  • Кретала 1
  • Креће 1
  • креће 2
  • крећу 1
  • крешу 1
  • крзао 1
  • крив 4
  • крива 1
  • криве 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • Кривица 1
  • кривљи 1
  • Криво 1
  • криво 9
  • кривој 1
  • Кривокапска 1
  • Кривокапско 2
  • Кривокапском 1
  • Кривокапску 1
  • криву 1
  • Криву 1
  • крије 1
  • крију 3
  • кријумчар 2
  • кријумчарења 1
  • кријумчарска 1
  • кријумчарски 1
  • крила 3
  • крило 2
  • крио 1
  • критика 1
  • критиковале 1
  • критици 1
  • кришом 14
  • крканлук 1
  • крканлука 1
  • крова 2
  • кровова 1
  • Кроз 2
  • кроз 28
  • кроза 3
  • кромпир 2
  • кротак 3
  • кротка 1
  • Кротка 1
  • крошто 2
  • крст 1
  • крсте 1
  • Крсти 1
  • крстиле 1
  • крстим 1
  • крстио 1
  • Крстовдан 2
  • круга 1
  • кругу 4
  • кружи 1
  • кружиле 1
  • крупне 2
  • крупни 2
  • крупније 1
  • крупнијих 2
  • крупнију 1
  • крупних 2
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крши 1
  • крштењу 1
  • кћери 3
  • кћерина 1
  • кћи 3
  • ку 4
  • кубе 1
  • кубеџију 1
  • Кубеџиско 4
  • куд 12
  • Куд 2
  • куда 3
  • куде 17
  • Куде 4
  • кудељу 1
  • куди 1
  • Куди 1
  • кудила 2
  • кује 1
  • кујем 1
  • кујна 1
  • Кујна 2
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујну 3
  • кујунџија 11
  • Кујунџија 4
  • Кујунџије 3
  • кујунџије 6
  • кујунџији 1
  • кујунџију 3
  • Кујунџију 3
  • кујунџилак 1
  • кујунџиници 1
  • кујунџиска 1
  • кујунџиском 1
  • кукањем 1
  • кукњаву 1
  • куку 2
  • кукурикати 1
  • кукуруз 1
  • кукуруза 3
  • кум 1
  • кума 2
  • куме 1
  • кумита 2
  • кумице 1
  • кумрија 1
  • кундак 1
  • Кундака 1
  • куне 7
  • куп 3
  • купе 2
  • Купи 2
  • купи 9
  • купио 1
  • купити 2
  • купиш 1
  • купљено 1
  • куповала 1
  • куповати 1
  • купује 2
  • купујеш 1
  • купују 1
  • Куражан 1
  • куражна 1
  • курвинске 1
  • курдисује 1
  • курдишеш 1
  • курјаци 1
  • курјука 1
  • курјуке 1
  • курјуком 1
  • курјуци 2
  • курјучић 3
  • курјучића 1
  • курјучићи 1
  • курталисао 1
  • Куршумлије 1
  • кусајте 1
  • кускуне 1
  • кута 3
  • кутају 1
  • кутије 1
  • кутњака 1
  • кућа 18
  • Кућа 5
  • кућама 12
  • куће 31
  • кућевна 1
  • кућевни 1
  • кућевној 1
  • кући 45
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућицу 1
  • кућна 1
  • кућом 5
  • кућу 34
  • куцка 1
  • Куче 2
  • куче 20
  • кучине 2
  • кучиште 2
  • кучка 2
  • кучке 1
  • кучко 2
  • кучку 1
  • л 15
  • Л 4
  • ла 2
  • лавеж 1
  • лавиринту 1
  • лагала 4
  • лагиране 3
  • лагираним 1
  • ладожења 1
  • ладолежу 1
  • лаж 3
  • лажи 2
  • лажна 1
  • лажне 1
  • лажни 1
  • лажним 1
  • лажних 4
  • Лазо 1
  • лајем 1
  • лака 1
  • Лако 1
  • лако 18
  • лаковане 2
  • лаковани 1
  • лакомислености 2
  • лакоће 1
  • лактом 1
  • лакша 1
  • лакше 4
  • лакшег 1
  • ланац 2
  • ландара 1
  • ланца 1
  • ланци 1
  • ланцу 1
  • ланчеве 1
  • лањском 1
  • ларма 1
  • ласка 1
  • ласно 22
  • Ласно 8
  • ластавице 1
  • ласте 1
  • латифундија 1
  • лаћао 1
  • лаф 2
  • лафови 1
  • Лафонтеновим 1
  • лацкају 1
  • лацкам 1
  • леб 2
  • лебдела 2
  • леблебије 2
  • лева 1
  • леве 1
  • левентовања 1
  • лево 3
  • левом 2
  • леву 1
  • легао 2
  • леген 1
  • легени 1
  • легла 1
  • легнемо 1
  • легни 1
  • Легни 1
  • легну 1
  • леђа 6
  • леђима 4
  • лежала 1
  • леже 1
  • лежи 1
  • лежу 1
  • Лезет 1
  • лек 3
  • лека 1
  • лекар 1
  • лекове 1
  • лекције 1
  • лекцију 1
  • леле 12
  • Леле 18
  • лелее 1
  • Лелее 10
  • Лелеее 4
  • Ленче 4
  • ленштину 1
  • леп 7
  • лепа 21
  • лепе 7
  • лепи 4
  • лепим 2
  • лепињама 1
  • лепињу 1
  • лепио 1
  • лепих 1
  • лепо 25
  • Лепо 3
  • лепог 4
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепота 2
  • лепоте 3
  • лепотија 2
  • лепотију 2
  • лепотиња 2
  • лепотињу 1
  • лепотица 3
  • лепотицама 1
  • лепотицу 1
  • лепоту 3
  • лепу 5
  • лепушкасте 1
  • лепша 2
  • лепше 7
  • лепшег 1
  • лепши 1
  • лепших 1
  • Лесковац 2
  • Лесковачком 1
  • Лесковачку 1
  • летве 1
  • лете 2
  • лети 2
  • лето 1
  • летошња 1
  • лету 1
  • лећи 1
  • ли 141
  • либаде 2
  • ливаду 2
  • ливене 1
  • ливених 1
  • лижеш 1
  • лизну 1
  • ликовали 1
  • лила 1
  • лимунаду 1
  • линцуре 1
  • липу 1
  • лисац 1
  • лисната 1
  • лист 5
  • листа 2
  • листе 1
  • листи 1
  • листови 1
  • листу 3
  • лиферант 1
  • лиферанти 1
  • лица 9
  • Лице 1
  • лице 11
  • лицем 1
  • Лицем 1
  • лицима 1
  • лицу 5
  • лично 1
  • личност 1
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • лов 3
  • ловац 2
  • ловачке 2
  • ловачког 1
  • лови 1
  • ловио 1
  • ловџија 3
  • логична 1
  • лози 1
  • лојзе 9
  • лојзенце 1
  • лом 2
  • ломе 1
  • ломи 3
  • лош 1
  • лоши 1
  • Лошо 4
  • лошо 9
  • лошотију 1
  • лубеници 1
  • луд 2
  • луда 5
  • луди 1
  • лудих 1
  • лудо 11
  • Лудо 2
  • лудорију 1
  • лудост 1
  • луду 1
  • луђе 1
  • луђега 1
  • лук 3
  • лулу 1
  • лумповао 1
  • лупа 3
  • лупајући 1
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лупила 1
  • лупити 1
  • лупу 1
  • лута 1
  • лутао 1
  • љубав 4
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 4
  • љубим 2
  • љубимац 1
  • Љубисава 1
  • љубити 2
  • љубљење 1
  • људи 8
  • људима 1
  • Љуљају 1
  • љуљају 6
  • љуљала 1
  • љуљашка 1
  • љуљашки 1
  • Љут 1
  • љут 8
  • љута 3
  • љуте 2
  • љути 5
  • љутила 2
  • љутило 1
  • љутине 2
  • љутио 2
  • љутито 8
  • љутиш 1
  • љутну 2
  • љуто 1
  • м 1
  • М 1
  • ма 26
  • магазу 1
  • магаре 8
  • магаренце 1
  • магарца 1
  • магарцу 1
  • магла 1
  • магле 1
  • Мадине 1
  • Мадину 1
  • мадмазељ 2
  • Мадо 2
  • мађије 1
  • мази 1
  • Мазни 1
  • мазну 1
  • Мајка 3
  • мајка 49
  • мајке 9
  • мајкин 1
  • Мајкина 1
  • мајком 3
  • мајку 21
  • мајског 1
  • мајстор 18
  • мајстора 2
  • мајстори 3
  • мајсторице 1
  • мајстором 1
  • мајсторске 1
  • мајстору 2
  • мају 2
  • мајци 5
  • мајчиним 1
  • мајчица 1
  • макар 5
  • Макином 1
  • макла 1
  • максуз 1
  • мал 3
  • Мала 1
  • мала 8
  • малаксала 2
  • малаксале 1
  • мале 2
  • мали 8
  • малих 1
  • Малко 1
  • малко 17
  • Мало 7
  • мало 82
  • малог 1
  • малодушна 1
  • малом 2
  • малопре 1
  • малопређашње 1
  • малопређашњег 1
  • малочас 3
  • малу 3
  • маље 1
  • Мамино 3
  • мамурни 1
  • Мамут 1
  • мана 1
  • Мана 31
  • Манасија 3
  • Манасије 1
  • Манасији 1
  • манастирима 1
  • манастиру 1
  • мангале 1
  • мангали 1
  • Мане 258
  • мани 1
  • Мани 11
  • Манин 3
  • Манина 8
  • Манине 4
  • Манини 1
  • Маниним 1
  • Маниних 1
  • Маниница 1
  • Манино 5
  • Маниног 2
  • Маниној 3
  • Манином 3
  • Манину 3
  • манира 1
  • манистре 1
  • манише 1
  • Маном 5
  • Ману 33
  • Манулаћ 42
  • Манулаћа 27
  • Манулаћев 1
  • Манулаћева 1
  • Манулаћеве 5
  • Манулаћевих 1
  • Манулаћевица 1
  • Манулаћево 1
  • Манулаћевој 2
  • Манулаћеву 1
  • Манулаћу 3
  • Манча 21
  • Манчи 2
  • Манчин 1
  • Манчине 1
  • Манчиним 1
  • Манчином 1
  • Манчину 1
  • Манчо 6
  • Манчом 2
  • Манчу 28
  • мања 2
  • Мање 1
  • мање 8
  • мањи 3
  • мањим 3
  • мањима 1
  • марамом 1
  • мараму 5
  • маре 1
  • марјаш 1
  • марка 1
  • масиван 1
  • маслинке 1
  • маслинове 3
  • масло 1
  • маслом 1
  • масницама 1
  • мастика 1
  • мастике 4
  • мастиком 1
  • мастику 1
  • масу 1
  • математичари 1
  • материјал 1
  • материјала 1
  • материно 1
  • мати 3
  • матора 1
  • маторих 2
  • матронама 1
  • матроне 1
  • мах 2
  • махалама 6
  • махале 6
  • махали 4
  • махало 1
  • махалом 1
  • махалских 1
  • махнише 1
  • махну 2
  • махове 1
  • маховином 1
  • махсуз 1
  • мач 1
  • мача 1
  • Мачине 1
  • мачјег 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • мачком 1
  • мачор 2
  • Маџарска 1
  • маша 1
  • Машалах 1
  • маши 3
  • машив 1
  • машице 1
  • машта 2
  • машти 1
  • ме 75
  • мед 1
  • медвед 1
  • меденице 1
  • Међу 1
  • међу 22
  • међутим 1
  • Међутим 1
  • мезетише 1
  • мезетишући 1
  • мезимица 2
  • мезимицу 3
  • мезулџиски 1
  • мејане 1
  • мекике 1
  • меко 1
  • меку 1
  • меланхолију 2
  • мелем 1
  • Мелентија 1
  • Мен 3
  • мен 43
  • мене 11
  • Мени 1
  • мени 6
  • мења 3
  • мењају 1
  • Мерак 2
  • мерак 5
  • мераклија 3
  • мердевинама 1
  • мердивен 2
  • мере 1
  • мери 1
  • мерџан 3
  • месец 2
  • месеца 2
  • месим 1
  • месна 1
  • месне 1
  • меснице 1
  • места 8
  • местима 2
  • место 12
  • месту 7
  • метак 1
  • метала 1
  • метали 1
  • метар 1
  • меташе 1
  • метлом 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • Метне 1
  • метну 3
  • метнула 1
  • метнуле 1
  • методом 1
  • меће 3
  • мећу 8
  • мећући 1
  • меуна 1
  • мечка 1
  • мечке 1
  • мешкољи 1
  • мештани 1
  • ми 180
  • Ми 3
  • миг 1
  • Мидо 1
  • Микајла 1
  • микроскопичари 1
  • миланче 1
  • Миланче 2
  • миле 1
  • Миле 2
  • милији 2
  • милило 2
  • милион 4
  • Милисав 8
  • Милисава 2
  • Милисаве 1
  • мило 26
  • милом 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милуваше 1
  • милује 4
  • милују 1
  • мимо 1
  • мимопролазећи 1
  • миндерлук 5
  • миндерлука 2
  • миндерлуку 2
  • миндерлуци 1
  • миндерлуцима 2
  • минђуше 8
  • минђушу 2
  • мине 1
  • минем 1
  • министру 1
  • минтана 1
  • Мину 1
  • минуло 1
  • мио 2
  • мира 1
  • Мираз 1
  • мираз 4
  • мираза 2
  • миразу 1
  • миралај 1
  • Миралај 1
  • миралаје 1
  • мирило 1
  • Мирис 1
  • мирис 6
  • мирисавог 1
  • мирисала 1
  • мирисало 1
  • мирисао 1
  • мирису 1
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • миришући 1
  • мирна 1
  • мирне 2
  • мирније 1
  • мирним 2
  • мирно 7
  • мирног 1
  • мирном 1
  • миру 3
  • мисао 2
  • мисечни 1
  • мисечно 1
  • мисија 2
  • мисле 3
  • мислећи 4
  • мислешем 1
  • Мисли 2
  • мисли 30
  • мислила 3
  • мислили 6
  • мислим 4
  • мислима 2
  • мислимо 1
  • мислио 16
  • Мислио 3
  • мислиш 5
  • Митад 1
  • Митанча 7
  • Митанче 10
  • Митанчи 1
  • Митанчин 1
  • Митанчу 3
  • Митка 4
  • Митки 2
  • Митко 1
  • Митку 3
  • Митров 1
  • митровске 1
  • Мицку 1
  • Миче 4
  • Мичо 2
  • Мичу 1
  • мишеве 1
  • мишка 1
  • мишком 3
  • мишку 3
  • мишљаше 5
  • Мишљење 1
  • мишљење 8
  • Млад 1
  • млад 4
  • млада 7
  • младе 4
  • младежа 1
  • младежи 1
  • младенаца 2
  • младенци 3
  • млади 2
  • младим 2
  • Младиња 1
  • младић 3
  • младих 1
  • Младо 1
  • младо 5
  • младожење 1
  • младожењу 3
  • младом 1
  • младос 6
  • младости 1
  • младошћу 1
  • младу 4
  • млађа 1
  • млађана 1
  • Млађе 2
  • млађе 4
  • млађег 2
  • Млађи 2
  • млађи 5
  • млађих 2
  • млађу 1
  • млат 1
  • млого 1
  • мнења 1
  • мнење 1
  • мнина 1
  • многа 1
  • многе 3
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 7
  • многима 2
  • многих 2
  • Много 3
  • много 39
  • многобројна 1
  • многобројни 1
  • многобројнија 1
  • мноштвом 1
  • мога 2
  • могаде 3
  • могао 26
  • могаше 3
  • могашем 1
  • могла 8
  • могле 2
  • могли 5
  • могло 13
  • могу 10
  • могући 1
  • могућности 1
  • моде 1
  • можда 12
  • Можда 2
  • Може 5
  • може 70
  • можете 2
  • можеш 4
  • мој 22
  • моја 4
  • моје 18
  • мојега 3
  • моји 2
  • мојим 1
  • Мојсеј 2
  • моју 3
  • моле 1
  • молећивим 1
  • моли 4
  • Молила 1
  • молим 5
  • молио 1
  • молитве 1
  • Момак 1
  • момак 9
  • момака 6
  • момачко 2
  • моме 3
  • момка 1
  • момке 2
  • момку 1
  • Момци 1
  • момци 8
  • момцима 1
  • момчадије 1
  • момче 2
  • мора 6
  • морају 2
  • морала 5
  • морале 1
  • морали 2
  • морални 1
  • моралном 1
  • морало 3
  • Морао 2
  • морао 5
  • морати 1
  • морганатички 1
  • море 10
  • Море 26
  • мори 34
  • Мори 35
  • Мору 1
  • Мостара 1
  • мотиком 1
  • мотику 1
  • мото 1
  • моћ 3
  • моћи 8
  • Моша 1
  • мрак 6
  • мрака 3
  • мраку 1
  • Мрамору 1
  • мрачна 1
  • мрена 1
  • мрзи 2
  • Мрзио 1
  • мрсим 1
  • мртваца 1
  • мртвачки 1
  • мртвих 1
  • му 332
  • мува 1
  • мување 1
  • муву 1
  • мудрости 1
  • мужа 5
  • мужије 1
  • мужу 1
  • музикалним 1
  • Мука 1
  • мука 8
  • муке 4
  • муку 8
  • муње 1
  • мустаћи 6
  • мутвак 1
  • мућка 3
  • Мућкам 1
  • Мућни 2
  • мућну 1
  • Мућну 1
  • мућнуо 1
  • муфталук 1
  • мухамеданцима 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • мучно 1
  • мушки 3
  • мушких 1
  • мушко 8
  • мушљика 1
  • мушљике 2
  • мушљику 4
  • муштерија 4
  • муштеријама 1
  • муштерије 7
  • муштерији 1
  • муштерију 2
  • муштикле 5
  • муштиклом 1
  • муштиклу 5
  • муштулугџија 1
  • Н 1
  • н 4
  • На 23
  • на 530
  • набавити 1
  • наби 1
  • навађа 1
  • навале 1
  • навали 1
  • навалио 1
  • навалише 1
  • наваљивања 1
  • наваљује 1
  • навијала 1
  • навијао 1
  • навикао 1
  • навикле 1
  • навише 1
  • наводаџија 1
  • наводаџисала 1
  • наводаџишем 1
  • наводи 1
  • наводили 1
  • наводницама 1
  • навукао 1
  • нагађањима 2
  • нагвирују 1
  • нагиздан 1
  • нагиздим 1
  • нагиздио 1
  • нагледа 1
  • нагло 1
  • нагнало 2
  • наговести 1
  • наговестила 1
  • наговештавања 1
  • наговештавати 1
  • над 4
  • нада 3
  • надала 1
  • надалеко 2
  • надали 2
  • надаље 2
  • надао 2
  • надгледања 1
  • наде 2
  • нади 1
  • надимак 1
  • надимци 1
  • надисао 1
  • надмоћност 1
  • надугачко 3
  • нађавола 1
  • нађе 11
  • нађем 2
  • нађемо 1
  • нађеш 3
  • нађиздим 1
  • нађо 1
  • нађосте 1
  • нађоше 3
  • нађу 5
  • наже 1
  • назад 2
  • назадњачке 1
  • назван 2
  • названи 3
  • названом 1
  • наздрављали 1
  • назива 1
  • називајући 1
  • називали 1
  • назначењем 1
  • назове 1
  • назовем 2
  • наиграју 1
  • наиграм 1
  • наиграо 1
  • наиђе 1
  • наизменце 3
  • наићи 2
  • наишла 1
  • најближи 1
  • најбоље 6
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • највеће 1
  • највећи 1
  • највећим 1
  • највећом 1
  • највише 14
  • најволела 1
  • најгалантнији 1
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најгорима 1
  • најдосаднији 1
  • најдрскију 1
  • најдуже 2
  • најживље 1
  • најзад 4
  • најзгодније 1
  • најзнатнија 1
  • најинтересантнија 1
  • најјачи 1
  • најлакше 2
  • најлепе 1
  • најлепша 3
  • најлепше 3
  • најлепши 4
  • најлепшу 2
  • најмалецно 1
  • најмања 2
  • најмање 6
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмилији 1
  • најмилију 1
  • најмлађа 1
  • најмлађи 1
  • најневероватнијим 1
  • најнежније 1
  • најнесрећнија 1
  • најнесрећније 1
  • најнесумњивији 1
  • најобичније 1
  • најозбиљније 1
  • најозбиљнији 1
  • најомиљенији 1
  • најпосећенија 1
  • најпосле 2
  • најпре 4
  • најприличније 1
  • најрадије 14
  • најрадикалнији 1
  • најразноврснији 1
  • најразноврснијим 1
  • најразноврснијих 1
  • Најраније 1
  • најранијег 2
  • најранијим 1
  • најречитија 1
  • најсвеснији 1
  • најскупоценији 1
  • Најтеже 1
  • најтоплије 1
  • најубаве 1
  • најчеститији 1
  • најчешће 2
  • најчуднијим 2
  • најчудноватије 1
  • накаје 1
  • накита 1
  • накитим 2
  • накићено 1
  • накладено 1
  • наклапали 1
  • наклоности 1
  • накрај 1
  • накриви 2
  • накривио 3
  • накривиш 1
  • накривљена 1
  • накривљене 1
  • накривљује 1
  • накриво 1
  • нал 1
  • налажу 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • Налази 2
  • налазио 1
  • Налазио 1
  • налик 2
  • налуна 1
  • налунама 1
  • налуне 3
  • наљути 1
  • наљутим 1
  • нам 2
  • нама 4
  • намера 1
  • намере 1
  • намести 1
  • намеће 1
  • намешта 1
  • намештајући 1
  • намештен 1
  • намештена 1
  • намигнуо 1
  • намирише 1
  • намислила 1
  • намотавала 1
  • нана 1
  • нане 13
  • Нане 5
  • нанини 1
  • наопако 1
  • наочаре 2
  • наочит 1
  • напад 1
  • напада 1
  • нападају 1
  • нападали 1
  • нападаху 1
  • нападе 1
  • нападну 1
  • напали 1
  • напамет 1
  • напасе 1
  • напасти 1
  • написа 1
  • Написа 1
  • написала 1
  • написано 1
  • написао 3
  • написати 2
  • напише 2
  • наплати 1
  • Наплати 1
  • напојен 1
  • напоље 1
  • напољу 1
  • НАПОМЕНА 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 8
  • направија 2
  • направио 2
  • напраји 20
  • напрајила 1
  • напрајило 2
  • напрајим 5
  • напрајиш 2
  • напрајише 1
  • напред 4
  • напредак 1
  • напротив 2
  • напрћеном 1
  • напудија 1
  • напудимо 1
  • напунише 1
  • наравно 18
  • Наравно 2
  • наргила 1
  • наредаба 1
  • наредбе 2
  • нареде 1
  • наредник 4
  • наредника 1
  • наређивао 1
  • наређује 1
  • народ 1
  • народа 3
  • народне 1
  • народном 2
  • народу 2
  • нарочите 1
  • нарочито 7
  • наруџбине 1
  • нарушитеља 1
  • нас 15
  • насамо 1
  • наскоро 1
  • наследник 4
  • наследства 1
  • наслов 2
  • наслову 1
  • наслони 2
  • Наслонила 1
  • наслонила 2
  • наслутила 1
  • наслушао 1
  • насмеја 2
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • Насрадин 1
  • насред 2
  • насртање 1
  • насртљива 1
  • наставак 2
  • наставе 1
  • настави 4
  • наставила 1
  • наставља 9
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • настајаше 1
  • настане 2
  • настао 1
  • настрану 2
  • натеже 1
  • натенане 1
  • натентао 1
  • натоварила 1
  • натписом 1
  • натраг 3
  • натрапа 1
  • натрапава 1
  • наћи 5
  • науке 2
  • науснице 1
  • научи 2
  • научија 4
  • научила 1
  • научиле 1
  • научило 3
  • научио 4
  • нахерени 1
  • Нацко 10
  • Нацково 1
  • начелник 7
  • начелника 2
  • начелнику 1
  • начелниче 1
  • начелства 1
  • начелу 1
  • начин 7
  • начиним 1
  • начину 1
  • начињена 1
  • начисто 2
  • начичкани 1
  • наш 18
  • наша 9
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 21
  • нашег 1
  • нашега 3
  • нашеја 1
  • Нашеја 1
  • наши 6
  • нашим 2
  • нашироко 3
  • наших 1
  • нашла 2
  • нашле 1
  • нашли 2
  • нашло 1
  • нашљемам 1
  • нашога 4
  • Нашто 1
  • нашу 1
  • Не 39
  • не 459
  • неба 2
  • небо 1
  • Небојша 1
  • небом 1
  • небу 1
  • неваљале 1
  • невенчано 1
  • невероватна 1
  • невероватне 1
  • невероватније 1
  • невеселим 1
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невести 1
  • невесто 1
  • невесту 2
  • невештину 1
  • невешто 1
  • невину 1
  • невјенчано 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невољу 2
  • нега 1
  • негда 2
  • негдашњи 1
  • негде 2
  • неге 1
  • Него 1
  • него 92
  • неговали 1
  • неговању 1
  • неданимице 1
  • Недеља 1
  • недеља 6
  • недеље 13
  • недељна 1
  • недељни 2
  • недељом 3
  • недељу 11
  • Недељу 2
  • недирнуто 1
  • недозвољени 1
  • недопуштени 1
  • нежан 2
  • неженат 1
  • неженет 2
  • неженето 1
  • нежењени 1
  • нежне 2
  • нежнија 1
  • незвана 2
  • незгодна 1
  • неизоставни 1
  • неизоставно 1
  • неисечена 1
  • неиспаван 1
  • Неје 24
  • неје 43
  • неједнакост 1
  • Нек 2
  • нек 5
  • нека 32
  • некад 7
  • Некада 2
  • некада 3
  • некакав 1
  • некако 11
  • неке 16
  • Неки 3
  • неки 33
  • неким 1
  • некима 1
  • неких 7
  • Некња 2
  • некња 3
  • неко 13
  • неког 6
  • некога 3
  • Некој 1
  • некој 6
  • Неколико 2
  • неколико 32
  • неком 15
  • некосену 1
  • неку 11
  • некуд 1
  • некуј 1
  • нема 38
  • Нема 6
  • немају 1
  • немак 1
  • немам 6
  • немаме 2
  • немамо 1
  • немара 1
  • Немате 1
  • немацку 1
  • немачки 1
  • Немаш 1
  • немаш 4
  • немиле 1
  • немили 1
  • немилице 1
  • немило 1
  • немилој 1
  • немилосрдна 2
  • немилосрдним 1
  • немилосрдно 2
  • неминовна 1
  • неминовно 1
  • немио 1
  • немогућ 1
  • Немој 1
  • необично 2
  • необјашњив 1
  • необучен 1
  • неопажено 2
  • неопходни 1
  • неопходно 1
  • неосвојено 1
  • неочекиване 2
  • непитан 1
  • непобеђено 1
  • непобитан 1
  • непознати 1
  • непокупљене 1
  • непомично 1
  • непочупану 1
  • неправду 2
  • неправедан 1
  • неправо 1
  • непрестано 4
  • непријатељ 1
  • непријатеља 2
  • непријатељи 1
  • непријатељима 2
  • непријатељу 1
  • непријатне 1
  • непријатних 2
  • непријатност 1
  • неприлике 1
  • неприлику 2
  • нерадо 2
  • нервозно 1
  • Несам 13
  • несам 14
  • несебичан 1
  • Неси 1
  • неси 11
  • Несмо 1
  • несносно 1
  • неспоразума 1
  • неспретан 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 5
  • несрећан 2
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећник 2
  • несрећних 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • Несрећо 2
  • несрећо 9
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • нестаде 2
  • нестаје 2
  • нестало 1
  • нестањује 1
  • нестати 1
  • несташлук 1
  • несташна 1
  • нестрпљиво 1
  • Несу 2
  • несу 3
  • несувремене 1
  • нетремице 1
  • нетренимице 1
  • Неће 2
  • неће 60
  • нећемо 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 5
  • Нећу 3
  • нећу 8
  • неумивен 1
  • неупотребљив 1
  • неутешан 1
  • нечега 1
  • Нешто 1
  • нешто 51
  • ни 219
  • Ни 7
  • нигда 2
  • нигде 1
  • Низ 3
  • низ 4
  • низаху 1
  • Није 11
  • није 258
  • ниједан 11
  • ниједна 3
  • ниједне 2
  • ниједно 3
  • ниједној 1
  • ниједном 1
  • ниједну 3
  • ника 4
  • Никад 1
  • никад 21
  • никада 3
  • никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 4
  • никакве 4
  • никаквих 1
  • никакво 5
  • никако 30
  • нике 2
  • Ники 1
  • ники 16
  • Нико 2
  • нико 30
  • никог 1
  • никога 10
  • Никој 1
  • никој 5
  • никоја 1
  • Николета 2
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 4
  • никому 1
  • нику 11
  • никуд 4
  • никуда 1
  • никуј 1
  • нимало 1
  • ниоткуда 1
  • нисам 2
  • ниски 1
  • ниских 1
  • нису 25
  • нит 1
  • нити 16
  • ничим 1
  • Ниш 1
  • Нишавом 1
  • нишавску 1
  • Нишаву 1
  • нишаљка 1
  • нишаљкама 1
  • нишаљке 3
  • нишаљку 2
  • нишаљци 2
  • нишан 3
  • Нишевљанку 1
  • нишлиски 1
  • Ништа 5
  • ништа 56
  • Ништо 3
  • ништо 43
  • нка 3
  • нку 1
  • но 4
  • Но 5
  • нов 1
  • Нов 1
  • нова 3
  • новац 1
  • Новац 1
  • новаца 3
  • нове 6
  • нови 2
  • новије 1
  • новим 3
  • новина 2
  • новинама 9
  • новинари 1
  • новинарској 1
  • Новине 1
  • новине 10
  • ново 2
  • Новом 1
  • новом 2
  • новости 1
  • нову 5
  • новце 1
  • новцу 1
  • ногавице 1
  • ногама 7
  • ноге 9
  • ногом 3
  • ногу 9
  • нож 1
  • ноздрве 1
  • нокти 1
  • нос 7
  • носа 1
  • носат 1
  • носе 7
  • носено 1
  • носи 12
  • носим 3
  • Носио 1
  • носио 2
  • носић 2
  • носићу 1
  • носу 1
  • ноћ 15
  • ноћас 2
  • ноћашњем 1
  • ноћи 7
  • ноћива 1
  • ноћила 1
  • ноћна 2
  • ноћни 3
  • ноћник 1
  • ноћних 1
  • ноћно 1
  • ноћу 2
  • ноћување 1
  • нуди 4
  • нужде 1
  • нужно 3
  • Нукали 1
  • нумере 1
  • нумизматиком 1
  • нци 2
  • њ 6
  • ње 22
  • њег 15
  • Њега 3
  • њега 55
  • његов 6
  • његова 11
  • његове 19
  • његови 1
  • Његови 1
  • његовим 6
  • његових 5
  • његово 10
  • његовог 11
  • његовога 1
  • његовом 6
  • његову 4
  • њезина 1
  • њему 24
  • њен 9
  • њена 4
  • њене 8
  • њени 1
  • њених 2
  • њено 6
  • њеног 1
  • њенога 1
  • њеној 2
  • њеном 2
  • њену 2
  • њи 3
  • њива 1
  • њиве 1
  • њиву 1
  • њим 28
  • њима 18
  • њиме 1
  • њину 2
  • Њих 1
  • њих 25
  • њихов 1
  • њихова 4
  • њихове 5
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихово 2
  • њиховог 2
  • њиховој 2
  • њиховом 5
  • њихову 2
  • њој 36
  • њојна 3
  • њојне 2
  • њојни 2
  • њојно 4
  • њојну 1
  • њом 23
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 32
  • њује 1
  • њума 17
  • О 7
  • о 97
  • оба 2
  • обавести 1
  • обавештавање 1
  • обасуше 1
  • обгрлило 1
  • обдарило 1
  • обе 8
  • обезбедио 1
  • обеле 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обеси 1
  • обесио 1
  • обесиће 1
  • обесни 1
  • Обећа 1
  • обећа 4
  • обећава 1
  • обећавајући 1
  • обећавало 1
  • Обећао 1
  • обијем 2
  • обилази 1
  • обилан 1
  • обиму 1
  • обистинила 1
  • обистинише 1
  • обитници 1
  • обичај 4
  • обичаја 2
  • обичају 6
  • обичан 1
  • обична 4
  • обично 29
  • обишао 1
  • објаснио 1
  • објашњење 1
  • објективан 1
  • објективно 1
  • облак 1
  • облаке 1
  • облачила 1
  • облачио 1
  • обливен 1
  • облику 1
  • облио 2
  • обложи 1
  • обогаћено 1
  • обожавала 1
  • Обоје 1
  • обоје 2
  • обојега 1
  • Обојица 1
  • обојице 1
  • оборених 1
  • обори 1
  • оборили 1
  • оборио 2
  • оборити 1
  • обрадити 1
  • обрадовати 1
  • обрађивати 1
  • обрађује 1
  • образ 8
  • образе 2
  • образом 1
  • образу 2
  • обраслим 1
  • обраслој 1
  • обратно 4
  • обраћала 1
  • обрва 1
  • обрве 4
  • обрецну 2
  • обрецнуо 1
  • обрецује 2
  • обријан 1
  • обријати 1
  • обриса 1
  • обрисао 1
  • обрте 1
  • обруч 1
  • Обузе 1
  • обузима 1
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обукујеш 1
  • обухватио 1
  • Обуче 1
  • обуче 3
  • обучен 2
  • обучене 1
  • обучеш 2
  • ова 11
  • овај 20
  • Оваква 1
  • овако 11
  • овакој 1
  • овам 2
  • овамке 2
  • овамо 1
  • овдашњу 1
  • Овде 1
  • овде 14
  • овден 2
  • овдешњи 1
  • Ове 2
  • ове 21
  • овеј 3
  • овеја 2
  • ови 3
  • овија 1
  • Овим 1
  • овим 4
  • ових 2
  • овладао 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 30
  • овог 3
  • овога 4
  • овогодишњем 1
  • овогодишњи 1
  • овој 21
  • Овој 7
  • овом 6
  • овоме 3
  • ову 3
  • овуј 3
  • Овуја 1
  • овуја 2
  • овце 2
  • овчије 1
  • огањ 1
  • оглашава 1
  • оглашена 1
  • огледа 2
  • огледају 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалом 1
  • огледалу 2
  • огледалце 1
  • огромним 1
  • огромног 1
  • огуглао 1
  • Од 17
  • од 270
  • одава 1
  • одавају 1
  • одаваше 1
  • одавна 1
  • одавно 1
  • одагнавао 1
  • одазва 3
  • одазваше 1
  • одазивају 1
  • одазивао 1
  • одаја 1
  • одајама 1
  • одаје 4
  • одаји 1
  • одају 4
  • одакле 1
  • одамно 1
  • оданде 4
  • одасвуд 2
  • Одатле 1
  • одатле 6
  • одахну 1
  • одахнути 1
  • одбаци 1
  • одбегла 1
  • одбија 2
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбију 1
  • одбио 1
  • одборници 1
  • одбрани 1
  • одбранио 1
  • одваја 1
  • одвајали 1
  • одвајкада 2
  • одвалила 1
  • одведе 2
  • одведем 1
  • одведена 4
  • одвезоше 1
  • одвели 1
  • одвео 3
  • одвести 1
  • одвојен 1
  • одвојила 1
  • одвраћа 1
  • одвраћали 1
  • одврзуј 1
  • одговара 23
  • одговарају 2
  • одговора 5
  • одговори 4
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одговорност 1
  • оде 16
  • одело 4
  • оделу 3
  • одељане 1
  • одемо 1
  • оди 26
  • Одиграше 1
  • одија 1
  • одиш 1
  • одише 1
  • одједаред 2
  • одлазе 3
  • одлазећи 1
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одлазио 3
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлуци 1
  • одлучна 1
  • одлучно 3
  • одљути 1
  • одмарају 1
  • Одмарају 1
  • Одмах 3
  • одмах 42
  • одмахну 3
  • одмахнуо 1
  • одмахује 1
  • одмену 1
  • одмери 2
  • одмет 1
  • одмиче 1
  • одмори 3
  • одморим 1
  • однекуд 2
  • однесе 1
  • однесем 1
  • Однеси 1
  • односи 3
  • односила 2
  • односно 1
  • односу 1
  • одношај 1
  • одобрава 2
  • одобравају 1
  • одобравањем 1
  • одобраваше 1
  • одобровољи 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одоли 1
  • одох 1
  • одоцнео 1
  • Одоше 1
  • одоше 3
  • одређену 1
  • одржа 1
  • одржао 2
  • одржи 1
  • одрицаху 1
  • одриче 1
  • оду 1
  • одузето 1
  • одупрту 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљено 1
  • одушевљењу 1
  • ожалила 1
  • ожени 3
  • оженија 1
  • оженио 3
  • ожениш 3
  • оживеле 1
  • оживети 1
  • оживи 1
  • оживљавати 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљније 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 4
  • ознојила 1
  • Ој 3
  • Ока 2
  • ока 8
  • окадила 1
  • окане 1
  • окатренућу 1
  • окачим 1
  • оке 2
  • окива 1
  • окитио 1
  • оклеветена 1
  • Окни 1
  • Око 1
  • око 33
  • околини 1
  • околину 1
  • околни 1
  • околним 1
  • околних 1
  • околности 1
  • около 1
  • оком 2
  • окрене 6
  • окренула 3
  • окренуо 5
  • окрепљен 1
  • окретао 2
  • окрете 3
  • окреће 1
  • округу 1
  • окружен 1
  • окруженој 1
  • окружни 1
  • оку 1
  • окује 1
  • окупе 1
  • окупио 1
  • окупу 2
  • олизну 1
  • олизнув 1
  • олмаз 1
  • оловних 1
  • олуја 1
  • олупане 1
  • олупану 1
  • омаци 1
  • омиљена 1
  • омиљену 4
  • омирисана 1
  • омладине 1
  • омотаваху 1
  • омотаним 1
  • омрзнуо 1
  • Он 15
  • он 185
  • она 149
  • Она 17
  • онај 28
  • Онај 4
  • онакав 1
  • онаква 1
  • Онакву 1
  • Онако 1
  • онако 45
  • онамо 2
  • Онда 1
  • онда 32
  • онде 1
  • Оне 3
  • оне 70
  • онеја 2
  • они 44
  • Они 9
  • онија 1
  • оним 15
  • онима 2
  • оних 6
  • Оно 4
  • оно 59
  • оног 13
  • онога 15
  • оној 17
  • Оној 2
  • онол 1
  • онолики 1
  • онолико 1
  • оном 17
  • ономад 1
  • Ономад 2
  • ономе 6
  • оному 1
  • ону 29
  • онуј 4
  • онуја 5
  • оп 2
  • опадало 1
  • опадаху 1
  • опази 4
  • Опазила 1
  • Опазили 1
  • опазило 2
  • опазио 3
  • опасан 1
  • опасно 1
  • опепелити 1
  • операција 1
  • Опери 2
  • Опет 4
  • опет 82
  • опија 1
  • опије 1
  • опис 1
  • описана 1
  • описани 1
  • описано 2
  • описаног 1
  • описаном 2
  • опише 1
  • Оплакала 2
  • опомена 1
  • опомене 2
  • опоменута 1
  • опомињао 1
  • оправио 1
  • оправку 1
  • оправљао 1
  • опраји 1
  • Опрала 1
  • опрана 1
  • опредељења 1
  • опрости 2
  • опростиле 1
  • опстане 1
  • опточена 1
  • оптуживала 1
  • опуштиле 1
  • опхрвали 1
  • опширан 1
  • опширније 1
  • опширно 1
  • опште 1
  • општем 1
  • општине 1
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинског 2
  • ора 1
  • орао 1
  • орезили 2
  • ори 1
  • оригиналних 1
  • оријенталац 1
  • оријенталски 2
  • оркестрима 1
  • оро 23
  • ороде 1
  • ороди 1
  • ороспија 1
  • ортака 1
  • ору 1
  • оружје 2
  • оружју 1
  • Оршави 1
  • осам 1
  • осамнаест 1
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнаесте 1
  • осамнаестој 1
  • осамне 1
  • Осампутку 1
  • освајаче 1
  • освајачку 1
  • Освануло 1
  • освежити 1
  • освета 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветити 2
  • осветиш 1
  • осветом 1
  • освету 1
  • освештана 1
  • освојило 1
  • осврне 1
  • осврташе 1
  • Осврте 1
  • осврће 2
  • Осем 1
  • осети 2
  • осетила 1
  • осетио 1
  • осетише 1
  • Осећа 2
  • осећа 7
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећала 1
  • осећале 1
  • осећања 1
  • Осећао 2
  • осећао 3
  • осећати 1
  • осигуравајућег 1
  • осигуравајућога 1
  • Оскудација 3
  • оскудација 4
  • ослабела 1
  • Ослањајући 1
  • ослободе 1
  • ослободи 1
  • ослови 4
  • ословила 1
  • ословио 1
  • ословити 1
  • ословљавају 1
  • ословљавао 2
  • ослонити 1
  • ОСМА 1
  • османлуке 1
  • осме 1
  • осмех 1
  • осмехне 2
  • осмехну 6
  • осмехом 1
  • осму 1
  • основну 1
  • основци 1
  • Основци 1
  • особе 1
  • особито 3
  • особитом 1
  • остави 10
  • Остави 5
  • оставив 1
  • оставила 1
  • оставио 4
  • оставите 1
  • оставише 2
  • оставља 5
  • остављају 1
  • остављали 1
  • остаде 11
  • Остаде 2
  • Остадоше 1
  • остајала 1
  • остаје 1
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 5
  • остале 4
  • осталим 3
  • осталима 2
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 5
  • остане 5
  • останем 2
  • останеш 1
  • остани 2
  • Остани 3
  • остану 3
  • остањује 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарела 2
  • остати 6
  • осташе 4
  • осуђени 1
  • отад 1
  • Отада 1
  • отаљавао 1
  • Отац 1
  • отац 19
  • отварају 1
  • отварао 1
  • отворе 1
  • отворена 1
  • отворени 1
  • отворено 1
  • отвореног 1
  • отвореном 1
  • отвори 3
  • Отворио 1
  • отворио 3
  • отворити 1
  • отворише 1
  • оте 1
  • отегао 1
  • отеже 1
  • отера 1
  • отета 2
  • отети 1
  • отеченим 1
  • отиде 1
  • Отиди 1
  • отима 2
  • отимају 2
  • отимала 2
  • Отимали 1
  • отимао 1
  • отирали 1
  • Отишао 1
  • отишао 10
  • отишла 2
  • откад 3
  • откако 1
  • откидају 1
  • откидало 1
  • Откуд 2
  • откуд 6
  • отме 1
  • отмем 1
  • отмице 1
  • отмици 1
  • отму 1
  • отоичке 3
  • Отоше 1
  • отпадали 1
  • отпадало 1
  • отпаде 1
  • отпевали 1
  • отпевана 1
  • отпоздрави 1
  • отпоздравља 1
  • отпор 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • отпочео 2
  • отпочети 1
  • отпочне 3
  • отприлике 2
  • отресит 1
  • отрести 1
  • отрпе 1
  • отрпела 1
  • отрцао 1
  • отрчала 1
  • отрче 1
  • отсвира 1
  • Отсекла 1
  • отсекоше 1
  • отсечно 1
  • отскора 1
  • отслужило 1
  • отслужио 1
  • отсуству 1
  • отуд 1
  • отуда 1
  • отуривши 1
  • отурују 1
  • отутке 1
  • оћемо 2
  • оћута 1
  • оћутати 1
  • офајдити 1
  • офицер 2
  • офицерску 1
  • официр 2
  • официре 1
  • официри 2
  • охладнео 1
  • Охо 1
  • охола 1
  • охрабри 1
  • охрабрило 1
  • оца 10
  • оцем 4
  • оцени 1
  • оцрнела 1
  • оцрни 1
  • оцрта 1
  • оцу 3
  • очајава 1
  • очајавала 1
  • очајни 1
  • очајно 1
  • очева 1
  • очевидно 2
  • очевим 1
  • очевици 2
  • очекивала 2
  • очекивали 1
  • очекивана 1
  • очекивани 1
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекује 1
  • очекују 1
  • очекујући 1
  • очеше 1
  • очи 40
  • очиглед 1
  • очигледно 1
  • очију 10
  • очима 19
  • очински 1
  • очинском 1
  • оџа 1
  • оџацима 1
  • ошишала 1
  • ошишан 1
  • оштра 1
  • оштријих 1
  • оштро 1
  • П 4
  • Па 102
  • па 473
  • Паа 1
  • Паганинијеву 2
  • пада 9
  • падала 1
  • падале 1
  • падао 2
  • падаше 1
  • паде 3
  • падне 1
  • пажљив 2
  • пажљиво 1
  • пажљивог 1
  • пажњу 1
  • пазар 17
  • пазара 1
  • пазаре 3
  • пазари 2
  • пазарим 1
  • пазарио 3
  • пазариш 1
  • пазарише 1
  • пазарни 2
  • пазару 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазили 1
  • пазим 1
  • пазио 2
  • пазите 1
  • пазити 1
  • пазувима 1
  • пазухом 1
  • Пајица 2
  • Пајицом 2
  • пајтон 2
  • пак 1
  • паклену 1
  • пакосна 1
  • пакосних 1
  • пакосно 2
  • пакосног 1
  • пакост 1
  • пала 2
  • паланкама 1
  • палац 1
  • пале 1
  • пали 1
  • палилулски 1
  • Пало 1
  • пало 2
  • Памет 1
  • памет 15
  • паметан 1
  • памети 6
  • паметна 1
  • паметним 1
  • паметно 1
  • паметном 1
  • памти 3
  • памук 2
  • памуклије 1
  • памуклију 1
  • Пан 2
  • пан 7
  • панаија 1
  • панталоне 1
  • Пантелеја 1
  • Пантелејска 1
  • Пантим 1
  • пантим 3
  • пантиш 1
  • Пантиш 1
  • пантљичице 1
  • пану 1
  • пањ 1
  • пао 1
  • папир 1
  • папуча 1
  • папучама 2
  • папуче 5
  • папучице 1
  • папучом 2
  • папучу 2
  • папуџиске 1
  • пар 4
  • пара 7
  • парама 1
  • Парашкева 5
  • Паре 1
  • паре 30
  • Паригушица 1
  • паркова 1
  • паркове 1
  • парку 1
  • парламенат 1
  • парници 1
  • партиских 1
  • партитурама 1
  • пару 2
  • парче 2
  • пас 9
  • паса 3
  • пасем 1
  • пасом 2
  • пасуљ 1
  • патарице 1
  • пате 1
  • пати 2
  • патицама 1
  • патосом 1
  • патријархалан 1
  • патролу 1
  • патролџије 1
  • патрона 1
  • пауза 2
  • паузе 2
  • паун 1
  • пафте 1
  • паша 12
  • Паша 4
  • паше 6
  • Паши 1
  • паши 2
  • Пашин 1
  • пашина 1
  • пашине 1
  • пашиних 1
  • пашиницу 1
  • пашином 2
  • пашински 1
  • пашину 1
  • пашо 2
  • Пашонине 1
  • пашу 1
  • Пева 1
  • пева 8
  • Певају 1
  • певају 9
  • певајући 1
  • Певала 1
  • певала 4
  • певале 1
  • Певали 1
  • певали 2
  • певало 1
  • певање 1
  • певањем 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певаху 1
  • певач 1
  • певачка 1
  • певуше 1
  • певуши 1
  • певушила 1
  • певушио 2
  • педесет 1
  • пекао 1
  • пекари 1
  • пеку 1
  • пеливанка 1
  • пелтечећи 1
  • пензионовани 1
  • пенџер 1
  • пер 1
  • периоде 1
  • Перица 4
  • перо 6
  • пером 1
  • Перса 2
  • Персида 2
  • Персиде 1
  • Персиду 1
  • персиске 1
  • Персо 4
  • перу 1
  • перунико 1
  • перфектно 1
  • песма 19
  • песмама 2
  • песме 6
  • песми 3
  • песмом 3
  • песму 40
  • песна 1
  • песне 6
  • песници 1
  • песницом 1
  • песну 14
  • пет 8
  • ПЕТА 1
  • петалско 1
  • петама 1
  • петао 1
  • пете 4
  • Петку 1
  • петли 1
  • петлиће 1
  • петлова 1
  • петловима 1
  • петлу 1
  • петнаест 1
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаестој 1
  • петохљебницу 1
  • Петраки 1
  • Петракија 18
  • Петракијев 2
  • Петракијева 1
  • Петракијевог 2
  • Петракијевом 3
  • Петракијеву 2
  • Петракију 1
  • Петраћов 1
  • Петрића 1
  • пећ 1
  • Пећ 3
  • пехара 1
  • печали 1
  • печалим 1
  • печене 2
  • печену 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкирић 1
  • пештимаљ 1
  • Пи 1
  • пи 3
  • пива 3
  • пиво 4
  • пијан 1
  • пијаних 1
  • пијаци 2
  • пијацу 1
  • пије 7
  • пијем 5
  • пијнеш 1
  • пију 1
  • пикантан 2
  • пиле 2
  • пили 1
  • пилића 1
  • Пио 1
  • пио 2
  • пипа 1
  • Пипка 1
  • пипну 1
  • Пирга 1
  • Пиргу 1
  • пиротски 1
  • писали 1
  • писало 1
  • Писанке 1
  • писано 7
  • писања 1
  • писању 1
  • писар 1
  • писара 2
  • писаре 1
  • писари 1
  • писару 1
  • писац 3
  • писма 2
  • писмен 1
  • писменост 1
  • писмо 1
  • писување 1
  • писујеш 1
  • писци 1
  • ПИСЦИ 1
  • Пита 1
  • пита 33
  • питај 1
  • Питај 1
  • питаја 1
  • питају 9
  • питајући 1
  • питала 1
  • питали 1
  • питања 5
  • питање 1
  • питањем 1
  • питањима 1
  • Питао 1
  • питао 6
  • питаше 1
  • питомо 1
  • питуваше 1
  • питуј 4
  • питује 8
  • питујем 10
  • Питујем 3
  • питујеш 4
  • питују 7
  • пића 1
  • пиће 1
  • пише 3
  • пишман 1
  • пиште 1
  • пишу 1
  • плави 1
  • плаву 1
  • плакала 2
  • плакати 1
  • план 2
  • плане 2
  • плану 6
  • планула 2
  • плануло 1
  • плануо 2
  • Плати 1
  • плати 2
  • платија 1
  • платим 2
  • платом 1
  • плаћа 1
  • плаћају 1
  • плаћам 1
  • плаћао 1
  • плаћено 1
  • плафона 1
  • Плач 1
  • плач 5
  • плача 1
  • Плаче 1
  • плаче 10
  • плачемо 1
  • плачи 1
  • Плачним 1
  • плачући 1
  • плашљива 1
  • плашљиво 3
  • плебејац 1
  • плебеје 1
  • плела 1
  • племениту 1
  • плете 1
  • плећа 1
  • плећима 3
  • плитке 3
  • плот 2
  • плундре 1
  • пљескање 1
  • пљесну 1
  • пљоска 1
  • пљусак 1
  • пљушти 2
  • По 10
  • по 206
  • побегла 2
  • побегне 1
  • побегуља 8
  • побегуље 1
  • победила 1
  • побожна 1
  • побоље 6
  • побољи 1
  • Побољи 1
  • поборник 1
  • побочне 2
  • побратим 1
  • побратима 2
  • Побратиме 1
  • побратиме 6
  • побратими 2
  • побратимили 1
  • побратимио 1
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побрго 1
  • побунили 1
  • поваздан 4
  • поведе 5
  • поведење 1
  • поведеш 1
  • повезаним 1
  • повели 1
  • повео 1
  • поверавао 1
  • поверила 1
  • поверио 2
  • поверити 1
  • поверљиве 1
  • повести 3
  • повеће 2
  • повећом 1
  • повећу 1
  • повешаним 1
  • повикаше 1
  • Повисока 1
  • повиша 1
  • повише 5
  • повлађују 1
  • Повлачи 1
  • повлачи 2
  • повлачим 1
  • повод 1
  • повода 4
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратити 1
  • повратку 2
  • повраћен 1
  • повукао 3
  • повукла 1
  • повукли 1
  • Повуче 1
  • повуче 4
  • повучен 1
  • погађали 1
  • погађања 1
  • погаженим 1
  • погачу 1
  • погинуо 1
  • погле 3
  • Погле 3
  • поглед 3
  • погледа 31
  • Погледа 5
  • погледају 5
  • погледала 1
  • погледам 1
  • погледао 4
  • погледаше 1
  • погледе 5
  • Погледи 1
  • погледи 2
  • погледима 1
  • погледну 1
  • погледом 8
  • погледу 1
  • погнуте 1
  • погнутом 1
  • погоде 1
  • погодила 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погодиш 1
  • погодише 1
  • поголему 1
  • пограбе 1
  • погреши 1
  • погрешку 1
  • погружен 2
  • погурају 1
  • под 34
  • пода 1
  • подавиле 1
  • подај 1
  • подајте 1
  • подаље 5
  • подаљи 1
  • податке 1
  • подбријаним 1
  • подвезице 1
  • подвига 1
  • подвикну 2
  • подврискивали 1
  • подврискују 1
  • поделило 1
  • подесна 1
  • подигнутим 2
  • подиго 1
  • подигоше 1
  • подиже 3
  • подичи 1
  • подлегла 1
  • подлеже 1
  • подлистак 1
  • подложно 1
  • подне 12
  • подобне 1
  • подобни 1
  • подоцне 1
  • подржавано 1
  • подруг 1
  • подругљиво 1
  • поду 1
  • подужа 3
  • подуже 2
  • подужим 1
  • Подупрле 1
  • пође 10
  • пођоше 1
  • поживејем 1
  • пожуре 1
  • пожутело 1
  • поза 1
  • позајмљивале 1
  • позва 1
  • Позва 1
  • позвала 1
  • Позвао 1
  • поздрав 4
  • поздраве 1
  • поздрави 6
  • поздравија 1
  • Поздравија 1
  • поздравила 4
  • Поздравила 5
  • поздравиш 2
  • поздравље 2
  • поздрављен 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позивала 1
  • позивали 1
  • позиву 1
  • позлеђују 1
  • познава 1
  • Познава 1
  • познавала 1
  • Познавам 3
  • познавам 6
  • познавао 2
  • познаваш 1
  • Познаваш 2
  • познајеш 1
  • познају 1
  • познали 1
  • познат 2
  • позната 3
  • познате 3
  • познати 2
  • познатије 1
  • познатим 1
  • познато 2
  • познатог 2
  • познаш 1
  • Познаше 1
  • позове 1
  • позорнице 1
  • позорници 1
  • поигра 1
  • поиграм 1
  • поиздаља 1
  • поиздаље 2
  • поименце 1
  • пој 2
  • појави 4
  • појавили 1
  • појавио 1
  • појавити 1
  • Појављују 1
  • појас 3
  • појасом 1
  • Поје 1
  • поје 10
  • поједем 1
  • појединостима 2
  • поједу 1
  • појем 1
  • појење 2
  • Појео 1
  • појести 1
  • појеш 2
  • појеше 4
  • појешем 1
  • поју 2
  • појурила 1
  • појурило 1
  • појурише 1
  • покаже 2
  • показа 7
  • показао 2
  • показаше 1
  • показује 1
  • покајала 1
  • покарају 1
  • покварише 1
  • покидала 1
  • покладе 1
  • поклањала 1
  • поклизнути 1
  • поклон 1
  • поклони 3
  • поклонио 1
  • поклопцу 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојном 2
  • покори 1
  • покорио 1
  • покрај 2
  • покри 2
  • покрива 3
  • покривају 1
  • покривених 1
  • покрио 1
  • покротки 1
  • покуљала 1
  • покупи 1
  • Покупи 1
  • покућар 1
  • покуша 2
  • покушавао 1
  • покушај 1
  • покушала 1
  • пол 6
  • пола 8
  • полагала 1
  • полаже 1
  • полажу 1
  • Полако 1
  • полако 14
  • Полани 1
  • поласку 1
  • полезним 1
  • полелеј 1
  • полете 6
  • полетела 1
  • полетеле 1
  • полетело 1
  • полетео 1
  • полетеше 1
  • полети 2
  • полиза 1
  • полије 1
  • полију 1
  • политику 1
  • политичке 1
  • политичку 1
  • полицају 1
  • полиција 3
  • полиције 2
  • полицију 1
  • полициски 1
  • полициског 1
  • положај 1
  • положаја 1
  • поломе 1
  • полоше 4
  • полујава 1
  • полусан 1
  • полусветлост 1
  • полутама 1
  • поља 3
  • пољак 2
  • поље 3
  • пољубе 1
  • пољуби 4
  • Пољубила 1
  • Пољубио 1
  • помагају 1
  • помагала 1
  • помагач 1
  • помаже 2
  • помало 11
  • помеђу 4
  • помета 1
  • помешан 1
  • помило 1
  • помилују 1
  • помисао 5
  • Помисли 1
  • помисли 12
  • помислила 1
  • помислио 1
  • Помислио 1
  • помислити 1
  • Помишља 1
  • помогло 5
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогнеш 1
  • Помози 1
  • помомак 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћником 2
  • помоћници 1
  • понавља 3
  • понављала 1
  • понављао 1
  • понављаху 1
  • понајбоља 1
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понегде 1
  • понедељак 2
  • понедеоник 1
  • понека 1
  • Понекад 2
  • понекад 7
  • понеке 1
  • понеки 7
  • понекога 1
  • понеком 1
  • понеку 1
  • понео 3
  • понесе 6
  • понесеш 2
  • понесу 1
  • понете 1
  • понешто 1
  • понизно 1
  • поникла 1
  • поништена 1
  • понова 1
  • понови 2
  • поново 2
  • понос 2
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 3
  • поносита 3
  • поносите 2
  • поносити 2
  • поносито 8
  • поноситом 1
  • поноситост 1
  • поносно 1
  • поноћ 1
  • понуди 3
  • понудила 1
  • поодмори 1
  • поп 2
  • попа 1
  • попе 1
  • попије 2
  • попијем 1
  • попију 2
  • попили 1
  • попио 1
  • поплашена 1
  • поплашено 1
  • попови 1
  • поподне 1
  • поправи 1
  • поправио 2
  • поправити 1
  • поправљања 1
  • поправљених 1
  • попреко 2
  • попу 1
  • попустила 1
  • попушили 1
  • попушта 1
  • поради 1
  • поражен 1
  • поразила 1
  • порасла 1
  • поред 6
  • поређала 1
  • поређале 1
  • поређане 1
  • поређаним 1
  • порез 1
  • порекло 1
  • порена 1
  • пореска 1
  • пориче 3
  • породице 2
  • породични 3
  • порту 8
  • поруча 1
  • поручала 1
  • поручена 2
  • поручено 1
  • поручену 1
  • поручивао 1
  • поручика 1
  • поручио 3
  • поручити 1
  • поручује 1
  • поручују 2
  • поруџбина 1
  • поруџбину 1
  • посаветује 1
  • посадити 1
  • посадиш 1
  • посао 23
  • посатру 1
  • посвадише 1
  • посве 1
  • посвети 2
  • посветио 2
  • посвира 1
  • поседају 1
  • поседале 1
  • поседе 2
  • поседео 1
  • поседи 1
  • посета 1
  • посетиоци 1
  • посетитељака 1
  • поскачу 1
  • поскоро 1
  • поскочи 1
  • Поскочи 1
  • поскупе 2
  • посла 4
  • посланик 1
  • послао 1
  • послати 1
  • после 66
  • После 9
  • последица 3
  • последицама 1
  • последицу 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последње 9
  • последњи 5
  • последњима 1
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послен 1
  • послове 1
  • послови 1
  • пословица 1
  • пословице 1
  • послу 6
  • послужавнику 1
  • послуже 2
  • послужен 1
  • послужи 1
  • послуживала 1
  • послушан 2
  • послушано 1
  • послушати 1
  • послушна 2
  • послушност 1
  • послушности 1
  • посматрала 1
  • Посматрала 1
  • посмешила 3
  • посмешило 1
  • посмотрили 1
  • поспиј 1
  • посред 1
  • посредница 1
  • посркали 1
  • постављала 1
  • постављао 1
  • Постављао 1
  • постављених 1
  • постаде 6
  • постајали 1
  • постајању 1
  • постаје 1
  • постала 4
  • постале 1
  • постали 1
  • постало 1
  • постане 2
  • постао 2
  • постаријих 1
  • постеља 1
  • постепено 1
  • постидна 1
  • постојале 1
  • постоји 1
  • поступаонице 1
  • посумњала 1
  • потајно 1
  • потакав 1
  • потакве 1
  • потаквог 1
  • потакву 1
  • потанко 1
  • потапка 1
  • Поте 23
  • потеза 1
  • потекла 1
  • потепаше 1
  • потераше 1
  • потиљка 1
  • Потину 2
  • потискивала 1
  • потискивале 1
  • потковане 1
  • потковицама 1
  • потковице 3
  • поткрепили 1
  • поткрепљен 1
  • поткупим 1
  • потока 1
  • потом 1
  • Потом 1
  • потпирује 1
  • потпис 1
  • потписивао 1
  • потписом 1
  • потпису 1
  • потпомаже 1
  • потпуно 2
  • потраже 1
  • потражи 3
  • потражио 1
  • потреба 2
  • потребан 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребни 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потреса 1
  • Потресуљку 2
  • потроши 1
  • потрпа 1
  • потрти 1
  • потруди 2
  • потрупамо 1
  • потрча 1
  • потрчале 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потсвојкиња 1
  • потсмех 2
  • потсмехом 1
  • потсмешљивих 1
  • потсмешљиво 2
  • потстрекавао 1
  • Поту 2
  • Потужи 1
  • потужили 1
  • потукао 1
  • потукли 1
  • потуку 1
  • потурњак 1
  • потући 1
  • потуче 1
  • поћи 1
  • поубав 1
  • поубава 1
  • поубаве 2
  • поубави 1
  • поубаво 1
  • поудаваше 1
  • поуздана 1
  • поуздане 1
  • поузданом 1
  • поучава 1
  • поучителан 1
  • похвали 2
  • похвалити 1
  • Похватале 2
  • похватани 1
  • похитао 1
  • похлепне 1
  • походе 2
  • походи 1
  • поцврста 1
  • поцелуј 1
  • поцепам 1
  • поцепане 1
  • поцрвенеле 1
  • Поче 1
  • поче 20
  • Почела 1
  • почела 3
  • почеле 3
  • почели 1
  • Почео 1
  • почео 4
  • почесто 2
  • почетак 1
  • Почеше 1
  • почешће 2
  • почивка 1
  • почивке 1
  • Почиње 1
  • почиње 2
  • Почињу 1
  • почистио 1
  • почитују 1
  • почне 5
  • пошале 1
  • пошао 2
  • Пошеја 1
  • пошетаја 1
  • пошетам 1
  • пошивену 1
  • пошиљаоцу 1
  • пошири 1
  • пошла 3
  • пошље 3
  • Пошљи 1
  • пошљу 2
  • поштар 1
  • поштеди 1
  • поштен 1
  • поштене 2
  • поштеним 1
  • поштења 1
  • пошто 6
  • поштовани 2
  • поштованим 1
  • поштовао 1
  • права 2
  • правда 1
  • правде 1
  • правду 1
  • праведну 1
  • правећи 3
  • Прави 1
  • прави 5
  • правија 1
  • правило 2
  • правилу 1
  • правим 1
  • правио 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правичан 1
  • прављење 1
  • правну 1
  • право 22
  • правом 1
  • православне 1
  • праву 1
  • прагова 1
  • празилук 1
  • празније 1
  • празнији 1
  • празник 1
  • празника 1
  • празнике 1
  • празником 1
  • празничне 1
  • празно 1
  • праји 5
  • прајим 7
  • прајимо 1
  • прајите 1
  • прајиш 2
  • практикант 1
  • практиканта 1
  • практиканти 2
  • практиком 1
  • прангије 1
  • прапорац 1
  • прапорци 2
  • праске 1
  • прате 1
  • пратено 1
  • пратећи 1
  • Прати 1
  • прати 5
  • пратија 1
  • Пратија 1
  • пратила 6
  • пратим 2
  • пратиш 1
  • праћа 6
  • праћала 1
  • праћена 2
  • прашину 1
  • прашта 1
  • праштају 1
  • праштајући 1
  • ПРВА 2
  • прва 4
  • прве 2
  • првенац 1
  • први 29
  • првим 1
  • првина 1
  • првих 1
  • прво 7
  • првог 3
  • првога 2
  • Првој 1
  • првом 1
  • прву 3
  • пргав 2
  • Пре 2
  • пре 24
  • пребацивање 1
  • пребацила 2
  • пребацили 1
  • пребацује 1
  • превали 1
  • превари 1
  • преварили 1
  • преварио 2
  • преварите 1
  • превија 1
  • преврћем 1
  • превуче 2
  • прегажено 1
  • прегледају 1
  • пред 34
  • Пред 4
  • преда 6
  • Предаде 1
  • предаде 4
  • предала 1
  • предану 1
  • предао 1
  • преди 1
  • Преди 1
  • предлажу 1
  • предлог 1
  • предмет 3
  • предузеће 1
  • ПРЕДУЗЕЋЕ 1
  • предузимао 1
  • Предузимач 1
  • предусретљив 1
  • пређашно 1
  • пређашње 1
  • пређе 3
  • презиваше 1
  • презирала 1
  • презнавам 1
  • презриво 2
  • прека 1
  • прекараја 1
  • прекида 2
  • прекидају 1
  • прекидајући 1
  • прекидао 1
  • прекиде 9
  • прекинут 1
  • преклиње 1
  • Преко 1
  • преко 39
  • Прекодан 1
  • прекодан 2
  • прекојутре 1
  • прекрађи 1
  • прекрилио 1
  • прекрсти 2
  • Прекрсти 2
  • прекрштених 1
  • прексутра 1
  • прелазе 1
  • прелазиле 1
  • преливало 1
  • Према 1
  • према 15
  • премењуваш 5
  • премећем 1
  • премештени 1
  • Премисли 1
  • преносио 1
  • преноћи 1
  • преокрет 1
  • препарандије 1
  • препарандисти 2
  • препеченице 2
  • преплашена 1
  • преплашени 1
  • преплашено 1
  • прерадио 1
  • прерипи 1
  • прерипујемо 1
  • преруши 1
  • преса 1
  • пресвлачи 1
  • пресвукује 1
  • пресвуче 1
  • пресекао 1
  • пресекли 1
  • пресео 1
  • пресече 1
  • прескакати 1
  • преспиј 1
  • Престаде 1
  • престајали 1
  • престала 2
  • Престале 1
  • престану 2
  • престао 1
  • престолонаследник 1
  • престонице 1
  • престоничко 1
  • пресуо 1
  • претвара 1
  • претвори 1
  • претерани 1
  • претио 1
  • претњама 1
  • претњу 1
  • претресају 1
  • претресала 1
  • претресе 1
  • претресла 1
  • претрпети 1
  • претседник 2
  • претсобљу 1
  • претставити 1
  • претставља 1
  • претстављала 1
  • претставник 1
  • Претурају 1
  • претури 1
  • пречи 1
  • пречим 1
  • пречнику 1
  • прешао 1
  • пржене 1
  • при 35
  • прибележавао 1
  • прибећи 1
  • приближаваше 1
  • прибојавао 1
  • прибра 1
  • прибрао 1
  • привежу 1
  • привиђају 1
  • привиђења 1
  • привиривале 1
  • приводила 1
  • приводили 1
  • привукло 1
  • привуку 1
  • привући 1
  • Привуче 1
  • придигне 1
  • придикама 1
  • придобио 1
  • придрема 1
  • придржавају 1
  • Приђе 1
  • приђе 6
  • приђоше 3
  • Приздрен 1
  • призна 3
  • признавам 1
  • Признавао 1
  • признаде 1
  • Признаје 1
  • признаје 2
  • признају 1
  • признао 1
  • призора 1
  • Призортило 1
  • призору 1
  • Призрен 2
  • пријатан 3
  • пријатеља 1
  • пријатељи 2
  • пријатељским 1
  • пријатна 1
  • пријатније 1
  • пријатнијим 1
  • пријатно 2
  • пријатној 1
  • пријатном 1
  • Прије 1
  • прикажња 1
  • прикачимо 1
  • прико 1
  • прикривен 1
  • прилега 8
  • прилегао 1
  • прилегне 1
  • Прилепи 1
  • прилепчивости 1
  • прилика 18
  • приликама 2
  • прилике 11
  • приликом 6
  • прилику 14
  • прилици 1
  • прилично 1
  • приљубило 1
  • прима 2
  • примајући 1
  • примакао 1
  • примам 1
  • примамљива 1
  • примао 2
  • примаче 1
  • приме 2
  • пример 1
  • примерака 1
  • примерним 1
  • примети 1
  • приметила 2
  • приметили 1
  • приметио 4
  • приметити 1
  • приметише 5
  • прими 2
  • примила 1
  • примиче 1
  • примљен 1
  • принети 1
  • припалила 1
  • приповеда 2
  • приповедала 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетка 5
  • приповеткама 1
  • приповетке 7
  • приповетку 1
  • приповетци 2
  • припомогао 1
  • припомоћи 1
  • Припрети 1
  • припретили 1
  • припретио 1
  • природи 1
  • природна 3
  • природније 1
  • природних 1
  • природно 4
  • приседник 3
  • Присели 1
  • Присети 1
  • присети 2
  • присетила 1
  • присећа 1
  • Присећа 1
  • присећали 1
  • присиљена 1
  • Пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајала 1
  • пристаје 1
  • пристала 1
  • пристали 1
  • пристане 1
  • пристанком 1
  • пристао 1
  • пристасали 1
  • пристати 1
  • пристигла 1
  • приступа 1
  • присуство 1
  • присуству 2
  • притврдио 1
  • притегне 1
  • притегну 1
  • притеже 1
  • притерује 1
  • притече 1
  • притискиваху 1
  • притискује 1
  • притисну 1
  • притиснуо 1
  • Притиснуо 1
  • притиште 1
  • притрча 1
  • прихватају 1
  • прихвати 3
  • прихватиле 1
  • прихватио 1
  • прихватише 3
  • Прича 1
  • прича 12
  • причајући 1
  • Причала 1
  • причала 4
  • Причало 2
  • причало 3
  • причам 1
  • причама 1
  • Причање 1
  • причао 2
  • причати 1
  • Причаше 2
  • причаше 3
  • приче 1
  • причекала 1
  • причекнем 1
  • Причекни 1
  • причести 1
  • причешћивао 1
  • причи 1
  • причу 2
  • пришао 1
  • пришива 1
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • пробави 1
  • пробуди 1
  • пробудила 1
  • пробудити 1
  • Пробудише 1
  • проведе 2
  • проведено 1
  • проведу 2
  • провео 1
  • провесели 1
  • провеселио 1
  • провидном 1
  • Провира 1
  • проводе 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводио 1
  • проглашен 1
  • проговори 2
  • проговорити 1
  • прогута 1
  • прогутала 1
  • прогутати 1
  • прода 1
  • продавају 2
  • продаје 1
  • продају 3
  • продао 1
  • продати 1
  • продру 1
  • продужи 4
  • продужило 1
  • продужио 1
  • продужити 1
  • прође 18
  • Прође 4
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • прођу 1
  • прозаични 1
  • прозор 4
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • произвела 1
  • Прока 1
  • прокај 1
  • проклео 1
  • проклета 1
  • проклети 2
  • проклетом 1
  • проклетством 1
  • Проклињао 1
  • прокљуви 1
  • прокљувио 1
  • прокрадала 1
  • прокуне 1
  • пролажаше 1
  • Пролазе 2
  • пролазе 6
  • пролазећи 3
  • Пролази 1
  • пролази 11
  • пролазила 1
  • пролазиле 1
  • пролазили 1
  • пролазим 1
  • пролазио 3
  • пролазу 2
  • пролепшала 1
  • пролет 5
  • пролетње 1
  • пролећним 1
  • пролила 1
  • Промени 1
  • промени 2
  • Променила 1
  • промену 1
  • промине 2
  • промину 1
  • промињује 1
  • промиче 1
  • промичу 1
  • промукла 1
  • пронађоше 1
  • пронесених 1
  • пропада 1
  • пропадању 1
  • пропаднем 2
  • пропаднеш 1
  • пропала 3
  • пропале 1
  • пропало 3
  • пропалу 1
  • пропао 2
  • пропасти 1
  • пропатила 1
  • пропише 1
  • пропорцији 1
  • пропратити 1
  • прос 2
  • ПРОСВЕТА 1
  • просеше 1
  • проси 1
  • просим 1
  • просипа 1
  • прословио 1
  • прост 1
  • проста 3
  • простије 1
  • простите 1
  • просто 12
  • простр 1
  • пространа 2
  • простране 1
  • пространим 1
  • Простре 1
  • простртом 1
  • протеривана 1
  • протест 1
  • протећи 1
  • против 1
  • противника 1
  • противност 1
  • противречности 1
  • Протрља 1
  • протумачити 1
  • протурање 1
  • протурао 1
  • протурио 1
  • проћи 1
  • профанисани 1
  • професија 1
  • професори 2
  • процафте 1
  • прочетеја 1
  • прочети 1
  • прочетиш 1
  • прочитају 1
  • прочитати 2
  • Прочуо 1
  • проџумбуси 1
  • проџумбусио 1
  • прошао 5
  • прошапта 4
  • прошаху 1
  • прошевина 4
  • прошевини 2
  • прошевином 1
  • прошевину 2
  • прошење 1
  • прошета 1
  • проширивши 1
  • Прошла 1
  • прошла 6
  • прошле 1
  • прошло 2
  • прошлој 3
  • прошћаваш 4
  • прса 3
  • прсне 3
  • прсну 2
  • прснуле 1
  • прст 3
  • прста 2
  • прстен 5
  • прстена 2
  • прстеном 1
  • прстенџије 1
  • прстење 2
  • прћи 2
  • пругу 1
  • пружа 2
  • пружајући 1
  • пружао 1
  • пружи 4
  • пршти 1
  • психолог 1
  • псовке 2
  • птица 1
  • птичица 1
  • птичице 1
  • публике 2
  • публику 1
  • пудара 1
  • пударин 1
  • пударском 1
  • пукао 1
  • пукло 3
  • пукне 2
  • пуковника 1
  • пуку 1
  • пуле 3
  • пун 1
  • пуна 8
  • пуне 3
  • пуни 4
  • пуније 1
  • пунији 1
  • пуних 1
  • Пуно 2
  • пуно 7
  • пуномоћије 1
  • пуну 3
  • пупољку 1
  • пуст 2
  • пуста 4
  • пусте 3
  • пусти 7
  • Пустила 1
  • пустила 3
  • пустили 3
  • пустио 3
  • Пустише 1
  • пусто 3
  • пут 23
  • пута 13
  • путем 1
  • путине 8
  • путнике 1
  • путнику 1
  • путничког 1
  • пући 1
  • пуца 1
  • Пуцала 2
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуче 2
  • пушење 1
  • пуши 3
  • пушила 1
  • пушио 4
  • пушка 1
  • пушкарања 1
  • пушке 1
  • пушку 8
  • пушта 7
  • пуштају 2
  • пуштајући 1
  • пуштам 1
  • пуштао 2
  • пуштати 1
  • пушташе 1
  • пушти 2
  • Пушти 3
  • Пуштија 1
  • пуштила 2
  • пуштисмо 1
  • пцетиште 1
  • пшешка 1
  • пшешко 2
  • р 1
  • работа 7
  • работе 4
  • работи 9
  • работила 1
  • работиш 1
  • работу 4
  • рави 1
  • равија 1
  • равим 3
  • равиш 2
  • равна 1
  • равнодушним 1
  • равнодушно 2
  • рад 6
  • Раде 3
  • раде 5
  • радене 1
  • ради 31
  • радије 1
  • радиле 1
  • радило 1
  • радим 2
  • радио 3
  • радити 2
  • радиш 1
  • радним 2
  • радници 1
  • радња 1
  • радњи 1
  • радњу 1
  • радо 13
  • радова 2
  • радовало 1
  • радознала 2
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радосно 3
  • радост 2
  • радостан 1
  • радости 2
  • рађено 1
  • Разабра 1
  • разабра 2
  • разабрао 3
  • разабрати 2
  • разабраше 1
  • разбегло 1
  • разбегоше 1
  • разберем 1
  • разбереш 2
  • разбира 5
  • Разбирам 1
  • разбирам 4
  • разбираш 2
  • разбоје 1
  • разбра 2
  • Разбра 2
  • разведри 1
  • разви 2
  • развија 2
  • развијала 3
  • развика 2
  • развио 1
  • развити 1
  • разгали 1
  • разглавиле 1
  • разглављене 1
  • разгледа 3
  • разгледају 2
  • разгледајући 1
  • разговара 1
  • разговарају 8
  • разговарали 3
  • разговарао 4
  • разговарати 1
  • разговараху 2
  • разговараше 1
  • разговетније 2
  • разговетно 4
  • разговор 18
  • разговора 3
  • разговоран 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорити 1
  • разговору 2
  • разгори 1
  • раздера 4
  • раздрагао 1
  • раздремао 1
  • разиђоше 3
  • разилазити 1
  • разјапљене 1
  • разлеже 1
  • Разлеже 1
  • разлежу 1
  • разлике 2
  • разликовати 1
  • разлику 1
  • размажена 1
  • размере 1
  • размеће 1
  • размештати 1
  • размирица 1
  • размишља 1
  • размишљајући 3
  • размишљала 1
  • Размишљали 1
  • размишљања 1
  • размишљао 1
  • размишљати 1
  • размишљаше 3
  • разним 4
  • разних 1
  • разноси 1
  • разоноди 2
  • разред 1
  • разреда 1
  • разуздан 1
  • разуме 1
  • разумевањем 1
  • разумела 2
  • разумели 1
  • разумео 2
  • раја 1
  • ракијице 1
  • ракијке 1
  • ракију 1
  • ракијчине 1
  • ракиске 1
  • ракли 1
  • Ракли 1
  • раме 3
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 2
  • ранама 1
  • Ранђеловог 1
  • ране 1
  • раније 7
  • ранијих 2
  • ранијој 1
  • раним 3
  • ранитељ 1
  • раних 2
  • раниш 1
  • рано 6
  • рањен 2
  • рањених 1
  • рапортира 1
  • расанио 1
  • расејан 1
  • расејана 1
  • расејани 1
  • расејано 1
  • раскида 1
  • раскинута 1
  • раскомоти 1
  • раскомоћене 1
  • раскош 1
  • раскошно 2
  • раскрави 1
  • расло 1
  • распали 1
  • распаљена 2
  • распитао 1
  • распиташ 1
  • распитивања 1
  • Распитивао 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • расплашене 1
  • распознавала 1
  • распознаје 1
  • распознају 1
  • расположен 4
  • расположење 2
  • распремајући 1
  • распричају 1
  • распростирање 1
  • распрострла 1
  • распрострто 1
  • раст 1
  • растави 1
  • растајемо 1
  • Растајемо 1
  • растанка 1
  • растапа 1
  • растужи 1
  • Растужило 1
  • растура 1
  • растурене 1
  • ратлока 3
  • Ратомир 6
  • Ратомира 1
  • ратосиљала 1
  • раћија 1
  • рахатлук 1
  • рахатлуку 1
  • рационално 1
  • рачун 3
  • рачунајући 1
  • раширен 1
  • раширили 1
  • Рђаво 1
  • рђаво 2
  • рђавство 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • ревносна 1
  • револвер 1
  • Ред 1
  • ред 19
  • реда 1
  • редакције 1
  • редовима 2
  • редовни 1
  • Редовно 1
  • редовно 9
  • редом 3
  • ређа 1
  • ређали 1
  • ређаху 1
  • ређе 2
  • резанце 1
  • резервисано 1
  • резил 5
  • резилак 11
  • резиле 3
  • резилење 1
  • резилиш 1
  • резилук 1
  • резилуку 1
  • резонују 1
  • резонујући 1
  • рекао 12
  • рекла 7
  • рекли 6
  • рекне 6
  • рекнем 10
  • рекнеш 3
  • Рекни 3
  • рекни 8
  • рекну 2
  • реко 4
  • рекосмо 1
  • рекоше 6
  • реп 2
  • репа 1
  • рестаурирати 1
  • ретке 1
  • ретко 3
  • Ретур 1
  • рећи 11
  • реферата 1
  • реферисале 1
  • реферисао 1
  • реци 4
  • рецимо 1
  • Реч 1
  • реч 39
  • Рече 1
  • рече 159
  • речено 2
  • Речи 1
  • речи 37
  • речима 8
  • речита 1
  • речови 1
  • речца 1
  • решена 1
  • решење 1
  • решењу 1
  • решето 1
  • реши 1
  • решила 1
  • решиле 1
  • решили 1
  • Решио 1
  • решио 3
  • решмета 1
  • Ржанску 1
  • риба 1
  • рибљу 1
  • риза 2
  • Римљанку 1
  • римских 1
  • рипаше 1
  • рипим 1
  • рипчики 1
  • рис 1
  • рисјане 1
  • рисјанка 1
  • Рисјанка 1
  • рисјанке 1
  • рисјанску 1
  • Ристовца 1
  • рита 1
  • риташ 1
  • роб 1
  • робију 1
  • Род 1
  • род 5
  • Родбина 2
  • родбина 4
  • родбине 2
  • родбини 1
  • роди 4
  • родила 1
  • родитеља 4
  • родитеље 1
  • Родитељи 1
  • родитељи 2
  • родитељима 1
  • родитељске 1
  • родљаци 1
  • роднинску 1
  • роднину 1
  • родољубљу 1
  • рођак 2
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођеним 1
  • рођеном 1
  • ројиле 1
  • рок 1
  • рокчића 1
  • роман 2
  • романе 1
  • романима 1
  • ронеше 1
  • рони 1
  • ропску 1
  • росе 1
  • росом 1
  • роспије 1
  • роспију 1
  • руву 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 6
  • ружичастог 1
  • ружични 1
  • ружно 1
  • рујно 1
  • рука 2
  • рукави 1
  • рукама 8
  • руке 15
  • руковање 1
  • руком 13
  • руку 29
  • рукују 2
  • румен 1
  • румене 2
  • русе 1
  • Русе 1
  • Русије 1
  • руци 2
  • руча 1
  • ручак 7
  • ручам 2
  • ручао 1
  • Ручао 1
  • ручаш 2
  • ручицом 1
  • ручицу 2
  • ручка 3
  • Рушка 4
  • с 187
  • С 6
  • Са 1
  • са 85
  • сабајле 1
  • саблазан 2
  • сабља 1
  • сав 14
  • савесно 3
  • савесног 1
  • савести 1
  • савет 3
  • савета 3
  • савети 1
  • саветовали 1
  • саветовао 1
  • саветује 5
  • саветују 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијати 2
  • савила 1
  • савршенија 1
  • савршеније 1
  • Саг 11
  • саг 83
  • сагашње 3
  • сагашњи 2
  • Сад 3
  • сад 41
  • Сада 2
  • сада 43
  • садашњи 1
  • садеше 1
  • сажаљевају 1
  • сазвала 1
  • сазнао 3
  • сазнати 3
  • сазрева 1
  • сака 1
  • сакривене 1
  • саксију 1
  • сал 37
  • Сал 7
  • сале 1
  • салете 1
  • салетеле 1
  • салте 1
  • салтоморталски 1
  • сам 111
  • Сам 3
  • Сама 3
  • сама 35
  • самар 1
  • самарице 1
  • самарицу 3
  • саме 6
  • сами 9
  • самим 1
  • самих 2
  • СаМо 1
  • Само 11
  • само 159
  • самога 2
  • самој 3
  • самом 2
  • самотује 1
  • самоћа 1
  • самоћи 1
  • самоћу 3
  • саму 1
  • самцит 1
  • сан 8
  • санак 2
  • санд 1
  • сандалија 1
  • сандаци 5
  • сандука 1
  • сандуци 1
  • сандуче 1
  • санким 1
  • сањао 1
  • сањарија 2
  • сањаријама 1
  • сањивим 1
  • сањиво 3
  • саплеће 1
  • саплиће 1
  • сапун 5
  • сапуни 1
  • сапуњавицом 1
  • сапутница 1
  • сапутницу 1
  • сараје 1
  • Сараф 1
  • сараф 2
  • сарафећи 1
  • сарафина 1
  • сарафско 1
  • сарафче 2
  • Сас 4
  • сас 52
  • сасвим 12
  • сасипа 1
  • састави 3
  • саставити 1
  • састављена 1
  • састављеним 1
  • састављених 1
  • састављено 1
  • састајемо 1
  • састане 3
  • састанку 1
  • састати 2
  • сат 1
  • сата 1
  • сатинске 1
  • сахани 1
  • сахат 3
  • сахата 4
  • сахате 1
  • сачека 1
  • сачувај 1
  • сачувао 2
  • Сва 2
  • сва 21
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 3
  • свадби 1
  • свадбу 4
  • свађања 1
  • свађе 2
  • свађи 1
  • свак 1
  • Свака 1
  • свака 9
  • сваке 1
  • сваки 22
  • Сваки 4
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • свако 7
  • Свакога 1
  • свакога 2
  • свакој 5
  • свакојаким 1
  • свакојаких 2
  • свакојаког 1
  • сваком 1
  • свакоме 3
  • свакому 1
  • Сваку 1
  • сваку 6
  • сварити 1
  • свастике 1
  • сватове 2
  • свачега 1
  • Свачему 1
  • свашта 1
  • свашто 1
  • све 250
  • Све 30
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 11
  • сведоке 1
  • сведоче 1
  • сведоџбама 1
  • свежег 1
  • свекрва 1
  • свем 1
  • свемоћан 1
  • свему 3
  • свесрдно 1
  • Свет 4
  • свет 45
  • света 18
  • светак 2
  • свете 2
  • светиња 1
  • светле 1
  • светлиш 1
  • светлост 2
  • светлости 1
  • Светоандрејска 1
  • светог 1
  • Светог 1
  • светој 1
  • светом 2
  • светске 1
  • светски 2
  • свету 16
  • Свету 2
  • свећа 2
  • свеће 3
  • свечан 1
  • свечана 3
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • свечаном 1
  • свештенству 1
  • Сви 12
  • сви 38
  • свију 14
  • свила 1
  • свиле 4
  • свилен 1
  • свилена 3
  • свилене 3
  • свиленим 1
  • свилених 1
  • свилену 4
  • Свима 1
  • свима 7
  • свира 4
  • свирајке 1
  • свирају 3
  • свирало 1
  • свирао 2
  • свирачима 2
  • свире 1
  • Свири 1
  • Свирите 1
  • свирка 2
  • свирком 3
  • свирку 2
  • свих 1
  • свог 1
  • свога 17
  • свој 17
  • своја 1
  • своје 37
  • својевољно 1
  • својега 2
  • своји 2
  • својим 21
  • својих 15
  • својој 9
  • својом 7
  • своју 38
  • свом 16
  • своме 3
  • Сврате 1
  • свратиле 1
  • свраћа 1
  • свраћају 3
  • свраћао 1
  • сврне 1
  • сврх 1
  • свршава 1
  • свршавају 1
  • свршавала 1
  • сврше 1
  • свршена 5
  • свршетку 1
  • сврши 2
  • Свршија 1
  • Свршила 2
  • свршила 5
  • свршило 5
  • свршио 5
  • свршити 2
  • сву 9
  • свуд 3
  • Свуда 1
  • свуда 2
  • се 1330
  • себ 6
  • себе 24
  • себи 13
  • севдалише 1
  • севдалука 1
  • севдах 5
  • севдаха 1
  • севдисали 1
  • северних 1
  • Седа 1
  • седа 2
  • седајући 1
  • седам 1
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • седао 1
  • Седе 1
  • седе 10
  • седела 1
  • Седео 1
  • седео 7
  • седећи 2
  • седефли 1
  • седефски 1
  • седеше 1
  • седи 21
  • Седи 4
  • седим 1
  • Седимо 2
  • седишта 2
  • седиштем 1
  • седма 1
  • СЕДМА 1
  • седне 2
  • седнем 2
  • Седоше 1
  • сеђаше 2
  • сезоне 1
  • сеирим 1
  • сеириш 4
  • сејмени 1
  • села 2
  • селамет 1
  • селица 1
  • село 3
  • селска 3
  • селске 3
  • селски 6
  • селскије 1
  • селу 2
  • сељака 1
  • сељаку 1
  • сељанака 1
  • сељанкама 1
  • сељанке 3
  • сељанче 3
  • сељанчица 2
  • сељанчицама 2
  • сељанчице 1
  • сељанчицу 1
  • сељацима 1
  • сељачке 2
  • Сем 1
  • сем 10
  • семенке 1
  • сене 1
  • сензациони 2
  • сензациону 1
  • сенка 1
  • сентименталност 1
  • сенци 1
  • сео 2
  • септембарска 1
  • септембарски 1
  • септембарског 1
  • септембарску 1
  • сербез 1
  • Сербез 1
  • сестара 1
  • Сестре 1
  • сестре 4
  • сестри 1
  • сестрић 1
  • сестру 2
  • сета 2
  • сети 6
  • сетија 1
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетио 6
  • сетисте 1
  • сетити 1
  • сетиш 1
  • сетна 1
  • сетом 1
  • Сећа 1
  • сећа 5
  • сећајући 1
  • сећао 1
  • сефте 3
  • сефтеџију 1
  • сеци 1
  • си 550
  • сија 1
  • сијало 1
  • сијасвет 5
  • Сика 2
  • Сике 1
  • сикирче 4
  • Сику 1
  • сила 6
  • силазила 1
  • Силан 1
  • силан 2
  • силе 2
  • силна 10
  • силне 9
  • Силни 1
  • силни 2
  • силније 2
  • силних 8
  • силно 31
  • Силно 4
  • силног 2
  • силном 2
  • силну 2
  • силом 1
  • силу 1
  • симит 1
  • симитом 1
  • симиџије 1
  • симпатичнији 1
  • симпатишу 1
  • Син 2
  • син 25
  • Сина 1
  • сина 16
  • сине 3
  • синије 1
  • синији 1
  • синови 2
  • сином 5
  • Синоћ 1
  • синоћ 2
  • Синоћке 4
  • синоћни 1
  • синоћног 1
  • синоћној 1
  • синоћњем 1
  • сину 5
  • синчића 1
  • сирома 2
  • сиромах 1
  • сиромашка 1
  • сиромашну 1
  • сирота 1
  • сиротиња 3
  • сиротињи 2
  • сиротињских 1
  • сиротињску 1
  • сиротице 1
  • сиротицу 2
  • сироту 1
  • сити 2
  • ситни 2
  • ситније 1
  • ситница 1
  • ситно 2
  • ситног 1
  • сиџадету 2
  • сишао 1
  • сјајеш 1
  • сјајна 1
  • сјури 1
  • скакати 1
  • скакуће 1
  • скамењен 1
  • скаче 1
  • скида 1
  • скидајући 1
  • скиде 3
  • Скила 1
  • скине 3
  • скинеш 1
  • скинути 1
  • скита 1
  • склања 3
  • склепане 1
  • склопи 1
  • склопила 1
  • склопити 3
  • скоку 1
  • скоре 2
  • скорим 1
  • Скоро 1
  • скоро 7
  • скочи 4
  • скочидевојку 1
  • скочио 1
  • скочише 5
  • скрасила 1
  • скривен 1
  • скривене 1
  • скривени 1
  • скровито 1
  • скровитом 1
  • скромности 1
  • скрстити 1
  • Скудена 1
  • скудија 1
  • скудиш 1
  • скуп 2
  • скупа 2
  • скупе 4
  • скупи 1
  • скупила 1
  • скупиле 2
  • скупио 1
  • Скупио 1
  • скупљају 1
  • Скупљају 1
  • скупље 3
  • скупоцени 1
  • скупоцено 2
  • скупштина 1
  • скута 1
  • скутаја 1
  • скутасте 1
  • скутате 1
  • скути 2
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабије 1
  • слабине 1
  • слабо 3
  • Славан 1
  • славе 2
  • Славе 2
  • Славеј 1
  • слави 2
  • славу 1
  • славуја 1
  • славуји 1
  • слагала 1
  • слагали 1
  • слагалишта 1
  • слагања 1
  • слагати 1
  • сладолед 1
  • слађе 1
  • слажу 1
  • слази 1
  • слали 1
  • слао 1
  • слас 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • слатки 3
  • слатким 1
  • слатко 1
  • слаткоречивошћу 1
  • слегло 2
  • слегну 1
  • следовала 1
  • слеже 1
  • слепе 1
  • слепче 1
  • слива 1
  • слизаш 1
  • слика 6
  • сликали 1
  • сликама 1
  • слике 10
  • слику 2
  • слично 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободе 2
  • слободија 2
  • Слободна 1
  • слободније 1
  • слободно 1
  • слободоумнијег 1
  • слободу 1
  • слободумних 1
  • сложан 1
  • сложе 1
  • сложи 1
  • сложише 2
  • сложне 1
  • сложно 6
  • слошки 1
  • слубио 1
  • слуге 1
  • слудовао 1
  • служејећи 1
  • служећи 1
  • служи 2
  • служилац 1
  • служиле 1
  • служиоци 1
  • слунце 2
  • слути 1
  • слутила 2
  • слутили 1
  • слутило 1
  • слутити 1
  • слутња 1
  • слутње 1
  • слутњом 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • случајеве 1
  • случајем 1
  • случајно 1
  • Случајно 1
  • слуша 13
  • Слушај 1
  • слушај 4
  • слушају 1
  • Слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 3
  • слушам 3
  • слушан 1
  • слушао 4
  • слушати 2
  • слушах 1
  • слушкиње 2
  • сматрају 2
  • сматрајући 1
  • сматрала 3
  • сматрале 1
  • сматрали 1
  • сматране 1
  • сме 11
  • смејање 1
  • смејао 1
  • смејати 1
  • смејаше 3
  • смеје 17
  • Смеје 2
  • смејеш 1
  • смеју 11
  • смејући 2
  • смела 2
  • смеле 1
  • смелих 1
  • смело 2
  • смем 4
  • Сменио 1
  • смео 7
  • смет 10
  • смета 1
  • сметени 1
  • смети 1
  • смех 9
  • смеха 8
  • смеху 1
  • смеш 1
  • смешан 2
  • смеше 1
  • смешем 1
  • смешећи 1
  • смеши 4
  • смешио 1
  • смешно 2
  • смије 1
  • смијешна 1
  • смирају 1
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смисли 1
  • смиће 1
  • смићеш 1
  • смо 11
  • смрт 1
  • смрти 1
  • сна 2
  • снабдевена 1
  • снагу 1
  • снађе 2
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снаја 1
  • снајка 2
  • снајке 2
  • Снају 1
  • снаћи 2
  • снебива 2
  • снебивају 1
  • снебивала 1
  • снебивљиво 1
  • снева 1
  • Снева 1
  • сневао 1
  • снела 1
  • снесе 1
  • снесена 1
  • снесених 1
  • снесоше 1
  • снио 1
  • снисходљиви 1
  • снисходљиво 1
  • снове 1
  • снови 2
  • сносе 1
  • сноси 1
  • сну 6
  • со 1
  • собе 7
  • соби 5
  • собици 1
  • собицу 3
  • собом 10
  • собу 6
  • содом 1
  • соду 1
  • сокак 15
  • сокака 7
  • сокаке 4
  • сокаком 6
  • сокаку 3
  • сокаци 4
  • сокацима 3
  • соком 1
  • Сол 1
  • сол 2
  • солзи 1
  • соли 1
  • соло 1
  • Солун 3
  • соплетеш 1
  • сопче 5
  • сортира 1
  • Соса 1
  • сосуде 1
  • Сотираћ 2
  • Сотираћа 2
  • Сотирче 1
  • софру 1
  • социјалну 1
  • спава 3
  • спавала 1
  • спавања 1
  • спавати 1
  • спаде 1
  • спадоше 1
  • спази 1
  • спајајућ 1
  • спанђали 1
  • спацирување 1
  • спацирује 1
  • спеван 1
  • спевао 2
  • спечали 1
  • спечалиш 2
  • спије 2
  • спијење 1
  • спијеш 1
  • спију 2
  • Спиридона 1
  • списак 1
  • сплетке 2
  • споља 3
  • спомен 1
  • спомене 1
  • Спомену 1
  • спомену 5
  • споменула 3
  • споменули 1
  • споменуо 1
  • споменути 1
  • Споменуше 2
  • спомињала 1
  • спомињати 1
  • спомиње 3
  • спомињување 1
  • спопадну 1
  • спора 1
  • според 1
  • споредним 1
  • споречкају 1
  • Споречкају 1
  • споречкала 1
  • спрам 1
  • спрама 3
  • спрема 2
  • спремају 1
  • спреман 1
  • спремане 1
  • Спреме 1
  • спреми 2
  • спремио 1
  • спроти 12
  • спусти 2
  • спустија 1
  • спустила 2
  • спушта 3
  • спуштају 2
  • спуштао 1
  • спуштене 1
  • спуштеним 2
  • сравњује 1
  • срам 11
  • Срам 3
  • Срамота 1
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 4
  • срамување 4
  • срамује 2
  • Срамујем 1
  • срамују 1
  • Срби 1
  • Србија 4
  • СРБИЈЕ 1
  • Србије 2
  • Србију 3
  • Србима 1
  • срдачан 1
  • сребра 2
  • сребрни 2
  • сребрним 2
  • сребрних 1
  • сребрно 3
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • сребро 3
  • сребром 2
  • средини 2
  • средином 1
  • средње 1
  • сређеног 1
  • Сремац 1
  • СРЕМАЦ 1
  • срео 1
  • срести 1
  • сретају 1
  • срете 1
  • сретне 3
  • сретну 1
  • Срето 1
  • срећа 3
  • срећан 3
  • среће 5
  • Срећна 1
  • срећна 7
  • срећне 1
  • Срећни 1
  • срећних 2
  • срећно 1
  • срећном 1
  • срећом 2
  • Срећом 2
  • срећу 5
  • сркао 1
  • сркну 1
  • срма 3
  • срмали 1
  • срме 3
  • срмом 1
  • срму 2
  • сродства 1
  • Српске 1
  • СРПСКИ 1
  • српских 1
  • српско 2
  • српској 1
  • српском 1
  • Српском 1
  • сруче 1
  • сручи 1
  • сручила 1
  • срца 6
  • срце 5
  • срцу 1
  • срче 2
  • Срчу 1
  • срчу 3
  • Ставре 7
  • Ставријо 1
  • Ставрију 1
  • Ставрино 3
  • Ставру 1
  • Стаде 1
  • стаде 19
  • стадо 2
  • стадомо 1
  • стадосмо 1
  • стадоше 2
  • стазе 1
  • стазица 2
  • стазом 1
  • стајало 1
  • Стала 1
  • стала 2
  • сталан 2
  • Стале 1
  • сталеж 3
  • сталежа 1
  • стали 1
  • сталоженији 1
  • Стамбол 3
  • Стамболијке 1
  • стамболски 1
  • стамболског 1
  • Стамболу 1
  • стане 5
  • станеш 2
  • Стани 1
  • станицу 1
  • становала 1
  • становао 1
  • стану 4
  • стануја 3
  • станула 3
  • стање 1
  • стању 1
  • стао 2
  • стар 1
  • Стара 1
  • стара 13
  • старала 1
  • старање 1
  • старе 7
  • стареје 1
  • Стареји 1
  • стареји 4
  • Стари 3
  • стари 37
  • старија 2
  • старије 3
  • старијег 1
  • старији 4
  • старијима 1
  • старијих 1
  • старију 1
  • старим 1
  • старина 1
  • Старинар 1
  • Старих 1
  • старих 2
  • старицама 1
  • старо 7
  • старовремска 1
  • старовремско 2
  • старог 1
  • старога 5
  • старојка 1
  • Старом 1
  • старом 3
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 4
  • стаса 1
  • стати 2
  • ствар 32
  • стварачка 1
  • стварачким 1
  • ствари 25
  • створен 1
  • створена 1
  • створио 2
  • створовима 1
  • сте 5
  • СТЕВАН 1
  • стегло 1
  • Стегло 1
  • стегне 2
  • стегнуту 1
  • стеже 4
  • стезаше 1
  • стекао 1
  • стенографских 1
  • стењао 1
  • стење 1
  • степенице 1
  • стереотиписало 1
  • стећи 1
  • стига 1
  • Стига 1
  • стигао 3
  • стигла 2
  • стигне 2
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стида 2
  • стиде 1
  • стиди 4
  • стидљив 1
  • стидљиво 1
  • стидљивости 1
  • стиже 2
  • Стиза 1
  • стизам 1
  • стикови 1
  • стискавац 1
  • стисла 1
  • стићи 1
  • стихове 1
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • сто 6
  • стовнама 1
  • Стога 1
  • стога 6
  • стојало 2
  • Стојанча 4
  • Стојанчина 1
  • Стојанчину 1
  • Стојанчу 1
  • стојао 2
  • Стоје 1
  • стоје 5
  • стојећи 3
  • стојеше 1
  • стоји 14
  • стоку 1
  • стол 1
  • стола 2
  • столицом 1
  • столицу 2
  • столичице 1
  • столом 1
  • стопа 1
  • стопарац 2
  • стопараца 1
  • стопарце 1
  • стотина 3
  • Стра 1
  • стра 7
  • стражар 2
  • стражарити 1
  • страна 3
  • стране 11
  • страни 1
  • страну 5
  • странци 2
  • страсним 1
  • страсно 2
  • страстан 1
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 2
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшан 3
  • Страшна 1
  • страшна 3
  • страшне 1
  • Страшне 1
  • страшни 1
  • страшнија 2
  • страшније 2
  • страшнијем 1
  • страшним 1
  • страшно 3
  • страшној 1
  • страшну 1
  • стрелиште 1
  • стрепила 1
  • стреса 1
  • стрехе 1
  • стрина 8
  • стринама 2
  • стрине 9
  • стринка 6
  • Стринке 2
  • стринке 8
  • стринку 1
  • строге 1
  • строго 1
  • строшиш 1
  • струк 1
  • струка 1
  • струку 3
  • студене 1
  • студену 1
  • студијом 1
  • ступац 1
  • су 223
  • субјективно 1
  • субота 2
  • суботе 1
  • суботњи 1
  • суботом 1
  • суботске 1
  • суботу 2
  • сува 1
  • сувих 1
  • сувише 3
  • сувишне 1
  • суво 1
  • сувопарне 1
  • сувремен 1
  • суд 5
  • суда 3
  • судбине 1
  • судбини 1
  • судбину 2
  • суделује 1
  • судија 1
  • Судија 1
  • судити 1
  • судом 1
  • суду 1
  • суђено 3
  • суза 3
  • сузе 7
  • сузних 1
  • сујета 1
  • суклате 1
  • сукња 1
  • сукње 1
  • сукњи 1
  • сукњице 1
  • сукњу 1
  • сукоб 3
  • сукобише 2
  • Сукова 1
  • султанл 1
  • сулундар 1
  • сумња 2
  • сумњају 2
  • сумњао 1
  • сумњиво 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сунчане 1
  • сунчаним 1
  • супе 1
  • супротност 1
  • супруга 1
  • сургун 1
  • сургунисао 2
  • сургунисувашем 1
  • сургунл 1
  • суседима 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 1
  • Сутра 1
  • сутра 5
  • Сутрадан 4
  • сутрадан 7
  • сухом 1
  • суче 1
  • суши 2
  • сушило 1
  • сушта 3
  • схватила 1
  • сцена 3
  • сцене 2
  • сцени 1
  • сцену 2
  • т 5
  • Та 25
  • та 88
  • табака 2
  • табакере 3
  • табакери 1
  • табакером 1
  • табакеру 4
  • Табијат 1
  • табију 1
  • табле 3
  • таблице 2
  • таблицу 1
  • таблом 1
  • таблу 2
  • таван 1
  • тавана 1
  • тавици 1
  • тавори 1
  • таг 10
  • тагај 3
  • тад 1
  • тада 30
  • Тада 8
  • Тај 1
  • тај 52
  • таја 1
  • тајанствен 1
  • тајанствено 1
  • тајку 2
  • тајна 1
  • тајом 1
  • так 1
  • Така 1
  • Такав 1
  • такав 12
  • таква 6
  • такве 13
  • таквим 6
  • таквих 2
  • такво 3
  • таквог 2
  • таквога 1
  • такву 3
  • тако 162
  • Тако 24
  • таково 2
  • такође 1
  • такозвана 1
  • такозваних 1
  • такој 13
  • Такој 2
  • такорећи 9
  • таксена 1
  • тактике 1
  • тактику 1
  • таку 1
  • таласа 1
  • таласало 1
  • Таљигаш 1
  • Там 1
  • там 11
  • тама 1
  • таман 2
  • тамбураши 1
  • тамбуру 2
  • тамјаном 1
  • тамне 1
  • тамничарка 1
  • тамничарке 3
  • тамничарку 2
  • Тамо 2
  • тамо 32
  • танак 3
  • Тане 1
  • танка 2
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 2
  • танких 3
  • танком 1
  • танку 1
  • танц 1
  • тањи 1
  • тапију 1
  • тарану 1
  • Тараф 1
  • тараф 3
  • Таса 1
  • Тасе 1
  • Тасицу 1
  • Таска 49
  • Таске 10
  • Таски 2
  • Таскин 1
  • Таскине 1
  • Таскиних 1
  • Таско 16
  • Таском 1
  • Таску 2
  • Тасу 1
  • татино 2
  • татка 19
  • татко 23
  • Татко 7
  • татли 1
  • тахо 1
  • Таче 5
  • тачно 7
  • Ташана 35
  • Ташане 2
  • Ташанина 1
  • Ташанином 1
  • Ташано 7
  • Ташаном 1
  • Ташанооо 1
  • Ташану 4
  • твој 11
  • твоја 3
  • Твоје 3
  • твоје 9
  • твојега 5
  • твоји 2
  • твори 1
  • творца 1
  • тврде 1
  • тврди 2
  • тврдила 1
  • тврдиле 1
  • тврдили 2
  • тврдити 1
  • тврдо 1
  • Те 1
  • те 120
  • Теб 2
  • теб 41
  • Тебе 1
  • тебе 7
  • теби 1
  • теглим 1
  • теде 1
  • Тедену 1
  • тежак 2
  • теј 5
  • теја 1
  • тек 45
  • Тек 8
  • теке 4
  • Теке 5
  • текију 1
  • текла 1
  • тел 3
  • телеграф 1
  • телеграфиста 1
  • телом 1
  • тема 1
  • темеље 1
  • теми 1
  • тенџеру 4
  • тепам 2
  • тепамо 2
  • тепање 1
  • тепаш 1
  • теписи 1
  • тепсије 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терен 1
  • терзија 1
  • терзијица 1
  • терцету 1
  • тесак 3
  • тесака 2
  • Теслин 1
  • тесни 2
  • тесној 1
  • тесте 5
  • тестија 1
  • тестијама 1
  • тета 2
  • тетака 7
  • тетина 1
  • тетино 1
  • тетинче 1
  • Тетка 10
  • тетка 81
  • теткама 2
  • тетке 20
  • теткину 1
  • тетко 2
  • тетку 4
  • тето 4
  • тетреб 1
  • Тету 1
  • тету 2
  • теферич 1
  • теферича 1
  • теферичи 1
  • тефтер 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешила 2
  • тешили 1
  • тешио 3
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешких 2
  • тешко 14
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешком 2
  • тешкоћа 1
  • тешку 1
  • Ти 20
  • ти 264
  • Тија 1
  • тија 8
  • тим 8
  • Тиме 1
  • тиме 10
  • Тимка 1
  • Тимку 1
  • Тимче 1
  • тињало 1
  • Титинка 1
  • Титинку 1
  • тих 14
  • тихим 1
  • тихо 23
  • тихој 1
  • тихом 1
  • тиху 2
  • тицало 1
  • тиче 3
  • Тишина 1
  • тишина 6
  • тишине 3
  • тишини 2
  • тишину 1
  • тишме 2
  • тка 1
  • ткаје 1
  • ткаља 2
  • тко 1
  • То 17
  • то 308
  • товар 1
  • товара 1
  • тог 1
  • Тога 3
  • тога 58
  • Тодорове 1
  • Тодорчине 1
  • тој 108
  • Тој 17
  • тоја 1
  • токе 1
  • тол 21
  • Тол 4
  • толика 1
  • Толика 1
  • толике 2
  • толики 2
  • толиким 1
  • толиких 2
  • толико 10
  • Толико 2
  • толко 3
  • том 23
  • томбола 1
  • томболама 1
  • томболе 3
  • томбула 1
  • томе 17
  • тоне 1
  • тоном 2
  • топал 1
  • Топал 2
  • топи 2
  • топлим 1
  • топлине 2
  • топло 1
  • топрв 5
  • тотално 1
  • точе 1
  • точим 1
  • Тошке 1
  • траболос 3
  • травица 2
  • травку 1
  • траву 2
  • траг 2
  • трага 2
  • трагања 1
  • траже 3
  • тражене 1
  • тражење 1
  • тражећи 2
  • Тражи 2
  • тражи 4
  • тражија 4
  • тражила 1
  • тражиле 2
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • тражио 1
  • тражити 3
  • тражиш 1
  • трајало 1
  • трајао 1
  • траје 4
  • Трајку 1
  • трандафил 1
  • трбух 2
  • трбуха 1
  • тргала 2
  • Трговац 1
  • трговац 6
  • трговачка 1
  • Трговачка 1
  • трговачке 1
  • трговачки 5
  • трговачких 1
  • трговачког 1
  • Трговачкој 3
  • трговачком 1
  • трговачку 4
  • Трговина 1
  • трговине 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговци 10
  • трговцима 1
  • трговчића 1
  • тргоше 1
  • тргују 1
  • Треба 1
  • треба 42
  • требају 2
  • требала 3
  • требало 11
  • требам 3
  • требаше 1
  • требе 1
  • Требе 1
  • треби 1
  • трем 1
  • тренутака 1
  • трепавица 1
  • трепавицама 1
  • трепере 1
  • трепери 1
  • тресак 1
  • тресе 1
  • треска 2
  • тресла 1
  • тресли 1
  • тресну 1
  • треснула 1
  • треснуо 1
  • тресу 1
  • ТРЕЋА 1
  • трећа 2
  • треће 2
  • трећега 2
  • Трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • Трже 2
  • трже 7
  • трза 1
  • Три 2
  • три 31
  • ТРИНАЕСТА 1
  • тринаесте 1
  • тринаестој 1
  • триред 1
  • триумфи 1
  • триумфу 1
  • трљајући 1
  • трљао 2
  • троје 1
  • Тројеручица 1
  • трокатница 1
  • троножне 1
  • тронут 1
  • тротоара 1
  • тротоарске 1
  • трофеј 1
  • трофејима 1
  • трошак 1
  • трошка 1
  • трпе 1
  • трпети 2
  • трпи 2
  • трудио 2
  • трумбете 1
  • трумбетом 1
  • трумбету 1
  • трунке 1
  • трунули 1
  • трупам 1
  • трупамо 3
  • трупкају 1
  • трупкање 1
  • трче 3
  • трчи 1
  • Трша 1
  • тршавој 1
  • Ту 24
  • ту 94
  • туга 3
  • туго 3
  • Туго 4
  • Тугоо 2
  • тугоо 3
  • тугооо 2
  • Тугооо 5
  • Туд 1
  • туда 2
  • туђим 1
  • туђих 1
  • туђој 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужан 2
  • туже 1
  • тужећи 1
  • Тужио 1
  • тужио 3
  • тужна 6
  • тужне 1
  • тужнија 2
  • тужније 1
  • тужно 6
  • тузи 1
  • туј 22
  • Туј 4
  • туја 1
  • тујеш 1
  • туку 1
  • тумарање 1
  • тумачењима 1
  • тумачили 1
  • тумачило 3
  • туњави 1
  • тур 1
  • турају 2
  • Турака 1
  • туре 2
  • турековачке 1
  • турена 3
  • Тури 1
  • тури 6
  • Турио 1
  • турио 2
  • туриш 1
  • турише 3
  • Турско 1
  • турско 3
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • турцке 1
  • турцки 1
  • Турцко 1
  • турцко 5
  • Турчин 2
  • тутње 1
  • тутори 1
  • тутун 1
  • туфеци 1
  • туцета 1
  • туча 1
  • Тхе 1
  • Ћа 1
  • ћа 2
  • ћара 1
  • ћарио 1
  • ћасе 1
  • ћата 1
  • ћати 1
  • ћаше 1
  • ће 220
  • Ће 9
  • ћелеш 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 2
  • ћемо 1
  • ћепенак 5
  • ћепенака 1
  • ћепенка 1
  • ћепенцима 1
  • ћерамидама 1
  • ћерка 7
  • ћерки 1
  • ћерком 1
  • ћерку 2
  • ћерчица 1
  • ћете 2
  • ћетене 1
  • ћеф 3
  • ћефу 1
  • ћеш 7
  • ћилер 1
  • ћилибарске 1
  • Ћилими 1
  • ћилиму 1
  • ћилимче 1
  • ћипровачки 1
  • ћир 1
  • ћирију 1
  • ћопек 1
  • ћорави 1
  • ћорсокак 1
  • ћорче 2
  • ћосав 1
  • ћосавог 1
  • ћошак 4
  • ћошку 2
  • ћу 38
  • Ћу 4
  • Ћуд 1
  • ћуд 2
  • ћумур 1
  • ћуприју 1
  • ћуркастим 1
  • Ћурлине 1
  • ћутао 2
  • ћуте 1
  • ћутеци 4
  • ћути 17
  • Ћути 3
  • ћутим 4
  • ћутиш 7
  • У 69
  • у 809
  • уа 2
  • Уа 4
  • уапи 1
  • уапило 1
  • Убав 1
  • убав 5
  • убава 3
  • убавачко 1
  • убаве 4
  • убавиња 2
  • убавињу 1
  • Убаво 2
  • убаво 33
  • убедљивије 1
  • убија 1
  • убијају 1
  • убијен 1
  • убијена 2
  • убијеш 1
  • убију 2
  • убојица 2
  • убрза 1
  • уваженог 1
  • Увек 1
  • увек 42
  • увеличати 1
  • уверава 1
  • уверавала 1
  • уверавао 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверене 1
  • уверио 1
  • Увече 1
  • увече 11
  • уви 1
  • увидела 1
  • увидео 1
  • увидети 1
  • увиди 1
  • увис 1
  • увлачи 1
  • уво 2
  • уводних 1
  • уводом 1
  • увребала 2
  • увредила 2
  • увредљивим 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • увређене 1
  • уврте 2
  • увртела 1
  • увуче 2
  • углавноме 1
  • углу 1
  • уговорише 1
  • Уговорише 2
  • уграбе 1
  • уграби 2
  • уграбија 3
  • уграбим 1
  • угризе 1
  • угурсузл 1
  • уда 2
  • удава 3
  • удавале 1
  • удавамо 1
  • удавање 4
  • удавате 1
  • удавати 3
  • удавачама 1
  • удаваче 1
  • удадба 1
  • удаде 2
  • удадена 1
  • удадне 1
  • удадни 1
  • удадну 1
  • удају 4
  • удала 1
  • удале 1
  • удало 1
  • удаљене 1
  • удаљила 1
  • удаљује 1
  • удам 5
  • удар 2
  • ударањем 1
  • ударе 1
  • ударено 1
  • удари 6
  • Ударија 1
  • ударим 1
  • ударише 1
  • удате 1
  • удаш 1
  • удевајући 1
  • удес 1
  • удесе 1
  • удешено 1
  • удобно 1
  • удовац 1
  • удовица 4
  • удовице 1
  • удовицом 1
  • удубио 2
  • Уђе 1
  • уђе 8
  • уђоше 3
  • Ужасно 2
  • ужасно 4
  • ужасну 1
  • ужаснути 1
  • ужива 3
  • уживај 1
  • уживају 1
  • уживао 1
  • Уживао 1
  • уз 15
  • Уз 2
  • Уза 1
  • уза 2
  • узајамно 1
  • Узалуд 1
  • узалудног 1
  • узаман 2
  • узвик 1
  • узвике 1
  • узвикну 5
  • узвици 2
  • узгред 1
  • уздахне 1
  • уздахну 7
  • уздахом 1
  • уздисајима 1
  • уздисао 2
  • уздисати 2
  • уздисаху 1
  • уздисаше 1
  • уздишу 1
  • уздржа 1
  • уздржавајући 1
  • уздржала 1
  • уздржи 1
  • уздрхтала 1
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 10
  • узев 1
  • узеде 1
  • узедо 2
  • узеја 1
  • узела 1
  • узео 3
  • узета 2
  • узети 4
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимао 1
  • узјахао 1
  • узме 7
  • узмем 4
  • узми 2
  • Узми 4
  • узму 4
  • узне 7
  • узнем 3
  • узнемире 1
  • узнемирен 1
  • узнемирили 1
  • узнемирујућих 1
  • узни 2
  • узрок 2
  • узрока 1
  • ујдурисао 1
  • ујдурише 1
  • ујдуриши 1
  • уједаред 1
  • Уједе 1
  • ујне 3
  • ујни 5
  • ујутро 2
  • ујутру 2
  • Ујутру 2
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уколико 2
  • укоснице 1
  • украде 1
  • украднем 2
  • украднемо 1
  • украдни 1
  • украдну 4
  • Украдоше 1
  • Укратко 2
  • укратко 3
  • укрстила 1
  • укућана 2
  • укућане 1
  • укућани 8
  • улазећи 1
  • улази 3
  • улазиле 1
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазу 2
  • улару 1
  • улегне 3
  • улезнем 1
  • улети 2
  • улије 1
  • улица 1
  • улицама 11
  • улице 5
  • улици 2
  • улицом 4
  • улицу 3
  • уловив 1
  • уловим 2
  • уловио 1
  • улоге 1
  • улогу 1
  • уложити 1
  • ум 1
  • ума 1
  • уме 2
  • умеју 1
  • умела 4
  • умем 1
  • умео 3
  • умесно 1
  • умети 1
  • умеша 5
  • умешала 1
  • умешан 1
  • умешана 2
  • умешати 1
  • умиљата 1
  • умио 2
  • умири 1
  • Умирио 1
  • Умирује 1
  • умирује 3
  • умирују 1
  • умне 1
  • умножили 1
  • Умољавају 1
  • умор 1
  • уморан 1
  • уморним 1
  • уморних 1
  • уморно 4
  • умору 1
  • умотавају 1
  • Умотана 1
  • умотана 2
  • умочена 1
  • умрем 3
  • умро 1
  • уму 1
  • умукну 1
  • унакрсна 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • унаокруг 1
  • унапред 3
  • унезверено 1
  • унеколико 1
  • унесе 1
  • унесрећеног 1
  • унета 1
  • унутра 2
  • унуче 2
  • унучики 1
  • уображена 1
  • уопште 2
  • Уопште 2
  • уосталом 3
  • Уосталом 3
  • уочи 1
  • упаде 4
  • упамти 1
  • упао 1
  • упеглана 1
  • упита 1
  • уплашен 1
  • уплашени 1
  • уплашено 4
  • уплаши 1
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • упознао 1
  • упорно 2
  • употребити 1
  • употребљавале 1
  • управљање 1
  • управљати 1
  • управник 1
  • Управо 2
  • управо 9
  • упреподобе 1
  • упрла 1
  • упропастило 1
  • Упропастио 1
  • упропашћује 1
  • упрте 1
  • упутише 3
  • упуштао 1
  • ураде 1
  • уради 1
  • урадио 3
  • урадити 2
  • Уранија 12
  • Ураније 3
  • Уранији 1
  • Уранијом 1
  • Уранију 1
  • урањују 1
  • уредник 2
  • уредника 1
  • уређење 1
  • уречено 1
  • усамљена 1
  • усамљености 1
  • усана 3
  • уседелица 1
  • усиљено 1
  • уситне 1
  • ускакањем 1
  • ускакао 2
  • ускаче 1
  • уске 1
  • Ускрса 2
  • услова 1
  • услове 2
  • условом 1
  • услужно 1
  • усмених 1
  • усне 1
  • усни 1
  • уснице 1
  • усну 4
  • успавао 1
  • успављују 1
  • успео 2
  • успеху 1
  • усплахирен 1
  • усплахирена 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усправи 1
  • Успут 1
  • успут 6
  • усред 1
  • Уста 1
  • уста 20
  • устајао 2
  • устају 1
  • устане 1
  • устао 1
  • устима 1
  • устрану 6
  • устукну 1
  • уступе 1
  • усу 1
  • усхићавало 1
  • усхићен 1
  • Усхићен 1
  • усхићена 1
  • утањио 1
  • утвари 1
  • утврдише 1
  • утврђен 1
  • утепа 1
  • утепам 1
  • утеха 2
  • утехе 1
  • утеху 1
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утешним 1
  • утисак 1
  • утиском 1
  • утиснуле 1
  • утицај 1
  • утишало 1
  • утолико 7
  • уторак 1
  • утрвена 1
  • утучен 2
  • утучени 1
  • утученија 1
  • утучености 1
  • ући 1
  • ућута 4
  • ућутале 1
  • ућуте 1
  • ућути 1
  • ућуткали 1
  • уфати 4
  • уфатисте 1
  • ухапсила 1
  • ухвати 7
  • ухватила 3
  • ухватио 4
  • ухватише 1
  • ухваћена 1
  • ухо 2
  • Ухухуху 1
  • уче 1
  • учена 3
  • ученијих 1
  • учење 1
  • учи 3
  • учија 1
  • учила 1
  • учини 9
  • учинила 2
  • учиниле 1
  • учинило 4
  • учинио 2
  • учинити 2
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учињену 1
  • Учио 1
  • учитељи 1
  • учитељице 1
  • учитељском 1
  • учовњак 1
  • учтиво 1
  • ушао 3
  • уши 4
  • ушима 9
  • ушла 1
  • ушло 1
  • уштине 1
  • фабрички 1
  • фазона 1
  • фајда 2
  • фајде 1
  • Фајерунт 1
  • факат 2
  • факта 1
  • фала 1
  • Фала 1
  • фалили 1
  • фамилијарна 1
  • фамилијарно 3
  • фамилијарног 2
  • фамилијарност 1
  • фамилији 1
  • фамилију 1
  • фантазију 2
  • фараонове 1
  • фармацајтским 2
  • фасциклама 1
  • фаталиста 1
  • фатална 3
  • фаталног 1
  • фаталнога 1
  • фати 1
  • фатија 1
  • фатила 1
  • фатило 2
  • фаћа 1
  • фаћају 1
  • фенер 4
  • фењер 3
  • фењера 2
  • фењере 1
  • фењери 1
  • фењерџија 1
  • фереџа 1
  • фереџом 1
  • фес 10
  • феса 1
  • фесић 1
  • фидан 1
  • филдиш 1
  • Филибе 3
  • Филоксера 1
  • филолози 1
  • филолошко 1
  • филџана 2
  • филџане 2
  • фини 1
  • финије 1
  • фино 2
  • фирма 1
  • фирму 1
  • фолклористичко 1
  • форинти 1
  • формално 2
  • форме 1
  • форму 1
  • фрајла 1
  • фрајлице 1
  • фрајлицу 1
  • франга 2
  • Франћишек 8
  • француске 1
  • француски 3
  • француског 1
  • фрља 1
  • фрљи 1
  • фрљија 3
  • фрљим 1
  • фронтовна 1
  • Фрузина 1
  • Фрузину 1
  • Фузија 1
  • фукара 6
  • фукаре 1
  • Фукаро 1
  • фукару 1
  • фустан 1
  • фустана 1
  • фустане 2
  • фустанима 1
  • фустанчић 1
  • футролу 1
  • Ха 1
  • хај 4
  • Халила 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хамам 2
  • хамама 2
  • хан 1
  • хана 1
  • хану 1
  • ханума 1
  • хаосу 1
  • хапшена 1
  • харемски 1
  • Харивда 1
  • хармоником 1
  • Харчиш 1
  • хата 1
  • хатару 1
  • Хахаха 1
  • Хаџи 3
  • хаџи 37
  • хаџија 2
  • хаџијо 8
  • хаџију 1
  • Хаџика 1
  • хаџику 1
  • хаџилуку 1
  • Хаџиске 1
  • хвала 4
  • хвале 1
  • хвалећи 1
  • хвали 4
  • Хвалила 1
  • хвалила 2
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 3
  • хватају 1
  • хватати 2
  • хе 1
  • Хе 6
  • хеј 4
  • Хермина 3
  • Хермином 1
  • херувими 1
  • Херувици 1
  • хесапећи 1
  • Хехе 4
  • хизмет 4
  • хиљада 1
  • хирург 1
  • хита 4
  • хитају 1
  • хитно 1
  • хлада 1
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладније 1
  • хладним 1
  • хладно 4
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хлеб 2
  • хлеба 1
  • хлебац 1
  • Хм 3
  • хмељу 1
  • хо 1
  • Хо 1
  • ход 1
  • Ход 1
  • хода 1
  • ходу 1
  • хој 4
  • холуј 1
  • хору 1
  • хоће 23
  • хоћу 8
  • храбри 3
  • храмајући 1
  • храни 1
  • хранио 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 1
  • хризантема 2
  • Хрисанта 1
  • хрт 1
  • хте 1
  • хтеде 1
  • хтедоше 1
  • хтела 5
  • хтело 1
  • хтео 12
  • Ху 1
  • хукањем 1
  • хукну 3
  • хумора 1
  • хумором 1
  • хуче 1
  • Хуче 1
  • Цариградом 1
  • царствовала 1
  • цвет 1
  • Цвета 2
  • цвета 3
  • цветају 1
  • цветићима 1
  • цветна 1
  • цветним 1
  • Цвету 1
  • цвећа 4
  • цвеће 9
  • цвећем 1
  • цвећу 2
  • цврст 1
  • цврста 1
  • цврсте 2
  • цврчања 1
  • цела 6
  • Целе 1
  • целе 6
  • целива 1
  • цело 3
  • Целога 4
  • целога 6
  • целој 2
  • целом 4
  • целомудрености 1
  • целу 2
  • целују 1
  • цени 1
  • ценила 1
  • ценили 1
  • ценим 1
  • цениш 2
  • централним 1
  • централној 1
  • цењено 1
  • цео 1
  • церека 1
  • цери 1
  • ци 1
  • Цибулка 1
  • цивилизован 1
  • цивилизованих 1
  • цивилизованој 1
  • Цигана 1
  • Цигани 11
  • Циганима 3
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • циганске 1
  • цигански 1
  • циганском 2
  • цигара 1
  • цигаре 2
  • цигарицу 1
  • цигарлук 2
  • цигару 13
  • цикну 1
  • циљала 1
  • ципела 2
  • ципелама 1
  • ципеле 4
  • циркулира 1
  • циркулирати 1
  • циркус 2
  • цифара 1
  • цифре 3
  • цифру 1
  • Цицули 1
  • цичање 1
  • цмољу 1
  • црвене 2
  • црвеним 1
  • Црвеном 1
  • црвену 1
  • црвоточину 1
  • црква 1
  • цркве 5
  • црквене 1
  • црквену 2
  • цркви 1
  • Цркву 1
  • цркву 3
  • црн 1
  • црна 12
  • Црна 6
  • црне 5
  • црни 1
  • црним 1
  • црних 2
  • црно 2
  • црном 1
  • Црномањаст 1
  • црну 1
  • црње 2
  • црњи 1
  • црте 4
  • цура 1
  • цуру 1
  • ццц 1
  • чадар 2
  • Чаир 1
  • чаира 1
  • чаири 1
  • чаирски 1
  • чак 49
  • Чак 7
  • чакшире 2
  • чампаре 1
  • Чапкун 1
  • чапкун 9
  • чапкуна 1
  • чапкуни 1
  • чапкунлука 1
  • чапкунски 1
  • чарапе 1
  • чардак 1
  • чаре 1
  • чарне 1
  • Чаршија 1
  • чаршија 7
  • чаршије 5
  • чаршији 7
  • чаршијом 5
  • Чаршију 1
  • чаршију 22
  • чаршилије 3
  • чаршиски 1
  • чаршиским 1
  • час 14
  • часак 1
  • часник 1
  • часника 1
  • часова 1
  • част 1
  • Части 2
  • части 5
  • чашире 12
  • чашице 1
  • чашицу 3
  • чашћу 1
  • чашу 3
  • чворугама 1
  • чворугу 1
  • чврста 1
  • чврсто 1
  • чву 2
  • чега 4
  • чедна 1
  • чежњивије 1
  • чежњом 1
  • чезнуо 2
  • чека 7
  • чекају 2
  • чекало 1
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекао 2
  • чекате 2
  • чекати 1
  • чекаш 2
  • чекмеџе 4
  • чела 3
  • челеби 2
  • Челебија 1
  • чело 8
  • челом 1
  • челу 4
  • чељад 3
  • чељадета 1
  • чељадске 1
  • чем 1
  • чему 7
  • ченгија 2
  • ченгије 5
  • ченгијом 1
  • ченгију 1
  • черек 1
  • чес 13
  • чесма 1
  • чесме 5
  • чесми 3
  • чесних 1
  • чест 3
  • честим 1
  • честитања 1
  • честите 1
  • честити 1
  • честитим 2
  • честиту 1
  • честих 1
  • често 17
  • Често 2
  • четврт 1
  • ЧЕТВРТА 1
  • четврта 2
  • четвртак 1
  • четврти 1
  • четврту 1
  • чете 1
  • четеше 1
  • чети 1
  • Чети 1
  • четим 1
  • Четири 1
  • четири 7
  • четрдесет 4
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Чех 1
  • чешање 1
  • чеше 1
  • чешља 2
  • чешљајући 1
  • Чешљеви 1
  • чешљеше 1
  • чешљине 1
  • Чешменџиско 1
  • чешму 1
  • чешће 6
  • чибук 3
  • чибука 1
  • чибуке 2
  • чибуци 1
  • чибуче 1
  • чивију 2
  • Чивутке 2
  • чивчије 1
  • чивчике 1
  • чија 1
  • Чије 2
  • чије 3
  • чији 3
  • чијој 1
  • чим 11
  • Чим 2
  • чиме 1
  • чине 4
  • чини 8
  • чинило 2
  • чиним 5
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чиниш 4
  • Чиновник 1
  • чиновник 6
  • чиновници 1
  • чиновнички 1
  • чиновничку 1
  • чину 1
  • чирака 2
  • чираци 5
  • чирацима 1
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чисто 7
  • чисту 2
  • чита 1
  • читав 3
  • читава 2
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читаву 1
  • читала 1
  • читалачку 1
  • Читали 1
  • читања 2
  • читаоци 3
  • Читаоцима 1
  • читаоцима 3
  • читатељ 2
  • читатељи 1
  • читатељима 1
  • читаше 1
  • чифлаци 2
  • чифлук 3
  • чифлука 3
  • чифлуке 2
  • чифлуку 3
  • чифлуци 1
  • Чифут 1
  • Чифути 1
  • чифутско 1
  • чича 1
  • чичек 3
  • чичо 1
  • чкоље 3
  • чкољу 4
  • члан 1
  • чланака 1
  • чланом 1
  • чобанче 1
  • човек 47
  • човека 13
  • човекова 1
  • човеку 4
  • човеци 2
  • човечанство 1
  • чокањчиће 1
  • чокањчићи 1
  • чорапе 1
  • Чорбаџи 5
  • чорбаџи 58
  • Чорбаџија 1
  • чорбаџија 7
  • чорбаџије 5
  • чорбаџијо 4
  • чорбаџика 2
  • чорбаџике 3
  • чорбаџику 1
  • чорбаџинска 1
  • Чорбаџиска 1
  • чорбаџиска 15
  • Чорбаџиске 1
  • чорбаџиске 11
  • чорбаџиски 12
  • Чорбаџиски 2
  • чорбаџиским 1
  • чорбаџиских 1
  • Чорбаџиско 2
  • чорбаџиско 4
  • чорбаџиског 1
  • чорбаџиској 1
  • чорбаџиску 8
  • чоханим 1
  • чочек 2
  • чочеци 2
  • чочечкој 1
  • чочешки 1
  • Чу 1
  • чу 8
  • чува 5
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чување 1
  • чувао 4
  • чуварним 1
  • чуваш 1
  • чувена 1
  • Чувена 1
  • чувеније 1
  • чувено 1
  • чувеног 2
  • чувенога 1
  • чувши 1
  • чуда 4
  • чудан 2
  • чуде 1
  • Чуди 1
  • чуди 5
  • чудиле 1
  • Чудимо 1
  • чудио 1
  • Чудите 1
  • чудније 1
  • чудних 1
  • чудно 4
  • чудновате 2
  • чудноватије 2
  • чудновато 1
  • чудо 21
  • чуду 1
  • чуђење 1
  • чуја 1
  • Чуја 1
  • Чује 2
  • чује 28
  • чујем 1
  • чујете 2
  • чујеш 7
  • Чују 1
  • чују 3
  • чука 1
  • чукне 1
  • чукнуше 1
  • чула 17
  • чуле 1
  • чули 2
  • чуло 3
  • чунке 1
  • Чуо 1
  • чуо 14
  • чупав 2
  • чупави 1
  • чупаше 1
  • чупе 8
  • чупенце 1
  • чупенцета 1
  • чупета 1
  • чурење 1
  • чури 2
  • чурим 1
  • чути 6
  • Чучук 1
  • чучук 2
  • чуше 3
  • џавељају 2
  • џамбасин 1
  • џандари 1
  • џандрљив 1
  • Џевап 1
  • џеп 2
  • џепарац 1
  • џепни 1
  • џепно 1
  • џепова 1
  • џепу 1
  • џиби 1
  • џивџакати 1
  • џигљаста 1
  • џигљасто 2
  • џимпир 4
  • џимпира 1
  • џубе 1
  • џумбус 5
  • Џумбусио 1
  • ш 1
  • шавдани 1
  • шајкачу 1
  • шака 1
  • шакама 2
  • шаке 1
  • шаком 4
  • шаку 6
  • шала 1
  • шалвара 4
  • шалварама 1
  • шалваре 3
  • шалварицама 1
  • шале 4
  • шали 1
  • шалио 2
  • шаље 1
  • шаљиви 1
  • шаљиво 1
  • шам 1
  • Шам 1
  • шамар 8
  • шамара 1
  • шамаре 2
  • шамари 2
  • шамија 1
  • шамију 1
  • шану 2
  • шанула 1
  • шапа 1
  • шапатом 3
  • шапће 1
  • шапћући 2
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шарао 1
  • Шарен 1
  • Шарене 1
  • шарени 2
  • шаренила 1
  • шаренило 2
  • шаренилу 2
  • шаренити 1
  • Шареној 1
  • шареном 2
  • Шаторче 2
  • шах 2
  • шаха 1
  • шахиста 1
  • шахом 1
  • шаху 1
  • Швабица 1
  • Швабицом 1
  • Швабицу 1
  • Швајцараца 1
  • швапског 1
  • шебека 2
  • Шебинче 2
  • шебој 1
  • шевтелије 1
  • шегрт 12
  • шегрта 5
  • шегрти 3
  • шегртом 1
  • шегртског 1
  • шегрту 2
  • шес 1
  • Шесет 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаестој 1
  • шест 4
  • ШЕСТА 1
  • шестог 2
  • шесту 1
  • шета 1
  • шетају 1
  • шетале 1
  • шетња 1
  • шетње 1
  • шетњом 1
  • шетњу 1
  • шеће 1
  • шећера 1
  • Шефтели 1
  • Шефтелија 3
  • шефтелије 1
  • шефтелију 1
  • шеш 2
  • шешир 2
  • шије 3
  • шију 6
  • шиљастијом 1
  • шиљастим 1
  • шиљбок 1
  • шиљте 1
  • шимшир 1
  • шимшира 1
  • шимшировим 1
  • шипарицу 1
  • шипке 1
  • шире 1
  • ширили 1
  • ширине 1
  • широких 1
  • широком 1
  • шише 1
  • шишенце 2
  • шишенцетом 1
  • шишком 1
  • шкодиле 1
  • школе 5
  • школи 2
  • школовање 1
  • школски 1
  • школу 5
  • школује 1
  • шлосерима 1
  • шмркну 1
  • шмрче 1
  • шнајдера 1
  • шњева 1
  • шопати 1
  • шором 1
  • шпаркаса 1
  • Шта 10
  • шта 63
  • штабу 1
  • штале 1
  • штампа 2
  • штампан 1
  • штампао 1
  • штампе 1
  • штампи 1
  • штап 1
  • штедљив 1
  • штиклама 2
  • штикли 1
  • штипа 1
  • штифлетне 3
  • Што 101
  • што 478
  • штогод 1
  • штоно 1
  • штофа 1
  • штошта 2
  • штукатор 1
  • шубару 2
  • шумарска 1
  • шумарске 1
  • шупа 1
  • шупи 2
  • шушљета 1
  • шуштање 1
  • шуште 1
51841 matches
одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже 
га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi>  
>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика 
>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S 
е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц 
ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што 
и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил 
 рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с 
 само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита 
кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр 
аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока 
са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк 
т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник 
 речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так 
војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< 
-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как 
а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л 
и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, 
о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по 
 Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма 
војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ 
S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити 
авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна 
а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о 
ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П 
Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед 
едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у 
14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро 
 дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> 
ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче 
апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре 
оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у 
вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н 
 Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди 
учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.  
аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва 
.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што 
 ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте 
е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил 
а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код 
официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не 
 бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р 
ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад 
/p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр 
 због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане  
опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с 
н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч 
ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она 
и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! 
то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— 
ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго 
м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула 
 камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре,  
ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр 
диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже  
цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве 
а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета 
 па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н 
ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане,  
а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по 
ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац 
озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об 
</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује 
се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом  
 што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб 
ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути 
 — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. 
тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће  
нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма 
 први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли  
то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у 
у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет  
з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал 
ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За 
ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така 
p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери 
 тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ 
пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц 
p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н 
исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на 
динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" 
ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв 
нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос 
нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, 
ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис 
илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел 
и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> 
ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то 
ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S 
девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево 
ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање 
а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т 
новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко 
грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с 
 дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске  
а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ 
 дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа 
 да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли  
хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта  
 да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; 
си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци 
 беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол 
она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је 
и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по 
јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити  
{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме 
дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако  
а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { 
 ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се 
екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит 
де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде 
не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д 
енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо 
ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа 
ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к 
 он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче  
тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај 
у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не  
не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го 
таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та 
Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m 
цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих,  
ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи 
на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с 
ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај 
 има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до 
 пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно 
.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз 
па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род 
басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко 
о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад 
аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно 
а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! 
 И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави 
Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи 
ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише  
 си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче 
о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду 
ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам 
 дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити,  
дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј 
ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. 
био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о 
да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да 
Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће 
ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо 
ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће.  
аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм 
ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које  
д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад  
 у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> 
оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < 
оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек 
анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам,  
Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то 
м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман 
ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми 
слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по 
— није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја 
аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам 
Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о 
„Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб 
 блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М 
к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од 
опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви 
 и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби 
их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб  
 сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, 
S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас,  
 поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! 
о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ 
учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во 
/p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За 
ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч 
от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н 
теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт 
: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави 
а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт 
Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж 
ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како 
алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат  
а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н 
х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м 
? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б 
као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост 
да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм 
</quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји,  
тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних  
ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој 
 тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п 
S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет 
ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла  
еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр 
у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет 
боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- 
е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла 
 пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по 
ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба 
то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S 
и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста  
 стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и 
 ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш  
ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно 
 о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з 
Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да 
аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и  
 <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода 
хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д 
ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж 
Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>—  
ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве 
оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, 
 и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па 
е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој 
сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке 
нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о 
бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S 
 испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје 
дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / 
 <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш 
омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији 
 и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас 
нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак  
друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо 
не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p 
ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S}  
и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко 
 последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок 
му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува,  
Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к 
 која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв 
hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См 
, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок 
а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с 
тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу 
ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, 
а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в 
ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ 
студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти 
кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з 
е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ 
, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д 
 као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес 
неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има 
у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св 
аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л 
оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу 
е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт 
p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и  
у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су  
{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П 
b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ 
ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п 
ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако 
што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес 
ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, 
да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет 
 сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп 
о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају  
ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун 
је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же,  
м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност 
еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb 
ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд 
то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п 
ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м 
 не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако 
ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S}  
м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не  
ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} 
ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста 
бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г 
дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з 
 тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал 
ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни 
ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма 
 — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к 
 овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч 
есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру 
рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к 
и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих  
ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо 
ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге 
којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так 
не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110"  
 бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. 
патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни 
д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се 
сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја 
во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо 
ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с 
те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на 
мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п 
 нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада 
њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т 
ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде 
зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив 
 али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з 
ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже 
n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ 
баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис 
 и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м 
еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — 
{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да 
ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та  
га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об 
ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi 
ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис  
а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и  
има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј 
прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију,  
ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету 
упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја 
тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск 
 оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив 
 није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о 
 чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, 
 на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод  
ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом 
unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к 
џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен 
сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај 
 по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> 
ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра 
 знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти 
о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з 
{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији 
овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н 
из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ 
ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб 
и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са  
а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће 
Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе  
аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј 
 песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише 
ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле 
рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле 
— по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр 
укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још 
 два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче 
иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка 
 све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма 
акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, 
гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато  
м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека 
ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис 
тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу 
, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући  
т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. 
жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње  
 свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није  
радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p 
шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је  
ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с 
поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива,  
како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог  
је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она 
.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово 
 <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т 
е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! 
иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати 
вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр 
 па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора 
ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" />  
јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по  
ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир 
а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А  
Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т 
. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво  
 из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа 
е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг 
подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек 
рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош 
оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их  
арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге 
е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... 
у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр 
 интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до 
”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п 
.{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве 
з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез 
 ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... 
аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т 
> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен 
ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у  
 — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си  
кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж 
 и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу 
а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа 
 се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште 
же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс 
дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи 
којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега  
где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ 
иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало  
лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св 
није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как 
 други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти  
тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај 
 и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п 
гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с 
ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ 
е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн 
дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су 
 све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света 
и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће  
ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< 
нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де 
о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати  
!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та 
ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо 
оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе 
ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni 
ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па  
аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим 
 си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, 
subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ 
о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни  
е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т 
...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис 
 — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек 
, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих 
м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо 
ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> 
Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио 
 с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као 
; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод 
о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их 
у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче 
 невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ 
 у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она  
јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ 
чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер  
 миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к 
Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ 
” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин 
у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П 
гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! 
одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је  
а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег 
а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у  
 та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж 
 и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п 
ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, 
 пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева 
или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и 
за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј 
периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S 
су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш 
 тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће 
риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с 
е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да 
ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре 
пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу  
то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— 
ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога 
 је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар 
да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос 
јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 
 очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст 
баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> 
де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у 
 син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’  
агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли  
 татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај 
пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и 
 — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају 
 оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, 
 Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м 
етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој  
него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи 
о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д 
о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, 
колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата 
ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је 
 Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне 
Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. 
ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва 
 је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему 
им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S 
л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не 
него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По 
е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота  
у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... 
ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че 
акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао 
мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h 
жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с 
ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река 
е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр 
ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко 
 мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је 
!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ 
трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и 
још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, 
а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в 
>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна  
а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш  
Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о 
на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту  
слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н 
ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен 
а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па 
лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и 
а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б 
. и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ 
рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели 
ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> 
само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па  
а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји 
и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, 
те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а 
ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д 
оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну  
уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи 
 новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад 
атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не 
ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с 
ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр 
.. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. 
абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ 
а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> 
витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док 
чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} 
 ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p 
е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. 
 кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — 
а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо 
а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник 
а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. 
.{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. 
Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о 
у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр 
војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика 
скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на 
и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си 
 Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој  
{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S 
оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад 
коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако  
ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени 
..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! 
навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < 
 <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој  
 обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр 
 силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и 
г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка  
под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан  
 срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з 
} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен 
је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни 
к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр 
 није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де 
и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и 
гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо  
о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као 
последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана 
е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају!  
лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски 
 телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј 
зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран 
у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. 
и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да 
 излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S}  
 жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту 
ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је 
 је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба 
 дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та 
чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не  
на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни 
био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p 
 одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика  
свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте 
и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни 
пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили  
 хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т 
еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц 
анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и  
аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста 
 доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн 
био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека  
а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре 
нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после  
спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S}  
 је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З 
ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? —  
 је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета  
полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. 
 смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут 
 да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук 
ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за 
 ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи 
, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан 
ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни 
чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун 
бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп 
ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па 
весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш 
еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу 
падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је 
<p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н 
ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб 
 шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако 
кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку  
 /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д 
 увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра 
ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био 
ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе,  
чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки 
знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает 
и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л 
је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду 
нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ 
 неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се 
једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој 
 Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он 
је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је 
ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> 
може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и  
допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр 
ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно 
рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про 
бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" 
рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— 
 ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За 
 је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је;  
да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал 
не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А 
ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто  
 како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор 
о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — 
 да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... 
ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест 
може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п 
н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с 
ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи 
и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад 
о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр 
ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он 
Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе 
ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона 
ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње  
 се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о 
и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово 
памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, 
ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби 
к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо 
да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни 
посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По 
е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је  
а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. 
ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ 
ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с 
е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо 
е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле 
та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ 
чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола 
о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па 
 онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, 
ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове 
Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош 
хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту 
к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те 
вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? 
 свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти 
p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит 
вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < 
па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте 
Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори 
врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ 
— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! 
цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц 
 грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће 
Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> 
та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо 
ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки 
/hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед 
има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па 
...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S}  
резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело 
ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво 
p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ 
аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу  
је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише  
.</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам  
 од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори:  
 не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в 
?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт 
ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај 
аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд 
си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је 
што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона  
..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц 
а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више 
алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... —  
а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. 
</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас 
е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам 
е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен 
ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој 
де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се 
мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе 
сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> 
’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија  
о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот  
море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо 
 де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не  
 „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о 
, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И  
кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж 
аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см 
ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам 
-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл 
њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич 
 тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего 
ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, 
ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик 
ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону 
<hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру  
и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S}  
у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, 
и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск 
дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ 
ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о 
ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с 
ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус 
же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и  
 офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 
ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За 
ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут 
/> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав 
дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ 
ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ 
и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам 
 је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт 
 свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да  
е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати  
нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер  
ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл 
саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу 
воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п 
Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с 
 је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с 
ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је 
рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен 
ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег 
љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн 
ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми 
њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ 
ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l 
l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, 
ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл 
 туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне 
авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл 
а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д 
му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир 
та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св 
и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач 
!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д 
време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време 
ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала,  
Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... 
не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у  
ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... 
све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист 
за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. 
њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т 
говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману 
 остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк 
р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном  
треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ 
лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ 
 <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко 
ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се  
 тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен 
епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б 
овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде 
р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом 
 <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. 
тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу,  
 — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с 
!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В 
вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и 
ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и  
ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n 
, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз  
и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче 
ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др 
 затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га  
лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S}  
уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп 
и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако 
 рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт;  
е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго  
о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да  
ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав 
 певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад 
итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p 
ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко 
 ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша 
ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ 
 Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон 
ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно 
 ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб 
била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. 
 историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд 
угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку 
уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж 
т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир 
азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван 
грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М 
рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са 
 <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по 
 се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух 
ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као 
ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук 
осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како  
на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет 
Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа 
ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к 
 и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн 
кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел 
кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве 
ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај  
фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска 
спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп 
гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу 
купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн 
од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с 
ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу 
, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С 
ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна 
јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М 
бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко 
</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме 
 гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер 
 на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке 
веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. 
еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој 
S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих,  
а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо 
у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= 
ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у 
и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом  
вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад 
Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа 
игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу  
си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо 
е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да 
 дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из 
 се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач 
сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном  
> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик 
се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з 
S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој 
 збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) 
, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр 
{S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа 
во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — 
афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за  
задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S 
 својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем 
дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к 
 слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања 
еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те 
боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук 
нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d 
и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто  
чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч 
ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику 
ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат 
.{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> 
давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на 
свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње 
трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа  
ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб 
ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 
 названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц 
лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш 
/l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А 
но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј,  
ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј,  
неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} 
чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?!  
ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с 
слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! 
{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду 
а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је 
татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре 
едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч 
/p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З 
 — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје 
а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече 
је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у  
је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист 
пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев 
у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто 
не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго 
p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст 
енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он 
паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак 
>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ 
ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап 
мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман 
дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма  
су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и 
их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст 
 /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да 
</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос 
изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше...  
 Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п 
хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа 
име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите,  
же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу 
ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад 
 не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда 
емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал 
од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме 
днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво 
ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п 
амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог 
ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> 
има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> 
S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради 
и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој  
а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би 
’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... 
 јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> 
t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров 
ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... 
 се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће  
како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд 
 ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ 
баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр 
је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме  
ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, 
...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д 
ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте 
плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми 
вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н 
тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” 
кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен 
па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S 
талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо,  
, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч 
 под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б 
 Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет 
— чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ 
ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта 
ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што  
е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ 
ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл 
. — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе 
еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев 
 и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа 
ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој  
} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве 
 ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго 
ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S 
и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што  
 — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је 
 неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ 
си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S 
} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м 
ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће 
м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли 
рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / 
сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу  
, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност 
улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара 
ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке 
епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с 
— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! 
опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо 
ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. 
фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори,  
л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— 
ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и 
 ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш  
опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на 
те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. —  
} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти,  
 зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил 
оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч 
ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду 
ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла  
 сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста 
е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S 
ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек 
на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр 
Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет 
лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још  
, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је  
/p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ 
...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн 
еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д 
<p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< 
ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П 
!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p 
нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика 
че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с 
 се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ 
ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ 
Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, 
S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе 
b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов 
оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч 
њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак 
 не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу  
 сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи 
више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава 
 с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т 
Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, 
{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ 
 бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. 
а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој 
Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија 
рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви 
кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук 
вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл 
ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај 
, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи 
уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па 
ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. 
 салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко 
стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S}  
ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели 
ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е 
 за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего 
 треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и  
{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па  
што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт 
ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар 
 — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас 
дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе 
то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!...  
 видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу  
 на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- 
/p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је 
ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да  
зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб 
.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл 
уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — 
екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о 
у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ 
у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп 
лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ 
 пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н 
лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња 
> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож 
и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола 
ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби 
ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— 
вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се 
ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј 
 Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ 
?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен 
Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра 
најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и 
ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила 
ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер  
 куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки 
куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг 
не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра 
с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево 
ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н 
грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу 
екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани 
ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко —  
е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ 
} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от 
тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м 
умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав 
 две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес 
 Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист 
<p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о 
и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ 
Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико  
на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и 
 он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово 
је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред  
који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 
 према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн 
е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује  
и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш 
ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел 
идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, 
е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак  
tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је  
кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник 
 женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб 
сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза 
је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт 
нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ 
вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је  
 Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с 
не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе 
ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац 
ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује 
је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке 
пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= 
еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после 
дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи  
н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње  
ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S}  
е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој 
 удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род 
n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане  
дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да 
тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају 
ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих 
еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p 
ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и  
те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као 
 бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како  
аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ 
ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа  
ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву 
ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б 
 га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не 
а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ 
ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је 
 Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н 
одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом,  
сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре 
ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели  
p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect 
лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу 
руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н 
ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м 
 Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу  
 паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! —  
ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт 
с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к 
ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с 
о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима 
ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли  
 — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с 
 се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се 
би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена 
кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп 
аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст 
/p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т 
отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог  
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод 
ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип 
ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се  
 толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр 
евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким 
ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети 
и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д 
S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с 
увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових 
ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т 
оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ 
 којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака  
на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним  
ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п 
ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д 
други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! 
циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див 
е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на 
право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен 
е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о 
на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т 
ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог 
 а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по  
а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве 
 је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу 
и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес 
 нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се 
 не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с 
еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад 
ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се  
} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п 
 стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се 
а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад 
играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав 
/p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н 
фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к 
ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа 
?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи 
есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке  
ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би  
акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку 
су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S 
 и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман 
танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није 
 и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се 
према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так 
им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш 
не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару  
рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува  
ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав 
бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији 
од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се  
чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман 
гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал 
кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши  
та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна 
ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист 
 успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из 
побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр 
ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој 
ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист 
би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи,  
ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило  
ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју 
не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк 
тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми 
нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време  
е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак 
ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н 
анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком 
 досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б 
и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и 
— кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш 
мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т 
селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју 
вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја 
— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па 
ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ 
о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч 
<p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр 
 врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с 
Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш 
тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> 
уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> 
е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим 
 тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф 
ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо 
, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> 
?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м 
еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради 
х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, 
ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, 
и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све 
 Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених  
..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј,  
..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци,  
ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј 
саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче  
итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал 
ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут 
а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док 
вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик 
си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ 
бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра 
 и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога 
hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к 
— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с 
у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ 
рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол 
кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо 
> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" 
i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће  
, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа 
икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га 
, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци 
— запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја,  
ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да 
да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер 
џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с 
</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће 
а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ 
вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub 
’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м 
да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} 
песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем 
 једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < 
 Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. 
>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр 
и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л 
{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д 
 пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего 
 татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па 
запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н 
е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по 
р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! 
а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек 
 Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени 
о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о 
 како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и  
братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да  
нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p 
е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и 
е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h 
/hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет 
моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са 
ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу 
следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с 
 Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S}  
башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— 
јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак —  
лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр 
 арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 
, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe 
сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц 
 се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке 
ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш 
е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој 
ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се 
 и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з 
— у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет 
и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- 
р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад,  
, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој 
а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит 
 — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин 
е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка 
ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш 
 каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S}  
ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< 
Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес 
ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи 
ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м 
, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка  
оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p>  
забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} 
 бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели 
говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С 
 да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г 
 ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн 
 неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за 
рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла 
 Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва 
тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема 
ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да  
мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S 
е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п 
м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, 
 опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А 
’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з 
а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила 
су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили  
 па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види 
ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул 
о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре  
а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс 
ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид 
е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј 
ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за  
 и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се 
е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап 
менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ 
 све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма 
ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно 
којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш 
прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и 
ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ 
 погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, 
вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона 
кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p 
не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр 
ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека 
веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка 
чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад  
причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија 
песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} 
.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил 
 бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с 
је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да  
 гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> 
талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста 
hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш 
 и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа 
олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј 
а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре 
а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил 
ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она 
енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви 
није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом 
 неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б 
свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну 
била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија 
> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери 
</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за 
 она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на  
...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ 
м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м 
 — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј 
чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона,  
 ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра 
реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон 
то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман 
ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад  
: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме 
 је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр 
се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ 
а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д 
ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча 
 кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S 
алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече  
ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за  
е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По 
ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до 
аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д 
, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па 
о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! 
 /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, 
Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру,  
како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан 
ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти 
уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, 
пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног 
чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, 
а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није 
воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност 
Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове 
о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха 
ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и  
на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел 
куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т 
ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке 
 помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк 
 бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ 
утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа 
ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм 
 за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д 
итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст 
астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ 
 нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут 
ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир 
шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле 
, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П 
ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу 
ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко  
урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо 
е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати 
 ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да 
6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От 
сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се  
 повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански 
> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, 
оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар  
вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. 
ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до 
ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> 
његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону 
ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а 
ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл 
мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк 
— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му 
их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч 
што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — 
ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о 
на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће  
како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о 
а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве 
 поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко 
дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин 
лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц 
не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од 
 на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је 
се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна 
 руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино 
ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар 
пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч...  
> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, 
мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб 
ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б 
, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, —  
> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска  
на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?...  
еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка 
 и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi 
а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док 
 Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш 
лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и  
арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис 
лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под 
не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да 
се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл 
 је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка 
ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао 
и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају 
ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан 
 редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ 
 погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч 
фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда  
гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана 
 од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства 
 ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл 
е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка  
је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре 
ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће 
ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р 
, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с 
 и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел 
и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у 
ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов 
и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру 
јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него 
 Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју  
о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је  
аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено 
чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр 
танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне 
но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак 
риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м 
и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д 
.{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак 
l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману 
мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д 
>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 
„бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он 
е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi>  
љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д 
се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} 
е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк 
осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека  
 им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор 
лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” 
ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка 
 си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш  
 опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било 
p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм 
у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п 
 задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж 
њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме 
ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир.  
ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м 
 Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор 
ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков 
а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази 
кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она  
следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил 
 била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га 
ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв 
{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл 
 је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја  
 У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт 
{S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л 
ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр 
глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра 
и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к 
си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад 
елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде 
, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, 
ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује 
 — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи 
о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то 
 <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор 
а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S 
 па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да  
 ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем 
ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ 
p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к 
о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же 
чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст 
:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< 
</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда 
/p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке 
ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S}  
 и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S 
ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < 
и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти  
!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не  
еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с 
<p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и 
чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне  
} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т 
.”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје  
војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио  
 и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј 
роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с 
 био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н 
е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали 
 и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> 
 рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си,  
 мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал 
екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н 
кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг 
 и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес 
елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др 
 јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је  
и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка 
тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в 
то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н 
 капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си  
ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не  
, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој 
аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ 
тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу,  
 ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми,  
откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с 
весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ 
чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у  
е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа  
убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и  
оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак 
, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З 
муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј 
е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к 
има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S}  
 и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како 
реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе 
лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао  
ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо 
 је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} 
и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б 
 ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн 
елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с 
о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб 
аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле 
ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно 
пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в 
 брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m 
ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори 
 необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д 
да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн 
 би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? 
не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја 
били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће  
ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог 
поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д 
ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст 
лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу  
одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ 
>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт 
отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те 
ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S}  
 је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо 
е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т 
огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос 
ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се 
део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је  
раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р 
тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < 
летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у  
, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше  
ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота 
а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и  
ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка 
ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед 
мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с  
="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к 
 посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази 
није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се 
дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу  
треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ 
аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све  
о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч 
као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т 
бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил 
...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп 
ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс 
ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си 
он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога  
ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб 
ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби 
га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц 
 {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут 
о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, 
 мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он  
разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с 
ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио 
 сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо  
нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да  
 кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S 
, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, 
.</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо 
е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр 
 куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака  
јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк 
она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско 
} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве 
ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S}  
подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду 
S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново 
уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад 
 би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П 
а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад 
, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт 
же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < 
бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} 
седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi 
че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне 
! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, 
сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S 
} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив 
ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис 
љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п 
и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник 
р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма 
 — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш 
после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р 
ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар 
 пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви 
сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако  
умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б 
и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} 
и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц 
ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна 
р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б 
, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га 
 па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му 
а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило 
се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В 
 сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале 
к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де 
; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; 
иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... 
 песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно  
, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан 
ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, 
вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен 
убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај 
ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут 
ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал 
упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије  
 од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог 
а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с 
 то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј 
а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т 
ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат 
оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо 
 ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је  
си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h 
еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток 
о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст 
рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу 
тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас 
кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с 
чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц 
е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе 
че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе 
родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк 
ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да 
што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему,  
} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе 
 Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о 
но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је,  
теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра 
размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао  
и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово 
о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у  
ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p 
стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не 
у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је 
то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з 
не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн 
дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче  
 као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ 
јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била 
ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика 
тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п 
иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п 
} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла 
<p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка 
 А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела  
ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај 
то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд 
е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла 
говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе 
 како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив,  
кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас 
 снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој 
не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна 
ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д 
.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да 
рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да 
рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити 
 погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана 
 свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти 
тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов 
латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п 
образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар 
, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек 
p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше 
 показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока 
праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли 
, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет 
м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч 
ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је 
дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави 
А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви 
Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од  
и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, 
 како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој  
p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ 
p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр 
 штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно 
н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра 
бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми 
к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што  
љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду 
е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој  
-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове  
туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни 
л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир  
опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: 
маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали 
о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не 
Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају  
 женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг 
 је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо 
СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" 
ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не  
ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично 
Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ 
рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи 
зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша  
е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале  
и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с 
 Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < 
 су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете —  
раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш 
ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек 
а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в 
че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин 
ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч 
ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п 
 Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп 
ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је  
, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д 
Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ 
 да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. 
p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће 
е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S}  
иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу  
е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са 
а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi 
тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S}  
p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му  
ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>—  
</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима,  
 као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, 
угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша 
ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з 
теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? 
p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол 
е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p 
 тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ 
ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш 
свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је  
је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ 
тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет 
зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу 
 одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима  
а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје 
 сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила 
је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у 
ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и 
стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја 
јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска 
ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе 
тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= 
оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол 
сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т 
акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св 
ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби 
угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави 
ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел 
} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н 
рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још  
је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З 
 остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све 
аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз 
ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ 
132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она  
д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку 
Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} 
} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да 
ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н 
ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине  
елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе  
 Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц 
} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С 
навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш 
каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како  
ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} 
<pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис 
па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п 
лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да  
а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак 
 један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо  
навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < 
, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi 
тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г 
кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт 
орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св 
! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" />  
и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р 
м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре 
. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма 
њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко 
јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с 
 су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се 
ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и 
смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p 
?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а 
ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с 
p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> 
и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад 
стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману 
ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч 
некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми 
пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, 
видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек 
а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много 
аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, 
а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в 
 мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, 
 дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор 
ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор 
елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p 
које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо 
м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че 
, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ 
ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р 
ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући  
Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об 
же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т 
 њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто 
 питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном  
варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр 
 Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста 
а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} 
е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога 
рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил 
че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели,  
има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> 
не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао  
ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа 
ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти 
он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла 
е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат 
му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би 
 помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> 
олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе  
ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б 
е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б 
а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао 
<l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би 
дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр 
о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум 
вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио 
таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це 
ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника 
дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ 
 доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са 
н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н 
роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир 
ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о 
укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк 
ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо 
 па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и 
мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} 
 ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, 
о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с  
 је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p 
олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла 
н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам  
pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п 
да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз  
о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма 
старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, 
ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха 
задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом 
иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај 
сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек 
оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао 
фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је  
би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није 
 га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S 
 да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И 
е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши 
чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио 
какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у 
Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи 
 би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају 
 било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т 
кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, 
а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет 
је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала 
 весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио 
асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б 
опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и  
оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ  
сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф 
.</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> 
и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та 
о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик 
l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на  
ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно 
{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб 
д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел 
ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’  
 ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав 
вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= 
оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се 
 обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја 
е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { 
ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус 
аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, 
— то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило  
а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и 
 које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока  
 навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у 
 заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с 
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с 
 је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н 
ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. —  
а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом 
И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на 
ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p 
у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а  
 боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака 
 би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј 
{S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт 
 зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи 
ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— 
лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука 
чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад 
је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се 
ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот 
ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река 
же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре 
 с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун 
ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из 
ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би 
оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго 
или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па 
 и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је  
рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка 
е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он  
рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице  
и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада 
S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би  
о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету:  
што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку 
е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио  
т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то 
умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по 
би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају 
, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да 
уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт 
а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај 
иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили 
арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован 
не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том 
 из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат 
би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про 
мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као 
!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов 
убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— 
и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S 
, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи 
 погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би  
азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, 
ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади 
p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по 
milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м 
ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б 
сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ 
војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр 
ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к 
 Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, 
.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је 
мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р 
> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе 
ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео 
и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д 
папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је  
лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес 
ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк 
к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко 
ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда  
иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре 
 али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма 
е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је 
ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал 
оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел 
ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— 
то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не 
, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика 
баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а 
у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом 
што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц 
де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д 
к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и  
ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец 
упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби 
тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ 
: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до 
за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева,  
воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil 
, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма 
после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат 
ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је 
је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра 
а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро 
 доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао  
о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад  
ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу 
о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а 
ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ 
росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме  
разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под 
да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то 
ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп 
, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа 
н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За  
ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама...  
е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т 
Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! 
змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то 
 Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин  
! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га 
а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < 
га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи 
ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S 
зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— 
 хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор 
 мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З 
е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп 
о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова 
 потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј 
!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете 
 ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко 
.. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З 
. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав 
— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. 
хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и 
зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што  
га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др 
 бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са 
аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм 
сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско 
неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S}  
 куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к 
 та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н 
тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је 
..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј 
Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо 
> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде 
т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид 
За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н 
етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет 
.</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п 
иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и 
аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л 
довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е 
{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п 
...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо 
и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и 
те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид 
ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба  
идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З 
олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста 
каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј 
па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока 
="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и 
— па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са 
ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел 
узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим  
зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си  
 ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год 
туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с 
ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо 
 она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то 
уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј 
Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S 
дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро 
ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет 
кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с 
-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као 
и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу 
 лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми 
ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било 
она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, 
и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му 
бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил 
мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S}  
атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц 
муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на 
и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао  
уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима 
џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице 
пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као 
Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ 
p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј 
ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д 
 Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један  
е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед 
е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш 
 и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се  
ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ  
а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран 
да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п 
 да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне  
ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три 
ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к 
 јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м 
Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п 
ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш 
 по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З 
ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос 
е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа 
бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј 
 цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре 
их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо 
тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, 
аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме 
е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник 
љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је 
 прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран 
очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица 
као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али  
lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо 
а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће 
ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро 
 — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког 
а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо 
 зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни 
ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али 
лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим 
ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша 
упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к 
еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и  
лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} 
 ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов 
а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој 
један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој 
 био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала,  
тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду 
о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се 
ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова  
да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он  
магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ 
итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. 
оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул 
освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир 
уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват 
"subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и  
а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п 
на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и 
з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- 
Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ 
могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка 
 двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно 
Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли 
усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, 
 и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по 
, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж 
а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће,  
а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало,  
ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о 
Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао 
бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак 
/p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр 
остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l 
е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б 
у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека 
спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син 
трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а  
а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит 
умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к 
том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр 
а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој  
, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали 
афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре 
рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ 
вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц 
<p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону 
е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста 
ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} 
неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше 
е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли,  
ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог 
и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је 
еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл 
! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А 
емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и 
bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. 
ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан 
 његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било 
е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп 
ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре 
!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче 
по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш 
рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ 
она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је  
 и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин 
 сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој 
ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ 
, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi>  
олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр 
 добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о 
ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у 
 изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист 
аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара 
и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У 
ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег 
 проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије,  
ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести 
ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил 
 си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал 
дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а 
бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак 
то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј 
ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с  
Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав 
лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа 
но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че 
евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи  
} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < 
када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, 
е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н 
орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или  
Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који 
ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ 
и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене,  
="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам 
 лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. 
д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр 
умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао 
а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н 
а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код 
ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, 
ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него 
треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се 
Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун 
 А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, 
А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о 
ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек  
е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл 
га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи 
а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам  
н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно,  
 Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе 
а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло 
ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту 
е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} 
се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п 
...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр 
ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право 
о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл 
беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д 
Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ 
nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч 
— и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З 
 само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш 
м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру 
ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр 
ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог 
не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} 
а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег 
е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели,  
Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис 
зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница 
ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада  
ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј 
е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р 
 јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то  
баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п 
умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ 
ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн 
 својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ 
памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б 
изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, 
p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил 
у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ 
 другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само 
могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод 
га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада 
.</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к 
наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат 
S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} 
шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе 
ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се 
ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п 
и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби 
 одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже  
 је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т 
-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је 
о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек 
ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице 
 главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола 
ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе 
зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с 
рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу 
 заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр 
гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до 
 џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л 
, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по  
а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој 
лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур 
ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо 
 је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл 
да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< 
а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био  
у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на  
Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен 
 је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из 
ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид 
>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње 
те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј 
 тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл 
шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по 
е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је  
 онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад  
анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су  
к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке,  
е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и 
е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема 
аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н 
/hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, 
ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да 
је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је  
есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то  
је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си 
ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн 
у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син 
део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се 
одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с 
тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј 
у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск 
уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир 
вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так 
 за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч 
љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен 
ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н 
цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она 
еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела  
о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств 
.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја 
аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима  
опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер,  
о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с 
лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} 
ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч 
а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав 
p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво  
да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск 
једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ 
уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли 
та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д 
 мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада 
на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха 
и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања 
са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе 
е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо 
дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али 
руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду,  
је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то 
 паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са 
и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век 
џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси 
ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош 
ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог 
и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как 
а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр 
или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп 
ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми 
 овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н 
лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе 
 јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им 
Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако  
врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ 
е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К 
>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк 
д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па 
пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које  
зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк 
 свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З 
S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат 
о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, 
р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска 
ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо 
е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је 
а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с 
S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо 
кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан 
 објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп 
{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б 
испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру 
ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр 
ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр 
еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> 
ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети 
тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак  
p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м 
дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко 
 да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми 
е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си 
ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи 
сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и 
 пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви 
и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је  
араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не 
онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко  
е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка  
S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни 
ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ 
 био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни 
мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица  
преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут 
ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ 
вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их 
а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н 
ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср 
о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч 
 утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м 
сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з 
и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде 
 какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је 
о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар 
зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S}  
х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног 
има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на 
исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл 
ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све  
аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био  
у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за 
 на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до 
су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато  
е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу!  
а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош 
 ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< 
ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п 
 су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно,  
 већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист 
хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових 
.{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва 
о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска 
олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, 
 њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — 
че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! 
а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г 
“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш 
удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара 
, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак 
!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест 
не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док 
мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" />  
знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М 
каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д 
лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена 
аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен 
 како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де 
ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — 
 најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено 
о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад 
ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он 
вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш 
е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб 
све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — 
ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св 
тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе  
 ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се 
 пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу 
 лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају  
 <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч 
> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д 
аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п 
ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов 
гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т 
ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi>  
то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части 
урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S 
 је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И 
ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни 
ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> 
е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... 
е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина 
леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув 
прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше 
ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом  
о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. 
ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об 
је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав 
Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост 
ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ 
здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш 
лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле  
, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св 
уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од  
ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р 
му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то 
ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к 
? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј  
, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п 
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... 
, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени 
 помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже  
а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде 
ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од 
хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће 
ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да  
т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима 
ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме 
укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ 
т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од  
е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав 
 у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил 
ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг 
ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ 
г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је 
е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл 
епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б 
и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу 
е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред 
неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није  
, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у 
{S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља 
рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те:  
сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч 
 само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" 
> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време,  
кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} 
им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена 
е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p>  
него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј 
отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о 
остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По  
 господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си  
зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва 
оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S 
ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво 
 да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би 
не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З 
 и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад 
је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш 
</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ 
и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S}  
смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т 
им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће  
 рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар 
рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, 
{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве 
 пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р 
 да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба 
 наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете 
ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и  
 као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р 
е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк 
же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну 
ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост 
 друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т 
много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних 
 каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо 
очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д 
а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био  
м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар 
на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S 
е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с 
дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу  
добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ 
</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб 
 у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p 
громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи 
p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни 
S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц 
 тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в 
ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој  
 не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р 
а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр 
знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је 
hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд 
 се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о 
убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и 
еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По 
женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран 
ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч 
г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом 
то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ 
о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с 
 само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј 
љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни 
те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з 
пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед 
ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... 
ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф 
е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и  
 — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа  
.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н 
орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm 
 само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље,  
оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук 
мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е 
е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш 
нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку 
 /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен 
 — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако 
p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и  
е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа 
а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све  
е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар;  
ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м 
обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње 
вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако 
 преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо 
ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све 
ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м 
и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув 
у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара 
тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна  
о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу 
"183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама 
е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о 
ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег 
ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. 
уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н 
 довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи 
 књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет  
Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап 
 тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си  
ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна 
, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон 
е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За 
у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< 
ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр 
м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст 
</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у  
во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не 
 ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан  
ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо 
ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма 
нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се 
једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h 
их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи 
е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе 
у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук 
Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст 
њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам 
кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко 
талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести 
 и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму  
говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје:  
 А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п 
.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм 
о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит 
ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. —  
и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају;  
 мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу 
вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д 
курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће 
е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког 
ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни 
аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи 
иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу  
а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен 
е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем 
а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће 
и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н 
/p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б 
де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно  
 светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у  
Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с 
н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т 
ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало 
 тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч 
 славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у 
иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка 
 видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика 
ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д 
ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори  
ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер 
ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек 
ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi 
чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по 
јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав 
 кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н 
ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако 
..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између 
е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’  
?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику 
рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед 
ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси 
ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј 
оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед 
ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n 
.</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се  
 честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 
енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ 
трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м 
пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад 
?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим  
изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> 
не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт 
 имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји 
 мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг 
лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до  
д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се 
дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад 
ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О 
 саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва 
у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало 
так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био 
{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле 
 одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз 
 ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h 
ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј 
ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д 
 а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не 
ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран 
ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б 
 увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће  
дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени  
се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им 
то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с 
авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S 
седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им 
о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл 
кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> 
 путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц 
 сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов 
ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид 
м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни,  
 покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене 
а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин 
и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој 
да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш 
и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему  
i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п 
ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на 
а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с 
редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с 
 и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне  
рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П 
 оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре 
 искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect 
 карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S 
не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си 
 за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење 
 приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н 
ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} 
и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; 
преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел 
 и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” 
и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе 
но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко 
једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан —  
колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по 
ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд 
-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу  
пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж 
 главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено 
ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б 
тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М 
јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч 
ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом  
о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу 
 стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му 
нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед 
ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к 
 је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка  
осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати 
ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез  
ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ 
 мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т 
слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом 
хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а 
<hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад  
 ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од 
оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета  
 врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше 
 и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав 
а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш 
л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ 
ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... 
, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило 
ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба 
што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го 
ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те 
n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> 
љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за 
, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б 
овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија 
спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира 
и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква  
hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з 
о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус 
тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар 
е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и  
</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају 
нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < 
мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о 
Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ 
{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће 
tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш 
ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о 
стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне 
кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м 
 џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, 
на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц 
 зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица,  
 се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p 
 то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр 
д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. 
редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к 
т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла 
ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По 
иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало  
 су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч 
ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би 
 велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе 
нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и 
то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос 
има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и  
 авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" 
 на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис 
еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће 
његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... 
 дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с 
удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко 
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо 
ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово  
а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали 
је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен 
де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл 
им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист 
; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и  
уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн 
х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн 
с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г 
Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра 
Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< 
оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и 
> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи 
!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно;  
рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре 
> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ 
као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено 
тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам 
а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ 
шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва 
аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с 
е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али 
ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели 
чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} 
ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс 
 и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да 
 И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше,  
 она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса,  
наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни 
вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва 
чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а 
да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ 
ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр 
рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з 
у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису 
е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston 
 га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес 
ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку 
кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. 
</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид 
голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с 
ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да  
д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро 
а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број  
.</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд 
.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и  
Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг 
p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ 
јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< 
.. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. 
 у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, 
ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на 
им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д 
ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук  
>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ 
поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... 
милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с 
а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск 
нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле 
о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на 
то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп 
а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч 
не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи 
?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што 
им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п 
 — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее,  
још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј 
у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с 
а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би 
говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h 
} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так 
ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не 
не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S}  
ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам  
 да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в 
шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по 
 га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је 
 ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св 
 сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично  
осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак  
егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и 
нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о 
ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а  
мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм 
.{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к 
стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н 
а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља,  
а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ 
го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр 
 што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д 
 је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је  
у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М 
ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо 
рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так 
ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје 
 А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м 
аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво  
{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М 
кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и  
волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д 
кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д 
ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је 
ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, 
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур 
к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о 
 они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме 
у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м 
ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина.  
осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми 
ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не 
ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит 
 <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l>  
ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп 
 се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S}  
 и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. 
<hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега 
} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” 
обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p 
и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду 
а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза 
игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка 
 руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви 
се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з 
 из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе 
S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б 
ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п 
<l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> 
ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став 
а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ 
то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу  
.{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до  
.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> 
а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут 
и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с 
черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе 
 Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к 
вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ 
а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос 
 паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве 
ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста  
 на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и  
ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра 
 уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. 
ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок 
та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу 
 уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум 
и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра 
владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па 
ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од  
као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету 
ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн 
афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг 
јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д 
е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а  
аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био 
шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо 
 покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и  
аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су 
и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, 
 зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и 
оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н 
вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад  
епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну  
кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б 
зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ 
момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је  
рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? 
у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т 
не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И 
атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, 
, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад 
 и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у 
у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него  
 с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему 
но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет 
уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, 
вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З 
сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со,  
и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб 
 искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа 
сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл 
а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева  
?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара 
 <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < 
а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок 
а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман 
е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу 
"178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с  
заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? 
 је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет 
и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се  
ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с  
 Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо 
 и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с 
да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м 
 кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише 
 та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ 
— вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним.  
само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из 
ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако 
изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S 
е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато 
х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни 
е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне 
мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи  
ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула  
а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т 
о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију 
ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с 
рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле  
Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д 
алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни 
ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о 
 Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З 
 што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш 
ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ 
— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете 
pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так 
. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, 
ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи 
и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер 
а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л 
у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати 
отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари  
Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При 
ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене  
ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и  
аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн 
колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила  
ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет 
л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј 
ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти 
е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши 
де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко  
те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не 
в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија  
 ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач 
ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј 
...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб 
ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти 
Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, 
н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до 
, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ 
и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори 
и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо  
, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил 
у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли 
Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви 
удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива,  
ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p 
у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с 
едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш 
о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг 
прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему,  
Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... 
си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> 
меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у  
уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила,  
ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи 
рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к 
ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п 
крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p 
.</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> 
 песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l>  
ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела 
!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни 
 су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну  
ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и  
 си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер 
не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети 
ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија 
рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На  
а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас 
?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p>  
>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о 
 и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < 
Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова 
је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" 
се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се  
неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш 
е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т 
— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, 
ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што 
 искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика 
а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф  
какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас 
 треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид 
је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < 
а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на 
— прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража 
и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али  
и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. 
милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо 
 устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла 
 абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в 
 зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај 
е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве...  
и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n 
ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ 
екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи 
угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо 
за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну  
 за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт 
ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т 
<p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и 
и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и 
м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно 
— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој 
у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши  
а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и 
{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и  
 и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч 
ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево 
олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. 
 оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ 
мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после 
> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма 
рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом 
 с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд 
аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика 
а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле 
 <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра 
атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p>  
асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч 
 си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за 
ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч 
и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” 
ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и 
бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела 
ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше,  
<p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш 
.</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч 
е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса 
Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па 
.. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така  
е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ 
 „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д 
 Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје  
опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори 
то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат 
ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све  
а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у  
ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши 
олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и 
, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан 
зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж 
 револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с 
quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, 
еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко 
} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си  
} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако 
стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. 
т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт 
, и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка 
 води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h 
а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д 
S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ 
 — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе 
сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб 
е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу 
 једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до 
а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по 
евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска 
А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је 
акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће 
аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се  
титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна 
... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар 
— и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв 
уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот 
 авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав 
ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове 
е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ 
беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет 
у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>—  
латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе 
ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в 
о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је 
>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о 
кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка 
адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди  
ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту 
удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује  
ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, 
ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б 
о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен 
рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / 
а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен 
ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав 
се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика  
орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност 
неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис 
е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! 
р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им 
оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет 
, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к 
 Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне 
ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе 
— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p>  
о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове  
, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана 
ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. 
 ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне 
е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p 
 цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб 
разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски 
зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично  
> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— 
чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј 
 владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно 
то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— 
</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече  
 мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п 
шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн 
.{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес 
у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср 
вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так 
</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До 
л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у 
гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ 
?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам  
спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто  
ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока,  
> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p>  
</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д 
а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p>  
 се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко  
> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни 
а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када  
 онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз 
— тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с 
ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад 
ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До 
оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г 
.”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац 
 тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис 
а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п 
 ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с 
па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, 
еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> 
!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! 
што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см 
 имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги 
„Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет 
Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо 
је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија  
нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за 
е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну 
 <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> 
че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв 
ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка 
у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб 
о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ 
 баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не 
дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац 
басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni 
p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе 
е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та  
 Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше  
сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж 
 је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в 
ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да 
к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и  
вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува 
ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н 
тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S 
 сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим 
ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице 
бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> 
скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с 
 окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили 
ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или  
кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним  
мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л 
је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S 
да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н 
ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један 
ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н 
ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов 
 верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат 
имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не  
 и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> 
ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа 
је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје 
-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S}  
брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању  
краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за 
малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино 
хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши 
, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По 
му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане 
о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни 
ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h 
тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи 
прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше  
нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј 
за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали 
 себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т 
 очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с 
 зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст 
јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да  
обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка 
слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И 
>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој 
l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l>  
веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре 
’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев 
 волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. 
снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више  
јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко  
днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} 
х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у  
рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д 
 онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож 
то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир 
> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче 
луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск 
от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св 
 написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н 
ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма 
, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово  
а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” 
овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n 
 у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује  
о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и  
 ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија 
јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д 
по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није 
Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање 
 Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе,  
 свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да  
ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим  
ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка 
 — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће  
раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због 
раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с 
до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да 
узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка 
еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра 
па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи  
ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој 
25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет 
онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора  
шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад 
ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане,  
и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече,  
очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум 
 неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост 
сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин 
p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве 
трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа 
Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће 
 л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S}  
 ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве 
 колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г 
дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад 
 неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка 
пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи 
ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас 
пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср 
 се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с 
сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} 
заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у 
 поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад 
 и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча 
еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон 
анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц 
="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна  
о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117"  
и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п 
оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по 
 руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и 
 једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави 
 по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај,  
ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј 
 им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на 
ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че 
ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав  
ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон 
on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују  
луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и 
> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку 
е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ 
аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј 
као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани  
 све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За  
, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и  
рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и  
причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u 
 што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст 
 а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де 
ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн 
 сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш 
су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с 
е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < 
ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ 
 места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} 
, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в 
Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п 
је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој  
да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру 
 никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв 
у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл 
јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч 
тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно  
вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис 
-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! 
 меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње 
о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им 
 ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п 
улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе 
и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита 
ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може  
оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм 
вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери 
ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим 
 те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати 
чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи 
а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста 
 Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе 
ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос 
вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S 
„Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ 
ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. 
 не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д 
 многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи 
 и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична 
е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва 
иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш 
му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к 
ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п 
челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква 
ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту 
 код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев 
око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да  
 да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми 
и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит 
никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита 
д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и  
јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то,  
а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило 
ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру 
ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл 
”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи 
 и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма 
а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви 
 тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им  
..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск 
ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле 
{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да 
 /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м 
две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл 
 кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог  
врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М 
ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни 
младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н 
икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До 
исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи 
мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И 
ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан 
је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку 
дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт 
 сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и 
мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ 
иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, 
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како  
и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, 
већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије  
саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 
м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па 
тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење 
ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан  
о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше,  
тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з 
е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге 
м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о 
оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо 
о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< 
искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр 
Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба 
ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т 
еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да  
 шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни  
етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как 
еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о 
пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је  
це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и 
а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ 
} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на 
ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим  
.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт 
огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако  
реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их 
ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава 
аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по  
а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру 
о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за 
и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо 
 не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих 
ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те 
ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И  
двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко 
ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д 
где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим 
ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш 
Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је 
, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У  
ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ 
ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба 
дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше 
S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. 
 га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу 
ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И  
ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о 
..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н 
што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли  
 знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка 
недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов 
едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да  
-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос 
е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, 
/p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово 
роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум 
 може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке 
ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр 
 кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј 
ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол 
 — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија  
девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А 
ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и 
> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру 
драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! 
 убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме 
је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- 
ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни 
ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати 
к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек 
ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол 
S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. 
 за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј 
и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} 
> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е,  
 су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је  
Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр 
м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп 
а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p 
кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим 
спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу 
 праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то 
ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как 
тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви 
 у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д 
поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си 
 такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п 
з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ 
рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик 
. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те 
е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. 
ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то 
 зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу 
је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно  
Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па 
о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> 
окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен 
етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се  
де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр 
hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д 
ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа 
, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр 
!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку  
едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој 
 пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт 
но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути 
си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш 
амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер 
 великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или 
ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг 
оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот 
ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са 
о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи,  
у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај 
кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: 
/p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п 
о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад 
дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к 
 пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с 
обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви 
о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта 
и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у 
?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног 
н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на  
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и 
ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић 
ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с 
ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу 
којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као  
едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана  
дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад 
 А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал 
ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а 
 <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. 
твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд 
ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil 
од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн 
арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има 
 си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З 
лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин 
уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл 
и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која 
обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце —  
 обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т 
покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n 
и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} 
 и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич 
ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво 
ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... 
рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек 
 ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. 
се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме 
 мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб 
, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув 
је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо  
ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан 
рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г 
изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је  
икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра 
 не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с 
ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало  
{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна 
S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом  
 калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј 
ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије  
 се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци  
 и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и 
 Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла 
 и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су 
ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све 
се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар 
, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос 
аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” 
ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как 
а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di 
ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша 
нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { 
плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок 
ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си  
усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег 
 трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв 
 искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ 
сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та  
итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни 
је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори 
 се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр 
алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете,  
си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с 
у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва 
 тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор 
је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је 
им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р 
 куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у 
>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < 
 кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... 
смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн 
ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит 
 па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика,  
не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној 
момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп 
какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј 
 шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед 
учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к 
овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и  
 измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S}  
глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр 
 си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па 
 нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде 
.. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан 
Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте 
павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније 
тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској 
 а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа 
а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча  
/> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си 
 дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си 
је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако 
работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр 
ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога 
сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је 
 отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: 
 толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к 
опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел 
х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог  
 или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива 
рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век 
 страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св 
S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази 
ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз 
у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње,  
а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави 
та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д 
помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор 
младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит 
ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ 
! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту 
при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев 
 одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, 
вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш 
е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа 
 n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к 
ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману  
но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п 
 у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве 
не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује  
аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе 
таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи 
твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка 
/p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз  
S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг 
ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда 
се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од 
год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо 
ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} 
а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не  
мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош 
...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане,  
враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А 
не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши 
се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао  
тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше 
 је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо 
оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови 
 оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка 
ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м 
одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац 
 ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим 
 подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече 
езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике,  
урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један  
е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. 
си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н 
и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време 
ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти 
а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д 
уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук 
ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< 
hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г 
ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу 
i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш.  
а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел 
 чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече 
ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што 
то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра 
чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор 
 овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док 
ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < 
..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб 
 тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев 
за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не 
 алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори 
си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да 
ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен 
 да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> 
ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти 
равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S 
 душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи 
 је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм 
 себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote>  
олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува 
 он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж 
...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма 
S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с 
 ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи 
а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар  
 Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један  
ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути 
в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе,  
 <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> 
ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше  
 зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да  
те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што  
а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру 
ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко 
 са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура 
д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с 
ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли 
ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал 
ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т 
е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л 
вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику 
 к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се  
м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, —  
борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с 
неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не  
ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да 
ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> 
7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти 
 — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан 
да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер 
ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! 
е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са 
иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... —  
Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!”  
тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S 
<p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо 
 да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и  
.. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти  
оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ 
а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст 
у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по  
њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли 
х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр 
у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј 
лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат 
а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га 
 Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави 
иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи,  
ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n 
 ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са 
де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... 
зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је 
, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек  
 минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и 
астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва 
ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да  
си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра 
ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући  
а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг 
{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>—  
у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац 
 у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш 
 опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} 
е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји 
дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д 
о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека 
 - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си 
 њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче 
тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се 
 знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, 
вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла 
 кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та 
 по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол 
аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!”  
 — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н 
hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам 
 стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб 
евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар 
 Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри 
ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и 
ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис 
ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< 
нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м 
дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук 
<p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје  
омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч 
 на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? 
е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п 
 чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а 
ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр 
, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни 
 си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш 
ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p 
 што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. 
и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— 
а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут 
е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S}  
а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст 
 пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п 
цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ 
ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна 
!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка 
ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с 
превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о 
..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст 
дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! 
а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит 
 од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада 
и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи 
ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на 
ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М 
 главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> 
е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау 
одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара 
 у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива 
 рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам 
ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу 
нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в 
 више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је  
ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што 
еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l 
а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир 
ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради  
, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S 
кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже  
селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце  
баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида  
ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни 
 од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из 
аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир 
ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви 
е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо 
 као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у  
омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p>  
е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в 
х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t 
м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н 
мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о 
те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — 
е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б 
а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк 
.</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема 
l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l>  
ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао 
 при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм 
богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из 
 смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул 
а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама,  
 — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S}  
ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир 
ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут 
и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се  
...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма 
чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона  
осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат 
ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и  
рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и 
младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј 
еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она  
ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так 
херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн 
неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он 
урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп 
ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! 
се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: 
ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа 
 бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну  
а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој  
еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато  
тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет 
у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно  
ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: 
 краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ 
ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по 
} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д 
 као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра 
н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на 
да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде 
свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д 
с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к 
ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, 
мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит 
чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко 
у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука  
ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је 
вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора 
ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но 
 да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом  
ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи 
нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб 
ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп 
у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма 
Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" 
тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и  
ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect 
 црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле  
ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца 
е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б 
 се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк 
нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо 
ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и 
о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни  
исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо 
нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с 
ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок 
се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа  
у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити 
 из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа 
 кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са 
отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла 
, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н 
S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор 
ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр 
исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер 
акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, 
ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ 
би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо 
а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ 
аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у 
а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј 
а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова 
м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек 
е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел 
дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ 
з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане 
а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S}  
, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’  
и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж 
отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?”  
 уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске 
, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал 
ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства,  
ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време  
а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> 
t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г 
 и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к 
маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога 
 жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово 
="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме 
у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз 
али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от 
е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра 
стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п 
 Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта 
унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице 
ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут 
жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука 
иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и 
гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је  
, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца 
ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству  
 од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано 
 отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си 
и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск 
а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п 
е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н 
? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач 
е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б 
огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј 
ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних 
арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т 
ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и 
рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр 
 Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао 
уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани 
о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а 
она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да  
/p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре 
е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал 
атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. 
стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш 
...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес 
ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} 
 силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн 
татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине  
о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се  
ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о 
milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством  
буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк 
<l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < 
кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote 
 пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера  
ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div 
је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио 
кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад 
парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак  
а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље  
ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн 
иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св 
е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б 
quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} 
 зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>—  
соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер 
е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала 
знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол 
ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з 
ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр 
од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" 
то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат 
онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео  
а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј 
ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га  
 у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з 
гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ 
у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п 
!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе 
н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио  
коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м 
нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи 
 срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п 
о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о 
" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте 
у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг 
ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По 
 водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи 
ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У 
о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич 
роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п 
узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам 
итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де!  
тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да  
смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет 
нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле  
објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе 
} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм 
чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q 
.</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног 
-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о 
за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине 
 није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг 
} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели  
ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по 
 а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" 
е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, 
ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва 
она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари 
ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о 
риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл 
 коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је 
 на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов 
ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв 
е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за  
’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће 
смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг 
а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б 
е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п 
ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за 
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј 
аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед 
боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} 
певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ 
 /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. 
слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у  
весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе 
од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као  
ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле  
глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и 
ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц 
кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је  
{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику  
 њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу 
 треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он 
ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де 
о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< 
и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј 
} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан 
Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски,  
ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до 
м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било 
 али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко 
жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- 
за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт 
а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани 
лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети  
дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S 
ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с 
прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> 
ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с 
сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци 
 малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас 
да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр 
 кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг 
домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз 
ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен 
аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се  
анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке 
сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з 
акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. 
укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како  
?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила 
чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији 
дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и  
 Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> 
 Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија  
се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т 
а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л 
е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п 
, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и  
е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о 
а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а 
себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. 
же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан 
, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub 
осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к 
 ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S}  
овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг 
о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по 
 је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и  
 или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна,  
ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p 
двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник 
честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам 
 цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди,  
та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла 
аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов 
е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу  
 и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте 
огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter 
морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био 
га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н 
сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам  
ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п 
 у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с 
отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и  
— па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с 
од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег 
 ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао  
т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс 
 бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок 
 у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни 
 и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али  
та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за 
, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане 
 жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з 
интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди 
тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је 
ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао 
у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л 
 гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су  
о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка 
сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср 
ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п 
<p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде 
остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој  
а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб 
други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д 
 древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура 
ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна 
ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се 
и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После 
та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум 
руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама 
екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши 
се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с 
та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h 
у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју  
му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних  
, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! 
седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога  
.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо 
p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу  
есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл 
илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ 
.{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе 
акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк 
ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м 
 радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да 
 одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па 
у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто 
дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј 
ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата  
еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у  
је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х 
 или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н 
се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар 
Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су 
предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док  
еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х 
не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi 
} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат 
 а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла  
кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с 
оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк 
овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м 
 нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и 
и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст 
демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп 
долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора 
и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква  
ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако  
Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона  
 могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ 
ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ 
илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг 
ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т 
изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре 
а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит 
, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа 
/> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта 
гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { 
"48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S 
девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем  
S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо 
и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у  
ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило,  
ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла 
мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в 
тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и 
један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ 
еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у 
.{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па  
у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен 
о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка 
 маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато 
татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну  
ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк 
Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом 
ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам 
ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к 
 главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз 
на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме 
м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на 
држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је 
 својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб 
S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда,  
то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м 
рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к 
проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове 
аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана 
ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к 
, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М 
евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га  
амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с 
фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка 
и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем 
није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо 
мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко 
абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због 
ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру 
 се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала 
ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К 
S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул 
 што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него 
ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл 
 се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно  
чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири 
..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он 
е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А 
а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи 
ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше,  
а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа 
, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен 
целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев 
раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост 
је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је 
није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу 
 на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре 
а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит 
однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш 
</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к 
 издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н 
а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и 
 накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к 
к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш 
дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч 
о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до 
ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о  
у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на 
огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о 
авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м 
онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр 
и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н 
и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј 
о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер 
 да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < 
ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил 
 (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не 
 и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в 
упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше 
шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до 
ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к 
еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д 
у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни 
 (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П 
види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а 
Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота  
 помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч 
ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха 
и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не 
нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр 
вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ 
ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел 
попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б 
ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их 
 па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p 
еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти 
итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ 
итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт 
у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч 
 иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p 
џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не 
е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника 
вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма 
нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... 
чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> 
е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн 
 накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво 
 својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче 
дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед 
де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и 
бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев 
следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б 
 на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро 
штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед 
оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, 
 веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш 
ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је 
вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви 
ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога 
ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно,  
 моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах  
!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по 
l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос 
>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч 
рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < 
е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо 
ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п 
охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све 
у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод 
 пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се,  
теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} 
 било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б 
е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што 
 устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам 
павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе 
е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што 
говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра  
ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима 
а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви 
"122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др 
јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н 
у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па  
штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка 
гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор 
мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п 
врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра 
бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе 
ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај 
— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" 
рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г 
 други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, 
д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао 
и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb  
, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p 
да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н 
па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и  
 непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р 
аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S 
у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б 
 брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с 
вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи 
 прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн 
 кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР 
ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к 
доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио 
 се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам 
 мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а 
рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа 
— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте  
 /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој 
 младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з 
 доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог 
оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се  
ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала 
уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? 
ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им 
>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di 
l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < 
а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је 
</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг 
е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед 
Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д 
, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и  
ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет 
 ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом 
у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р 
е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, 
она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и 
водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него  
епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир 
и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т 
{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га 
 Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли 
етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div>  
ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо 
 сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека  
а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и 
га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а  
 допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг 
и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра 
кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте 
 не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си,  
и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки  
..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ 
 сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З 
> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па  
инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер 
даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл 
кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога 
з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк 
 „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку,  
 поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме  
о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту 
 да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n 
ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће,  
раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l>  
<p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав 
.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт  
оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми  
е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з 
 корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т 
ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> 
ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на 
ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску  
нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х 
ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с 
 гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч 
м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба 
се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред 
дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума 
ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г 
аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с 
 изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н 
у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је  
и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму 
ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у  
и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је 
мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си  
че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли 
ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе 
а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље 
ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане  
да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м 
 ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S 
и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив 
чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик 
авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по 
еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под 
 — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду 
и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м 
шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} 
 опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн 
ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А 
осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет 
<p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч 
и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла 
што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз 
 као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< 
и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и  
 свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и 
то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт 
 поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н 
во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к 
енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( 
ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј 
ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др 
откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, 
} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се  
дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb 
и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи 
рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо 
вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о 
тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о 
ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а 
дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука 
ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н 
Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од 
и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з 
 само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се  
 домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч 
д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке  
> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с 
 си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S}  
г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан 
стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil 
ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по 
икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да 
и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и 
 си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн 
врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем 
има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе 
ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж 
ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли 
 скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> 
 диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор 
летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч 
као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм 
оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил 
ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к 
теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} 
а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства,  
еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи 
ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви 
ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем 
арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. 
 а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са 
да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау 
даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно  
ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S 
Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе 
драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг 
 <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П 
 што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр 
у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико 
к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д 
{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н 
и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д 
лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном 
l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп 
>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l 
вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си 
а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi 
њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од 
та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред 
хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао,  
 сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А  
вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S 
и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о 
чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но 
а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш 
си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h 
{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо 
пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт —  
 Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш!  
и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте 
гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба,  
мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно 
вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн 
Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико  
цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т 
ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил 
џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и 
 мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и 
е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p 
е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же 
реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн 
ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p>  
нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је  
ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише 
о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та 
спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ 
одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко 
ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см 
{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М 
ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г 
ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по 
ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха 
ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити 
 грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра 
Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст 
е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то 
p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око 
ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, 
</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели 
}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га 
 изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S 
; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он 
ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што  
 време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри 
о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— 
ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? 
 се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока 
чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н 
није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к 
 пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има  
 јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п 
и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род 
ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} 
тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о 
е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ 
 граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та 
” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана 
ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој  
кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће  
чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти 
о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз 
ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са 
е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја 
таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве 
омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 
одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон 
, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ 
отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с 
 грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш 
о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м 
је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра 
 касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако 
Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали 
тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом,  
, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по  
дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре 
 жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} 
 престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је  
<l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча 
ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> 
цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и 
есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с 
едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође  
р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то  
.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман 
, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед 
ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн 
те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као 
акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио  
 — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} 
S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ 
ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде 
 није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га 
би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и 
зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута 
тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни 
друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла 
љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са 
аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што  
ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с 
, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му  
— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт 
ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S}  
ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб 
ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом  
 конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о 
ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј 
галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего 
у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра 
 овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с 
извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км 
номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк 
се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две 
 „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри  
ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они  
 се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам 
евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ 
ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате 
Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл 
} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од 
<hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не  
 у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово 
лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн 
је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S}  
 и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с 
uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, 
</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур 
"128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и 
се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж 
у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама 
свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу 
утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој 
ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> 
 умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо,  
атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г 
у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш 
син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т 
тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн 
пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока 
ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п 
 поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра 
не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133"  
после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. 
и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед 
речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру 
ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми  
ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> 
ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п 
пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по 
кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора 
к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к 
ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе 
.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач 
 ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став 
комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је  
ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ 
грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис 
глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал 
искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И  
/> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно  
Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с 
е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед 
но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави,  
 танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ 
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави 
 видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г 
ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле 
ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г 
вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p 
ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не 
ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S 
, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д 
 „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе  
знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби,  
шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да  
ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир 
ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн 
Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д 
ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p>  
милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир 
оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара 
радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра 
ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра 
шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ 
путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми  
е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! —  
с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, 
— вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< 
амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба 
љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен 
а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ 
у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к 
е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за 
аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги  
вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ 
„Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и  
b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М 
зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол 
и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор 
тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о 
 да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш 
ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и 
} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег 
е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре,  
ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S 
 да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м 
а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ 
S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} 
 — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел 
>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес 
вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти 
с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона 
вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол 
ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике 
у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту 
да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар 
најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше 
ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они  
 та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ 
!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч 
ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при 
л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном 
паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з 
м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете,  
 си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што 
..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр 
оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де 
 да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и 
потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у 
то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с 
и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн 
ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < 
ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу 
су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол 
и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, —  
а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак 
е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д 
е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п 
 се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш 
ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз 
а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т 
 све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви 
ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр 
ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо 
ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З 
 читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род 
="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр 
="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како  
="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и 
="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ 
="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како  
="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун 
="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о  
e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла 
="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф 
="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод 
="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн 
="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра 
="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло  
="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и  
зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка 
вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з 
ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа  
и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи 
— рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, 
увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. 
/hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d 
и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак 
 обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово 
 пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите 
на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи 
Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н 
нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S}  
ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те 
ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је  
ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је  
а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< 
ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч 
/head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд 
год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том  
омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К 
секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма 
ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш 
аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил 
 дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани 
риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит 
ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога 
а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се  
тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж 
лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за 
јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас 
ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је 
о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за 
јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з 
b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне 
си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона 
 је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс 
еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал 
дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис 
ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један  
ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој 
 распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак 
 не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише 
, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб 
 у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и  
о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S}  
у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”,  
 — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед 
м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му 
ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S 
/p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго 
алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше 
а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су 
 и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш 
 паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша  
и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S}  
ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} 
раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! 
ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и 
е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И  
е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха 
, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена 
 зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може 
м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару,  
ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш 
>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде  
сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети  
у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол 
ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и 
мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п 
 остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек 
и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону  
а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> 
, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се  
 Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат 
вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит 
„Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с 
као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор 
тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето 
ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к 
а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... 
ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p 
а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, 
м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ 
да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о 
шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов 
на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори 
, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" 
као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и  
 је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу 
икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. 
 те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар  
ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее 
шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак 
 се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и  
городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко 
етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва 
иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати 
лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу 
и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава 
аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи 
pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту 
па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним 
„бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се  
 она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. 
, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг 
тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор 
по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј 
 Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове 
 хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска 
и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S}  
начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л 
а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з 
кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук 
све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо 
а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М 
канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о 
у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} 
рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам 
до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош 
над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < 
 сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч 
ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа 
 на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао 
љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо 
!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а  
.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и  
 <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг 
х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и 
ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п 
трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви 
цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка  
 чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го 
ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз 
ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера 
а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они  
 и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч 
 је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ 
е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л 
p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, 
>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о 
 али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави  
 Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к 
 се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка  
 па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ 
е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г 
/p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не 
ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све 
 кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб 
— и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с 
</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је  
 је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач 
о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим 
азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и  
е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан 
 свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв 
 и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад  
, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ 
влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. 
јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, 
 потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш 
смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст 
 се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе  
} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко 
авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета  
/p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р 
појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв  
неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да 
ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи 
главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци 
уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом 
менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље  
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ 
и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у  
ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ 
еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд 
м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она 
"72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. 
о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога  
сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн 
 дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт 
је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к 
{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче  
че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно.  
р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест 
Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј 
бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в 
Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск 
о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, 
то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек 
.{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ 
рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ 
тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з 
ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов 
ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S}  
ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где 
твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов 
ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, 
 а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S 
е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да  
приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г 
ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн 
м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим  
quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за 
о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад  
спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право 
 из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви 
 А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка 
 да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о 
ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо 
 сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к 
, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва 
рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро 
 <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... 
влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано  
 срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде  
едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи 
 није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит 
; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и 
ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је 
 да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter 
и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал 
 онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} 
и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, 
нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво 
Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку 
енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о 
S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м 
до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману  
том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист 
ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош 
ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи 
, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н 
 албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој 
 шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но 
те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са 
патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт 
мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив 
ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж 
пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни 
 узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј 
и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма  
л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д 
 други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п 
осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали 
ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе 
да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св 
усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му 
, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио  
трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад 
ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг 
шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ 
, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су  
шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г 
и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т 
ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што  
ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p 
лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т 
 купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п 
уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је 
{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т 
обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап 
ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не  
гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу  
 једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— 
 добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з 
епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом 
 на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске 
чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго 
ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об 
слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон 
..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п 
и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно  
те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу  
у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се 
е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск 
ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу 
све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш 
 Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу 
 беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле 
 ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку 
е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц 
тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив  
ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск 
 Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д 
оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. 
ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п 
овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма 
ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и 
е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф 
држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па 
е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не 
 и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их  
иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д 
 речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као  
 не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово 
 зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс 
 говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S}  
{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т 
он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика 
 то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с 
 кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак 
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г 
руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти  
о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк 
и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов 
 можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, 
.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале 
мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с 
у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња 
ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика 
ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог 
 само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < 
само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с 
 три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први 
 у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и  
тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу  
ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi 
је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус 
 </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор 
нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д 
идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није  
фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < 
епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским  
 зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину  
, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi>  
је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да  
нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — 
за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет 
е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за 
оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она  
екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп 
ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж 
гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б 
 оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе 
 собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију 
Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г 
 — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако  
 ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка 
му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо 
е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап 
акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... 
ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но 
е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко 
гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји 
стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр 
Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила  
анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л 
 руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К 
лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој 
ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по 
шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св 
ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука 
ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал 
 њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката 
та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он 
е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај 
нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев 
рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је  
већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала  
ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к 
већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у  
дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.  
ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к 
 је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S}  
г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела  
еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков 
S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци 
и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис 
ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод 
таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад 
отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене  
ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов 
!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до 
{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи 
да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту 
м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме 
S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} 
га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} 
 да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој 
те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi 
е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са 
ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш 
дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога  
се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи 
 (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к 
 ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п 
{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете,  
 Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло  
едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј 
и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, 
атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп,  
гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид 
 катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па  
— наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за 
ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> 
то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис 
збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш 
Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч 
/p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор 
и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели  
Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m 
рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес 
>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ 
пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по 
орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов 
ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се 
пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S 
аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу 
 полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека 
и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S}  
у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} 
</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он  
ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р 
че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то  
амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод 
пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок 
што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d 
м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р 
о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише  
 одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р 
ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин 
есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м 
о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, 
стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што 
змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б 
 шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре 
 је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је  
тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У 
ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори 
развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају 
стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и 
во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку 
 собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио  
="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку 
 данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < 
даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која 
 на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, 
мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах 
и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме 
 у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно 
ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не  
-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи 
о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ 
у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S}  
ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да 
с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, 
 Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма 
ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h 
 узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги  
 заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код  
очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — 
еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце 
 Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што  
азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па  
е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и 
ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим 
 кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с 
 сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије  
l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, 
сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба 
<l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с 
Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж 
еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> 
отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д 
о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< 
ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha 
, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу 
е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе 
} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} 
ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба 
i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п 
ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с 
огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об 
.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ 
 веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс 
росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н 
ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ 
ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про 
 са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе 
ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш 
рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно  
ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по 
?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г 
ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел 
ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих 
 неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил 
био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из 
е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда 
амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше  
 на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" 
баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с 
 постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије 
пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо 
у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често 
рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју 
ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с 
оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин 
пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело 
да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!...  
о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко  
оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с 
је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. 
 Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> 
ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при 
 ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да  
мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен 
, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп 
еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ 
е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им 
е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ 
џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр 
 била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з 
анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво 
атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши 
ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и  
 малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ 
ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн 
де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в 
оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има  
 керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S 
стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми 
 осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат 
 слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не  
свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма 
е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < 
l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза 
, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — 
{S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам 
бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети 
ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о 
ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам 
рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: 
раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра 
и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг 
. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и  
ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа 
лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос 
суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” 
рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так 
стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с 
p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с 
 неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S}  
аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им 
дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов 
е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да 
 арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с 
, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све 
љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо 
на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу 
о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија  
ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше  
та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44"  
еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л 
без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш,  
 обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в 
 у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= 
још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук 
нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит 
 амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак  
 саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p>  
о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, 
на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с 
тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а  
лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко 
 било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од  
венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл 
заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није 
о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ 
 и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с 
} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ 
никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао  
ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск 
раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст 
одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј 
еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п 
 му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им 
..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош 
ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... 
ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” 
лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св 
ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво 
а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг 
 љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п 
ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да 
каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та 
ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут 
туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К 
 вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст 
како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст 
уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста 
ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да 
ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну  
а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м 
а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука 
колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер  
шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група 
гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем 
<p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил 
о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. 
 вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи 
 — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше  
ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла 
рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му 
 у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета 
 седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од 
 разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... 
д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута,  
 је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s 
антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; 
еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп 
године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С 
 при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе  
овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна 
скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п 
м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук 
егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу 
у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S 
не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува 
имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, 
е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- 
 {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т 
можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н 
га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по 
ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи 
 кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл 
игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку 
> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле 
лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас 
к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен 
рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов 
твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ 
је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в 
не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар 
ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по 
 све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави 
табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком 
џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете 
окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, 
е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... 
 ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! 
</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с 
ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се  
надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад  
 и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж 
ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се 
Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ 
е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= 
е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> 
нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” 
 n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла 
рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м 
а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да 
...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има 
ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле 
е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што 
аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. 
не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> 
 па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра 
нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> 
не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем 
 њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п 
 хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми 
прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска 
>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд 
и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу 
е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми 
е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк 
ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад  
тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас 
искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска 
 батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и  
идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн 
а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров 
тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов 
, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с 
ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! —  
S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П 
та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав 
еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј 
 како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече 
и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср 
и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути 
збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> 
, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је 
опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос 
 Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че 
оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на  
си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн 
 деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко 
а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми  
нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану  
ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама  
.{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво  
<p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска 
 видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и  
на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" 
.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама,  
 он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов 
ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi 
пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми 
те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н 
} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос 
 неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе 
рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ 
, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как 
а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв 
е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S}  
о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу 
 питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п 
> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти!  
собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али 
 на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в 
аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек 
} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з 
теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — 
е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п 
 ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех 
би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. 
ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} 
па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си 
Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как 
 ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат 
е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и  
 што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и  
 бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p 
што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p 
те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете 
равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... 
те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат 
S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П 
вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни:  
бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп 
 криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него  
им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт 
> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" />  
ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б 
оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н 
пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра 
 је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је,  
</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к 
 друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј 
чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ 
је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк 
 се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о 
 <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ 
ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и 
пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} 
ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> 
! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај 
че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте  
л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p 
, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к 
риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П 
ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето 
 да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п 
.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо 
вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст 
 Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в 
 кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким 
нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало  
 што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p 
и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н 
д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је 
ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д 
 ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S}  
тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат 
то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос 
 смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев 
спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т 
и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве 
ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало 
ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. 
на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет 
је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т 
ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи  
уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану —  
осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н 
о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за 
они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј 
 приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају 
 виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват 
ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи 
 женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о 
 тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А 
се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ  
иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој 
цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти 
ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К 
мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < 
воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ 
 тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек  
 или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли 
ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву 
г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш 
ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод 
ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, 
ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије 
дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { 
 ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н 
у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј 
p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како 
 заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр 
а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и 
 Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време;  
су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и 
арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н 
и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н 
да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба 
верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т 
е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п 
то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу 
м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер 
ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. 
Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба 
 чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к 
кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, 
се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел 
рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке  
су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла 
тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј 
ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми 
а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во 
је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала 
се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и 
 него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с 
размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој  
племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији  
нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу 
ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња 
ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само 
и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све  
 <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује 
знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале  
ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за  
се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече 
ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове  
Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с 
 И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц 
 четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те 
одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни 
викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а 
аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>—  
ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи 
{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв 
штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> 
тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру 
 тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да 
 времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали  
до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас  
ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit 
 сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и 
..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да 
<p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо 
 и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша 
 те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш 
 споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по  
 тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво 
 муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д 
м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно 
и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p 
!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! 
реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с 
 Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> 
а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у 
би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... 
свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба 
у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, 
е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к 
иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш 
 натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. 
стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго,  
 рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе 
драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде 
лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там 
”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј 
и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’  
обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али  
кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
 вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв 
о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ 
ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао  
а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в 
да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син 
 да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S 
ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у 
ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S}  
орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк 
 и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр 
хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја 
покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави 
— он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он 
а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, 
Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви 
 Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н 
с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S}  
удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони 
и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од 
а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут 
другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је 
одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш  
сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити  
азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— 
баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола 
ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање 
...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и  
з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле 
— подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они 
да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само 
 је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве 
 је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба 
сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. 
ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> 
ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им  
а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера 
фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј 
е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л 
сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она 
под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М 
о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово  
 да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза:  
тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек 
ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови —  
евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту  
корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је 
{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не 
те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон 
ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес 
 би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с 
о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р 
зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо 
осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који  
а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш 
 другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол 
њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у 
е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П 
а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле 
{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор 
ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- 
падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет 
 коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида  
 пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене,  
е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд 
а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст 
ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н 
ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, 
 било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та 
као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш 
ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с 
еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али  
дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. 
у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м 
 куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се  
а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка 
тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили!  
 по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р 
е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј 
тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете 
чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се 
>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди 
 <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н 
е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом 
од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по 
то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср 
иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон 
згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није  
истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на 
и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И  
 ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове 
е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија 
гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као 
ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск 
 ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо 
о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то  
овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та 
иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри 
пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре  
данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов 
— викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi>  
 <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр 
..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч 
!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, 
 и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< 
брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам 
е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко 
енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и  
, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з 
сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как 
 си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр 
новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече 
и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву  
 а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв 
лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" 
рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ 
ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т 
 бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb 
и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра 
су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф 
лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За 
 и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit 
 се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м 
у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < 
 <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! 
 кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма 
 у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој 
ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно  
прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик 
збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! 
е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б 
дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ 
шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п 
 узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега 
 да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< 
це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и 
мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз 
тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир 
ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та 
сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао  
буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! 
вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи,  
раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма 
ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па 
ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет 
 ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш 
ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што 
>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и 
 јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си  
 /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли 
лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки 
агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра 
> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ 
ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод  
дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< 
 бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо 
 до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд 
ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т 
 или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к 
еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у 
ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород 
по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д 
Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају,  
здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. 
ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има,  
о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! 
ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ 
мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб 
кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а 
али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> 
како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi>  
ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба 
— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб 
оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је 
о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= 
 хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, 
Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р 
 од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази 
о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d 
 да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- 
 — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст  
...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн 
ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног 
олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање 
 ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о 
е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да 
е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ 
о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за 
руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да  
ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c 
pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де 
рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч 
ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ 
рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га  
p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> 
 сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот 
анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи 
 и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама 
а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ 
разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут 
зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n 
кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за 
а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на 
 коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср 
тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се 
има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је 
естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < 
Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с 
 Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла 
змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па  
 је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри  
ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре 
 и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој  
 ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни 
један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен 
 се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све 
да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с 
еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т 
че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З 
о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни 
а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection 
џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> 
едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује...  
 <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— 
 а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн 
јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па 
, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба 
је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с 
поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал 
е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл 
 рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p 
рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј 
свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим 
есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета 
вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато 
ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з 
 довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> 
е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест 
ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг 
ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, 
</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет  
за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био  
е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г 
, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S 
> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр 
длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како 
пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв 
<pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до 
ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака,  
е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео 
ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо 
нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји 
о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и 
 бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога 
м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп 
ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед 
ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни 
пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, 
а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к 
и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче 
шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? —  
љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће  
 тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор 
аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна 
те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ 
у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила 
о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра 
 жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву  
да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с 
ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до 
 и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи 
.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н 
ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — 
 тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п 
па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин 
то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав 
 не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас 
р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред  
не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће 
.{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>—  
ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов 
ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb  
 Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече 
ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, 
то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и  
х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам 
м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, 
песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди 
 на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т 
ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за 
 све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође  
 онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти  
чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н 
-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи 
о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и 
ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h 
оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што  
 реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S 
 шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, 
i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј 
 како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к 
ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да  
ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот 
јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, 
алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што...  
а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка 
 ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ 
 паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру 
више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; 
и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку  
о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и  
 n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по 
ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј 
 ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с 
е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку 
мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани  
 Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе 
брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С 
што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ 
прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" 
 сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису 
вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас 
зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што  
ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, 
тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т 
њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује  
човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин 
 за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ 
и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д 
љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S 
 теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр 
/p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори,  
 твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је 
евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј 
а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М 
{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос 
сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши 
е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. 
 Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ 
ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш 
нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} 
стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају.  
и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л 
а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и  
ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак 
њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л 
, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да  
есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио  
приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> 
о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом 
 женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... 
ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела  
 каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле 
 јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т 
 не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не 
ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како  
бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га 
 — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш 
и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, 
ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп 
b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама  
ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п 
о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај  
овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о 
а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји 
о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! 
есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт 
говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< 
 земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве 
, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се 
о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" 
>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје 
је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што 
 му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј 
смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб 
шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно 
тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр 
какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он  
јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе 
па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и 
ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке  
с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, 
како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим  
то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter 
с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П 
а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс 
а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј 
-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете 
че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де,  
вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 
p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п 
 А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск 
 и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се 
 за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је 
уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет 
друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта 
оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити  
те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много 
заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па  
равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се 
 заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па 
лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да 
pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по  
а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ 
е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м 
си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д 
чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ 
јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се  
ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в 
влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће  
лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де!  
е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га  
вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а 
рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим  
оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев 
ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде 
упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да 
о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к 
се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора,  
о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... 
ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав 
у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша 
е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се 
рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем,  
S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не  
збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ 
 рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — 
оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин 
а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро 
 његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога  
мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не 
то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом 
баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ 
ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, 
И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на 
непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј 
е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан 
 био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов 
 сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с 
} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј 
 је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш 
 то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат 
азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А  
 и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим 
 да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за 
ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк 
ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за  
 четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са  
ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више  
је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак 
, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. 
але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, 
се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе 
ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p 
га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк 
је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао  
 и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри 
требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако 
ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. 
 како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч 
даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња  
но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, 
” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и 
.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду 
посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц 
 дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ 
, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао  
ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб 
д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба  
 улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос 
 да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као  
зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче  
да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад 
ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к 
рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише 
ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п 
робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и  
ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде  
у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи 
 да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш 
вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за  
ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел 
пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако 
ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, 
то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с 
} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб 
татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад  
одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј 
.</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ 
Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено,  
 си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно  
 тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре 
Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и 
 све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије;  
ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт 
<p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 
н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес 
Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши 
} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј 
него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез 
.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т 
 а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф 
 да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим  
е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа  
дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си 
о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана  
ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, 
енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и 
илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало  
а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она  
лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p 
ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба 
евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег 
ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је 
, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с 
 и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него  
Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог 
ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { 
им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка 
" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д 
уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес 
те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка 
 дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба 
 момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, 
.” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба 
џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр 
i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. 
ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из  
} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив 
тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари 
 га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и 
е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал 
ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље 
разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З 
тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће 
тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т 
ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша 
д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и 
озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе  
ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр 
 А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе 
 очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам 
 свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! 
— поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов 
, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S}  
>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш 
ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с 
 узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p>  
ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи 
8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари 
и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо 
ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и  
” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс 
и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде 
џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме 
ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену 
а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И  
је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до 
...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т 
, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А  
дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! —  
 само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та  
 батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М 
иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б 
 си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р 
 улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик 
ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з 
дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво,  
пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо 
знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре 
 жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке 
јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па  
-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви  
како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш 
...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да  
 n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф 
— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да 
аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане 
— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, —  
копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну  
оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи 
у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј 
дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не 
(северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика  
лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове  
ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес 
!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за 
у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и  
же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо 
 потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и  
 по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане  
 кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка 
лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву 
у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п 
 веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ 
е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < 
} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, 
 слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или 
и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу 
а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан 
е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура 
{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине,  
м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни 
туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> 
Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико 
Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на  
а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо 
де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом,  
о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе 
 танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака 
росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па 
женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно 
ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за 
..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво  
ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к 
 искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту 
ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен 
у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" 
свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако  
наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што 
а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к 
се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр 
с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с 
о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> 
е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир 
{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до 
ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст 
тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко 
бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п 
hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које  
олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на 
да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н 
 ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су 
и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут 
Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д 
у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра 
 и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб 
 и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј 
рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} 
 да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н 
/p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И 
та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д 
е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор 
аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу 
ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон 
шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у 
раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п 
ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S}  
 и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та 
помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж 
адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте 
длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо  
”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена  
 к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж 
 — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао  
д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се  
ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато  
 до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу 
 — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ 
ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан 
ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју  
еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат 
е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд 
а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и 
аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину 
аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св 
ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко  
о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле 
” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц 
што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут 
раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису 
 девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— 
 вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет 
м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где  
 рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од 
своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м 
наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри 
ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п 
у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p 
г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо 
 га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра 
 и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је 
ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик 
искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S 
а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. 
и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре 
ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н 
а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз  
, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг 
а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S 
стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз 
ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} 
да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај 
суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из 
пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут 
кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром 
у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на  
а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био  
рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да 
ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> 
и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п 
скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S}  
ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо 
 у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив 
ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт 
 његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и 
о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог 
ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т 
 се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац 
два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту  
то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило 
теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т 
 најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је  
 чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал  
ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч 
ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он 
у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. 
ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије  
а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца 
обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к 
јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће  
о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече  
 Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? 
S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за 
 века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ 
82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још  
<p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за 
и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. 
еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и  
мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н 
су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут 
 Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо 
и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да 
а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска 
 и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер 
ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з 
<pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О 
им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести 
чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита 
дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он  
а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с 
које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није 
аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к 
по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за 
а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа 
ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј 
стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру 
први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост 
г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона  
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт 
вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м 
јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај 
чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити  
а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на  
на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан 
че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив  
тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати 
ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра 
још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ 
на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев 
ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник 
сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо 
ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао  
е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би 
овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед 
 ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц 
домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к 
 заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода 
!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр 
да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане  
е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и 
вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога 
 му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у 
 си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад 
илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а 
та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић 
јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч 
искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара 
м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц 
, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>—  
/p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м 
 једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра 
е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З 
И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш  
б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n 
 угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед 
е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом  
е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр 
 девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином  
ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра 
 се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај 
 а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< 
ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј 
 присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што 
чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p>  
који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је  
{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у  
и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва 
а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от 
малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже 
воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен 
и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А 
га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с 
-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не 
’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и 
рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да 
p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата 
пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи 
.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си  
еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је 
 се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места 
.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч 
то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо 
то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај 
о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра 
ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога  
зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п 
> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б 
а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си 
ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З 
запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву 
ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} 
 да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н 
 ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч 
они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне 
?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ 
— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п 
сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои 
р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша 
Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком 
 хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве  
ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни 
с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу:  
ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј 
 тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз 
а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто 
еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 
 ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој 
одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер 
ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< 
се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то 
оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ 
не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти  
авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>,  
p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је 
 казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено  
а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија  
о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и  
 сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез 
да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра 
а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у  
</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко 
е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм 
 искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — 
-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб 
 Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си  
S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома 
а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав 
 Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује  
Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн 
и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен 
о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне  
у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та 
 си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је 
овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве 
ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о 
ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес 
иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у  
ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб 
е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је  
пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} 
образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па 
апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела 
нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели 
о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде,  
 паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к 
Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: 
а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S}  
н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада  
и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани 
ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити 
звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” 
 само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так 
што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда 
р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> 
кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр 
 и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те 
а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород 
ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body>  
о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ 
е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} 
 n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д 
и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т 
она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још 
јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне 
тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ 
а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико  
му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту 
о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп 
е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна 
ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита  
 дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д 
тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи 
ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не 
да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с 
емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље 
плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у 
икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист 
.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко 
учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус 
ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве 
е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се  
кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с 
ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу  
 ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад 
је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско 
е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S}  
!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к 
 да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав 
ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима,  
или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone 
аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум 
тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се  
у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто  
аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а  
; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима 
дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с 
S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн 
аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до 
, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — 
питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао,  
 смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак 
аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац 
... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко,  
 до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д 
евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид 
.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек 
да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на  
 им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш 
 да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што  
ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст 
ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер 
работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти  
!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо 
е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о 
или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из  
 не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је  
ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела 
 се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост 
есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та 
 али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о 
још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П 
ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била 
а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу 
ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је  
х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав 
ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а 
тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав 
{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн 
ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват 
 и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж 
не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво 
ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb 
ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе  
самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ 
оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци 
 пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н 
милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник 
но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша 
и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој  
о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра  
е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д 
х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb 
ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у 
А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно 
и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја  
оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ 
>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке 
м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија 
а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја 
о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. 
 њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за 
 се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила 
S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште  
те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо 
вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у 
За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи 
.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н 
и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те 
наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та 
морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало  
, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши 
трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, 
 После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н 
е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео 
ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p 
исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе 
тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна 
ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке  
, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в 
 пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да  
аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S 
 само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори 
онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се 
 и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле 
едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој 
извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и  
ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на 
, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј 
е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил 
ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб 
 и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро 
јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к 
наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о 
есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј 
и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи 
њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с 
ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. 
 се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род 
је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За 
у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S}  
а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p 
ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р 
нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ 
 све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио  
не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау 
ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ 
н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д 
 му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што 
исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм 
е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, 
з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз 
 се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот 
 звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку 
оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му  
ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј 
знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо 
 нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи 
subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х 
ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил 
 вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите 
менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б 
и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb  
и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени 
ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две 
ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ 
ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт 
 да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега 
 и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут 
вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед 
ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он 
 јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум 
 Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га 
ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима 
глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> 
 трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум 
е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј  
м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о 
е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. 
муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те 
у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т 
вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз  
увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п 
 трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п 
>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо 
 за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато 
и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао  
тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш 
на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш 
туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело  
ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. 
ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре 
ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка 
ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, 
 уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш,  
тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве  
 ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто 
ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв 
тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за  
 то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки,  
ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и 
он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка 
 Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да 
ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него 
пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар 
х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д 
ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј 
 А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла,  
тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед 
осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi 
а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате 
 милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так 
ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб 
и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то,  
} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене 
кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече,  
су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — 
чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв 
на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него  
пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п 
и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — 
>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они  
рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек 
е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S 
!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d 
ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле 
 <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с  
Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ 
.{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о 
бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так 
 да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер 
аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле 
</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да  
ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор 
ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече  
и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди 
 ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста 
S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш 
Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p 
 бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова,  
 Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п 
а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... 
таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав  
 му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи 
ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр 
у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м 
} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p 
ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис 
е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: 
и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не 
 теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? 
S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни 
да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У  
ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си 
 Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису 
што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и 
 то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе 
воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по 
ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично  
.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су 
му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан 
не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније  
уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се 
њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до 
<quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < 
а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п 
<p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу 
а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та  
тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма 
данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало 
?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета 
— и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече  
..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ 
рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара 
оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а  
ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам 
} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск 
о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} 
 је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да 
и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим 
..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p 
ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н 
е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато  
а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере 
мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. 
к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао 
и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу,  
руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у 
— викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д 
и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо 
ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран 
 Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. 
 <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з 
 је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре  
 тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т 
сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам 
слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г 
 чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл 
 који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И 
но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп 
овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе 
в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће 
лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м 
ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, 
ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без  
е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т 
дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп 
прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. 
девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> 
-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че 
ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и  
.. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... 
енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд 
ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре  
, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. 
<p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По 
џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. 
> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и 
еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео 
роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д 
вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с 
ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр 
 поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел 
риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи,  
као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту 
о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл 
бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ 
 да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани 
има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, 
 једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик 
ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си  
убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин 
о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! —  
30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи  
нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за 
скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и  
, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да  
Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М 
кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м 
 ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п 
иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће  
 тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом 
ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле 
ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до  
у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да  
 плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за 
...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м 
ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и  
 са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку 
а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово 
— у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ 
о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега 
нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да  
>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ  
hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... 
вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин,  
веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све 
Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S}  
, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S}  
ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што  
ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај 
научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав 
/p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем,  
ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S 
о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши 
туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> 
појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> 
ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је 
стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, 
них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка 
ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S 
ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да 
е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас 
ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон 
леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< 
 глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote>  
вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго  
/p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За 
" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла 
тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра 
ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако 
 тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и  
ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И 
и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш 
/p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо 
већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З 
ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < 
циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј 
о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ 
 „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј 
..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p 
и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ 
н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и  
<l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј 
 <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке 
кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д 
овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев 
’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи 
ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од 
скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р 
...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво  
„Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> 
елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о 
је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме 
 боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил 
целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима 
То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва  
Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по 
обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо 
 да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи 
Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат 
јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка 
ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о 
чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио,  
ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а 
Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера 
p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г 
му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише  
очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па  
твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти 
> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да 
. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку 
а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он 
ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с 
с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да 
е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика 
отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако  
а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, 
 ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан 
ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н 
н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни  
, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр 
ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само 
S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с 
о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову 
оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах  
а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p>  
е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и 
е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан 
Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева,  
сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м 
аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же 
за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши 
петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо 
нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде 
коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега 
 у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> 
б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у 
да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак 
 зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т 
а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у  
бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са 
адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас 
, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без 
динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка 
да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш  
а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с 
еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето,  
аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја 
о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има  
 пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в 
н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са 
нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи 
 по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. 
ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н 
дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < 
„Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, —  
 обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з 
 за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они 
а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и  
и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из  
а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко 
лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч 
 ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема  
="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми 
, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т 
вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и 
 себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко 
ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле 
е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг 
ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о 
из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро 
свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака 
сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, 
p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре 
руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба 
преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој 
} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и 
штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р 
гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p 
еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к 
улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто 
 Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п 
 калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их 
сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав 
ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от 
, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та 
знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама 
 како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка 
понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел 
оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље 
 сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј 
ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о 
 вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне 
 и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с 
обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели 
ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана  
 или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с 
из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да 
 Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М 
Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу 
 дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на  
>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл 
 {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < 
 А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м 
да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. 
ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} 
 не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав 
ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма 
 престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З 
ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ 
ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И  
 сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф 
то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне  
илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi 
е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом 
не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п 
 ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по 
ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на  
чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та 
равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв 
S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку 
/> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип 
аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < 
си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... 
е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он 
ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н 
аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о 
бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к 
 да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к 
есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно 
ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да 
а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. 
орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч 
лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је 
 доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с 
ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет 
Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична  
ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори  
ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и 
 измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази  
{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> 
одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт 
, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с 
шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> 
 си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет 
ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у  
ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч 
, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете,  
ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим 
утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку 
е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле 
кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла 
ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле 
е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли  
теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како  
 бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву 
војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо 
ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј 
о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу 
шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п 
 новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, 
ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се 
о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па  
е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале 
ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле 
о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор 
гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни 
ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка 
.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни 
оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом  
јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве 
почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н 
вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен 
ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила 
у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са 
 је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману 
асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска 
ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш 
а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно  
на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне  
.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино 
но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр 
{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 
ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се  
ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же 
водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне 
е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му  
} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј 
ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз 
љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, 
мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се 
кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж 
х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и 
амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни 
о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу 
проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у  
о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило  
ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру 
заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п 
ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл 
ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч 
ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и 
 ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил 
} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п 
ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= 
{S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази 
, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч 
унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је 
Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман 
р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами 
 суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че 
ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак 
не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с 
> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке  
аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес 
ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога 
ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из 
перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да 
S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п 
том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а  
8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад 
о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило 
ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је  
ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим  
ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи 
а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је  
лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско 
 ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з 
дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го 
...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов 
ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< 
> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н 
вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце  
ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по 
ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам 
о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S}  
их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко 
ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да 
ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си  
окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће  
 Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то 
и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру 
л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас  
 вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног 
ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т 
збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti 
е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни 
тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа 
 лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда  
и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч 
 лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј 
.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и 
и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал 
кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош 
ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н 
ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у 
би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их  
је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк 
оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да 
о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође 
ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо 
лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То 
е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т 
.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п 
не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога 
прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф 
 је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон 
да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ 
ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи 
и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи 
кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с 
ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} 
е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета  
а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н 
ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари 
шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не 
а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... —  
вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у 
вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију 
врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај 
страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс 
улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и  
даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца  
е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још 
.</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла 
 по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се 
с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са 
е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо 
било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур 
чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си  
еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу 
ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве 
Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр 
 чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту  
спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni 
баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, 
 донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг 
 траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде  
ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З 
еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и  
 до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при  
је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l>  
те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле 
! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша 
у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских  
и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један  
, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div  
Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> 
чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?!  
ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње  
ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим  
ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра 
ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог 
ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш 
ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш 
 са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све  
чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о 
ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в 
тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј 
аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него 
штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра 
пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару 
о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по 
ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ 
 ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та 
рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл 
загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ 
Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш —  
т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! 
Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} 
?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= 
> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, —  
 — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и 
по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша 
 резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за 
рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си 
меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не  
ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само  
уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве 
нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад  
ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн 
е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке  
ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст 
т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње 
омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија,  
јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што 
и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с 
 није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д 
{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>—  
} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. 
ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п 
више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би 
носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д 
та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну 
сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св 
ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра 
фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} 
ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с 
стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с 
илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел 
на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста 
 си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> 
у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир —  
е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си 
ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц 
у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и  
е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За 
нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет 
, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар 
ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв 
приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак  
радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов 
ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње,  
г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују,  
Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но 
шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к 
 сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и 
ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста  
ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч 
ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних 
вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в 
ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q 
као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње 
е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо 
ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S}  
 што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. 
вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек 
?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф  
и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне 
S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... 
с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф 
 за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а 
г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ 
 за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см 
p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр 
терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с 
кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б 
ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: 
ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А  
ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н 
ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу 
 Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје 
ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” 
 бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав 
е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p>  
џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав 
 коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. 
...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар 
..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ 
е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м 
Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о 
?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва 
не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А  
и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу 
би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа 
ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb  
ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б 
ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја,  
и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су 
 вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија —  
и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју 
 <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— 
ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман 
 Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе  
тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л 
!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору 
Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа 
— дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома 
не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала  
.</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј 
може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне 
е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- 
 да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов 
 часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p 
 неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М 
бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане,  
 сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам 
} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је 
за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео 
pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни 
ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора 
својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није 
о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо 
 викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога 
авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр 
ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр 
а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па 
ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н 
p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д 
на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ 
 знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби 
је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед 
} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, 
 још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела 
јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} 
ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си 
{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила 
ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт 
.{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од  
!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево 
 по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме  
е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па 
а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило  
— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан 
по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима  
 је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг 
б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др 
не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б 
 је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл 
туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред 
азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а 
у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви,  
се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи 
ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ 
ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= 
 „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк 
друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. 
о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат 
ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма 
ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од 
надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз 
о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред 
од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад 
ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по 
 — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 
.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а  
ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? 
 ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами 
г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова 
јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за 
Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их,  
сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф 
о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по 
су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени 
е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у 
миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ 
штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма 
ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг 
стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не  
 метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с  
у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж 
{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај 
 теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе 
 и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш 
, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p 
е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М 
љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, 
Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам 
 каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и  
е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи 
нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц 
прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, 
и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. 
љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак  
, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т 
жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо 
шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће  
нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а 
једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај 
{S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с 
?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} 
l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч 
рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb 
де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за 
 <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво 
и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о 
 себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он 
да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли  
 ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па 
е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да 
е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу 
p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у 
ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова  
тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да  
 — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е 
е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! 
 Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S}  
једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С 
сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та 
ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S}  
 тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које  
ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица  
 збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век 
о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да  
 сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма 
ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да 
и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле  
— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те 
ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама 
 ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не 
О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види 
нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... 
и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово 
 а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че 
реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб 
памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и 
ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу 
ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре,  
 Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а 
рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш 
не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ 
 њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п 
еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон 
уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста 
 њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути 
ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на 
искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар,  
а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан 
ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо 
ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра 
Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п 
ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < 
о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс 
а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека 
екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S 
им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је 
ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S}  
асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или 
нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ 
 Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... 
пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 
у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил 
> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој 
 збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме 
прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н 
имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш 
> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су 
при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! 
дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор 
г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш 
ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме 
зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, 
аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у  
исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама 
а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој 
 а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за 
у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м 
у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да  
о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su 
џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж 
мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену 
p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п 
кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи 
 лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн 
овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа 
апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски,  
та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа 
министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом  
ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в 
еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја 
b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но 
ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи 
илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С 
 Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н 
 још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих  
идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре 
боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју,  
еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см 
ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста 
у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов 
 не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, 
 у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од 
од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А 
</quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у 
ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси 
ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ 
ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј 
леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него  
ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј 
ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све  
још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од  
 је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p 
већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил 
о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао 
а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да 
 баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с 
заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао 
ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, 
 очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес 
 се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл 
е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише  
 и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око 
а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног 
еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг 
да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат 
рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно 
очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е 
о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S 
ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај  
ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск 
једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв 
аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, 
 брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те 
ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета 
ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в 
— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда;  
њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb 
 гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур 
ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? 
о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш 
м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го 
 бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д 
коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али 
татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” 
ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок 
. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... 
, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се 
i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н 
тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус 
ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори  
и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе  
уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то 
преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек 
 је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа 
ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... 
рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да  
адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи 
еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће 
муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, 
е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на 
ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно  
 у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј 
ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год 
 вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет 
кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с 
а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p 
<p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза 
, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с 
ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ 
веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд 
 је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да  
о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија 
="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра 
нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр 
овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо 
читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи 
дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више  
врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di 
ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де 
си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. 
ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п 
и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн 
вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си 
у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест 
”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита 
а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и 
у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори 
нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб 
е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке,  
деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / 
ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S}  
{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... 
то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов 
и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли 
 ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па 
овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену 
{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К 
че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на 
е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же 
i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото 
еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов 
иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а 
ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши 
ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита  
 гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс 
ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и  
 и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П 
ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн 
еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј 
Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч 
рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си 
66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет 
д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики 
гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б 
л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи 
 сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману 
 брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све 
у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> 
 као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово 
 кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад 
о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> —  
е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан 
 се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн 
он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> 
 ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т 
 залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи 
е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал 
 у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај 
тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни 
да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п 
ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p 
рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед 
ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м 
само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit 
у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по 
стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити 
о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо 
.. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не  
е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у 
ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б 
/p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к 
бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр 
: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж 
љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве 
аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск 
и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то 
разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље 
>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант 
ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св 
е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка 
м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче  
 њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо 
 него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе 
да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп 
поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон 
у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј 
о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је 
ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам 
, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про 
амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати 
ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З 
" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет 
а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П 
, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало 
> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф 
огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и 
и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. 
абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар 
ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б 
и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п 
 ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. 
и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо 
ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а 
 и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, 
! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како 
ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим  
у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га  
огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к 
ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво 
им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи 
кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> 
 уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад,  
 и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го 
н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} 
изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с 
сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di 
/head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку 
и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку 
ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио 
а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист 
о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода 
си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се  
ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и 
 други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па 
и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са  
едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их  
искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи 
ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи 
</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд 
мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту 
вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед 
{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка 
 такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск 
 роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? 
ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник 
Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож 
ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома 
лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита 
ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те 
 — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона  
ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним 
прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се  
е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист 
измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн 
...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да  
, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик 
па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т 
х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор 
 па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт 
лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што  
најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> 
едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад 
а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, 
ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ 
 пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин 
отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S}  
 синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с 
батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд 
ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З 
{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S}  
уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор  
за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м 
е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна 
тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право  
а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор 
а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да 
гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з 
ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч 
и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н 
јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г 
ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д 
о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет 
о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < 
Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г 
 која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск 
ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто  
неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по 
ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав 
таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п 
личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема 
 није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л 
само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у 
ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок 
 праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува 
 и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, 
засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како 
мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик 
 како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а 
ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле  
> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг 
да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам  
ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт 
 не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани 
в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. 
.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка 
шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп 
и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи 
ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с 
е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл 
тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш 
т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк 
е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед 
...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А 
 ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За 
крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц 
а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А 
 временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи 
глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к 
а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири 
да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку 
 пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине 
" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи 
а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер 
ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу 
из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо 
челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не 
е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм 
дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он 
 још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н 
као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове 
емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и  
ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст,  
игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол 
 да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; 
рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се  
ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур 
е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где  
ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл 
еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још 
иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о 
ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед 
шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов 
, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб 
ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... 
упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је 
ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек 
веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г 
ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и 
ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас  
но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње 
ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј 
„пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба 
е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао 
ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр 
ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе 
ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да  
е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са 
ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор 
сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 
адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли 
ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб 
 и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!”  
hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в 
 гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват 
 како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете,  
т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан 
ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу 
 грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма 
е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало  
кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни  
би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б 
: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ 
је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи 
ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а 
аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има 
— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з 
ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је 
икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне 
сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х 
непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну  
 некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил 
S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам 
!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом,  
ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј 
д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста -  
т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, 
Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес 
ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка 
а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није 
-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев 
орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше 
иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко 
ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију,  
Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да  
едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем  
единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св 
ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма 
 у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи 
пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост 
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност  
е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с 
ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој 
 ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> 
еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви 
и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с 
м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S}  
ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он 
аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама,  
слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком 
мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад  
је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б 
од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја 
алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож 
хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и 
.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи 
ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма 
есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер 
ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него 
риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла 
м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес 
рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у 
 чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и 
ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа 
 се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и  
и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке,  
се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је 
внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа 
</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п 
ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско 
ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х 
и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно 
 еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти  
ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си 
а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су 
му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти 
че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је 
p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск 
адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; 
жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је  
а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане 
 су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу 
> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели  
 други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с 
ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер  
 Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> 
а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И 
се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, 
дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* 
еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек 
полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би 
.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и  
 са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри 
ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори 
 овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну  
b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука 
ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније,  
о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по 
 одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи 
кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази 
е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век 
ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн 
 Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл 
т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач 
т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај 
и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под 
н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ 
не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д 
Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само 
 Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна 
ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу 
ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог  
е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам 
кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке,  
ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог 
чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч 
а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је  
ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно 
до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св 
е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И 
 га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека 
промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према  
ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч 
 кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р 
 се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка 
...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да 
е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор 
 никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква  
 свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл 
— рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> 
, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр 
 гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд 
еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр 
ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с 
ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! 
уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — 
ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи  
аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па 
ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера,  
при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн 
астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П 
еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај 
мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн 
 па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и 
тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ  
> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане  
а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу 
био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ 
шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М 
t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ 
сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св 
 толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни 
некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум 
! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ 
{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана 
тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола 
аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p>  
се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је  
чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote>  
,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. 
 <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он 
ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха!  
на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви 
ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап 
мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S}  
е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад 
subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато 
 а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако 
ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како  
селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он 
 глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p 
Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш 
ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа 
еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст 
илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо 
S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар  
ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св 
новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с 
што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка 
о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово 
еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат 
огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж 
је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер 
хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр 
одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а 
}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а 
а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре 
и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат 
олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о 
сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S}  
се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн 
тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} 
е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ 
бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само  
лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не 
 умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис 
 — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска  
причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво 
е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још  
 треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл 
Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср 
.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи 
понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> 
 ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p>  
на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко 
о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д 
ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп 
се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне 
 тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру 
/p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. 
ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са 
рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> 
ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и 
и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар  
уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с 
<p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де 
обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб 
ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин 
 град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како  
p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ 
ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј 
о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн 
а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о 
 и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск 
јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар 
 животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос 
дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало  
— Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога 
 онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи 
<p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. 
баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С 
а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори  
, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ 
о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш 
и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр 
тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове  
<p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с 
 да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма 
/p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б 
си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу 
а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели 
 Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам 
?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та  
да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто 
о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли 
је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак 
бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где  
.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево 
 Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и 
 /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко 
за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан 
ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк 
ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п 
маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо 
воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт 
о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ 
је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо 
— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи 
н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, 
риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту  
> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи 
сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < 
 Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља  
ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави 
 зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл 
ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д 
век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ 
ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала 
адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну 
орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран 
што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо 
од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин 
 ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как 
ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр 
па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је  
..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је 
 обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита  
 слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла 
ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском 
ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће  
?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— 
саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! 
 ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи,  
i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да 
Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < 
а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе 
 је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S 
о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г 
увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме  
ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож 
чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла 
ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми 
 истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из  
к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна 
 ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту 
свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам 
гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве 
 слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она 
слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по 
у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S 
знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно 
 радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и  
је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи  
оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но 
му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи 
 до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о 
тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед 
аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се  
S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме 
{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену  
 или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође 
ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал 
ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује  
<p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику 
свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид 
 распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул 
и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S}  
и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо  
 Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе 
о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц 
 оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни 
е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско 
 достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете,  
дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се  
о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније 
у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ 
 чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. 
фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго 
 опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д 
<p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу  
{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год 
г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј 
добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м 
 улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину 
.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. 
лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су  
бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј 
} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу 
јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није 
е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера 
му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук 
шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом 
не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга 
би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј 
читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип 
.{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< 
, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан  
 драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла 
зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и 
и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино 
или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би 
ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп 
тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве 
угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл 
о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва 
ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с 
 ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си  
ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он  
 место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у 
 кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с  
р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч 
ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат 
олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск 
колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с 
 као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и 
ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те 
е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна  
бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р 
ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! 
 споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си 
да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. 
леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про 
 Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т 
 и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем 
? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки 
 дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> 
на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд 
ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра 
а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн 
 ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст 
ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка 
ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з 
{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb 
ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол 
{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ 
е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану 
к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ 
и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик 
мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м 
се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу  
та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с 
м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си  
Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек 
Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море 
и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон 
— вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал 
 стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} 
<l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ 
о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј 
 </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где 
 како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка 
>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p 
, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло 
есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов 
 је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та 
} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И 
чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ 
, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у 
} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој  
ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре 
 лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан  
абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена  
ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ 
стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов 
и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад 
98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр 
>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре 
лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи 
то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред  
ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с 
ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о 
ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома 
екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим  
Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П 
као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко 
p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав 
="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и  
 Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S 
и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ 
ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је  
отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д 
кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах 
ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ 
џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма 
 како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос 
ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га  
ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан 
е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав 
та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога 
еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол 
 отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи 
 веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д 
Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач 
менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све  
и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо 
ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< 
 нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p 
 Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј 
имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и  
> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск 
ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил 
 насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n 
највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд 
а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике,  
ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша 
одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest 
мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb 
 у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч 
 и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете 
оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц 
га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у 
дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч 
и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз 
 помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у 
дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а 
ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море,  
е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи 
... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк 
ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч 
... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... 
Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра 
 кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку 
аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> 
а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па  
ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У 
 и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане —  
и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц 
, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— 
љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб 
ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку  
ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма 
ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов 
а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј 
висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај 
у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м 
што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства  
 и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб 
на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми 
но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по 
емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч 
е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 
 на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита 
а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге 
 зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск 
ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах 
унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по 
т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр 
и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак  
ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала 
кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две  
 да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи 
ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S 
унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал 
 а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з 
Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н 
љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на  
 она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао 
који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол 
..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск 
 теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује,  
 нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — 
ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег 
а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их  
лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се 
кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За 
па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда 
почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом 
 старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу 
само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос 
говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ 
 Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се 
пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком 
ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и 
аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што  
 чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с 
аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е,  
уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење  
ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр 
ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас 
еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с 
ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само  
S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би 
 коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка 
. — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке  
читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви 
се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн 
за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>—  
баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с 
равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та 
но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по  
а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн 
времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и 
себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа  
аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла 
, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега  
 ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице 
лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол 
и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S 
већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг 
ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су 
де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н 
за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко 
ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- 
лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду 
 доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" 
 очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection 
и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн 
невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру 
 јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук 
ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу 
 час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц 
г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и 
ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви 
добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с 
брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад 
ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в 
адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака,  
ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве 
} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < 
еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем 
га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше  
азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр 
е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар 
аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал 
и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр 
е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону 
риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју 
Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не  
 ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ 
— грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл 
би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру 
зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о 
бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош 
ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>—  
 одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет  
ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа 
 и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав 
, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св 
S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са 
ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека 
едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган 
и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му 
а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне 
ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало 
 на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани  
на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј 
а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после 
 — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с 
атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај 
Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} 
 Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и 
ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н 
озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и 
уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто  
! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се 
гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос 
 тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра 
, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д 
у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се 
си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед 
еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо 
једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л 
аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже 
јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се 
кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла 
мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} 
 — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по 
ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо 
ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би 
 а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ 
наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из  
 никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с 
 четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф 
ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша 
Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи 
но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво 
Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l 
аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко 
о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра 
лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си 
преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св 
Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве 
 та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и 
ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да 
ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер 
дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г 
 шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= 
а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док  
а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају 
д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај 
наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш  
и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м 
p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S 
 је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све 
давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод 
егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер,  
вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј 
S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара  
 Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з 
има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј 
ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио 
Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у 
ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и 
ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, 
орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре 
мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, 
b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар 
а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 
а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ 
оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје 
доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле 
Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р 
А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S}  
ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н 
легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ 
а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н 
е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S 
поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се 
аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је 
 јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа 
, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је  
 и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај 
бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на 
е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п 
е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... 
е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман 
ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l 
</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да 
ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи 
1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи,  
ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би 
је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д 
ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел 
уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт 
слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б 
нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа 
ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < 
, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, 
ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др 
pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије,  
во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће 
о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл 
да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда  
ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А 
ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма 
авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си  
id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к 
тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак 
дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож 
старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј 
имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п 
оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша 
плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц 
а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа 
же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип 
ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море!  
цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< 
аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л 
е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш 
ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру 
оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је 
е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о 
ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах 
уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < 
разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з 
te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма 
соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. 
 <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко 
је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S}  
иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п 
 оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и  
 доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н 
е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к 
 ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До 
 досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире 
ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био  
Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. 
ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду 
ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни  
да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру,  
ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н 
гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај 
„Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј 
оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп 
тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да  
<p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с 
 оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к 
ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то  
 јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци,  
оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S 
 као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З 
 је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг  
нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина 
и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио  
их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир 
у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} 
ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но 
угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово 
и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је  
ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т 
елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори 
је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ 
дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн 
понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл 
 код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до 
а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. 
ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај 
есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл 
анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н 
.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д 
е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му 
 кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св 
нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н 
и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће;  
врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу,  
о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к 
ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или  
ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили 
одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем 
љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. 
у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м 
кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та 
е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с 
шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је  
, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... 
/p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње 
девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој 
ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и  
 улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора 
 и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато 
амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет 
ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн 
да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к 
име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов 
и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо 
не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет 
> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; 
е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан  
.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро 
b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б 
само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл 
 света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул 
етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох 
ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај 
; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве 
Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. 
самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки 
и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и 
је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел 
 се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по 
оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< 
убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага 
ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < 
p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к 
плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си 
} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива 
овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог 
овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало  
је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или 
пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр 
ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла 
но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ 
е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте 
ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис 
што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка;  
 ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал 
и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија?  
лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S 
илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151"  
ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з 
она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј 
да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт 
 разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б 
е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м 
ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>—  
не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје 
„Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ 
е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају 
корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн 
 овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и  
ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> 
уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S}  
зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер 
ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј 
ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми 
лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим,  
ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} 
 и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није  
икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше,  
 или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче,  
 сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. 
говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр 
то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи 
ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и 
 сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде  
ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов 
сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве 
не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с 
?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S 
је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и 
а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се 
поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно  
/p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. 
ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу  
ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој 
ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор  
.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S 
о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у 
еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну 
о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе 
а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф 
ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт 
и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш 
ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> 
она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока 
о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и  
" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком  
 морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb 
ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни 
стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p>  
у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А 
/p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска  
 ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти 
је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. 
ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п 
ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш 
арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар 
и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет 
„Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш 
чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе  
бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку  
е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ 
ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад 
ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о 
о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з 
е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к 
то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск 
ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је 
зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио 
ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство  
 компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим 
ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк 
} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр 
акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му  
е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао  
а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели 
свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к 
p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек,  
ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. 
} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо 
е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп 
 креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у 
" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако 
о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош 
арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п 
р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује 
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап 
што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није  
по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др 
ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн 
ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле  
ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним  
рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св 
није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство  
оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т 
октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... 
изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је 
} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па 
.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S 
ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема  
бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече 
ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} 
..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду 
 џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де 
гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и 
им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и 
чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с 
а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди,  
пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев 
ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. 
овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр 
реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако 
лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики 
ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на 
i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један 
едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн 
 Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом 
ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет 
ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра 
г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т 
дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника 
 недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље 
се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша 
шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље 
они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та 
 још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но 
кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз 
а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала  
нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под 
направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} 
искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути 
о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо 
слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што  
 носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест 
 и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље 
ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид 
овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне 
естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м 
 му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ 
 ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару 
— у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб 
а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел 
Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни 
г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г 
ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>—  
то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и 
ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од 
ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт 
угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном 
 још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако 
даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и  
Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра 
огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те 
ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и 
поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч 
, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне  
 је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева 
ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев 
ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу 
грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв 
е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр 
тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес 
 алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне 
га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч 
јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д 
<p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел 
 кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој 
 дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј 
лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних 
ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла 
рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич 
верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св 
ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало 
 чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра 
 узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ 
ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут 
да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, 
, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио  
 бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па  
азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за 
ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з 
 бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене 
!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h 
раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ 
а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо 
омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног  
.{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ 
Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну  
 па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако 
} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м 
о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав  
а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? 
на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод 
мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду 
он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се 
вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла 
очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м 
је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за 
 отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн 
лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег 
човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ 
мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к 
ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту 
рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа 
дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б 
, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb  
 он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м 
град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д 
су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј 
...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с 
 у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан 
.{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну  
т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо  
на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До 
 онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане 
тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија 
ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н 
 главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п 
атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је 
 неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види;  
{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше  
 Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у  
изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н 
 и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив 
кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво 
 да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе 
асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ 
 — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г 
а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ 
 на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све 
нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј 
ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници 
занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб 
кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93"  
 пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. 
ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг 
 Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек 
рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М 
енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам 
{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право  
лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С 
својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике  
ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу:  
 за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у  
ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал 
 првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру 
ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п 
а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ 
штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим,  
чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд 
еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан 
оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет 
диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. 
м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол 
реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д 
њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да 
рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду 
 тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије 
а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз 
 из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у  
љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар  
ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им 
вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч 
 се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош 
... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома 
м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и 
е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве 
ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < 
је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон 
 вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по 
о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам 
 или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим 
кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте 
га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и 
 (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил 
ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ 
џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз 
 пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст 
-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу  
 нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! 
адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом  
људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, 
ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак 
ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi 
сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе 
еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си  
а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев 
 сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем 
еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при 
 ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка 
е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка 
 собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До 
стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з 
је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е 
p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, 
угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч 
н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст 
е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој 
ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ 
ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу 
 тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да  
е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те 
е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал 
редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене  
све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех,  
 две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел 
сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с 
 и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по  
и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ 
ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т 
он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па 
p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном 
за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису,  
 пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар 
тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за 
оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише  
 у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган  
је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по 
чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас 
i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! 
епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш 
ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг 
е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p 
г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S}  
ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — 
p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна 
..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста 
ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н 
} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S 
еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и  
ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија 
/hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; 
та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра  
његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није 
положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так 
 је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи 
ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и  
му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе 
како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче 
рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху  
 мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p 
, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш 
ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр 
и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п 
’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { 
> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам,  
знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане,  
срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку 
а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно 
 Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p 
е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели 
и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п 
ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п 
ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит 
и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више 
ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез 
а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З 
нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с 
гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј 
Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т 
 па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на 
а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ 
, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне 
колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете 
п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м 
не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће  
. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг  
 неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т 
у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов 
ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> 
hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е 
а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S}  
{S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе 
џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n 
тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов 
 који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на 
чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi 
у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 
 саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и 
се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма 
а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е,  
и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и  
ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су  
ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да 
шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, 
дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн 
ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув 
сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — 
p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн 
си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з 
<p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! 
и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви 
ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до 
окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг 
ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S}  
ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка 
им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт 
и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет 
е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело —  
а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш 
рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба 
питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} 
несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < 
ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне 
кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на 
 тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било,  
} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл 
, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. 
о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо 
е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к 
Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p 
да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е 
.{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с 
ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па  
кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон 
ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма 
те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> 
Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило 
је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с 
орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>—  
да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — 
не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < 
За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри 
 <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с 
ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h 
 де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча 
о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < 
о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ 
аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ 
 си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је  
тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје  
е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < 
евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб 
!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... 
 <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> 
удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с  
{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п 
 — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, 
вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море 
п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — 
стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?)  
урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск 
је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч 
а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран 
знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в 
ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке,  
к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч 
 женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви 
и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил 
 чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф 
али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д 
it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као 
е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике,  
 косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе 
Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>—  
> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб 
сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot 
l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l>  
/p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест 
а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си 
 љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди  
ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и  
Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве 
е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј  
 што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type 
екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован 
: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к 
илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти 
ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, 
аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, 
ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој 
ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За  
 мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што 
</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај 
</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша  
однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван 
асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање 
. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао 
 а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад  
ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош 
ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога 
 немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а 
 што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на  
он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S}  
вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином 
тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила,  
бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је 
 је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли  
исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за 
дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и  
у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> 
 и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е 
b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” 
само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла  
вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж 
чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П 
улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма,  
мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев 
рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О 
јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста 
јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у 
ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ 
ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа 
.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле 
{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} 
саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и 
 оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и 
 како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав 
ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е 
нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” —  
 се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц 
ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш 
 коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи 
а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си  
S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл 
ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д 
татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д 
ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам 
i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!”  
ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ 
анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за 
ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ 
ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, 
раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти 
ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл 
си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк 
ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”,  
аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb  
{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p 
 каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с 
 Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча 
к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот 
 си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: 
атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ 
шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па 
!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће  
 у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат 
ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали 
о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за  
ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма 
а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’  
у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се 
 — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си  
овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из 
давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу 
е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва 
ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д 
у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик 
 мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама  
искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S}  
но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг 
ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он 
а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе 
дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по 
кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — 
тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф 
иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови 
ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ 
, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си 
пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је  
ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке 
А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под 
>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета  
у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш 
 душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има 
едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h 
та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит 
аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или  
таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн 
ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о 
 до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, 
 купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си  
а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили 
к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>—  
Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш 
 је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И 
век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си 
су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст 
ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у 
 офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p 
памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај 
ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа  
кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори,  
адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је 
 срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, 
 и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој  
рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п 
им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п 
петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, 
 за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= 
афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г 
ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По 
оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а 
нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ 
девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — 
 чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д 
 брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi 
ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка 
 ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ 
ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми 
, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н 
амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ 
иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из 
га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена  
ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не 
осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама 
— Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт 
дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако 
а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг,  
>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ 
..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с 
 не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ 
може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к 
 на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп 
мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З 
о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и  
то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p>  
рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. 
.{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје 
е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п 
а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" />  
не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго 
i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је  
волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање,  
и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p 
вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку 
воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да 
Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. 
>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава  
ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу 
ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те 
омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула  
>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а 
е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л 
па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају;  
веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст 
тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо 
е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај 
 с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле 
 па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н 
а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради  
анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’  
-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко  
вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му  
и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м 
.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту  
е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а 
о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а 
длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот 
} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а 
е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е,  
p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет 
 па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што 
 Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... 
које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин 
кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с 
азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т 
е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу 
ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој 
гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с 
а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и  
се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад  
и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А  
си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как 
Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери  
пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h 
а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн 
мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да 
е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе 
и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < 
 <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 
е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св 
 и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна  
ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц 
} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит 
ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од 
 си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог 
ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, 
груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли  
тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих 
> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с 
тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј 
суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл 
екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А  
о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно 
 ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под  
 у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал  
а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- 
, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава...  
 ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина  
 <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас 
уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— 
 ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј 
ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к 
 збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile 
жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма 
 Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил 
олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з 
ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} 
ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу 
 ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> 
сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те 
ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г 
рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те 
и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... 
 берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша 
 пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на  
 Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве 
 а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о 
ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има 
лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете,  
ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц 
удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре 
> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. 
 се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч 
За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S 
ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо 
 хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им 
амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб 
гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До 
унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! 
епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна 
> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да 
} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ 
е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— 
p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники 
 си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. 
а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо 
 n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у 
ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча 
јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук  
а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво 
а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св 
м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају  
 може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>—  
 опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p 
 зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> 
сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст 
 паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве 
орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их 
?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради 
— вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн 
ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр 
а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> 
нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у 
 им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск 
благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био 
p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли 
 за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. 
оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни 
 уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на  
о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга 
а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p 
 је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p 
 даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да  
право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне 
?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да  
ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира 
!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к 
ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми 
вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> 
 готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А  
што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h 
а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт 
знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му 
ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < 
дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар 
ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 
једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д 
 се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п 
и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си  
ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ 
 — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти  
усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, 
6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. 
дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду 
а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в 
к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као  
е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с 
<p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што  
м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм 
ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају 
у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= 
јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, —  
љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти  
ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој  
ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — 
 не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п 
 да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" />  
> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде 
плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој  
а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом,  
 пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал 
какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м 
 веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по 
>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што  
лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> 
 песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира 
 овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да 
 наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос 
- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з 
/l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < 
и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так 
 обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки 
 нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, 
акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ 
у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То  
о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка 
чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва 
орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући,  
 затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по 
страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! 
вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< 
: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш 
ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку 
егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра 
лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу  
 си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да  
Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му 
то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к 
заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли  
ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б 
иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс 
д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово 
њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал 
на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли 
о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена 
гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш 
ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> 
 Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос 
зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s 
ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ 
па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос 
е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име 
аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду 
ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа 
 мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о 
м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује  
где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало 
е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р 
а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а 
" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ 
Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да  
еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м 
{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з 
..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п 
!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја  
и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје 
зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани 
 друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије 
пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн 
, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си 
чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т 
 моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” 
незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж 
ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ 
мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо 
разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј 
е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он  
 за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо 
га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” 
дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге 
у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу,  
тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. 
си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање  
се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и  
игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п 
ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк 
ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з 
ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма 
 да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига 
е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла 
? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс 
ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да 
а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци 
 цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој 
мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот 
p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те 
кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в 
ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв 
 му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К 
а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б 
 формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије 
ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч 
грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п 
и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и  
при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват 
 и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц 
е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р 
{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. 
у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К 
не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д 
 једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са 
— тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по 
рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо 
а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб 
тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла 
е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису 
ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па  
љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама 
ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука 
реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м 
е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане 
очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл 
ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али 
расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d 
ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З 
ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре 
аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б 
</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p>  
 рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ 
јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м 
, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на 
е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186"  
размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане,  
воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног 
 Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин 
и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари 
а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д 
о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са 
ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ 
ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она  
„домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега  
е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам  
 а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао 
 n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, 
аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск 
лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан 
..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр 
На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети 
Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор 
 громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш 
 овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл 
 миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље 
ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к 
 и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< 
а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и  
е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу  
чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи 
/> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра 
су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а 
S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче 
 Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг 
, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо 
добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш 
де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да 
ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт 
 и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз  
<pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. 
ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу 
 си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па  
— застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те 
амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т 
обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче 
не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И 
 како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не 
н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта 
он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а 
снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ 
/hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> 
— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в 
> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб 
” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу 
оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди 
 <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — 
 несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи 
Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је  
ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м 
ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех 
 л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} 
 рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му 
Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по  
зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да 
>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За 
ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— 
.{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. 
ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле 
м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у 
ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум 
вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк 
и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед 
 <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то 
очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест 
 „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на 
— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! 
стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ 
 нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане,  
узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив 
брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један  
диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без 
ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а 
 извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ 
не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе —  
уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то 
о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, 
 чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу 
о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста 
естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање 
нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С 
 неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи 
рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м 
 чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу 
 је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”,  
{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з 
ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те 
ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> 
о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други 
тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн 
много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре 
араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з 
 и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с 
побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу  
љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж 
!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал 
а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е 
 се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре 
о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до 
тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег 
nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани 
на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист 
ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са 
ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. 
 своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на  
 тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св 
а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч 
д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> 
 се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те 
 то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ 
ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} 
а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен 
 и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н 
</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l>  
 нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< 
из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем 
злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби 
вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху 
ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, 
антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок 
 Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж 
p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат 
! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј 
ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S 
— куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да  
те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о 
де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али 
е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва 
ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов 
b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п 
вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. 
Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, 
ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл 
 увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика 
ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов 
ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду 
терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг 
Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б 
у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда 
испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби 
 хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер 
; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле 
, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј 
, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди  
спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах 
мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан  
г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З 
акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма 
 сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј 
не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли 
ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог 
што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да 
чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат  
м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к 
вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне 
ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили 
?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што  
на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч 
сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ 
<p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма 
оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S 
а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не  
 сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу 
вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл 
е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за 
вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит 
и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је 
вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу 
ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри 
..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка 
у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск 
га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја  
 укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р 
аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он 
е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее 
е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се 
 чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi 
азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з 
 кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн 
му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење 
вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за 
 му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за 
 тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" />  
.{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци 
 Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с 
м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г 
тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је  
АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, 
ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p 
аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо 
ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо 
Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p 
— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б 
му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали  
ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, 
ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те 
ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми 
то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в 
{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште  
ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш 
јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила 
, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул 
S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш  
е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та 
ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( 
p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како  
ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ 
и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / 
кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба 
скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д 
е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра 
оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе 
егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па  
уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж 
си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да 
 си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш 
то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р 
есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: 
 касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т 
 неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>—  
 <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми  
S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н 
бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} 
е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З 
 за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не  
веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и 
е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам 
>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср 
к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку 
 викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет  
дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш 
аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон 
p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели  
p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то 
а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја  
је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет 
 бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит 
нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и  
 сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б 
јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> 
 бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово 
— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, 
н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у  
шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З 
 да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах 
м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв 
о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш 
ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све 
 како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>—  
у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... 
{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — 
p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си 
д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не 
 спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк 
ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! 
Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ 
е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир 
 наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да 
ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t 
мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ 
сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: 
г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока 
и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, 
 најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S 
раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим 
 је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати 
и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш 
 пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м 
сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па 
жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по 
е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ 
н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба  
ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се  
е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј 
, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж 
 које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p 
уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве 
 Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата 
 браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто  
 био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он  
ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом 
S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н 
но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц 
анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се  
и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари 
акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима 
ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало 
 на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! —  
 што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви 
ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" 
оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < 
ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј 
 пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид 
у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом,  
лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му 
 што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само 
 и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с 
 сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан 
 Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb 
 ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! 
Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у 
му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв 
заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви  
анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман 
е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек 
„Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ 
 ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с 
} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ 
аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу 
лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба 
атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап 
е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма 
унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил 
га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може 
свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и 
рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће 
 што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да  
 главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па 
, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г 
И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они 
ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи 
 да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! 
им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — 
 за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се 
амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p 
ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и 
 ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од 
сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна 
етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к 
 тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти  
гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш 
S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 
је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и  
али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с 
е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг 
уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с 
е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован 
S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з 
>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд  
ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује 
ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји 
 што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што  
си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, 
не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>—  
адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се  
 сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св 
о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси 
окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S 
 поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да 
ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н 
 изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до 
 Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и 
монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо 
биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г 
i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и 
ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и  
гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра 
ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S}  
 умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику 
ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з 
оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М 
ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то 
ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са 
оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у 
ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч 
 по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с 
иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б 
 би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој 
м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск 
ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з 
и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче 
форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И  
ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона 
о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б 
саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / 
хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го 
 — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> 
, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј 
, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми 
, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше 
пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што 
вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и 
ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис 
си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го 
ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре 
ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з 
, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг 
и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в 
ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш  
евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те 
а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе 
е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= 
таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да  
а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ 
/> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући 
оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може 
ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л 
е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p 
лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста 
у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој 
к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники 
ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр 
 за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав 
о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај 
по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још 
угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт 
алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не 
 рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо!  
нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор 
тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! 
 месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у 
а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, 
тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... 
 „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр 
А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ 
 делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде 
она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би 
тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с 
 — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка 
добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за 
нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д 
ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. 
је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по 
си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти  
, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з 
војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и 
увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти  
шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м 
е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да 
ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија 
е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р 
амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна 
варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов 
друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам 
руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци,  
ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр 
тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које  
е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он 
та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма 
што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г 
{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п 
у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з 
 или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних 
ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да  
{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху 
еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр 
ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в 
, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени 
јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради  
 и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз 
да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ  
ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п 
им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је  
све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” 
 ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи 
и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p 
рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С 
а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов 
. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з 
pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И  
 <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т 
у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p>  
ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св 
 си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м 
теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј 
татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече,  
почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски  
ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико  
ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби 
 ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка 
напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва 
јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев 
 пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к 
ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће 
о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н 
ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> 
ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже 
..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А  
ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о 
ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги 
же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава 
За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора 
>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си 
/> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как 
Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска,  
hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. 
ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве  
р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг 
м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме,  
 у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с 
? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед 
ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо 
 <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које 
ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд 
отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не 
з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно 
х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме,  
један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< 
 <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином 
/quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што  
канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј 
рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос 
> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане  
овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град 
 Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе  
тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и 
младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ 
о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску  
обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар 
 утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го 
ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци  
буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова  
X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив 
А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород 
бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј 
лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога  
смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош 
ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S}  
 Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... 
} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... 
 чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p 
з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>—  
а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да 
ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р 
удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр 
м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз 
ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. 
и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим 
е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав 
анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п 
} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке 
и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко  
— прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава 
башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p 
а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је  
и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У 
.</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен 
оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал 
2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја 
и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! 
е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев 
не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли 
емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! —  
е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори 
апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе 
и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки 
Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир 
ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет 
ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м 
ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као 
 није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в 
га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул 
и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б 
оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре 
{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка 
ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н 
! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо  
а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па 
Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс 
и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег 
> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како 
еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад 
и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т 
литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об 
сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос 
е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем 
за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако 
или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г 
искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није  
л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам 
е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој  
свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д 
 својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г 
она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј 
лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо 
риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт 
е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile 
а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти,  
 по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д 
једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу,  
 — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / 
лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи 
трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран 
ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са  
уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно 
 чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по  
 за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас 
ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у 
! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! —  
их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб 
м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком  
и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин 
 писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; 
у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла 
...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А 
 — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си  
аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо  
ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од 
 учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по 
тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к 
де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п 
, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д 
 и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д 
куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на 
</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 
 да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор 
опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш 
 тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За 
/p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад 
јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке 
ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после  
омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке  
сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке 
ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, 
</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко 
жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l 
 „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ 
сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м 
ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј 
}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в 
 и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас  
 нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба 
и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S 
да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К 
аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата 
ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд 
бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д 
ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа 
иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S}  
 и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је 
о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да 
е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени 
лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк 
ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна 
 Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из  
е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди 
м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско 
лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p>  
јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа —  
 и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ 
а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј 
амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, 
ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за 
е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о 
ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса 
заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син 
а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег 
није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове 
смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу 
ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач 
оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С 
је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина 
с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и 
о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на  
мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам 
уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> 
удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и  
о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов 
е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле  
Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј 
 о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак 
у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. 
 иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про 
hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по 
 је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш 
 тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под 
распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- 
разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се 
обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п 
оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и 
зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће  
!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан 
hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па 
е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с 
илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе 
ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће  
се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше 
па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла 
, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз 
еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} 
вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн 
ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> 
се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p 
виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир,  
а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој  
 у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил 
{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч 
здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни 
 с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о 
де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко 
уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ 
о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати 
о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед 
"100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још  
њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д 
{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч 
i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим 
била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис 
иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн 
ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она  
и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа 
резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti 
да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад 
говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не 
но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа  
блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова 
аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што,  
е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре 
ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про 
е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и  
кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о 
заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад  
ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих  
и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с 
о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н 
 се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна 
ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или  
м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од 
роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој 
 Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П 
„У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S 
под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају 
ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи 
} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из 
ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ 
о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ 
е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па  
 с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами  
 задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb 
кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у 
када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова 
 се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн 
гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати 
ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и 
ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — 
ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т 
ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој 
ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти 
и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ 
казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла 
вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т 
а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода 
на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г 
у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона 
еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр 
гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње 
 управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан 
није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с 
 Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, 
душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех 
 клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок 
нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел 
нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете 
ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако  
вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку 
ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко 
/p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде 
о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не 
ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат 
о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш  
нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове 
го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда 
ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали 
штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп 
рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане  
је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се  
риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија 
ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да  
ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и  
штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц 
 га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци 
 идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш 
е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи 
ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос 
лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн 
се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав 
, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га  
ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с 
ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет 
они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} 
с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло 
Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако  
би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин 
несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег 
ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г 
 њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла 
 их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто 
седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали 
у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало 
су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи 
 <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан 
им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих 
аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви 
и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п 
љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле 
го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно  
е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка 
 И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства 
 жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 
погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и 
ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо 
, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли 
 је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S 
 многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је 
к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после —  
ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он 
ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр 
вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон 
руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они  
 тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 
 обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, 
а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, 
мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф 
ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а 
} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира 
 понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф 
p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет  
ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита 
ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље 
 да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. 
 како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до 
то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З 
нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал 
ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу 
илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с 
 теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! 
после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми 
и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш 
Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т 
и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко 
ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, 
пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. 
 проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког 
па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр 
...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине 
ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана 
здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или  
аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з 
и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за 
 — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S}  
банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви 
p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си  
мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши 
S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p>  
е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку 
застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес 
о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје  
 учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S 
 намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр 
абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве 
е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод 
кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З 
орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају  
Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> 
 ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо 
су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла  
потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п 
 или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист:  
упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а 
био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго 
етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт 
го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p>  
> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва 
о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да 
ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још 
 ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе  
еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије  
раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл 
е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о 
е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста 
пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к 
и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил 
кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p 
 повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада  
{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако  
еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат 
 здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о 
} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако  
е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је  
инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва 
 у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма 
ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м 
 ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S 
, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра 
, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> 
срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка 
о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p>  
ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S}  
И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с 
з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре 
ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт 
. научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам 
ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о 
 не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 
пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p 
иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p 
 и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе 
к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п 
ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { 
те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S 
p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> 
је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та 
ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О 
а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар 
мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то 
и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил 
би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш 
ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! 
ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне  
и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској  
 — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С 
ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф 
јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј 
осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време 
обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн 
 видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју  
 својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после  
bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио 
 а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је  
ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је  
</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S 
а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п 
 оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила,  
S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да 
у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с 
ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман 
 век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в 
ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при 
боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи 
али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н 
ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш 
ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н 
је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на 
ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф 
рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај 
 Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— 
евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га  
hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о 
татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад  
кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> 
ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= 
за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ 
вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} 
фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар  
немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо 
а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј 
слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи 
 паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ 
и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н 
и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише  
?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 
а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по 
а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, 
 <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec 
жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в 
 домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п 
ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не 
е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < 
рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш 
е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр 
Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било,  
бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то 
љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт 
 Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ 
 је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим 
о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис 
 у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен 
. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими 
буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је 
и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук 
<p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг 
it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед 
а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б 
јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как 
у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} 
мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск 
</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц 
оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав 
ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс 
зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што  
> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа 
; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ 
и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума —  
ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н 
/p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику 
е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр 
куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p 
 ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари 
рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз 
ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац  
ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога  
ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: 
 /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор 
 љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, 
.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т 
ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да  
као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< 
сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст 
а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао,  
влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање  
лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип 
омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се  
 што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако 
е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма 
 је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку 
русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе 
одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе 
, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн 
његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат 
 чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво 
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n 
itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА 
оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом  
да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос 
че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји;  
а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам 
ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре 
вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана 
завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра 
и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" 
е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не  
 се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ 
се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор 
ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S}  
на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго 
немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан 
мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ 
— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д 
урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му 
орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а 
<p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр 
е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо 
ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос 
ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп 
 ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао 
баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса 
</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри 
 срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с 
/> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, 
е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та 
пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра 
недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д 
 <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу 
описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у 
 живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да  
е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет 
>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при 
ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да  
кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме 
>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја 
е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и 
ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна 
="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но 
или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н 
после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи 
 све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал 
ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које  
>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј 
> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен 
је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све 
 само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона  
 није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је 
 <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го 
поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру 
гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при 
давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс 
мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред 
н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п 
м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу 
ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап 
 си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче  
, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана  
 <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < 
к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х 
ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с 
</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> 
се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава 
сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— 
равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п 
 те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај  
и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је,  
ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз 
ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј 
 на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг 
руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим 
ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве,  
.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел 
д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни 
фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он 
 ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а 
ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ 
у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све 
и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал 
ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М 
и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије 
га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о 
сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал 
во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил 
кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да 
, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок 
н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам 
вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук 
е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- 
е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м 
, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче 
 табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче 
аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п 
 на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури  
кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове 
оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане 
Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је 
 нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. 
а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло 
ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис 
аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој 
моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” 
, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од 
ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ 
је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште 
ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација 
сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас 
ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при 
ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа 
 запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ 
дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен  
 у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л 
о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб 
тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле,  
их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр 
ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд  
 што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони,  
ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з 
песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l>  
мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи 
лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско,  
д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на 
на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / 
нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста 
и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам  
тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} 
ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах 
, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало  
енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l>  
} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га 
иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају 
ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је  
 да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји 
— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи 
а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану 
и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар 
авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш 
</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с 
/p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а 
 тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе  
.</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... 
да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз 
...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба 
е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и  
а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из 
.{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига 
нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе 
ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним 
конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу 
вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад  
з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти 
агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д 
, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко 
во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из  
а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М 
д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан,  
еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв 
Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр 
S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко 
та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув 
деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц 
џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк 
таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л 
гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т 
p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј 
ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из  
?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин 
тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле 
.. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми,  
икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама,  
ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако  
 што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни 
један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил 
ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши 
ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н 
ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест 
осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара;  
ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p>  
и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк 
апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo 
hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше 
, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, 
луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави 
te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l 
утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже 
од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно  
е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм 
 раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево 
наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и  
тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много 
ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед 
, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа 
а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих 
Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с 
е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и 
Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, 
ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та 
ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај 
 Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда 
 unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам 
— Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... 
еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв 
ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође  
ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг 
, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, 
ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр 
им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк 
де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ 
 грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој 
риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је  
 Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје  
“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци —  
већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите 
а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при 
...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д 
 му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида  
p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша 
о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па 
на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, —  
че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа 
а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако  
ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi 
и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ 
е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. 
 знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср 
ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и 
ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо 
ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино 
 — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск 
диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит 
 реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб 
} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она  
и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко 
 остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт 
Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как 
заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча 
алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к 
 ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј 
ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш 
и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој 
кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан 
{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p 
буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што  
 четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, 
 ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S}  
 а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд 
век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с 
шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент 
 њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на 
ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш 
 дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше  
чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује 
 онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н 
е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они 
капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т 
е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. 
ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само 
p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес 
ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус 
е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле  
е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј 
и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан 
аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и  
а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. 
 само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З 
као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз 
о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв 
њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс 
а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј 
 никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до 
ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш  
 тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с 
 давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и 
е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк 
</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по 
 па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а  
 селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 
ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де 
, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а 
Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ 
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар 
а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што 
него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се 
зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин 
 сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п 
 поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де 
е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т 
ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < 
остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра 
отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би 
а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди 
{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А 
ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко 
поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н 
и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла 
увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а 
на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не  
атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ 
Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да  
ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр 
згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / 
ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман 
кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини 
два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе  
је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок 
јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост 
ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н 
и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к 
љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к 
о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша 
и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај 
ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" />  
 брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе 
, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост 
убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап 
риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 
кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П 
мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — 
, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, 
 један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све 
ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул 
и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц 
Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и  
тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид 
а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за  
мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер 
ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н 
воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб 
а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ  
 n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе 
дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак 
 <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл 
ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са 
 у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол 
 под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони —  
 снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и 
и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј 
енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако  
че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести,  
у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте 
да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво 
ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо 
би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан 
 шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п 
кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена  
, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни 
о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха 
д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал 
бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако  
бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка 
рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше  
 и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у  
ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п 
 природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле,  
в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да  
/hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор 
} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < 
 дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич 
но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад 
аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро 
песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео 
су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и 
ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча 
и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б 
у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо 
ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег 
рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим 
ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир 
ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави 
с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је 
као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је  
ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник 
ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је  
ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб 
 видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам 
аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана 
кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с 
 поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ 
ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој 
них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже 
> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да 
ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада 
а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ 
а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан 
та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад 
 пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла 
суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је 
ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав 
осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и  
а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч 
 до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд  
о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар 
а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр 
ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м 
„Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д 
ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала 
знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом  
г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин 
а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож 
срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас 
то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} 
ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр 
зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин 
S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ 
се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о 
тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу 
се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом  
 очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд 
 Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три  
 ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би 
и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала  
на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, 
ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал 
страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар 
их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про 
тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск 
има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p 
 умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла 
улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо 
сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па  
</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. 
>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h 
у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ 
анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б 
 „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек  
каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг 
е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п 
, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или:  
Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига 
 <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к 
 <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п 
ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру 
te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча 
а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е,  
ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис 
гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. 
Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво  
ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н 
џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал 
, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>—  
ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, 
ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б 
бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл 
почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб 
ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш 
војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це 
за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из 
о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, 
 не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез 
ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба 
а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н 
, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . 
ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p>  
а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав 
Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске 
е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си,  
{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј 
 да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам 
Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> 
га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p>  
„теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, 
/p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије,  
да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес 
еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива  
време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! 
у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр 
, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к 
р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг  
си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — 
p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде 
, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! 
ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се  
ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ 
 неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си 
а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг 
у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо 
иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш 
 што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена 
 је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали 
 прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с 
 нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и 
га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра 
не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор 
акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у 
г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б 
ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В 
сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... 
ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с 
левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав 
она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д 
l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури 
а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све  
 и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, 
одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист 
>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н 
 врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг 
. — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з 
..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом 
лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу 
 ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад 
е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! 
.. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг 
” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне 
те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па 
ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, 
: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и 
 није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено 
ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво 
азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н 
а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да 
летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у 
име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света,  
оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р 
 и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и 
 живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> 
 официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене  
дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н 
прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина  
а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил 
 нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с 
угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет 
ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S}  
ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш 
.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији 
> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва 
 за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с 
ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком 
ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж 
 игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз 
ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви 
баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб 
х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог  
ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима 
је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још  
ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> 
дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, 
 се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. 
е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ 
остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч 
о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} 
у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па  
везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка 
 искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и  
зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са 
 Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з 
ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи 
рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер 
ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве 
чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т 
е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис 
, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по 
е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с 
ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п 
а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н 
есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с 
ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, 
 Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p>  
и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м 
рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај  
им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... 
је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт 
</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја  
, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по 
<p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге,  
рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом  
упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете  
ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко 
иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав 
ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила  
ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу 
 <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн 
ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>—  
</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак 
 Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за 
лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил 
е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п 
то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не  
си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u 
 Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. 
те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко 
ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут 
, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам  
е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с 
е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши:  
p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П 
и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да  
/p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци 
.. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и  
д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де 
те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то 
”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик 
ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си  
p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> 
е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб 
p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, 
де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па 
кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д 
 ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М 
е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? 
инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви,  
 ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p 
 по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. —  
...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n 
> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h 
у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч 
 што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н 
> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи 
 саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр 
 ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш,  
/hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да 
ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна 
...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си 
ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го 
ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета  
к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ 
 рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. 
толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата 
ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути 
и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка 
 бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з 
у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр 
стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла 
како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p 
{S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор 
ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ 
, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р 
куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у 
="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн 
, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон 
аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м 
етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да 
чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк 
и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е 
и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То 
 испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см 
...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде  
 и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј 
имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> 
и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч 
Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва 
теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ 
до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б 
.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор 
 Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде  
 и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара 
>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому  
ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З 
еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи 
 присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј 
ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S 
јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у  
/p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл 
то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с 
а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам  
о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште 
збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по 
 — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h 
им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску 
ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м 
ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је 
фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј 
 се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си  
о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} 
и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < 
бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате 
 говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е 
искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек 
 ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју 
?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну  
 на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели 
</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< 
 ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> 
рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з 
 <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да 
 Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с 
узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч 
рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете 
мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< 
а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани  
женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све  
ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. 
 и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p 
, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт 
а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та 
ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст 
љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н 
седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па 
е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... 
викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! 
од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар;  
своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра 
уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а 
hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па 
жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант  
 читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон 
иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј 
е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч 
а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52"  
ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела 
 и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун 
а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а  
олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ 
 тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он 
рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S 
 одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј 
свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн 
еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр 
ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с 
 се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч 
р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па  
 реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед 
 Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра 
чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити  
шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 
адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у  
аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј  
ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс 
у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће 
 мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н 
амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м 
јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко 
ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа 
еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" 
у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види,  
по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама 
 Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и 
еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно —  
у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена  
ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда 
, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад 
.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере  
 кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве 
 одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може 
р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што  
 за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује 
 Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод 
ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа 
неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р 
е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са 
 све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! 
Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли 
аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед 
о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д 
био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о 
лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, 
е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p 
е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. 
и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се  
во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј 
ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ 
оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> 
 што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде 
што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> 
 кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— 
ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете 
уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, 
ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: 
 ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д 
е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра 
, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но 
шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче 
погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, 
она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће  
ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх 
} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати 
анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо 
ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. 
-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти 
ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За 
у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l 
мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. 
ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ 
у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз 
вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино 
ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам 
— ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав 
..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше  
је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т 
вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле 
к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко 
 страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су  
уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д 
јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и 
ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. 
ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв 
а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од 
ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, 
к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима 
ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} 
а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч 
аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S}  
и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда 
оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. 
 знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < 
 му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку 
дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис 
} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр 
метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком 
“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп  
и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у 
шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват 
ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа 
а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т 
а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { 
— Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич 
азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем 
јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па 
 трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се 
кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком  
никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < 
 штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што 
е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. 
о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то 
>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се 
ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри 
уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо 
сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи  
, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете,  
ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у  
н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц 
рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и 
о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да  
ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, 
ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п 
плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми 
рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< 
оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој  
 комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с 
и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д 
оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di 
ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ 
и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл 
леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н 
о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т 
..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде  
од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац,  
шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м 
о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х 
пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а 
 и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно  
 тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим  
ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у 
ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и 
аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат 
ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S 
ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас 
ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо 
и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ —  
 и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр 
падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац,  
 купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св 
{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н 
рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з 
 Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово  
ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо 
да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с 
ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к 
<hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з 
рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к 
авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал 
ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub 
а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, 
ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије 
ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p>  
те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције 
аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре 
, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= 
реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе 
рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н 
рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел 
 отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман 
} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — 
и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска 
и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз 
адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос 
>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p 
ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши 
дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к 
 неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу 
бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба 
 Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — 
ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, —  
хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј 
овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији 
Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече:  
ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг 
омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј 
ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке 
р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З 
ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли 
S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с 
 и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен 
 су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. 
леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил 
мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која 
а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с 
ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј 
 да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с 
 се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут  
едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај 
ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је  
и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво 
тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не  
и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је  
амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд  
ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља  
о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра 
о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св 
 витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама 
ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н 
ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе 
скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина 
у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и 
наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски 
зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове  
{S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари 
 играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че 
али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то 
} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели 
!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој 
 Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ 
е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви 
 ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш 
ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c 
ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај 
, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М 
манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ 
 тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < 
{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к 
 и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб 
вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила 
мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та 
, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ 
/p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се  
а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т 
ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак 
еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун 
 Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ 
а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње 
тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p 
овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо 
о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој 
дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>—  
 да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к 
карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. 
 а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. 
мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. 
и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< 
јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < 
А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с 
зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти  
 цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми  
 проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да 
Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с 
ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p>  
="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па 
Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? 
ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т 
 да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S}  
о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... 
м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам 
те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’  
ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве  
 питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м 
 деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < 
се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д 
и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он 
че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му 
/p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. 
 — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го 
на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор 
ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков 
>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се 
 та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече 
о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк 
! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск 
ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с 
и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до 
ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро 
е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз 
 баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва 
 и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи  
ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в 
о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој 
 у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi 
форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск 
pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој 
урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче 
ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и  
рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала 
Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S 
арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас 
> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< 
није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост 
игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с  
за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег 
p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к 
ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} 
о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о 
 је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс 
ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев 
и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с 
 није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр 
амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и  
 и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то  
све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< 
икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није 
а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није 
ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар 
и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом 
олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи 
, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши 
свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на 
го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем  
 ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По 
у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол 
а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала 
 пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да  
удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн 
— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј 
е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш 
<p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока 
 ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се  
ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што  
аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну  
које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се 
ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па  
.{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му  
ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр 
еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру 
ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад  
е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> 
{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра 
— одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p 
сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од 
орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> 
то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < 
о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — 
 ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре 
 поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ 
</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг 
 тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај 
, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з 
ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил 
лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва 
и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а  
 је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в 
 посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл 
 мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој 
{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз 
</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је 
i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани  
ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ 
ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и 
а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к 
ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст 
ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и  
на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау 
ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн 
ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се 
оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з 
а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади 
и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И,  
 се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п 
ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне,  
/l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато 
де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије,  
снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама 
вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б 
 старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а 
у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш 
 из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је 
ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је  
и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат 
ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд 
ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста 
и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ 
и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< 
враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св 
а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А  
зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде 
тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! 
>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да 
а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас  
ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст 
 подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију  
ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он 
 јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор 
напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и 
— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па  
 „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му 
ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда 
о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на 
гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ 
ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов 
нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и  
и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се,  
.</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска 
 хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он  
ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је  
 заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик 
еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu 
 ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! -  
адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S 
а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п 
бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — 
ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи 
купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити  
>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. 
то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та 
еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива 
 прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит 
.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире 
ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав 
} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>—  
већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди  
ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г 
 неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и  
 у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или 
/hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико  
, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би  
ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све 
кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене 
, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам 
и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч 
ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист 
не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка 
до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по 
евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј 
вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа 
 тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се 
 настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" />  
 девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад  
анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч 
учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, 
кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са 
ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич 
илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика 
о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb  
ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>—  
ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја 
 и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ 
 два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S 
 не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за 
, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не 
атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, 
крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, 
ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп 
викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа 
 међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима  
поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл 
уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није 
ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака 
њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није  
ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт 
ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ 
унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго 
е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн 
шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ 
уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал 
ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина  
 кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла 
емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл 
бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она 
од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон 
— „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си  
/p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу 
је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће  
х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p 
ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма 
ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м 
е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче  
ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б 
Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви 
ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као  
о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к 
окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш 
ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе 
се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није 
...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. 
ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад 
а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ 
 салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет 
 било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв 
у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ 
 исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. —  
пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех,  
а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од  
ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж 
и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. 
 алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус 
к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал 
шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда 
...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p 
азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — 
ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д 
 она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S}  
ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис 
откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид 
 опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си 
амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у 
ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. 
 Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! 
а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет 
 је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се  
 церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му  
ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур 
 тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не  
и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А 
 си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је,  
дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је  
ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није 
ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј 
отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време  
 је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела 
и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече 
 си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н 
при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. 
скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој 
<p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та 
<p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О 
> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко 
 мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си 
.</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај,  
лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— 
> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо 
инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} 
ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке 
и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p 
9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је 
шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако 
<pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на 
ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p>  
 Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми 
све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се 
 <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body>  
љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци —  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува 
их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о 
ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал 
атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж 
ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ 
 па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се 
pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p 
аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, —  
пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал 
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле 
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф 
уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и 
шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос 
ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим 
/p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле,  
жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г 
, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се 
 ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј 
асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} 
 таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра 
анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома 
-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп 
а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом 
воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, 
ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с 
 Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру 
 запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи  
 Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане.  
 је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т 
е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! 
 <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> 
азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам 
ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако  
борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла 
 је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И 
о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што  
увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало 
игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни 
цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р 
 тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с 
есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, 
Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д 
 одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и  
} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог 
ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно 
ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан?  
ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад  
— не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила 
илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне,  
ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, 
мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне,  
овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило 
 Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: 
а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. 
трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл 
растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе 
атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе 
у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође  
ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на  
— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>—  
ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п 
звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу 
уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам?  
укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha 
 тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи 
 <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате 
> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как 
Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н 
му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев 
че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к 
једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа,  
 Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве 
ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт 
она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен 
и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд 
оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б 
р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев 
игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш 
амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом 
Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем,  
в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка  
тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси 
пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе 
, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак 
p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл 
ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск 
и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св 
сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче 
>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi 
ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача 
ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б 
остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова 
огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и 
овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј 
сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч 
и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се  
би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми 
ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув 
ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч 
вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је  
Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој 
а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>—  
ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном:  
а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос 
едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари 
мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр 
ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је  
и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би 
да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н 
ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о 
јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м 
 и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па  
е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр 
му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул 
а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те 
, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри,  
ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела 
то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му  
е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, 
 њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси 
анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био  
оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, 
 које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р 
ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ 
 и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола 
ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта 
аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може  
а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону,  
дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да 
био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између 
повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр 
да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по 
и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо 
Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ 
мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран 
ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели 
је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно 
орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после 
и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво 
а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако,  
ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г 
ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о 
 Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је 
ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да 
, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д 
аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане  
ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д 
у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна,  
ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с 
љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на  
 смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг 
 ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо 
око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз 
 се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и 
зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н 
су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил 
запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св 
нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < 
ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у 
џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p 
пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к 
 и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з 
 придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила  
 гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне 
а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б 
ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а 
ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п 
да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет 
и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" 
p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она  
о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав 
тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна 
и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н 
тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; 
 дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост 
ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с  
 ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit 
самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и 
што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил 
к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection"  
е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије 
или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај  
е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи 
протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве 
у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач 
head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 
 Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он 
е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о 
p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п 
 неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика 
ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так 
 {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд 
ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода 
кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и 
ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с 
у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов 
ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се 
 и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б 
а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир 
рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при 
ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб 
у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви  
 ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме,  
у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о 
Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б 
и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле 
у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је  
че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе 
<p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр 
за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так 
адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав 
 <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе 
амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” 
о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д 
е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, 
отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ 
/l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо 
!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп 
’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l 
а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и 
а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб 
итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због 
.{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н 
ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач 
ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х 
е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв 
 му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил 
је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива 
 туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П 
 је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли 
S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н 
зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је  
минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за  
је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S 
le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара 
м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене 
ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј 
{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник 
ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им  
е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега  
а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога 
 и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни 
ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб 
умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат 
е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин 
Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с 
е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног 
ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не 
 чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га 
илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само 
мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две  
о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп 
 после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, 
чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу 
S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До 
прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо 
опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д 
школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ 
по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми 
ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ 
му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна 
енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл 
ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје,  
есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} 
е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане,  
олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих 
а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д 
а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао.  
 ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул 
носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со 
цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да  
 својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} 
шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос 
у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш 
а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње 
бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали,  
о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку 
е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две  
е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен 
а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати  
га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне  
 више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали 
е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: 
ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо 
ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан 
у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S 
а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п 
 унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до 
су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само  
жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест  
о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав 
аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм 
иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м 
вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма 
 ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>—  
 оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у 
} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр 
била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј 
ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка 
стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на 
да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа 
а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> 
 је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин 
ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице 
к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к 
поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр 
 после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је 
је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све 
аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук 
хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ 
Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п 
ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем 
један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре 
ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с 
ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок 
 обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго 
 она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по 
и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} 
</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој 
 Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб 
ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S}  
че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” 
 полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и  
оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка 
 помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с 
о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту 
ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман 
 се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним  
ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што 
а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за  
 се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п 
 брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што 
а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није 
ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл 
чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој 
 некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв 
} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе 
ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра 
 та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника 
на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се 
дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи 
нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн 
а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л 
широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли 
о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те 
..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич 
ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ 
 од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр 
аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т 
 стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије 
ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с 
о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од  
срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно 
фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че 
 младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је  
 реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што 
ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све  
та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов 
а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о 
лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит 
 како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат 
а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о 
и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, 
гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн 
е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је 
S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд 
и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и 
прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га  
зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ 
 /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра 
тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка 
етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга,  
њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај 
у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило,  
а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< 
не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под  
онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал 
ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога  
мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер  
м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ 
хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид 
ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри 
ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп 
вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале 
о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут 
алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ 
дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве  
шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г 
едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље  
 збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел 
у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. 
’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им 
д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т 
 хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако  
цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из  
} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она 
ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих 
 ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који  
 своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер  
!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 
..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с 
а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве 
ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S 
е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це 
 је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се 
зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк 
ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно 
 си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п 
ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из  
а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с 
. знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб 
жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За 
ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м 
 с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика,  
} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници  
уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о 
к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема  
S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид 
ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см 
руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора 
д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба 
, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка 
ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју  
{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес 
граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш 
е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која  
свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред 
е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с 
о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с 
{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ 
ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на 
 прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада 
оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с 
 И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у 
} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, 
е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, 
’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр 
те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће,  
и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију -  
ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало 
 Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>—  
а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, 
го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава —  
руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да 
овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г 
већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена 
подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н 
у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште 
одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди  
дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове 
 и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п 
та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад 
е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би  
ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ 
али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско 
 мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" />  
о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што  
е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у 
 антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п 
 и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес 
у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т 
је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про 
реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к 
 родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе 
бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана,  
удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака  
ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т 
и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о 
а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор  
евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше 
н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета 
 остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг 
{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у  
 једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S 
; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре 
 Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} 
редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д 
који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi 
 њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S}  
о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био  
 свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка 
кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" />  
и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о 
се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј 
 затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти 
 подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? 
е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз 
На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј 
 још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи 
Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал 
иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т 
Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше 
оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био,  
, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље 
не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ 
а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј 
даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S 
и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ 
видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи 
она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч 
 није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. 
е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. 
} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п 
p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г 
је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: 
иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај 
еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон 
ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је 
ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег 
 ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по 
чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S 
је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то,  
 Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од 
а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М 
рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га  
ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо 
љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ  
 српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П 
удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н 
чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже 
ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб 
и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко 
ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он 
поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном  
преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист 
на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и 
зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно,  
 у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би 
е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако 
водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст 
ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} 
па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н 
азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп 
ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. 
шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са 
 татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} 
репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој 
други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре 
штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам 
 — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П 
 је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов 
је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т 
и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је 
очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти  
ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева 
 и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ 
на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли 
ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се 
н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј 
лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред 
ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју 
с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под 
то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} 
 крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ 
авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с 
му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su 
јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун 
 и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д 
а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и 
..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П 
аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља 
и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна 
..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе 
их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с 
рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 
аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б 
ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну —  
је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико 
и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи 
ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут  
е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ 
}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је 
 утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још 
о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h 
се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то 
о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и  
 и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес 
!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов 
о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума 
издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као  
адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за 
 <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв 
е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав 
 најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! 
 Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар 
<p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се  
ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ 
ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута 
лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј 
ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска 
остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила 
познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к 
евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на 
овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци 
i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес 
 примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> 
е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо 
ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр 
</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> 
S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к 
и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје  
чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног 
.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — 
о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај  
uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу 
 носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш 
 Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе 
 <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше 
а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: 
зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју 
атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в 
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских 
 и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат 
су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон 
 Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с 
љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. 
ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав 
рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т 
т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч 
измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода 
е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување —  
јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна  
ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се 
 и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба 
палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н 
по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб 
 смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} 
а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м 
утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека  
S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и  
а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. 
сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и 
Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од  
о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в 
ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о 
"98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де 
а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу 
рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote>  
па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка  
држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р 
те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат 
ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад  
до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S 
ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, 
. како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј  
т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код  
а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на 
 у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ 
ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у 
..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на  
/quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск 
ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом 
, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред 
а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p 
ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју  
ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули 
х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва 
ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни,  
ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из 
је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да 
 соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так 
Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад 
ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла 
е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба 
а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. 
 из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст 
ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља 
!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, 
части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг 
јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста 
, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона  
 кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. 
 „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то  
сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч 
ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и 
 све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад 
 „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S}  
аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, 
ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо 
ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај  
 ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита 
инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп 
вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико 
тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан  
ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови 
е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије  
је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн 
ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под  
кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост 
и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт 
зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про 
као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ 
шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о 
 о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н 
онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она 
нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; 
еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S 
лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је 
не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ 
’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> 
мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то 
о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S 
ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр 
конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб 
 може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана  
е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м 
с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин 
рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве 
еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д 
 кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S 
 одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер 
ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да  
и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с 
кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те 
 Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с 
је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< 
Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале 
м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног 
ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев 
мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и 
="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар 
 најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ 
има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди 
 се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< 
е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в 
ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и  
i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S}  
 каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто,  
ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у 
и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} 
ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло 
аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по 
 уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно  
ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди 
} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— 
и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што 
блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др 
ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини 
ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < 
срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ 
 а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш 
е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив 
ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад 
лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша  
, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил 
међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г 
ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе 
а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао 
славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ 
 му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би 
 <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S 
 све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на 
чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри 
улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако  
 љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д 
м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да 
дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба 
ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз 
! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је  
не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о 
 те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све  
весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, 
упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п 
џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан,  
раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из 
е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск 
ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл 
 /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр 
 и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и  
ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З 
у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било 
ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па 
у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли 
о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да 
 дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је  
ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори 
 Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане  
стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да 
 је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп 
евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој 
у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр 
а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. 
с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п 
ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш 
е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више 
јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па 
од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т 
ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — 
у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту 
S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, 
а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават 
и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од  
Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у 
сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра 
а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о 
коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у 
ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма 
према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и 
 му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка 
о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане  
није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га 
тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду 
о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл 
полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе  
може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш 
к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д 
аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи 
ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П 
лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске  
о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или 
ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р 
 само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове 
ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар 
 курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг 
е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка 
 ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог 
ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св 
 видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово 
ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка 
изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за 
а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи 
 ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи 
о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј 
је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе  
ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш 
аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в 
зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз 
о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам,  
 о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он  
 био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д 
ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу 
бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма 
о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S}  
 образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а 
на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел 
ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше  
отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш 
нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све 
 одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа 
ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на  
за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр 
песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр 
ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да 
чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у 
м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао,  
све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја 
но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш 
чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и 
и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој 
роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p>  
упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те 
чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М 
ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов 
S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке 
навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж 
— рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p>  
е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д 
Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али  
ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} 
.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј 
— како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је 
реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече 
ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо 
они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха 
 и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта 
у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в 
о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса 
ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули,  
 Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је  
х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из  
тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с 
неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се  
 некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А  
 пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ 
адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап 
амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил 
о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер  
би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош 
ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како  
урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако 
ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету 
окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн 
мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д 
када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј 
hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< 
, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! 
 чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав 
ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> 
ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ 
е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За 
 Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш 
си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p 
рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а 
, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п 
 разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет 
е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да 
лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу 
ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к 
ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не  
{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? 
/p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми 
што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ 
 ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири 
и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. 
ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни 
ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће  
есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма 
ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк 
, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р 
<p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та  
<p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла 
 се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ 
у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве  
 али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма 
ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе 
оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море,  
 Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља 
 увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, 
не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и 
ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в 
 и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху 
да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл 
љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст 
аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве 
рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те 
кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д 
.{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се  
нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. 
 онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с 
диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во 
 игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом  
Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци  
 округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад 
љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ 
 Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо 
де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што  
ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би 
е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му  
ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак 
џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр 
, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч 
дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p>  
чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва 
S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори 
hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то  
овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п 
едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се  
— како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. 
ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср 
рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се 
не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S 
Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра 
д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му 
елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији  
злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До 
дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и  
аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те 
лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S 
то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п 
ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у  
и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад 
 паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с 
реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер 
 Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о 
ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З 
рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако 
ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст 
м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је 
ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни  
че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш 
а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно 
 су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест 
и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о 
али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц 
 Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк 
Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост 
па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по  
тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се 
ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно,  
авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак 
 Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло 
 купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел 
о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi 
она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви 
 па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње 
а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из 
; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> 
сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је  
нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. 
оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж 
ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза 
м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора  
риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к 
ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст 
, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на 
ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш 
ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си 
ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи 
" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш 
рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко 
 сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, 
е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим 
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана  
мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио  
 жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви 
оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе 
 јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb  
P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што 
клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т 
звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p 
ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S}  
ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д 
{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на 
 него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да 
према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити  
i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо  
у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим 
а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори  
 некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти 
да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме 
 Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр 
>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап 
{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> 
илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер  
овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби  
одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н 
 на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа  
 је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п 
фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл 
помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел 
 Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо 
ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к 
брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао 
ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest 
ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та  
мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По 
 задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х 
њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био  
се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и 
ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о 
д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ 
 убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н 
једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че 
кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно 
је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi>  
окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе 
 да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску,  
кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д 
и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ 
 благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т 
вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније 
 није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н 
е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и 
ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч 
} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ 
еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу 
обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма 
p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б 
i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це 
садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p 
фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно 
(а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица 
купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за 
што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств 
нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб 
рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то 
 — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по 
је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај  
коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка 
ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи 
а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа 
о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и 
 јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ 
и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. 
којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с 
највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов 
тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће 
Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу 
 Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и 
 <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве 
 ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар 
сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако 
што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут 
мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши 
сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ 
ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач 
 капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи 
{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди  
војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и  
одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник 
ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо 
 одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив 
ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и  
ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н 
ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва 
 после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и 
 песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са 
итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш 
ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама 
 су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се 
<hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков 
<l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су 
 реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к 
да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи 
 овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л 
ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали  
 ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај,  
> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се 
аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм 
му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с 
на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под 
 то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би 
ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас 
в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј 
је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко 
аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе 
а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м 
то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п 
м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч 
 нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве 
ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско,  
абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји 
це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен 
p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см 
је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов 
како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече 
 кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара  
ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. 
ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук 
саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за 
реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч 
је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен 
 дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути 
 Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк  
ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај 
сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с 
бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот 
— ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о 
hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту 
сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем  
 у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т 
м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане 
ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п 
Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под 
 због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук 
шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша 
ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им 
ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл 
ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т 
ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас 
је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи;  
 која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала 
ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко 
 разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до 
што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис 
<p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел 
ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој 
 Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк 
га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима 
ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш 
и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник 
је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј 
онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства 
, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} 
је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али 
вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек 
 од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с 
ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про 
смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се 
е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д 
ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т 
> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш,  
оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет 
е.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно  
ије имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равн 
и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови ни 
у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с  
олује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у М 
зговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није м 
је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би  
ину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра,  
једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да ист 
 их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљил 
цне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник су 
 шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „су 
И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и 
до онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уоб 
овој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Как 
 ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кош 
у варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S}  
увши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Те 
 мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у  
век звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135"  
и, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму 
нос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију 
ако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div  
— мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S}  
" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане,  
воје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек ј 
, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то 
и с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео 
} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе њего 
етку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да  
ј се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади сво 
на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш са 
право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је пр 
репарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препаранд 
тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако 
 околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врл 
бично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо раз 
мо обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањим 
е достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од теш 
ици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и  
ала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А 
 даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опш 
ме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качк 
о да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана 
а ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час 
 дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не  
и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто ж 
ју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су сла 
 на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њ 
о доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што  
штикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нум 
ону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава д 
а одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема 
равио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пуш 
у шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А 
вале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зо 
ватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била  
е и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зо 
овода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна так 
} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањах 
о четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87 
јанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослон 
ала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило прек 
е и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и хра 
и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и гра 
з дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не  
пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају  
се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гр 
/> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, 
мопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну гл 
оносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих она 
ше како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд 
 n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зн 
и тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између До 
</quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи  
ање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом град 
памо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Ма 
есму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била 
 врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} С 
 <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати 
S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S 
чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету 
{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ак 
ићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапр 
штена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мај 
опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне... 
как од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна б 
р је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућан 
паре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе гост 
 лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светл 
ева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клев 
 спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и сав 
 — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете ид 
а ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...< 
знате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиск 
ачисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А в 
ве.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше М 
ак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ позн 
 дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, с 
 саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све  
у.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном о 
на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко  
S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па  
и тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни  
лизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су  
/head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мис 
а отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други  
слушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180"  
тила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p 
иђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, ли 
 је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој ј 
дан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су  
чекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Ма 
 сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује  
ку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се 
рености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, опи 
 камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јес 
гу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем  
је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова 
 грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није 
утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</ 
бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од р 
ровремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао 
аћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он  
 као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони  
ајрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро иг 
 сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кро 
ајвише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само луп 
а је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="11 
утро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ сими 
му игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много к 
јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало 
p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Ко 
м ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече 
у, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толик 
х као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искре 
— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорб 
 <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете,  
— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</ 
</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке 
 <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко н 
 и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Ми 
ице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, 
је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће  
— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две кр 
иња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљак 
 вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред 
га.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части  
у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!... 
о пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је  
че се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече 
ет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S}  
ала, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком,  
ла: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући ш 
ТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последиц 
и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, 
ељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S}  
на ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управ 
очели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо 
ли, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове До 
у се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} 
 дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући ш 
док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре  
>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у п 
ошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице 
— онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говор 
аната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи 
 не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда не 
спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми гос 
ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој н 
 смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све 
ре!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, с 
, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пр 
ива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да и 
та?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, 
Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала по 
обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зат 
ад до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца ми 
је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер ј 
узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, шт 
 били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S}  
лу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, да 
” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми се 
ту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг 
 иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а п 
и, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости,  
ледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...< 
/p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си 
е то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бид 
з чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми 
па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Не 
аска. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— З 
зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија 
во и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уоста 
е више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни  
 до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже ј 
— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је 
и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, 
ли се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу уд 
ихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути 
домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метн 
— одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли с 
у је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...< 
ондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Ка 
догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису м 
 сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — 
S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад 
о један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и с 
га</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — вик 
 n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир  
 било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да 
 веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <qu 
а, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката,  
једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли  
гледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Ма 
 — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од 
ој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си  
о. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама с 
 гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па д 
ја док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче 
рбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџи 
 бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све 
јаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из њего 
допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац 
 Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета 
роз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се в 
аху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам с 
у чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама 
 и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} О 
, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а нај 
— и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}М 
.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме 
ислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и  
рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони,  
bSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, ка 
гарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра 
.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, 
 стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када до 
ом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...”  
к сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, сл 
што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи у 
 блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним но 
си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да сл 
</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, к 
вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: 
 се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говор 
— А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па поб 
м оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и т 
 и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се  
 целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), 
ј, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S 
 све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о ње 
саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили,  
 ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше  
 куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никак 
 се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол 
и је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће д 
би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и в 
е покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не ум 
Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који  
о старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне 
и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице,  
рканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бе 
вани „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S}  
леком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то в 
обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосеће 
несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто ин 
ршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих р 
.</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Ше 
но лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јо 
 те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, 
ворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више ова 
 је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три не 
, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из гл 
ању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би  
 само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане таба 
 је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је 
 црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, 
да — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и бл 
} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана,  
а врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и на 
амфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негд 
варима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндер 
, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мис 
му, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Ман 
овратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гр 
ројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи 
, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!.. 
е школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен та 
вајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свег 
 - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља  
кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада к 
уштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар 
, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће д 
славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је из 
ћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од  
оме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, 
а Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним чел 
велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женск 
ко се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама мес 
ао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом 
е, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка 
и хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за ро 
ви.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг  
 ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први ј 
ог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назо 
 <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку д 
ознате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чо 
ла кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго с 
ој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова 
православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како ка 
 не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт ви 
 ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А  
ацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично с 
не сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с 
 је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зе 
им делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо о 
овљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била н 
тавља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне 
лико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам  
волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољс 
е нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, са 
 Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прили 
ре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра 
ка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керк 
а, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао 
су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађањ 
иво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу л 
и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Св 
отова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у 
е могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и нада 
кама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију  
.{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и и 
 заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађ 
а ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S}  
 саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и < 
 као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} 
!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му н 
же да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа  
ог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од ода 
м си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чуре 
н, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на му 
, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихо 
ко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p 
 Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана  
 слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек д 
 има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обр 
ну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{ 
више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућ 
а: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то ниј 
 се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и у 
 Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада  
 чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш нијед 
е верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљи 
, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{ 
Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} 
а га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може се 
те, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се  
а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама  
ка <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дуб 
весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!. 
кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је би 
ује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски 
ом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много сн 
ака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, 
.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да  
удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципе 
ош онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и св 
и, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у 
за њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанстве 
муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и  
а пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” 
ло дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој гл 
Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече 
И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену уло 
, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А 
сти — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Има 
пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао ба 
 пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је  
у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињен 
ђи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — как 
а <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловни 
че у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да ч 
S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни 
и две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, 
 није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни к 
шану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао  
укурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога о 
што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах п 
 му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидај 
они и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — Пос 
згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили,  
је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборн 
ики <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type 
 стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешки 
 песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат 
а, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да 
естре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори 
ад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане оти 
 тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму кој 
нико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спо 
ејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Ва 
а на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанч 
нак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само  
малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у  
ише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па м 
 <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга 
147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и ре 
асини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше. 
а се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако с 
 невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, б 
ућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не п 
 ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и  
толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="sub 
о било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — 
 га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава 
е: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: 
!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: ма 
 у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад из 
и, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ 
авио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздр 
ати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара д 
а је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p>  
 седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, б 
’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефе 
ати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то н 
средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} А 
 Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пром 
довољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га ла 
!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем 
нцуски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, 
 да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке 
осит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест  
 не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин ј 
 Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији  
е и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти 
и када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било,  
еда, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу,  
 кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав п 
јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам ш 
сенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве  
 свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S 
о, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Ниш 
к; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, к 
а се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку 
ојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S 
Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, на 
 ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да ј 
и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако иска 
Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је доз 
ра, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско 
у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све ј 
 за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то  
е и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово ти 
 под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно 
S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а  
о поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајп 
аш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mi 
ла шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И  
њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пр 
 мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, 
ету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у  
евици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</ 
ин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, к 
а-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној  
е говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као  
ека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалек 
му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тет 
азним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на  
махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу 
 да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога чове 
 је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана 
поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девој 
мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно 
 омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је  
а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења 
чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несре 
 идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија  
{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> 
ко јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред оч 
 трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му 
ма — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер 
ња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала раз 
аг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на р 
} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си 
а и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и про 
ог самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову  
чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука 
 бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S 
жа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет 
р хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер 
то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ поб 
није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви нека 
...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни мило 
кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и ду 
-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Ов 
праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја с 
 <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецка 
 а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнак 
са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па  
к из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и  
 и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је 
лфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред к 
дије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чор 
штованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу 
ола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се 
састо, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, 
на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терз 
 све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџа 
су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих  
о кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет 
има, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрам 
енила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које т 
!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћ 
адиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу к 
еколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше.. 
 раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошеви 
г брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и сви 
брици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали 
алама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S}  
табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер  
ога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и јед 
и за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време 
ље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полак 
ајраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају д 
 Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рис 
 што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан и 
у и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ра 
 каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе  
ло онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а та 
 прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности п 
мљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није ви 
и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гл 
бакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, у 
, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од м 
 и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па на 
о, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће с 
о као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му ст 
 и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипа 
авет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују к 
својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што 
ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина 
и-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро 
од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао н 
 носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} 
ке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у к 
још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и 
{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на нед 
цима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мас 
Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног  
а одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема виш 
Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с к 
ња...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њег 
} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одо 
га две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добиј 
 ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си 
.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу  
чиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и нај 
 а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, ста 
му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао д 
ња, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, та 
 гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>П 
е све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона најв 
и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва  
оречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав ов 
вина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама п 
шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њој 
фир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, он 
ког.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији 
љају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Никол 
јка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и зао 
ити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и 
 да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече  
..</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а о 
ећ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ 
орбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскид 
а говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру< 
 Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— 
тљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све  
 пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јеча 
није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је с 
 и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле ха 
кањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; ка 
 иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{ 
ну ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закон 
а потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и 
омке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље 
то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато 
е да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не 
, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двори 
а, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога н 
 турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да п 
n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгори 
"23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом глед 
” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне 
е му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и 
еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, оби 
сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша  
е као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушки 
рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гл 
 је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско 
 и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се те 
 их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се на 
} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакв 
о откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном,  
 меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и б 
 укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римск 
у мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају  
одврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у кр 
 у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, 
и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после во 
 више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане д 
могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим до 
ли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Та 
одитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија,  
о, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, 
поцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром о 
у, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} И 
рло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само поз 
 а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице 
Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си  
 животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу 
е је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — 
..” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам 
 <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса  
, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и ск 
S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па  
енгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена 
их момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих де 
заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и о 
те!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да н 
јући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно п 
 дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би ба 
образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи ни 
е да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" />  
ј се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док 
кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он  
 једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико  
 плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху св 
а си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те  
 поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па п 
а наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она  
/p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди  
ко је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да с 
иша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поруч 
 имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и ка 
и сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба 
пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па  
 брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жан 
и бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и 
шан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се 
е ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192 
треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вече 
у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У к 
сним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа 
е... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се н 
 Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане 
тинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је уми 
p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње,  
нијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштик 
рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milest 
 младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, 
т, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с уса 
ни што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се 
 није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег  
натлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћум 
затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће 
мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казу 
једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куч 
вршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће х 
е, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p 
бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде  
ролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата  
кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва стр 
hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данаш 
на девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p 
 подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступ 
p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која 
ју, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани п 
ало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани пр 
не да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <mile 
не непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само< 
— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја  
ве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, д 
ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „о 
м, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала 
сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с мл 
на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n 
и ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и и 
 страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле  
, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане би 
д!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убав 
ељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на по 
ма.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва т 
 мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах нав 
а ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни 
тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће н 
, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као де 
миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још је 
ије од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад ви 
гне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се 
е, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа 
и се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју рук 
.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђ 
њу више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="5 
ишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало 
чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као 
 ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашт 
<p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра,  
ве заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера 
.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се  
љује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али с 
ећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем  
 чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење це 
зе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за 
о би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме  
анке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Руча 
зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p>  
лико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и јед 
и, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу ми 
 се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде и 
и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <di 
следњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постоја 
рино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде 
јке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Док 
еда у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и о 
, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долаз 
укатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пар 
варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и 
е француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Не 
{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па т 
и, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па  
ибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све пр 
рбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од к 
ем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете,  
де мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се З 
га раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале с 
мије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој  
на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” ве 
њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, гд 
, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о поједино 
.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де.. 
Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га  
 тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му се 
 ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у ове 
јка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време,  
знесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пет 
нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу  
евдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чу 
ане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита  
 и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па м 
не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко какв 
 само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљен 
о зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан на 
 је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>За 
ве што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања,  
о и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов 
асевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци 
а желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али 
</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје т 
 је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцела 
есма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална  
ње, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и  
њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Ман 
икну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, как 
 матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Ур 
мешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и  
о на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гри 
а покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S}  
вљене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на р 
>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type= 
треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за 
се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет 
м ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Н 
 Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И 
— исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срам 
то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си праји 
у сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ офици 
рђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде,  
х од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна ј 
унце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања н 
аде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде 
на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, 
овеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико  
је ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само  
о и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвал 
Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</ 
рашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши:  
ли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једно 
 се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) траже 
 дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} 
угом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне 
би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од р 
но, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазн 
о и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било 
е, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало ду 
 га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не м 
искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напосле 
о се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови  
ао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму,  
чек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа не 
ко велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа 
 њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било 
шка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из ко 
ходе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне ш 
p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже 
 људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко поре 
елка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јак 
ећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде гр 
мао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чор 
јег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S}  
о и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко  
лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, шт 
te> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек д 
онеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигурав 
есе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Ап 
усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпо 
кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада н 
ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да  
!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}З 
 стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће М 
) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па  
ове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих гр 
спод на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може д 
а, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече 
 је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S 
...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Кли 
апорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирај 
и погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципациј 
унџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа К 
але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад 
а у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сује 
а једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко 
рт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зат 
. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да н 
 кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује  
ептембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брес 
и према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто 
што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило с 
 је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и 
ељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што ни 
шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" / 
ли седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и 
Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико др 
ене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ет 
итујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="1 
ади и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са с 
ију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{ 
есу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли 
 работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се 
ешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне са 
прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу 
 се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за тво 
ама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да пров 
S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје  
.{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и ду 
, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb 
о јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која  
ује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S}  
{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они шт 
х, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, з 
, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола 
а своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и 
 са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније  
Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућ 
е резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си им 
па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој 
ак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако м 
угарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој  
а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са  
Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да 
аша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита 
аз да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине посе 
ом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили 
 смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пу 
раг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне 
— ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели 
 од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, не 
ко гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце си 
ућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А  
гледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од теш 
а-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао  
 ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака 
ове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и о 
дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо  
ин си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме д 
знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послу 
 ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пр 
о: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана 
полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је но 
 чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже,  
нулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека  
евидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чарши 
} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се  
 биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било,  
 па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али 
 си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали  
.. шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене 
 да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пи 
ва.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га 
, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од 
 ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако иска 
во, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћен 
} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очим 
а момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је о 
ће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће 
шила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, иска 
главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их 
 шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се ту 
ико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисл 
е, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га  
ало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба,  
е љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер 
...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један пот 
, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} 
старијих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка  
, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда н 
арска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом 
аше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S}  
то ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> 
се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао и 
 под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S}  
ати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дан 
 не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљив 
о и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћ 
мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат 
руг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не  
сит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у  
клетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зо 
се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку 
њаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска кле 
 — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он упр 
м — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да 
ју га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му 
ла...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи  
 изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они ш 
едном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да  
 једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлиј 
 си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n=" 
ма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и  
астапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордан 
; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила  
 онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитал 
а видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако  
n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф  
елом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџ 
 чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и 
?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе 
на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да о 
 господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} 
оже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сук 
и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећ 
Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татк 
 поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти 
анке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за 
 мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-За 
отискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спомену 
друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и при 
финова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија. 
 овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате он 
и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па и 
че нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</ 
еди и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирн 
да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони 
факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журнали 
 неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје д 
 за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опо 
јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепоти 
 по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисх 
к, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара 
> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нима 
="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манч 
ку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’ 
 Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу по 
 крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улица 
 богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} 
 тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p> 
 цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и п 
ли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нест 
ћу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветуј 
рехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сн 
е сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, не 
стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мач 
, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна к 
рчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на 
 Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле 
 међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато с 
Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиг 
ти, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види  
ред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, сам 
убио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Нек 
 бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био  
орећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још н 
адатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и сл 
гор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он  
досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка  
 наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полеле 
ептембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко ни 
и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану  
запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, ш 
а, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с г 
скопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама попр 
 кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, В 
, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из 
као се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени  
ији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жа 
изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milest 
н је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S}  
 ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, 
последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађај 
ли или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно 
 по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и јед 
мфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, г 
н; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећ 
ка, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дан 
викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен 
ош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамбо 
 учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ују 
реће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и  
S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књ 
стен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-За 
 одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дан 
дговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћ 
кала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода он 
отпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару свој 
 је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче  
селио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположе 
 му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико 
ђу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пре 
 ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} 
е развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и к 
и су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је 
.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, 
 Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином  
 Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, 
е.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и из 
то на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше туж 
о кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку  
баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повес 
ео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSec 
плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и 
алио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад 
штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да 
 чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А 
ељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и шир 
 није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је  
ане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде деве 
отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој к 
окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђа 
фа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у За 
алске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној А 
оју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p>  
ку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као ј 
у опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!.. 
а бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да  
— имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — 
не, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима з 
и, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана,  
јало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и зат 
алистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и ман 
 врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ћ 
еднако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се 
две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то 
џи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку  
ори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све!  
а свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где 
и пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дерв 
 да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и  
ош бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свиле 
 су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан бил 
те мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" />  
виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде  
а изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> < 
седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тим 
е”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, 
кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi> 
анатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сирот 
њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љуб 
<p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{ 
икет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, ка 
...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну 
 мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се  
ије могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, 
 је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је 
о себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње т 
инацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сце 
та, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напун 
саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупа 
го иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да п 
 Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребал 
м ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прош 
дства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогута 
ксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на мин 
грабе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} О 
увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо о 
о, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша  
рније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не с 
 даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још детето 
ореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први ни 
цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи,  
ојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p 
 бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не уд 
 забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и 
кве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" / 
 си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква 
ед чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је ч 
вију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и матема 
са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као  
..</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девер 
е доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да 
 и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хлад 
 далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му ж 
рви у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не 
— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> < 
ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="1 
 па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде  
г, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште с 
дан!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb  
, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго  
 ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су  
: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне  
ево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори 
 међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се в 
one unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно проме 
ила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дош 
и остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, есна 
p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја  
з Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све 
е!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p 
 ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” о 
ја у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књи 
 пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по  
Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено  
рује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски 
ого, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су 
</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и 
ли, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом но 
вануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељењ 
а.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је 
утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздр 
, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде  
ди га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по об 
нчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закон 
дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је и 
тно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта 
е ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудн 
е огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био  
као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, и 
 хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је  
на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред кућ 
а, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда  
И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да по 
 како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти с 
 три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан  
згужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир 
омину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши  
то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије 
 каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фами 
 га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!... 
 Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност 
 времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може  
или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва  
то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од леве 
 било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога да 
алих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S 
 тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој 
} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се  
асвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео,  
ако ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно р 
 дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја 
вет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издав 
ње</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> 
је ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш 
тету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Ов 
овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев 
ац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов насло 
о је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али ш 
се?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Вас 
дуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кар 
 слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре св 
} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тет 
S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и 
даваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</ 
пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устра 
 и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p 
међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли јед 
здравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме З 
иједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини не 
оше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што 
а помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све м 
ула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада  
и, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зо 
у на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чуј 
 су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је да 
век, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се х 
 био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ће 
а га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча 
а чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, 
— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. 
подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и с 
 оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</h 
на и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час 
када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побе 
екрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалф 
ну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” н 
ме искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона с 
 што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још ле 
цу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандис 
имо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџ 
куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за д 
један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!...  
човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво  
ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама п 
разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: 
ке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{ 
а у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле и 
ило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Неср 
за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу са 
еб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином 
 или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се з 
; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се н 
 да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара  
ане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама не 
уго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и  
притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а све 
залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће 
фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да с 
м на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и 
све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није св 
атеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згор 
чук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечер 
уде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Теш 
смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и М 
овно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буд 
а опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n=" 
 издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мн 
ућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео 
лушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да 
о може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</ 
ају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној 
годишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако да 
е ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да 
глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на вел 
к, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној  
, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида см 
да сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда  
кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази  
а’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка  
 само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту цркв 
б’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко јед 
 — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што 
 А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S 
них!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва и 
таде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар исп 
, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, ес 
е искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама. 
/> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па  
зе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те 
.{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, уд 
 живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разгов 
 крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер 
 што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету н 
 што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. 
о добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и  
на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на ниша 
} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише 
ога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни бил 
е и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њ 
 увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена. 
i>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да 
ле домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S}  
p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели  
отекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изр 
чало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није  
а коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџ 
пкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што  
 није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене 
т, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га так 
упа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне ф 
о има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокош 
 пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и  
 је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак н 
вно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да ј 
ренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се 
ишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срм 
 они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њ 
је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у  
е чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка 
ћем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи б 
 врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је 
тније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, 
љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у к 
ане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате кара 
ог пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће би 
лагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му З 
га.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај  
писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумњ 
ућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Прис 
моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је  
вета.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфирово 
 кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџ 
о да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си само 
 прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а ду 
S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па 
и што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниј 
ли, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа,  
 жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану  
и тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле 
к његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином,  
ка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био за 
и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог  
и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препа 
 како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком  
чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице,  
преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и он 
жу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... 
о који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да с 
а се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе  
 руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти  
 је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске  
</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујн 
 Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — грак 
цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне ти 
 да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе 
Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>,  
!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеш 
очек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и  
чека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...< 
Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за уда 
чам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одоб 
а си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и т 
си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше  
овара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p> 
} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја- 
ри, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за он 
/hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за то 
ам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас ме 
е; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p 
ле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петрак 
е моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом нев 
ори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’,  
е године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S 
а друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>” 
теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се 
је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и 
 јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашик 
а, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се рази 
 и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и 
сати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, 
 дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне муд 
Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек  
евају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да по 
ју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањи 
у — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађ 
ањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија бил 
га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И др 
="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало ог 
 доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!. 
Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и  
е, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одгова 
алуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу ка 
p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће 
а их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо с 
својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку та 
небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван 
аћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не нала 
риликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од 
.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, 
ође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно иска 
 да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кро 
слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} 
ту, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вред 
ма је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пе 
и краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокак 
еће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, п 
! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викал 
 је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из 
оби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој  
у тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, х 
р, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има не 
уклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Ман 
радије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} 
ди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да 
у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стој 
 па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази  
јстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и з 
ве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији 
це. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једностав 
е стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере от 
ре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им па 
ави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све 
одужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l> 
овно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и  
на на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не  
га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвик 
амфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> 
сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало сл 
на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатл 
а је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо 
} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се 
и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире масли 
и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на 
ир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће к 
еднако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — ка 
икле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години с 
 — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у к 
шао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају с 
реној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велик 
улаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек б 
а Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, 
 како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га  
ао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да вид 
а, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је  
зи, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало 
је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је в 
.{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те ст 
иње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана сл 
еда за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и  
 јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћиш 
азгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећ 
ако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопа 
 питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си 
адао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити с 
свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених  
ан са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, к 
робља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: ра 
кад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила < 
и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре ес 
тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала ње 
.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав,  
што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... е 
 n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је сил 
ањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке 
S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свог 
У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала 
поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ни 
внога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> < 
 је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је глас 
S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспав 
 давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да 
i>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у 
е; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi 
 и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S 
ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја о 
 за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S}  
ако га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у 
 и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млад 
ег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попо 
, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разлико 
онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се по 
елео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прели 
ожда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места 
, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако ве 
јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети л 
 се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге 
а на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео 
чу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинарац 
в какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га 
 полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде  
т, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... 
p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо 
рао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се  
ком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кр 
 воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке  
тео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло 
р је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим увод 
и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то сам 
тарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран  
оте!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја. 
кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чу 
ена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако 
ш једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен сто 
а и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а посл 
иховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем 
 до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто 
те, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неј 
икако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг прија 
 трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље  
дмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је 
ча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непреста 
ош кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и и 
 прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изглед 
дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да м 
e> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате в 
е чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си бр 
 сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у 
 и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, ба 
/l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вред 
лободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се н 
.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш з 
о!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи ва 
д, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био зна 
а је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку  
урно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну но 
колико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старо 
 им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из  
амо најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, м 
згледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се  
ивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и узди 
ди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да 
 вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре! 
 коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скров 
м! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су  
ица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју —  
Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни да 
е бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да  
ета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе 
ну, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом,  
а.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и 
ки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и  
дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једв 
штву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и р 
ри, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као др 
ка сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, д 
и кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград рад 
р Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томбола 
писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудац 
идо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари 
отово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пр 
 у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> 
ружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} 
 то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентиментално 
ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио кол 
н, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title 
човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да 
 ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Мо 
где прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на  
ве приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била 
вера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Ал 
о. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> 
 би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с 
Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом 
уштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао  
 и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником  
 прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимнази 
 оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга де 
аг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збо 
едају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко пот 
млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана  
ра.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом ба 
он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па  
 се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметиш 
 онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском ви 
 слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши св 
 да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи. 
то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџби 
S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p>  
е.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и у 
е само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после  
 ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; 
не”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спо 
очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, корита 
етва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у неб 
ка смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кр 
 није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија н 
вио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Блен 
ала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да и 
пак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу,  
 које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и и 
него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви иг 
ег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карас 
 само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакш 
ва на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="17 
данаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом  
иров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога 
препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општински 
па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последњ 
рестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека оп 
лопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то,  
тукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задо 
вечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом  
 и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу  
его он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је  
као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се сам 
о што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављени 
ј шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим 
не...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана.  
о мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта  
олазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао  
његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свра 
ј песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене! 
рло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S 
дносила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпева 
ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петрак 
и његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и 
спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега 
2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год. 
итаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни 
ни ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешк 
, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и  
 што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа 
о чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и  
он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада  
ном Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измуче 
летела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комши 
 да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен би 
у ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, кора 
дао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} 
S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све 
вој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манул 
ако се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо 
, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p 
и кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. —  
 дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није мил 
 учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонт 
гледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где  
.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по какво 
реће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} 
што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, 
 слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пр 
аџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. 
а хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како  
оло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{ 
ело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обуз 
, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и в 
освојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила 
танко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придо 
ао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога г 
није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајк 
 метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</ 
њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Зам 
а оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али ј 
 како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црни 
, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице д 
 А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S 
риви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{ 
олеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се 
pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’,  
џиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па иг 
рску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и по 
том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, оп 
то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта 
вољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S}  
..{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n= 
мци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о 
{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. 
нта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адв 
 такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој  
, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после кра 
 по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време.. 
 блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој  
удијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе  
 тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није 
а обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и о 
бедила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не 
стора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону ст 
ше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна п 
аним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући. 
И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу шт 
е, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени 
рном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак 
аска је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је 
азлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му 
нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљи 
ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један 
говор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чу 
а тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахир 
лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после  
уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет  
S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не веро 
е болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зон 
 мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сач 
и она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада ж 
де; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јаре 
 су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{ 
им ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђиј 
и слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био шт 
 снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити и 
е његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града. 
, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, он 
мо осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати 
ј ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се ску 
ало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештават 
оста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мо 
и.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до 
ки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на М 
анине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Те 
у прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p>  
радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чуди 
: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће д 
рим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да 
 се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и  
стрла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тач 
ње и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам 
 глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и 
 буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој,  
ок је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад н 
чку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу З 
а што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се 
о јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да 
ка буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље по 
с у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силн 
аље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свиј 
а је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на 
 си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита 
 кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним прол 
е Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се 
иско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину и 
џиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и  
ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си ј 
си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју  
а, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p>  
<p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегенди 
сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га  
 у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у нек 
н се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши т 
омија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} 
ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Пева 
 игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа 
43" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе  
ти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p> 
 — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато  
 — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p> 
ри, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол 
ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задева 
о си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па 
била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета бога 
тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зо 
S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То 
трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чаш 
ош понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан 
си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне,  
/p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манула 
с већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а ко 
си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Д 
е се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да 
ле и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сју 
" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, мож 
орио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S 
о, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну  
кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} 
 не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на д 
, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се 
ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било  
си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не ка 
х понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо в 
и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онак 
 и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у  
био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд с 
ако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да  
не Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе неде 
деву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где  
што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док ј 
 а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од с 
иших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на в 
 и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено 
ајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице.  
еколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова 
едно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео 
 отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда ј 
олапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и  
ајскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмил 
кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџи 
и и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цв 
не савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <di 
 била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!.. 
им друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све повери 
тиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слуша 
одина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној  
би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајсто 
!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда за 
уо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заб 
рата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како 
Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја 
послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, 
p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још  
акво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете,  
 не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су 
 ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; 
ећ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, 
је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Нема 
о је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S}  
адник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме  
ишта нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону 
а да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не д 
м од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не п 
у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу  
, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли изме 
брни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега  
 ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину свој 
на је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине 
ш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p> 
три.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било  
у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, 
се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је 
овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије 
у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{ 
 лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад  
усретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вер 
 Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вр 
 крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не  
.</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу 
...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте  
...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласк 
/p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S} 
 могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше  
не наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> 
 курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, 
 пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, 
ељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником 
то тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак бану 
 је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда 
што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре  
, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као 
напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене  
 маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и 
..{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-п 
Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна к 
.. ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да  
 није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено 
Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши  
она највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто  
пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега  
 — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше 
млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи. 
апрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам сто 
и се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њ 
твар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он 
 ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашт 
..{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, ке 
онесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што д 
оди!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и 
чију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, З 
tion" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чуј 
га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који оч 
бе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учи 
мнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио зл 
а све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и сами 
ише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни  
, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми г 
ним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о ком 
а она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим к 
о на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи н 
а, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p>  
</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, 
јатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с т 
зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручиц 
будише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки а 
ше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче  
ећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца  
 занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи 
чан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде ме 
некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S 
 да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, 
, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још је 
ршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори т 
амљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за  
 час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду. 
да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најради 
он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако нег 
осито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим  
ге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно мо 
реџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве в 
 истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово д 
, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удар 
мешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за  
а баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више  
их танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском  
 принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена  
 чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си  
них и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шесто 
 певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартет 
своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на 
 повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин 
 на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалн 
 све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-З 
 такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим 
 Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је 
м банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да  
је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изв 
мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до 
 очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — 
говор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! —  
ред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимоп 
 подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиск 
ема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и са 
ле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше кле 
} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је 
ком не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зов 
 има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду 
покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игр 
о себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш 
че шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n=" 
озиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише сл 
 послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и с 
искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја  
де, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и см 
ли се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са друг 
унђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице т 
 му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело н 
, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџ 
з престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег  
уне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да бат 
ењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и п 
је мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, 
а да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и 
 очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном ве 
ена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје 
 вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни  
игама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицо 
 време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих  
ну игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајк 
 Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”... 
аче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме 
{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пра 
енат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на  
дала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено споми 
.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гар 
па до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па ку 
мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично пра 
ер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и 
кво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују  
<p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! —  
па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друг 
у ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је,  
један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде пр 
 Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да 
и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „усп 
лио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним 
она се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно наме 
улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, к 
да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само к 
Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — 
ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један 
отов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане,  
 чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући 
 <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек 
ани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе он 
 збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Док 
ал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже  
 Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Ло 
<p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па з 
} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи п 
е, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче,  
там...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — р 
ржи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама.. 
стали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју с 
— увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог остав 
, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсм 
ка краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: д 
ође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руков 
стика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша 
далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао ј 
е, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кок 
 другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћ 
ко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају 
" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде,  
 — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку х 
 чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па 
а седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети д 
ислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој  
традан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одлас 
 је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу с 
 —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, 
анина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, већ 
и с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не 
 која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, 
уштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Де 
уштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мај 
миљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, је 
о да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гл 
ање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, 
он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко  
 више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се до 
 и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафан 
а тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ман 
није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> < 
иђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својо 
сподство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија 
алнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и  
и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Циган 
 — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од  
 такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у ис 
 што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и син 
 са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимш 
ама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је би 
својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и 
ао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан 
} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} 
ељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај г 
еб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јошт 
како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на 
в домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, в 
е.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, 
 мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму  
а „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче м 
А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињ 
ија.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени от 
еб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, 
рочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у 
и грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ 
 другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељск 
сла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, ш 
и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихов 
 играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно 
e> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под б 
ци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авли 
.</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, 
свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару  
<p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задово 
ка, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p 
ани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} 
пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S}  
ко у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Ма 
ечима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у маш 
е и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањ 
ледњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине 
ах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи  
 и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у ду 
 и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџи 
са темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Ман 
 се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, м 
/> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је до 
ек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си г 
ину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поузд 
>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма 
севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме 
аном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на  
S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за  
 ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо вре 
а-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, 
стаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прили 
а, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје,  
м у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче  
 Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што  
акао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледа 
недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена друж 
— И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну 
 мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} И 
 Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стар 
што трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а 
 погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у 
него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту 
а је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замер 
ј синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S 
, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутк 
талих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналн 
или да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га 
 ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуд 
у; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако ле 
/p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голем 
у они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под друг 
 „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихов 
— не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се 
 си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на 
избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад 
8" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше 
ило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршени 
у: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се 
 и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пре 
иста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не 
кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном вес 
ило у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је свој 
браја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!. 
о да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{ 
ана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу  
Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па ч 
а дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар 
у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и ка 
 одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устра 
ле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и р 
кочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати 
уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле 
 више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли 
аџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зон 
нујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што ј 
рин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А  
ате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да ј 
екој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и глед 
од патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су п 
 него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља 
 ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она  
рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} 
опажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају 
ликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сад 
 си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер 
ирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордано 
ио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха!  
и</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури м 
и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џум 
 неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што  
бама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која те 
 и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај 
истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне? 
тарије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, —  
едала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похват 
ало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити  
он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао р 
="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад  
 помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше кој 
 и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих м 
ића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог ду 
мака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се  
ра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак др 
о је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се 
<pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ 
еле ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „ниша 
</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ва 
весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n=" 
аспростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десе 
 тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</ 
} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чује 
ослови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што  
баџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си  
 табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче сав 
на, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, про 
!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој  
 Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то ј 
улаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали 
о чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај друго 
ари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стри 
тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио кака 
оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ с 
то збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо! 
 би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је 
се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни На 
а пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист м 
то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се нек 
 води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи на 
дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно 
м један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како 
-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и  
оманди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава  
ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> < 
тим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... 
а увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запант 
 закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... лова 
еш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да с 
6" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у сто 
за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div>  
и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S}  
невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти збори 
 никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се з 
оже да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће на 
 искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S 
ан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’,  
нине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактик 
а Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно 
н био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p 
 дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је о 
иш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, п 
едне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и 
па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово 
преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња  
и.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, анго 
Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема виш 
 неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а  
ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо 
еш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фр 
рашније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се ра 
дговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер,  
uote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l>  
,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> 
 <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла 
бар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне уту 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замф 
 чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао ш 
девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на кој 
оносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер 
оје ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можд 
е!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Ма 
а поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једн 
ом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта ј 
 јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило,  
 маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду 
 што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гле 
ло да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаће 
 га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка 
’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се вр 
рине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је н 
д родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетк 
 једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, друга 
 ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се  
није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појав 
 и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и ка 
м?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир те 
оји све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и 
о их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по  
онови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало в 
травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна,  
 губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ел 
и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар дал 
сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатнос 
шкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорб 
 А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана 
ом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замф 
инама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенч 
ече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, р 
е и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</ 
ко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она о 
 да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној 
ојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и  
S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило 
одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S}  
 врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у непр 
м, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плет 
е.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да  
, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тет 
епи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и д 
 јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсан 
чи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске  
је, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад  
<milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несув 
уго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и п 
ижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</ 
и не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други со 
ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бе 
} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што 
кад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа 
 јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе  
ћи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n 
 може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије 
а му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало);  
ијархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу 
Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмит 
ољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале зб 
и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлу 
једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме просло 
меном чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ип 
е запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажа 
 држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и с 
 веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мал 
ила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук ка 
н речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари 
та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост 
 поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прст 
, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, ј 
оде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и  
човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по ме 
нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то 
 Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се  
ју дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пр 
к питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се пор 
<p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „За 
га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, 
својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комш 
оне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог,  
l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш  
ха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да  
есма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> 
о образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Как 
ане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, На 
 мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, 
ио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски поно 
а, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска  
о да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p 
абри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се  
е таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се не 
 уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осам 
 <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{ 
е кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију  
 Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, г 
аје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилен 
е видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза 
кант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћ 
а пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потрес 
} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом 
мацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклет 
че у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје с 
капско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на как 
ле једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсм 
коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још 
играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> < 
ну Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, ка 
играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, 
, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и игра 
капско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамнича 
и томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S} 
смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може оте 
пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш 
отле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-б 
еђу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> < 
 места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кри 
вик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гле 
из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком 
на више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледал 
уљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S}  
ли тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им 
 се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из  
је му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p> 
ој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гл 
тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући сво 
прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p 
 а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се за 
и и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гр 
И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зон 
лио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен  
 доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто 
асало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама са 
вало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ни 
па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и под 
ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кли 
/l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде 
> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет уму 
 од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мал 
 чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више  
ичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп те 
кове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи с 
 Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се рани 
quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не 
и цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!... 
 али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља о 
е све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се 
у: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p>  
а чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући у 
 очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади 
а се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведо 
 дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва  
А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише м 
ка он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стоп 
алазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весеља 
у Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и  
а руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p 
ше се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку 
порци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...< 
 шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафан 
Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже с 
о, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и ме 
е играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S}  
а на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић!  
<p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раз 
 која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде  
м цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се 
усти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позов 
ање по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си  
 последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> 
 — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињ 
.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала 
{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „ 
, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папу 
и немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све м 
Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сир 
и на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена 
 управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песм 
 <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше с 
сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, пра 
 својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посвети 
црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до дру 
>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу 
 па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb  
 даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> < 
А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!... 
 и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разо 
овори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из н 
икад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као  
ко је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и 
 свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак слож 
се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како  
у Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је проту 
о куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да 
 је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — 
није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је 
 диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у  
 дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју  
> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој о 
оворише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће м 
ј, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или  
 си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко пору 
ко је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како 
ла туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже 
а, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго с 
њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, шт 
кчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више  
ка, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и 
 па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си  
а!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’рани 
 Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје и 
!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу  
путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти 
 магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој 
уч си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не с 
осподин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, 
 која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно но 
Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и 
а се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, 
 дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може  
а, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Ча 
отроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А а 
его и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њег 
главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то 
м, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знај 
една што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели  
за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од тр 
нем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пуш 
 очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата! 
и? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу! 
 качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, 
силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S}  
па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</ 
ote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>М 
м!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја 
вда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете 
 може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џев 
...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> < 
ни си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти 
је те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш!  
{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. 
тко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удар 
као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} И 
 више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рек 
ону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важ 
ући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда к 
 па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле  
ће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако веч 
м, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду ти 
дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет  
о на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљк 
ге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са  
, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од  
 гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог 
и би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Б 
ва игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с ниша 
 и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на иви 
ки, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и гала 
пама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зл 
за њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> 
 <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где 
ти и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужн 
 бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је  
поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слик 
, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа к 
 — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто пит 
остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој годи 
 нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ниш 
те... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Та 
и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, д 
оји човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже д 
квог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако д 
/> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало 
послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги о 
фирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху н 
вријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву 
х винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Ма 
анпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршиј 
едну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стој 
 ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну с 
> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S 
она, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога 
p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре 
та-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад 
с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тих 
рамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво зна 
ритискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла св 
 Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора  
ићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена  
 на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују ш 
е нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставн 
гим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред о 
 држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини  
а сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учит 
ледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је 
ча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иак 
га се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону  
ородични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гла 
ијатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Бр 
е! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски стал 
н’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје  
ће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевај 
одским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску дец 
ати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато шт 
дног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа п 
ак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ста 
</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омо 
м ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разглед 
шљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мис 
је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену из 
иком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је ум 
ећ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Т 
х онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{ 
даред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће 
шку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и д 
да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој 
 све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао јо 
живала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасви 
ашни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и 
ј не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} 
веку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разаб 
у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено у 
о да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суб 
 Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуш 
брве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно 
погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа  
ску неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и  
тво више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} 
 кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахир 
е би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До 
оше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане 
упе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада ид 
 веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како мом 
к јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су  
ом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и р 
 лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне  
знала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p 
ица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућ 
на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује  
амфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S 
} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ висо 
аш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Ма 
а се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки тргов 
ече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, 
?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: 
 амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и де 
исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или 
екају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који  
Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они с 
, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан 
у гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним м 
што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место 
 а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда за 
јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обич 
вајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи оби 
 наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштован 
е, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи 
 веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и об 
е један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани  
оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, ка 
му коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала 
S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: 
е да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, п 
рис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад 
гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила  
 кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров,  
аре јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз п 
о на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвор 
е ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се оглед 
тра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како  
 је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном  
 муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већи 
и, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и 
ш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне вазда 
ом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мал 
ом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вр 
ома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— 
поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то ка 
илијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као  
 код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „с 
кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило 
ијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и млад 
 спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На ист 
у.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарник 
га Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и дава 
 онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па 
га извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, и 
ло за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ ч 
чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово?  
онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио  
равица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала  
 селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А при 
ештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — в 
Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, так 
шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува 
} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), пос 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чор 
 тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и  
" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз  
тале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућ 
где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</ 
но што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учи 
шега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па јо 
но Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина,  
е у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још в 
епотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с  
дну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико д 
 видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, к 
м и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у 
Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом 
 оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, 
а, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ру 
а кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом  
а даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуг 
уго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу 
овор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о  
била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је  
па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су 
и уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{ 
е увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте 
Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не  
 јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} К 
после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у м 
 зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S}  
о и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и  
само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, 
е ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Та 
то му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео п 
миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала,  
ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и 
} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском с 
 Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну 
рбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље шко 
и ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је 
абакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савиј 
свлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне 
о да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <mil 
 и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала  
мо да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ств 
нем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, реч 
ко је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мис 
 се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} И 
хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек нека 
екада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребр 
ај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опр 
лике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што  
 се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарско 
постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долази 
ла у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило,  
i>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извешт 
из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце л 
 Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста):  
гато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане по 
акао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још 
и поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки посл 
ју га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писањ 
 је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отс 
ечи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на п 
о.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и ра 
да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да веру 
е и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и 
им за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и ме 
 је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчи 
а у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи заду 
 који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title>  
ло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држ 
тога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку 
енуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима в 
 испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од  
 ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да с 
 тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно 
и имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> 
ени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин крен 
ко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер  
, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај с 
тана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продај 
 Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка ки 
ло им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велик 
оди оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи нави 
ијан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикрив 
ко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у ап 
улаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџи 
пери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На  
 камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кец 
ају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису 
е прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И так 
 на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у 
{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице  
оји час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуља 
ме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од о 
 преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Леп 
/> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само ср 
смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чор 
је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само ми 
 на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмеја 
 лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допал 
и!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још ни 
подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем 
ом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еде 
ву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и ред 
нављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први  
привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чун 
 и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине 
>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!.. 
- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, ф 
ко исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу  
По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери  
нила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које проми 
ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="17 
ер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S}  
о шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у с 
 на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под бил 
чи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не оп 
ија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше с 
и писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како с 
 на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио 
p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb  
црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опази 
ка, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала с 
љине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео 
 је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљи 
5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши  
 дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> 
идеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет  
сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушт 
носно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа з 
о мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата т 
 сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да  
се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија 
ића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму 
тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рек 
ају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катан 
/p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>—  
а немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто г 
л комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста бе 
ега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак д 
жем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стр 
чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе  
ока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па 
абезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и м 
 душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него и 
 да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборниц 
рне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, с 
знао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно ж 
е сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а  
 извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редак 
већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па с 
 А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ п 
че о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве,  
свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: < 
>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољс 
ављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb 
ену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним 
ишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb  
аболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате сли 
аџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па  
 с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо ј 
њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица н 
ена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и к 
баџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амбери 
У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долаз 
ма више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био в 
9" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> 
циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није мн 
ао да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не 
онека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Периц 
ти све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свако 
 непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</h 
е и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, л 
у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n 
ају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и 
је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе н 
 од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока 
 плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p> 
е из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле,  
 <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код  
ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и 
>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфир 
и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSectio 
ато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је проша 
о је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак 
р, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућа 
 њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вес 
још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му  
бе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока 
аљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама  
ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од дол 
.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада  
свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако к 
пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвен 
ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чуднов 
гни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Ве 
ви;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</ 
,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> < 
} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обуку 
ки, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћа 
е си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да  
улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S 
ога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а о 
е не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, т 
” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на ре 
деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гл 
</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у 
алина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Неса 
ј Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чи 
на врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би т 
ђају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно 
каку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери 
евом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и 
мо овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растав 
већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66"  
и.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку си 
 срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да по 
к ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу  
="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћен 
езилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се  
него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и как 
асанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то ре 
вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шам 
 Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, ко 
} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и он 
, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскоч 
Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у 
у у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче  
на поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо н 
ер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову ф 
утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се  
сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побож 
аспитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Док 
 стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе! 
, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона  
о и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јо 
ила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора 
лутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све  
ега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева 
} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Ман 
.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се 
n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто  
 који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумив 
’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није 
ође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио 
од османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом при 
ја и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отега 
е причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако  
начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новин 
ј Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских беле 
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет ил 
тлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур 
о код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно 
вашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!. 
 <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — 
звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи к 
ироком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраг 
орог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону 
да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на  
на прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође 
.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и м 
лупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, 
 а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и 
ску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице 
на у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца св 
јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једно 
ати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш  
према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто ч 
ше и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за час 
/> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се 
ако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задрж 
а, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за  
рекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је д 
тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се 
 у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мади 
ифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и ат 
 ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и д 
 и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јот 
дно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи к 
на имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као д 
ак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се  
епша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа 
с води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико 
тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој 
на се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у  
е умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subS 
туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и с 
"121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, 
сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, а 
гледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а ис 
и, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, 
андило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три к 
ла је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сре 
, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Зам 
 Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о  
, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а најви 
е преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато м 
 да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа,  
и волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <h 
за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, 
се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Ми 
и: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Ча 
дном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“ 
о, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и 
си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговор 
 јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју кори 
но предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе 
ако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то  
а рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, влада 
о Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету ве 
 пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу ј 
чана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи 
је било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добив 
место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданд 
 и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, 
тине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће д 
 Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња 
 да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји т 
е, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај р 
<pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај д 
ом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој 
 други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на к 
мпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дам 
Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да д 
, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по п 
амо муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који  
реши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њихо 
фир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па ни 
 певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би 
е то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, д 
ој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио 
рај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико,  
 је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не 
а, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад  
ат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако леп 
ала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и  
га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а 
андидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за са 
ени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у поне 
а Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па к 
апуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуру 
е запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се 
<pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом. 
ентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном кор 
 дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан з 
ски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момц 
 и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32 
ну — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су п 
него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</ 
 по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је д 
 нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема 
еме већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете 
па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!... 
ли сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ћ 
зе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане 
ћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле 
 та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n=" 
ита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмеш 
е Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и 
, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штикла 
ању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале  
ти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију 
ању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада не 
ок је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, је 
она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и оп 
 касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, 
рмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се 
а је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерк 
ђе поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и 
рга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади с 
ћаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то  
младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју  
афу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у је 
е мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у 
ене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито 
исе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депут 
џије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његов 
угим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побр 
ће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна с 
ма, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, 
о песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зо 
коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо к 
о манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чар 
и прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила гл 
и ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, а 
јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још б 
ично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају ве 
 женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет с 
 својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој 
гарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или н 
м крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није н 
е тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацим 
 у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обуче 
на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође,  
чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста  
 зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће 
х и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака,  
чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману 
 у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, реши 
о што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо  
 зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Ман 
-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају 
} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зат 
 се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и 
ио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева —  
такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро тра 
Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, пе 
иротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним 
богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; 
ово што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано госп 
а никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу не 
њу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави  
 Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску,  
шевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — 
од ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за  
ушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или пи 
рави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S 
е и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им 
 академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на  
Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за ку 
дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту  
исећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их 
тним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” 
 сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је 
и га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што и 
а каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагн 
атим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново 
оћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живо 
е играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их 
какве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" 
а ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно х 
а им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новин 
 за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. { 
ложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Тргова 
ка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошл 
а и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и тол 
је.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас ј 
о им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани  
се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознал 
 И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухва 
им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта о 
пог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако 
арама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и  
и рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улиц 
 се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме 
ад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да укра 
ховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопар 
ош једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете.  
уче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та  
не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да с 
ојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p 
ашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</ 
ао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Ма 
ика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. —  
 али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мор 
и њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бо 
 певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема  
.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је  
та баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n= 
огледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зе 
 друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не мож 
ну као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем 
рљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n 
више је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и 
јни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је 
и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, 
 Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био прв 
S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча 
кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек  
етке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> 
 конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он 
{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика,  
е.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприч 
 за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буд 
е ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зо 
јмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се н 
леда с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а 
ешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то 
н како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) 
ђашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложен 
ећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко в 
..</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, са 
 за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, 
из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега  
га комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} П 
 јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није  
, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, 
ао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао 
а више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре оч 
и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се 
суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за 
p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћ 
е вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих < 
 У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и 
до, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а 
авом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и ка 
!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S 
 „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука 
ам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’к 
оноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} О 
 па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол д 
...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравил 
b n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — ре 
ко су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} З 
p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, ве 
ва се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија с 
Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и уб 
— баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећ 
 „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си  
те, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па мно 
та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше м 
ко нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е л 
рак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше З 
е да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест 
’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па 
требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем он 
те слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну  
д — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је ш 
бори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућа 
и метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је 
ка, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чор 
Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потре 
траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврс 
, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињ 
, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско о 
орбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари  
уј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад  
 да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазн 
ет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремск 
 зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће прол 
/p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побрат 
дну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седим 
искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и ес 
а дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ују 
мацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посат 
оји се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају 
 многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанк 
оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете кур 
га на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли  
— Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче < 
а, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо  
хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и 
ј се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не мож 
ш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си  
<p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука,  
м нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш 
. ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> 
 сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начел 
икој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— 
 — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти 
и — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— До 
ољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири 
ађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град  
му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро  
ак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци ш 
змишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искиј 
 на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>по 
 ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац 
је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Вид 
; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S}  
они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и од 
 бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се си 
иња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти 
исао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћ 
е Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан,  
т година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и те 
 оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немил 
тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да с 
ана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо 
кровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашма 
ли времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше 
и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису 
ни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времен 
ем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јорданови 
чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је 
залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је прек 
јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> 
требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје б 
о ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на 
ја, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти и 
’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се  
а се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} С 
овек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштериј 
p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p> 
мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S 
/p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-х 
роз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај- 
 не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l 
 не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> 
ли боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак  
што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> 
ад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; пла 
> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми п 
на кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, с 
..</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко  
о искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас... 
 ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинск 
те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб 
м пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тес 
ушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми ост 
шкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не п 
емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и о 
емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо,  
ек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиоп 
ек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брањ 
и је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелнич 
 еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно те 
а си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је наше 
 био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb 
каке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше  
ладати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је вели 
ча, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а т 
 обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељ 
же састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки  
џи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешт 
p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио... 
.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Ма 
и тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек доби 
107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на  
тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виногра 
во епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дил 
и управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по не 
аћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до п 
S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на то 
никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила 
ројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врат 
ла ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже  
 други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је пре 
лско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обра 
 тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао изме 
када.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S}  
Section" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на шк 
ш и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не м 
лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли  
>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов он 
p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољ 
но ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ м 
— ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” 
 си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — реч 
 за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону в 
што лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си  
 „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан 
иш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће на 
 саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p 
други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш види 
ем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собо 
остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење  
>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како д 
ика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да и 
ам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара —  
ог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губи 
, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауста 
— јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати  
-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац,  
раг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је 
 ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и 
 испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу 
и’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у но 
е, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповет 
ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа ча 
е, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да м 
а кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све 
ком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклања 
диностима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, как 
 надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћиц 
Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ип 
во, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похв 
 њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> < 
опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова припо 
неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</h 
им! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво 
свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоста 
!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му  
ин и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и реч 
Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, 
урном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем 
уће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако  
сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, 
, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi> 
 не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дан 
 на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Св 
, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је  
а дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед па 
ђи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краћ 
ако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’  
ти моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у 
ак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та 
зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Т 
им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет 
S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том с 
е толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраве 
Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да ос 
бог таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и си 
што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње прола 
ни амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац  
м и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај са 
е да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и је 
руга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних  
све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим  
амену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! 
Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече с 
а, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{ 
и у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не м 
 малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Шт 
 се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, 
и људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манино 
 писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако с 
оветка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А 
и-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се 
и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{ 
 шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је 
та, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, 
 и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе јо 
, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли ст 
 /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кри 
е! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а о 
д старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што т 
егове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа,  
тарим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфир 
} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, д 
 заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега  
а свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени,  
 никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најб 
ло подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него јед 
м и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори 
казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар  
у, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометал 
 Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак најв 
 истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Мика 
и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било  
 чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} 
улира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве ро 
то важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе о 
 и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{ 
р се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но и 
топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јес 
ак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирал 
има, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једн 
о било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и  
</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и пес 
постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући 
е, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је  
амфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и призн 
жје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни  
pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене ч 
а... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може 
 кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а п 
 кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти 
S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p 
че: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бр 
поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Та 
 из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамуј 
да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се 
ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} 
 спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у о 
а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> 
е”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не 
о пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човеча 
х, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код те 
ама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може,  
 Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад  
А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> < 
пасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бр 
 <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала 
 је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она  
 заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет< 
 си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Кали 
p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху 
>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко 
авам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ма 
p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давај 
ило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо  
<p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, 
p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S}  
грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми  
тим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек 
за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја! 
на старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, са 
ицире, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне  
рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и ку 
па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилик 
— сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџи 
је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустиј 
а <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — не 
на од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију 
икуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi 
> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивач 
>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона  
ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита  
ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p 
екмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па 
ма си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варо 
е женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо 
 тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, 
си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш 
И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{ 
но ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти не 
и таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом 
, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? —  
 једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп 
че и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— 
 није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? 
на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>—  
ла одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-муст 
је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Об 
у Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу 
поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си  
 — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и уда 
 тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</ 
ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад 
{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали 
зити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се 
то искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака д 
еб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Вас 
ерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, 
.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, 
о.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, ка 
ма и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по с 
ка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} 
ђе док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све о 
ај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сли 
хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чуј 
 чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорба 
ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки  
а си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за 
..{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си са 
ам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђ 
рецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — 
{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде 
је, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, 
S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p>  
, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште  
 <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време 
 А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке  
там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у  
та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му! 
ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, есна 
едну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ниш 
ко време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи —  
{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катан 
ило је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p 
о да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо!  
ри адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi 
ри и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди 
и Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да  
е?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p>  
тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де! 
ики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболиј 
е, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?! 
ме, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели у 
им владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да ску 
у?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да поп 
-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с вра 
> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам  
<pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну 
 год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћ 
цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђ 
ено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену  
илно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да  
ит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест го 
ве зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — клик 
дљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада оп 
нке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се изма 
е: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, 
у решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном 
е он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба  
то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку  
ао човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао 
ска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, 
м на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео  
лушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре свој 
брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S 
 кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бе 
ако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај пре 
оном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”. 
 Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећ 
тују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога 
ђену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p 
викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош,  
{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе! 
ео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце  
чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро јо 
ен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче 
> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан 
што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба ви 
афенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче: 
/p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане с 
ишто, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, 
!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат 
ла никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ће 
а!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско  
онесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone u 
анка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима,  
 с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебн 
окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане 
уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца 
плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу  
а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пу 
еле омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момч 
роза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си  
на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке 
рицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад са 
вање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо  
већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и разми 
р, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе З 
голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу 
 удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога 
љастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло прија 
 не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} 
г лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каиш 
на, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} И 
ори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, 
о добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност 
вом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвок 
ако кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, 
, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара 
побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — за 
ла, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње 
болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, 
 сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани 
роких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пу 
ерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и из 
 цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле 
 бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми  
 грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ би 
ак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После  
ека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и глас 
рама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг 
летку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и н 
у.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесм 
испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него  
Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мер 
S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра 
 и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на н 
ча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да о 
 и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш 
икога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељ 
варила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да бу 
ина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им 
обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговес 
 наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — зај 
урних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље  
d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен сп 
ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако в 
е.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, В 
и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (у 
> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла под 
 Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побр 
ко, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао к 
а Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло  
етка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој с 
евојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му 
речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</ 
 му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му пра 
е доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n= 
 <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.< 
 би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гуса 
ајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех 
е правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој  
ј много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухват 
им; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове пог 
етиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има сел 
p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у  
рала. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играј 
кварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена такс 
ој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски 
другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> < 
у девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом... 
слим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста,  
 ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратк 
 ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири 
ао последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад 
 нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не вер 
 готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само  
 за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је т 
 устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћк 
вку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом н 
па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{ 
дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Ис 
јеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S 
збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње 
симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска 
х и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете ш 
те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p> 
 гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв поглед 
ига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па мо 
а обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колесниц 
уна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико че 
 није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о не 
чним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" />  
 епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак  
ој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чиф 
да Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мор 
стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се он 
си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за 
 заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак н 
јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, 
и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „ 
Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било  
акав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" 
винарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку  
шније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се раст 
урналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком вид 
, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је к 
види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — 
а Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гл 
да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Ј 
и, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опе 
и и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и н 
него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто та 
на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти т 
рицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле 
штем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оно 
хладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, к 
ном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.)  
 дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико да 
у, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S 
аље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У ку 
ла сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете и 
ричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће  
сав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} З 
ра са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа 
 односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако њ 
ом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио 
сио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на чел 
рове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га 
ћуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и  
е би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим де 
ролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни  
ја је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговал 
је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам 
дан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и с 
е се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона  
нају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све 
 све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им ј 
професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филоло 
 реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимал 
ш једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџ 
тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и к 
бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад 
тану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.< 
чи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, вика 
био и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао 
м он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма  
он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак,  
не како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се изме 
 поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{ 
испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме  
 у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од 
силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, ка 
а и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана 
ејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене у 
ујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, 
макла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Та 
е, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво  
илибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да 
во што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни сра 
 мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти 
оје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред уд 
а ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да  
д ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетов 
д ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа 
ам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! —  
меће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој пар 
кле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но  
 остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га јед 
ице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авли 
оцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кес 
циског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најма 
ине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с дево 
војака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам 
 n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпо 
ило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда 
 излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета 
 је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што  
ени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а  
али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по сво 
се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се г 
ће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве  
лупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га ч 
е, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче нијед 
ице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а по 
збиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n 
руга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друств 
 домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Сед 
>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. ( 
а Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом 
 зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао 
а када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ма 
е.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да 
 бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гурка 
зити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови 
ино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и  
су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође  
ј, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце ј 
е старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, 
љско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши уси 
исокопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „ 
, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одигр 
уски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више 
тражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да  
>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Пох 
оварао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, вл 
гради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека  
ста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би  
ромичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а са 
опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрав 
и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Б 
кад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, м 
} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, ка 
 филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче  
да разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода  
-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати 
Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци 
есом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек ма 
ака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му  
играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао н 
 му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мр 
епио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због св 
о мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће би 
 група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у  
ње и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно  
стао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све 
, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није  
 свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овак 
 отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да 
 истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо;  
тка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та С 
а ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а п 
но да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} П 
м је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза с 
ко их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „ 
отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза  
и-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у  
омци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу у 
ла ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и  
...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал сед 
и и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S 
ка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па од 
е, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчи 
ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све,  
>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{ 
ала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{ 
</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — 
 самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Т 
а-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — узда 
Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су  
мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, 
кла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласн 
 цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ста 
 јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, ш 
дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка т 
овара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ет 
ја — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, а 
пољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај к 
е посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Пр 
доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Мани 
 ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред 
ити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара 
дног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није б 
ко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводи 
о да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио  
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и  
 у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, по 
им гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на п 
ије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене 
њице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака  
 у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек би 
ли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама  
а врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам,  
је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није ни 
унке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> 
е блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он 
и о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако 
у оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му м 
 Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до  
 А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па т 
а убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћу 
.. — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а 
 па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две 
љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она нећ 
у си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: ид 
а од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја  
на тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!. 
свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си  
ло тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але.. 
ове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу. 
лно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Ку 
ки!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје за 
м ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’ 
дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — 
 Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си се 
S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу ро 
џиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје  
— вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> 
е!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p> 
то је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>!  
 гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча про 
 сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како  
најем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе 
, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — от 
то ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та  
...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам  
шију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{ 
теже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подр 
о се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, м 
S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, пр 
о све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посл 
} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, бра 
одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, изб 
 кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — 
и, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, п 
 мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем 
лигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, ду 
е зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не позна 
е — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Лел 
е дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Ста 
диш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо  
!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелиген 
оју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</h 
Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда по 
?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ла 
ди нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила ма 
! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слу 
и тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми  
>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо  
 <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што  
амик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћо 
 брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквиј 
и ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму  
 и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос 
н-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да з 
и!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио 
в као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Леск 
...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој паз 
 не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!”  
атка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат 
џиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне А 
!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао  
Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па к 
попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, бра 
S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S 
!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си с 
Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’  
ши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> 
.{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фр 
 прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је,  
 сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се н 
јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Мо 
!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од 
ече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; —  
да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго до 
алко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за 
 знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до 
Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSectio 
ад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми н 
брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>—  
е може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конку 
у сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p 
ољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш ка 
} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали  
 такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и  
овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин н 
 за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ман 
>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све 
е.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-ха 
о кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-х 
 га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!... 
 га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...< 
 (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо ч 
 моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога 
ше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и инте 
сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и з 
а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, ка 
ја, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питује 
 Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не  
.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она  
— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.< 
е гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се в 
се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{ 
 калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми  
, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у т 
грабија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за 
 више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па 
и хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј  
д има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном весел 
убиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели  
опа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и з 
 је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено  
бијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p 
а су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у с 
је?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке в 
 тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила  
</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не 
а измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру,  
 и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг  
нче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуљ 
е, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја  
е зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} 
.{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди т 
> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сара 
а ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Вр 
опаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки  
апраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — сн 
p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане о 
Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуд 
 ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише с 
ал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до 
</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Неса 
 недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Пе 
а.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију 
га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Са 
!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни циг 
целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у каф 
анем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утучениј 
ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, п 
дљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем 
ем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал  
алиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чин 
i>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, 
 сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Е 
данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљањ 
е, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" />  
вара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Ме 
 /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да  
 <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" />  
> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l 
убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини 
 по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време 
амари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез! 
 живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да зн 
а сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по мах 
е под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чар 
 ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S 
 свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућа 
 се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфи 
у у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрат 
ивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он  
не, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врл 
еног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Ман 
сто.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко вре 
стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан з 
још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада 
 Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <mile 
ди код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а л 
е, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фрон 
жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не 
ве то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Зам 
ама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да  
зна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек свако 
е сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа пост 
само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да 
ко ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фа 
оди тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан  
ко неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и 
/l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l 
вер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здра 
о се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигр 
 од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се 
 попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за де 
та!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с та 
28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека 
стану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључе 
 сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који 
вао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудил 
 уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али м 
8" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де!  
?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писм 
 имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час 
предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Не 
ва, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то с 
 кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је о 
пет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и  
 Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мал 
е!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и д 
љна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и по 
Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и 
улаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је  
ико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају 
амије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако 
>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанстве 
во уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, ко 
ни чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене,  
е.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p>  
ереш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се ра 
 конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта  
ше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све  
, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ма 
е у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стад 
а века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне 
ше?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, р 
 мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p>  
јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да 
укло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске  
и и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и бил 
егове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</ 
се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, 
е очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запева 
на ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И он 
избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је н 
расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако ба 
дала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и поко 
е им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике ла 
тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и д 
се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он 
 а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло и 
,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, 
о си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете 
ети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше 
гим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, кор 
Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Ту 
грач, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би сврши 
ок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чел 
то, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. 
а је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још ни 
аш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете 
ора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и  
 питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, шт 
ве то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде 
му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без 
 Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму 
а ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде  
е одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — то 
 свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока  
еба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом мо 
на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем ко 
ади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и он 
што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свад 
е, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она 
и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ј 
да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Н 
ишто, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фу 
е ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за 
и, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, по 
де на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене,  
у бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јев 
еку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</ 
чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господс 
јеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> 
ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И он 
а ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Коста 
 зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на кој 
мео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господин 
ор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ств 
уги, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, по 
а је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био  
 дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме н 
упаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се поч 
рима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала ра 
ам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — 
 је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да с 
поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнае 
љда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћи 
ног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чи 
 Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, к 
сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску нев 
S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка 
о се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, з 
ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у 
 кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад  
жива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</ 
 очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му ј 
ио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио  
вали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико  
слили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза  
не сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељам 
ивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џеп 
ва, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div 
м, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компа 
и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалам 
дњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио 
уда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је 
губио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И 
ли зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону л 
 — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} 
ило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На с 
е требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад  
ј Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покв 
 казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он п 
естала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да  
понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав 
е рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепот 
> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. 
што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, 
ји јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је  
га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је  
} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро? 
е намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном 
ео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће 
зије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешк 
 опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако  
а се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је и 
тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S 
мениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији сво 
рдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана  
оменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по нар 
не са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а о 
и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају 
етврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад вика 
 мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим 
е, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут... 
гога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и  
</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неп 
чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да 
олете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S 
у је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лако 
ио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је су 
ло да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако  
но са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када  
повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир  
, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфи 
 врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му с 
 али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно бил 
и прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни кази 
лико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умно 
 памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} 
ити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chap 
 се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна 
работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тети 
онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све  
лањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала к 
амфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледа 
т, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим ре 
окајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас 
 и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и н 
још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини н 
.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n=" 
 такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту с 
е онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а  
дна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, 
а кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Зн 
ћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на  
ник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупн 
то, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и пози 
 на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <p 
 који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Ман 
n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по цел 
 ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим  
реше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</ 
ој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровал 
 он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што  
трдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зон 
 — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више нич 
на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак из 
ег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зон 
} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан 
ао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре 
ћану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S}  
школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код  
 ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па 
чно распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се  
жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и с 
мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као ш 
а Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушка 
итала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадит 
ид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у 
сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер 
је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у крев 
авно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јо 
 </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, 
ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико 
 ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на н 
била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да ј 
Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и с 
д, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржа 
да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није 
но мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило 
чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива д 
па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога ј 
јгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то  
шља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј 
 дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она ј 
ка доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S}  
је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с 
лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипу 
регажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се н 
е се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно 
{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад  
ри добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчи 
о неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта т 
аћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у крев 
једно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно 
н, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога —  
 она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када н 
к ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама  
ако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доб 
S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа 
вер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као 
" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, з 
 како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једн 
и чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да  
одушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталожениј 
 истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико  
ј.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше 
 Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у мес 
Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџи 
ку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гне 
ша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како 
ила и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> по 
, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <ba 
есрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Са 
наче врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога 
{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у д 
 равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не ви 
 мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење  
огледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њ 
{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зел 
} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна кака 
да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, 
сано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умоче 
а Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а нај 
Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија 
 и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста 
 Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се  
ећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада  
.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављат 
к, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зон 
 и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у св 
то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја зна 
Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке 
а нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Т 
ештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одм 
ригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је д 
имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно 
џији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст 
овештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим обра 
ру, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо к 
Section" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтел 
ули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Беог 
ке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини 
Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се 
скочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си  
унули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошт 
да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, 
 је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, кој 
 умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и ов 
 питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и п 
 чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље  
ађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш з 
 како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео ка 
и девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду 
вога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплати 
</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њег 
чио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави о 
 <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а с 
ећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећ 
рско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то д 
И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се о 
„клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је 
више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини мл 
а сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је 
 Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, 
ио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне с 
уго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S}  
други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекс 
дне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад 
е - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старо 
она и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и са 
Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зр 
ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли 
јче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S 
остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у т 
 јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се пр 
 одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годин 
у, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне гл 
енције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућан 
{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па напра 
д њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и м 
 Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина 
осле војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он са 
на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала  
 веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непоч 
е глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. —  
кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека 
то их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, неср 
му над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p 
колико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у м 
пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од н 
аћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од П 
 и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком н 
преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и с 
ка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћи 
 због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала 
суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица 
pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, миш 
рђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и прот 
а иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а с 
Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зо 
 — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала 
 полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком  
ли Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није н 
hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чо 
тише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље 
 хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се с 
еле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољ 
ужајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти 
спричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као  
{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни ви 
д саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи с 
ени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага д 
је Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па баја 
 све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала ј 
ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос 
лове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је  
о, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је до 
 али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, 
 Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве 
дна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао ј 
апта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и 
 детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока 
отињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и  
оказа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Мор 
атељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од 
ку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он  
е и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино  
сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; в 
ва, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала 
исока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавал 
пуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухвати 
е.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину 
ије имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био сам 
 кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа  
могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у душ 
на.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и  
руштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се поту 
ну у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека  
 њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављал 
је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка,  
 своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, 
 до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавно 
бало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „ 
, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и об 
цу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек о 
ара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије 
вом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде пос 
 Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; 
ше владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на 
о с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{ 
нредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска. 
 дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Чес 
трану простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, 
ћи, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета зво 
е и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само ј 
ировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесе 
еграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из 
ела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њ 
им.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и,  
аних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга ли 
јник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра, 
ection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица  
о Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могл 
 резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он у 
баџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и ч 
ница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој  
 исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и  
<p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није  
one unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S 
а што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и та 
дужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао на 
чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушал 
ла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа н 
евдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра 
го баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све 
p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа 
х да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бр 
то се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свим 
удалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила 
мињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" />  
>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матрон 
 Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим 
а Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфи 
 без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није  
 често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име 
јим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човек 
о избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако  
у Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу 
за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и П 
, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Ту 
, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замф 
да нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и зв 
о њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да ј 
ла и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се це 
није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и  
n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму  
ма и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантно 
вета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели ко 
о да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој К 
 несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свр 
 понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! —  
каци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники 
с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф- 
лији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чор 
ани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у прост 
што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није ч 
нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је и 
 мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него  
 женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај 
а у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништ 
 у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнут 
била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму  
 потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би сам 
сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах 
p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно  
ари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и 
 јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљ 
сли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама 
а у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другар 
 Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него 
, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још 
лом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг к 
 би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Ка 
ћ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; з 
СЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе  
> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је исприч 
5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она ј 
head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како 
"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испр 
е Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по с 
а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пај 
ао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену 
 села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да 
гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака глед 
песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И мес 
е, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} А 
<milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог 
ија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је  
најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће о 
дбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је пот 
је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су  
да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште 
ави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите,  
а да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S}  
 мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона 
девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим 
шту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њ 
 није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Д 
ом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке 
ругарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мор 
 се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом све 
..</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафск 
 како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је л 
апева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену 
да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе 
то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју 
ала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S 
ра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l 
а клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> < 
ше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми 
о куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? 
лазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти,  
?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење 
 <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је 
 дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си д 
p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирувањ 
.{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори,  
рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Кал 
љно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч!  
— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа  
ечи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чарш 
p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче 
 <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таск 
баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и ти 
и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало  
рећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} 
ана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради;  
цама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у мес 
а је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и 
више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљ 
и, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих 
ћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су т 
 било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она 
ри Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекр 
а гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S}  
ле се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у 
а мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети! 
 <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... 
а!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, ал 
 јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала 
је знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом 
ка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, 
} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона д 
де и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако и 
ку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је  
ену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија  
} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили  
 да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схв 
ако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која 
молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат п 
је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да ни 
ЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, 
нале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут,  
/p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!. 
довно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалиш 
е отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона ј 
ни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да напад 
 и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у 
донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу 
 оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Т 
а сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зо 
.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и  
ећи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће брко 
 шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси 
нтура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у жен 
ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој ц 
упе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорба 
ај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунц 
ће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер. 
...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би би 
сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осе 
ана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није 
се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и 
мо три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из  
о, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко 
било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо 
а века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S 
а збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше л 
ју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџи 
 овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана,  
 другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија о 
е морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад з 
 више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам г 
антнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би обл 
је у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Св 
ваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћет 
у је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштери 
 је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је ма 
 од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку  
багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо доч 
 сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Па 
мање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га п 
н и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и д 
рац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке 
затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отво 
 хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад ч 
бојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, во 
 хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине 
ећи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мај 
та му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и с 
, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — бр 
хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да и 
ћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S 
опало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао 
кочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посети 
 кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласи 
ђе ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она т 
а, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила 
ад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: н 
учио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му с 
, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком 
— психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” на 
атким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа н 
амфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и видел 
 смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глу 
амоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су н 
.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега 
} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18 
 очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место  
 излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде св 
двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила 
ида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, з 
чати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима 
ашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муш 
з жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на та 
е већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико б 
анат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нум 
је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: мома 
ада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега м 
тална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не  
 инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у д 
огледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема н 
о ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком прили 
 што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, 
 пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост  
отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се да 
их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на др 
hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није з 
практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене  
ла, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да  
 а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада  
ене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у 
комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским  
 а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је  
данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нага 
 није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци 
дити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном о 
 и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зи 
 почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету,  
 А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у 
афаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогоди 
овање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, 
га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p 
ела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, 
 Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки,  
иској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он т 
/p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је 
, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{ 
вала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какв 
 им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за  
ајвише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер  
ђе по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није н 
раде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони с 
а мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{ 
b n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка 
те, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак 
ег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече 
p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога 
 — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пше 
зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Е 
а си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не 
уче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да 
р Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они о 
плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?. 
огла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне  
у се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово 
гле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта ја 
И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао 
о земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припо 
чи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је п 
 и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и т 
 даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине 
менула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио п 
да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумниј 
i></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када 
јом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина,  
ите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> З 
 „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога м 
огађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била вр 
зи и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва 
ребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и  
 или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још 
ане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидн 
јем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али  
/p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, ил 
..{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, 
 резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни  
 после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од 
ови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — 
знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да г 
меше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом 
 само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенств 
главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једн 
е дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу св 
 имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се к 
ју, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Мита 
тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, 
, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом ш 
причано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за уда 
аџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма с 
као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, 
ој тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи вино 
ас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у неки 
а дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Зам 
лно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку 
ђе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана 
ршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ни 
вршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је гов 
иковали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на  
 си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живу 
ком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, к 
ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком г 
удо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она  
век готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али са 
 теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео 
вршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се ст 
врста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први  
то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих н 
рата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускак 
Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учини 
омачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, к 
, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да ниј 
из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце”  
јешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне 
 </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је 
 ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позн 
 кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разг 
авале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљ 
алан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb 
сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де  
с. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке 
воју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!. 
чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша м 
оноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и пра 
вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било м 
х хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно ми 
 повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде до 
> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфи 
ђе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом. 
 Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотиј 
ас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’  
чинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p> 
 све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, го 
} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим ул 
ме уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.< 
 никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком 
верљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и иск 
о була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућан 
 <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} 
свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга 
алише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не из 
праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или 
 и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је  
а слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску 
олели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, 
 се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, п 
 гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим  
је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке 
 прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога  
се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо 
хирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксер 
кочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање!  
нче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој 
 с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саст 
 као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изн 
арити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану З 
 доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S}  
но.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим.. 
од ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девој 
 — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта ист 
камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз д 
ме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче,  
 при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седа 
нолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар ц 
гова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама врати 
ке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, је 
у се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n 
право епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi> 
а неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебде 
о баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p>  
анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb 
ешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (се 
 тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друш 
колико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и 
 под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов 
 Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нов 
уо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, ут 
гуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на 
есне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упо 
зишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала  
 и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не 
т код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву  
 даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У с 
отле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен јед 
је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкач 
{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у  
 може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви 
ику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а 
 који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам ст 
 газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан пр 
е тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и ул 
г у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао —  
него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице 
питана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим ава 
аже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S}  
га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташан 
јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никак 
 Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се изду 
 и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био За 
 које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврди 
 пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако  
отрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на  
, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е 
 па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „ 
 ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска,  
 бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга 
вој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</h 
погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га 
топа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.< 
оке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и 
ем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брат 
итиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта пр 
неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} 
 <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работ 
> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Зна 
ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, п 
јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје  
смеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и  
да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’ви 
 <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p>  
 и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич н 
 да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збореш 
утила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} 
к.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутр 
далеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље,  
не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његов 
она учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и нао 
ма њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је 
е више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник  
 кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као  
(а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зат 
бише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо. 
од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро 
свим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одгов 
ега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и такти 
е говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога да 
ђе зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре њ 
артету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него 
омену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како леп 
о јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу,  
 загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао,  
ру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно м 
ас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку 
 за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да пр 
он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не мог 
већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, вр 
ахали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у  
о, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па 
S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази 
иш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је 
асмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из  
ђе <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам  
итује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Ср 
..{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... рад 
— Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила  
 си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака 
.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за 
 ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга 
ком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жа 
сад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној ш 
не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а  
ту неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе ш 
оворе и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а  
 имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како 
код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интере 
ици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка  
/p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што 
таде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у к 
о ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје  
е тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене гла 
моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под м 
 чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе!  
од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет 
а, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?< 
, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџи 
ли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! { 
{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па с 
</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банке 
ма...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</ 
ако може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило  
тин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је 
 знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у 
де ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазданда 
запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та  
 ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, 
ам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — заш 
 му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним жен 
гла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— То 
 веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг 
</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје т 
ји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји 
ла до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га п 
очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прил 
а слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трг 
 она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје 
врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек ке 
е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти  
ашана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски 
рбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и гу 
ли му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете,  
прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Та 
..</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, н 
дравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посм 
 пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си уб 
е, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па о 
тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— 
а непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас. 
омисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема  
ного су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb  
ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>о 
!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућа 
, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да 
не?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Ту 
то си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам  
„Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он  
а, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама с 
 Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p 
{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад  
е дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да  
 знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазданда 
о, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она 
у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и р 
уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из 
 даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за пе 
наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— А 
се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}И 
i> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новина 
о и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако З 
p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за К 
не непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или 
„очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”.. 
<p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестр 
дију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је 
 што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако ј 
ирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбре 
 где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки  
оје јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг о 
ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно  
 им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш вар 
вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје< 
а волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод 
. — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико  
е, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши м 
росто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је  
но носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шану 
еба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она. 
 шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна јо 
ом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, ом 
 што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили д 
јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како ј 
тња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније  
ла, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све к 
ђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, 
ио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој 
лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана  
амама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, 
ад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друшт 
гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и п 
тваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јев 
вара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здра 
на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и 
ној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изнена 
ука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимниц 
у јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S}  
} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а р 
е шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{ 
ило ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друг 
{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама сво 
на и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини  
поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охр 
 /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и н 
ја одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно  
одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поимен 
од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив з 
екоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошл 
} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда 
ије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто н 
ка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разгова 
аска би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чор 
својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S}  
<head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегр 
 У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па ф 
е брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше  
тине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли 
, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може  
 здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi> 
ији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; м 
помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Ма 
а бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, бо 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p 
 <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапку 
> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке  
head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен 
ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, так 
ad>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, 
ad>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет 
аман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавн 
 се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У  
праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако 
 је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцниј 
о што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: 
чеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар,  
 Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе 
а се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две 
аше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфир 
тићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S 
 према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у ко 
едну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну  
 од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље. 
ки сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно ок 
и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине 
 љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом че 
оме злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пр 
га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти  
ко Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити 
ама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о 
} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, по 
е иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овд 
етени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је не 
 младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и 
 род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}И 
Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла,  
 све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике 
{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је з 
м је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани тол 
.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чу 
оживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, ја 
не и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први с 
о им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се 
 њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у 
 испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџ 
е то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињ 
ао што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дреме 
оке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господа 
сме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену,  
о.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана 
иђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једар 
м тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела о 
не, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овд 
меје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора 
раше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза,  
ане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и см 
{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек с 
 тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави 
чајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, 
ртитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију < 
 зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао в 
е силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траб 
и најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако ве 
ане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није  
ђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас 
но око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа  
 нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна р 
, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељи 
у Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирач 
уго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при п 
 на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, 
.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зон 
м уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, је 
 не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлу 
цама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му  
 или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по 
и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случа 
дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакл 
и, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећ 
ије био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид ње 
јој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав 
а у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и 
 али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не 
Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Манин 
овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, 
олико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и ка 
и и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер ј 
.{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S 
евзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким по 
="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних 
а бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића  
био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће 
ести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, па 
мфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што 
о је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} К 
аџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може л 
нао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано,  
<p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он,  
д је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућ 
 сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући све 
далека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и изда 
актиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је 
ection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави 
ла му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао  
е му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио  
ог тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио пра 
 Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <h 
у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути  
бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или 
аше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружј 
је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом т 
ла.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе 
159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити н 
 мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и  
} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак уме 
hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову з 
 задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би 
Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} 
а</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака,  
мо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфиро 
ањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким ис 
ао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признав 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар 
на био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколик 
 вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородиц 
е пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, у 
из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у шт 
опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Ман 
ачин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дан 
 неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S}  
е скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш 
дао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па 
било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она пон 
 знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена св 
ТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог н 
, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а н 
није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то  
но што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пр 
амо да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога ч 
у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и ра 
о време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шт 
да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запам 
ав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему с 
е имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на 
 у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задо 
о у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико” 
сле малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабра 
ишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и  
.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливе 
ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда,  
речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже г 
к шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе 
ат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада 
човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после р 
Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није пр 
о годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати 
д је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући 
ма.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а 
женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела  
вар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на сваш 
м на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца. 
ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрди 
да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на 
прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему к 
S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он 
а је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике  
а је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потреб 
о сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ства 
ко вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је и 
цама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошл 
јунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или т 
утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа 
високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један  
рироди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притвр 
о сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике 
ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим,  
да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи  
рађеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио пос 
не је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, 
у погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и  
утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone u 
 и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по кој 
по одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, 
и још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика  
одне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и со 
о изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је 
њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, ц 
 више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој 
 по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манула 
 очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни 
ет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако 
вно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено  
 је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S 
под накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на она 
его је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућ 
p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код пр 
е и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да 
>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стер 
отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер ј 
лизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није 
 неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чвору 
 као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије. 
запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Циб 
и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина дру 
зо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско де 
олом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није 
 је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Ма 
лаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да зап 
емилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито 
м не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке —  
ашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по п 
то фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из гл 
дравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву 
бећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се  
се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да  
ким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си,  
да после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, д 
вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! —  
зложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је 
је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући 
он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена 
нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Ме 
а и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пар 
жно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала о 
ли, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и пр 
ишта не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе нао 
ни остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да ј 
и: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер М 
 незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику 
stone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремен 
ије могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полуја 
.</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и 
осад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила 
му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе добро 
Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада  
алан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Срби 
евао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио н 
: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већ 
гра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде 
мпозиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, ист 
о то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, ка 
амује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало  
капи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ип 
!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манч 
И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој 
а све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159"  
обар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и се 
мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу. 
ло се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима пре 
у, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе 
ку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да 
 осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке  
 и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, 
у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, 
јица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мувањ 
 кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи п 
а је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је 
ака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад 
је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и реч 
доумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњо 
ече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срам 
 је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> о 
ричала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јо 
чу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi> 
арао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први 
годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S 
дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике св 
нулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је д 
не, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџ 
оводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S 
зведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао  
ромом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и  
мку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и  
 је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој г 
а и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим  
 ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> 
после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало т 
 а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепот 
} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно,  
 се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она,  
мах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, мож 
 распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да  
ако је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили д 
рицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и к 
едног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како с 
 и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да с 
АЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опши 
рашна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам  
Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се за 
аде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и до 
}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише  
у чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица м 
ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и 
то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без 
оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милис 
епши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши  
p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, сас 
> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друшт 
, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност:  
рај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> < 
бранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује  
у се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, 
S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са цига 
но, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је би 
ни мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, је 
чка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој  
е, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не м 
га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога д 
знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ст 
о је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Ман 
дити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио  
ашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није чит 
досмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно 
а бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Ни 
то имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиж 
кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанс 
чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му ј 
да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно и 
је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако ми 
отиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се ма 
ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{ 
седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад  
S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је до 
ао да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантер 
 ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумор 
ла га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе 
ерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумп 
ко је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује ви 
го чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари не 
но време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пант 
је!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-х 
да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и рези 
ма.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и 
p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоар 
ећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на  
 си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџи 
дио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотин 
ске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окит 
иште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити с 
— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је трга 
ко двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућа 
S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч- 
енцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, 
ила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, 
езнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — К 
Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му ш 
ла шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла  
ту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> 
 отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се ви 
ад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је  
 unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замф 
елнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као 
.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и  
, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан  
, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред 
..{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило о 
ом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу стр 
фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер ј 
milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је 
 знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јор 
е.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онд 
обро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да  
вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућ 
е цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно  
дник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и  
е бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, а 
р то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше при 
 лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова 
иповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из  
граду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је  
{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављ 
летку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — пр 
тац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и пр 
а каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато  
о место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак 
а зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона 
 брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година 
идата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима ве 
а су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и  
еријала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за т 
 које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујун 
 био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као вар 
ало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се 
ма, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при 
и и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштериј 
аљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим ме 
ротест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приме 
осподин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија,  
и нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се м 
и, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају  
а је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па 
ва говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утол 
А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордан 
 је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве мл 
еднако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај 
ве знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и прич 
вда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а з 
никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— 
ић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у д 
 сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>—  
воту, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећ 
далеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него  
 се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па 
 вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао  
удима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази,  
а таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а з 
ледник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису зн 
ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, 
евни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се за 
о суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балего 
шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала  
 са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у  
ј се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био д 
кла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p 
 за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — 
га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оску 
} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих 
ма, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Ка 
а на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак во 
 си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато< 
ка, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" />  
 друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиск 
е, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје 
Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак,  
: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код  
!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају п 
!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грм 
иво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од ж 
оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога 
коме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца јед 
ом ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом 
е.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на 
е и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!< 
 сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одв 
 га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им  
и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју ли 
че стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да пл 
и се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче! 
ма, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ 
ча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} 
ути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма 
иопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? —  
та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија 
ш с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ј 
у завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — < 
, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џ 
ја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си 
збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су 
 је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте л 
 шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у 
чије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главн 
прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу 
 ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, т 
а банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно 
оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке сло 
 интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и по 
ила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је 
ет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана” 
купље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дан 
 Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — 
 гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — за 
 у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Ма 
лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, —  
аздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа,  
p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче 
ли Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p 
пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћу 
 јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напрај 
тојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си  
ави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевд 
ре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу 
и и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дођ 
 при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама.. 
па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџис 
збира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Ма 
што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају са 
, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бр 
ти што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба 
одав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане —  
ју се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S 
ице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима 
арско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало 
 за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до ре 
ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине 
е у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио  
и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта им 
 уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, 
 је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој с 
ј си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. —  
пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: ни 
и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...< 
о, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полак 
..{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у неде 
их руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане о 
 да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом  
а речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</ 
лару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешт 
га истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да  
епарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш бо 
су сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него 
ак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, ј 
ошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црном 
атраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи н 
е што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је т 
ири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била вел 
.{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што 
очито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала ду 
, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако как 
јала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и  
, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се  
— и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето 
ати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрел 
рачи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} С 
олази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало 
 због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у о 
је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако 
ем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обре 
фско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће 
ло нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, б 
удновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он т 
о никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане н 
 Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ј 
и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и драж 
расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чуј 
старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и ње 
у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси,  
 и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље в 
дведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само  
олагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то п 
 сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледал 
и, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени шт 
јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин зат 
гуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари  
зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и нем 
је са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га 
 чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</ 
о је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа  
ише. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замф 
је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму ко 
онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си остане 
 две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требал 
није.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и  
ракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново 
и...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и  
на кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да 
е хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} 
мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што ј 
вече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене! 
ље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти 
вог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, 
се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом ј 
 Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују,  
поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> < 
ма не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Тас 
те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже< 
ели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да и 
постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S 
шао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућа 
посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био  
ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она пок 
 што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре 
 се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше 
никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и ниј 
 из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло  
же; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њ 
е ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; з 
 и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква бр 
ујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти  
 нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се  
апћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила 
је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена,  
 која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и н 
али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу 
ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник  
 ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је  
 мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епи 
твар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа 
ву улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чес 
е, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да 
итанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради с 
то је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! —  
и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену вод 
 лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим др 
ући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не 
затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и о 
же упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали,  
се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p>  
ако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је  
ји већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, п 
су се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало  
чио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се п 
г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подр 
е до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело  
ји је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем 
без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој 
еколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и 
 све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У јед 
це и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је би 
недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари 
српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} 
дан паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, 
n" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се  
 ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дир 
одину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да  
се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} М 
ије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође 
очаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним  
треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добр 
клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, ме 
рилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па 
до’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изед 
S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околнос 
агњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него  
ле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога  
рбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Пе 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховино 
би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих вин 
ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кр 
 саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украдне 
уго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија н 
леда на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>—  
ео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и с 
 оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари 
зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о он 
 леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни 
њиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге 
} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту  
далека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође по 
стојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{ 
ом највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку,  
.</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што 
S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да 
 је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветло 
аки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо 
а Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а 
ра Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, М 
а довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, нај 
У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замф 
 „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, ле 
да; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И к 
ре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио как 
} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или ср 
оће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па иг 
есму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајш 
иској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали 
слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрег 
и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрак 
је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се те 
чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прођ 
 измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту  
адовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућев 
једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пако 
оме и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и н 
р Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку п 
е и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет так 
ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао 
д ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још  
 се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. 
омир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини,  
ушом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p 
да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато  
га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако 
е, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је  
ућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако  
алом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и н 
између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути 
с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склоп 
 и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. 
 му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с  
 А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{ 
 све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и  
оле”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-За 
енштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и 
 тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ства 
, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало п 
у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада с 
 растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше 
и и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување 
Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и 
 а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону 
 притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изр 
е требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што ј 
 отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је прв 
рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао н 
ство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он ј 
нео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се до 
да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе 
насија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано от 
и, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ  
г већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S 
пише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, про 
”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о ко 
о, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна 
 није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као гро 
ивемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трго 
ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско ч 
то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару и 
 седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај т 
радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разгла 
написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и н 
b n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то са 
пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, па 
, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се 
варају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао  
азабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лош 
 Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је М 
 и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је с 
и!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је 
је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви н 
о се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба 
и, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи 
и су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод  
 Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су ку 
а Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вра 
а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под  
е водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег сва 
ивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу круш 
 и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано дол 
 П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је  
је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су  
<pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе са 
ар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора но 
бицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје ти 
ва, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због п 
 други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{ 
.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То 
head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу  
ата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видел 
 желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој  
квог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана,  
оказао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb  
а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Ман 
лишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на 
и и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови бл 
били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође сил 
жују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су  
иједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а пома 
да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па ј 
е род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ства 
 беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и и 
какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{ 
 или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, 
ане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они шт 
ad> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижев 
сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и буда 
ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и др 
 оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не с 
i> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто  
неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљен 
а и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око ц 
аше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спом 
 Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан дол 
ео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неко 
тићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone  
тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не и 
а испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љути 
 Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила  
, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, јо 
век послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако траја 
аред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> 
дисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, сна 
о је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати 
 чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рек 
 <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...< 
о да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала 
ер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и траж 
"91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— 
>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?! 
 је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарс 
b n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисув 
ећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Б 
> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збор 
 оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и 
према у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и савет 
, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па лег 
ступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, м 
p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да  
окојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпит 
/p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да  
лее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та ник 
</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си 
е лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— 
тупи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше ст 
 мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</ 
 њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновни 
 — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на 
иста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете  
кому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milest 
о време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова,  
ого лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>—  
се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш 
врши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујућ 
он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутил 
i> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сва 
о име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је суш 
г живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина  
> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код  
и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је с 
а, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек 
!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам 
p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни та 
 <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама,  
мо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав 
, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее 
 Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем... 
lestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијас 
а прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу 
се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чини 
чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам 
и Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише 
тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је 
љс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, сн 
 накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p> 
рбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село,  
штајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш 
вљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим 
шта знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позв 
 дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фами 
 Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било 
ле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, ту 
да је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је д 
да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је 
ка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот  
и си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим 
 викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — у 
део у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, сва 
 централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А 
вцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у вр 
 да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседа 
</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n=" 
!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Фил 
 а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два  
јо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије  
њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при влад 
ед свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; моли 
 у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да п 
а, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и прис 
окаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе н 
ад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стал 
га.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је  
 њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јев 
 је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јо 
офејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој 
<p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољн 
штавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом 
head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке изм 
то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто је 
а у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила:  
ри, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: 
у аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас 
ерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује... 
је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много  
ку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да г 
 само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</h 
а, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фар 
, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати циг 
натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали 
дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни де 
опче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, —  
ви их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти 
ма одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме тр 
аве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за 
да прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо  
 искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, 
пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Ни 
 Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с по 
 јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучител 
ње у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише к 
а си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, как 
на слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га ј 
 из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди н 
ад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залуп 
 а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <q 
е, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију,  
ази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а по 
под очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</ 
 њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и 
цем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због не 
ше уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он сас 
уће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!... 
косног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И мора 
а кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћењ 
ter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда  
неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почес 
у хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те н 
.. пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно превари 
асно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А с 
аг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј п 
увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је  
 ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао де 
тити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети.. 
рође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом нек 
а и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово. 
е.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаре 
би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво  
укао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је 
ј компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра оп 
на са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и за 
влији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спо 
 викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче в 
 Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и М 
пује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За дру 
 тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ру 
га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њег 
аџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ст 
поветка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замф 
а која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу с 
а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана 
ек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замф 
епе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила иг 
 к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а с 
 ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато  
а јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: теши 
ол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митан 
ако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријате 
н најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога,  
љнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример по 
која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспр 
ћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, ко 
 јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друшт 
 и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља  
<p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало 
анулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је  
ко, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје п 
наринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака  
 ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад ту 
новатије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и  
а. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би  
којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по јед 
 и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа,  
е би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока 
ама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција у 
итају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старој 
две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пи 
ринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун ј 
а се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајс 
аве и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона 
 ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, да 
а и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пош 
 изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> 
о забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то  
срећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршил 
те, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије  
прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона глед 
 сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје,  
се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по  
си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викн 
заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га осл 
 или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под па 
махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} 
 стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађа 
ше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је 
а’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зон 
 он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно из 
сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164 
силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига 
приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздра 
че преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S 
 наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S}  
 продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно  
а је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахо 
 празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и уп 
о, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко ка 
За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зн 
.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко т 
hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S 
ји, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише ви 
а великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој к 
Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се с 
му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило М 
 и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити о 
лач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи 
уделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом к 
ди, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туња 
лео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је  
нулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се ра 
га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетреним 
 се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рук 
Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарск 
ашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихах 
..</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иа 
пет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</h 
а!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може 
ла пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изгов 
{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поз 
ли што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајк 
е од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад виде 
и, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће 
 Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога  
о плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на  
ајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. 
и, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, ко 
дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од ма 
а, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композици 
ју чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћу 
пом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџ 
а-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског сла 
то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претста 
шао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из 
да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој  
стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и 
 да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га ма 
ета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кр 
ко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ  
дина од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, 
у, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне с 
 и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбо 
је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах о 
е мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо  
о исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек 
 тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Сп 
ао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорб 
д се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више  
ито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију< 
еџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали —  
е и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукоб 
 се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ни 
о Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што 
кратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се так 
S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се б 
 што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се 
 Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у сва 
висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима на 
је џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мал 
: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро 
как.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро 
помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — 
 девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S 
испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо 
 јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео З 
с појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други 
 пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје н 
ко ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и 
овинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови  
нула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама пос 
} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке н 
 сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено усп 
жен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумел 
 пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Тити 
уту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на коли 
ној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па 
 погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив 
S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на нед 
ио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S 
у, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешт 
уку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како 
ита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а- 
дије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе  
в сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} 
ем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, тре 
деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никак 
јдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} С 
љда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написат 
лажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови 
а Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постариј 
е беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборав 
си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p 
почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за же 
кунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!... 
ој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем 
 у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти 
 Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечер 
. — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калин 
ћу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо. 
И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, прив 
е у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — ви 
е!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци н 
ашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и 
 Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам г 
кица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; 
ад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники друг 
 да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} С 
 стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.< 
онављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} 
ир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано м 
ТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак канди 
 ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и праз 
. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по јед 
кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као све 
е.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по и 
авају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те 
фир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако куп 
који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и 
пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; 
ајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у ме 
и!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то нај 
 тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње  
д у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац,  
{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео  
тељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове ор 
тину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у  
у фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу 
се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, на 
бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S 
— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> 
Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, 
 То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се за 
p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни 
ога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p> 
и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред от 
 од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија 
 Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту н 
чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му  
удељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог ка 
него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњо 
 као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају  
било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче. 
а мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из  
ју, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Зам 
ерен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатли 
што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом 
 <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помисл 
Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компону 
еку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како г 
ћ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>К 
на пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се з 
 да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није 
их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у к 
џом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве вез 
гру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа  
ећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цига 
 мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу лебл 
 га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и 
и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој с 
{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!.. 
то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре 
апевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <mileston 
и си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо 
си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p 
 како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчик 
е дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Как 
и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти н 
л’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части  
 да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као шт 
те...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p>  
лаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу 
им што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, 
том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти 
ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку.. 
ате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} М 
„Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до го 
} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је ста 
л’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња 
ачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које 
Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и  
 најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, 
ебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! —  
} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као  
 лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ет 
си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S 
дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субот 
удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајст 
 салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у п 
ки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти каже 
увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, п 
 се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима 
атака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слоб 
да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се глед 
иске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза,  
оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалва 
ан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале 
а поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољу 
 преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и н 
ди алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="sub 
акривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном  
ом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често 
нскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, так 
 одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који ј 
b n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и з 
рти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам  
вичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, к 
најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га 
А</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зон 
 се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија 
 да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најр 
под бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груд 
а, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља бе 
 танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном га 
и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту до 
, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана 
 кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, м 
ј великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг с 
е око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година  
, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо 
љанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да  
обанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела д 
ељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ел 
омшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела 
о у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора 
м очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и 
рају и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120 
 се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, иш 
нише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му ни 
гртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе  
а није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом ба 
броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима ј 
Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поруче 
ш боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му не 
да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други  
они, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто 
чаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тет 
ала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} 
аж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску  
је, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уред 
па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што 
ли се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни т 
а је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам 
ук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на  
ну ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није н 
фирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била 
 сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је б 
и најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да  
тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Париг 
 неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је  
одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи о 
арствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џ 
да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако ура 
је што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке 
бодан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још н 
ја него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне,  
на, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену 
 — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{ 
ра. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим дру 
дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним своји 
зи кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му с 
вих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи 
 које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду проти 
се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодит 
це силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту сил 
ло замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црн 
, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се прв 
о дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и зап 
ја је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву т 
ако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао 
исле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки офици 
ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у  
фирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се јед 
о каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегава 
енуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло кри 
и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне про 
био се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.< 
 нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се 
 раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирно 
 који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој 
исао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни јед 
> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за 
да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој 
S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина 
говетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли  
и, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он 
— који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђар 
е прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њ 
ну.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са 
ме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је  
отпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стај 
и према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, и 
 научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала  
ла каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свак 
ко нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно  
 је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и  
е, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше 
бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се 
о „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разг 
 погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућ 
одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и је 
и.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивиј 
S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S}  
 тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да 
ао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је дов 
чно у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли М 
в.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се 
, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, 
војка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се,  
кла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку св 
ре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио с 
 све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" / 
док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њег 
атати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p 
ји је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гле 
 напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зн 
И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала До 
а, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он  
 и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и ста 
ио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија в 
равно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што р 
— Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — З 
а деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине туреков 
н на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за подат 
 приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а шт 
 а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуч 
ге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник 
о ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и 
лавније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног  
ј је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да  
ходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па 
ворио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране 
није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У 
 невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p> 
опарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он ј 
и, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сен 
е <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћ 
их мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви пр 
ља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни ком 
орбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано  
кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било м 
ису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад 
ле и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око 
оје је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, 
нина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршиј 
кићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — по 
тало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фат 
смехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као н 
све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог  
рца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи 
гледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни ч 
ког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и с 
 треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица,  
 то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком 
ало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише  
ују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданц 
раво и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази р 
рве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ст 
рај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му 
ндила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад 
рошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Нес 
ена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кида 
лује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!... 
 и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама 
оље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и пи 
 Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидн 
 горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! разми 
чи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње 
 неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају  
ог оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S}  
 Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест 
нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо 
ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S}  
и, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој д 
...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћ 
есам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђ 
те... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!. 
, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне јо 
коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од који 
 даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није м 
лошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књиже 
 један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови,  
а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на свој 
ла односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, 
{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} П 
, части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракији 
анулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} 
p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S}  
 <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си  
ле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је 
трине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умел 
ало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замф 
 уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — с 
е за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико с 
 (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље друг 
о треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је  
ти Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Ма 
 зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зн 
рши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта 
ља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се јо 
на наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на вр 
ва, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, не 
ремена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је  
мела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пуст 
 главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у тре 
о овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку” 
и само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од оног 
потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опе 
постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој л 
 да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно не 
наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p>  
дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, а 
р то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачи 
ако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако ка 
ојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а д 
 слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетн 
 на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго о 
е и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер ј 
 је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ма 
лашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова с 
чар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом,  
 Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убој 
ила него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, по 
ка све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! —  
те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> 
 не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који 
ни на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А  
све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Таша 
а; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи П 
ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? 
га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да запла 
 је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је 
шта не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеш 
икну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу 
 Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се  
мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће 
<p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још 
а и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јорд 
— кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко 
ка хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па 
ла.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том ис 
ла кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с д 
има гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се 
— зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Ш 
и постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај  
имске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’,  
ла од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само з 
чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ 
јих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту  
 мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сад 
, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих т 
аска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зо 
ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би оти 
а мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке 
одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија...  
 је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Лел 
да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој  
а нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како  
у да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и пр 
 осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио 
жно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији пр 
егне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана 
ха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p> 
д капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без 
свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш  
<p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, н 
А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: 
како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и х 
осле Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла  
и теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко 
га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’ 
ајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да с 
S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико 
нео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио ј 
ену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, д 
у је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће 
разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђ 
...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично  
до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала с 
рам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушт 
..</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како 
Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви  
?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?! 
 негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздрави 
Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у  
 те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — за 
 <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S 
чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Ма 
 и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене  
рича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Ч 
 Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећ 
>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уран 
сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi 
и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се р 
но, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што  
кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона поср 
је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манч 
Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто из 
на рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зи 
арску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе... 
аџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се 
а и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, у 
у страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен ник 
а.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, 
ди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина! 
 похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда шт 
би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак,  
ило.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама 
орица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно би 
с у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руко 
уздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се уч 
кав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом 
ion" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А 
е.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотир 
ранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разгове 
оје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помиса 
де ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољ 
е Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је п 
<p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна  
 и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно 
бично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S}  
ана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванке 
ису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и по 
осматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био  
 ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се о 
а!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изне 
суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. 
Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него 
} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од 
ед упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је он 
су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се 
 ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удав 
 је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И о 
ту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S}  
 је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а к 
Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара 
 неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила  
џиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и 
} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шт 
.{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је  
 У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву 
 неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју з 
о, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер 
и пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пра 
о, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— 
скаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”.. 
и, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, 
лим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче сво 
. нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p 
 кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочи 
д кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу п 
ење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да  
убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их  
тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашк 
лемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после то 
час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затреп 
ра је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој 
ко и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игр 
ско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и ра 
флуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још  
е, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете- 
на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и д 
а што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснаф 
знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погле 
еч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, 
! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол т 
Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се св 
} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да 
/p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па с 
ахалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару  
био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Ново 
 је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, 
о Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како м 
 си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отад 
етније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још 
 чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама ви 
ке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ћ 
tion" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела р 
нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш  
 наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p> 
д га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Ка 
апунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дах 
е га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега 
Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{ 
ким штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прап 
 „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а т 
ја је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она н 
то више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа,  
ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да 
ег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам т 
 слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан ка 
, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стар 
био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без к 
 кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао  
ужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло 
да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од 
, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „кркан 
 Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замф 
је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом 
лаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од 
 није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Т 
природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око  
 је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрп 
есму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише д 
 самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присус 
дно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је 
нако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полицис 
х! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте уву 
ирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај  
ија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у сво 
аложенији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спре 
о је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дот 
, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... ка 
о неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке 
соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то 
} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и 
— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је 
 за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је  
ник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина  
 па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који  
 јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Ц 
 мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, как 
 и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је  
вету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се 
ако стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, баде 
гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она ј 
а и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност 
е с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдуриш 
квим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку”  
е Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, та 
лави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да г 
ш више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он 
 сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још ј 
лику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама пре 
} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да ст 
аве ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чека 
оже њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а  
ва ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, 
а већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p>  
116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом  
веном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, 
 мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S}  
су као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају 
ео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, о 
ула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пуда 
 дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош  
 безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о ти 
-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако 
имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и 
о је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошк 
има нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — т 
во две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му  
гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе св 
, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела д 
о сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p 
 је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен.  
у се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можд 
имао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не пос 
е заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други,  
се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њег 
а сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се  
и био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Ав 
Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на санд 
горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, ве 
замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и  
И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише  
</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! —  
>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони 
b n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, ал 
</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо 
ије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве сил 
у Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђ 
 се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер  
тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међ 
Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није 
окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и 
чно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја,  
ија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте к 
ку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им 
х, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благот 
еће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео,  
 освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка м 
а ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Ку 
нђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за ње 
, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у неде 
{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно 
Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на к 
 ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певат 
 је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкет 
зну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то 
, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Манин 
ма, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и  
верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљива 
, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и тр 
и и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно  
бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Лел 
цу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у ње 
 преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је  
ики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време  
заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту др 
даткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутн 
вала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину 
, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је бо 
ре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је 
, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не  
се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и  
>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше. 
ушом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је оби 
 испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још стра 
до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и п 
 код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија 
итања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они 
о су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако ја 
 те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у  
ишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, вра 
ом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је по 
у и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <h 
, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, и 
понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се 
тву: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога  
и, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на 
ио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће ј 
да ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиск 
о, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освет 
 је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се  
то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, го 
е то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му 
 одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмо 
а година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, ист 
ако иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А 
ка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играл 
атају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз со 
, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако 
 је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у к 
 је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико д 
ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака  
ава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољ 
 — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} 
 или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију 
и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га пит 
ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што тр 
.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја са 
аже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ам 
А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су би 
аг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и 
киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет 
век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— М 
едељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече 
у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, л 
S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти 
"112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече д 
и има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ам 
 пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише 
 за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну  
е...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се 
.</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — ве 
Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има  
ину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди ов 
. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори д 
 куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој н 
не; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147 
ол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врн 
отка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?.. 
теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, ре 
она и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, шт 
ти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S 
 море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — 
7" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, већ 
б’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па  
ветак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син,  
— грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућ 
де кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф чове 
...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много д 
ече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> прати 
е, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <p 
желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је  
о и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ств 
же зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о 
те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапк 
д књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задр 
.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је  
 издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође 
 достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послуша 
 оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилук 
hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир 
уди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: 
име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се д 
" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте З 
во име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поноси 
м је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарн 
и-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Ман 
е, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако зва 
теље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина 
ј не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је З 
о и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу иг 
ма.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чо 
вор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, 
 и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” 
јка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се 
лете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слу 
ме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се о 
 мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћ 
!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се б 
 и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они п 
 и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги 
ик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева 
учица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p>  
је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би  
вине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Је 
о и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Крећ 
гло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.< 
ма се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и  
ла да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и  
тра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек 
 човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да г 
{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, п 
боје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше,  
о Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се  
те па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас. 
о, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав 
{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било  
 за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару в 
то се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим 
што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их 
и дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми чест 
о Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? 
збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зов 
о увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S}  
паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му 
!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне св 
рим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели о 
ишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане 
ој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука  
— уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајк 
и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му 
Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога 
дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чор 
 си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да  
иш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска 
енце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде виш 
ну, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трго 
боре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’  
ле тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, 
а, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изр 
уруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио  
 да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ст 
, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се в 
ане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што бе 
збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године 
жећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, 
о као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или пр 
е лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кре 
ихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, 
нога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не б 
 за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се  
 Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје ис 
се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p>  
шчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече  
ју и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, 
н си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, ви 
 мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какв 
— брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умир 
ако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начи 
/p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она 
скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да  
ој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је јо 
 по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио,  
пни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се 
љу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више  
 та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за  
!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а св 
еле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, о 
; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си раз 
 да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који  
требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној  
о да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама 
и и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!.. 
 којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зон 
то ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег 
и, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</h 
о само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади 
стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Позд 
ној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао,  
редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како  
о и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по ст 
е?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се д 
сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у 
чајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је р 
недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разго 
 је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све  
а и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жу 
ткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као ри 
рме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексе 
.</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — з 
а. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{ 
Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однес 
: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”,  
За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што с 
ме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смеја 
Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да 
 своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е,  
осле овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућа 
да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би 
, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питуј 
едан другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђи 
вао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао н 
та!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој с 
ивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, т 
 и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по глас 
му коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и  
 си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути! 
{S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.< 
еке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А 
 му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узме 
ко је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и к 
дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљ 
елена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви сам 
).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Ман 
ад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е п 
аф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та 
енила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако 
ивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од св 
се и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац сед 
м или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да 
 је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} 
јгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би 
ока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p 
ротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку  
огла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај  
 како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче 
а, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’  
— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Ше 
ане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосе 
е јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S 
Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташан 
н алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош 
огло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској 
 веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p 
 није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковн 
ко му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муш 
овала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџак 
нали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га ј 
м!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вел 
 мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакв 
авао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепар 
И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p 
на... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорб 
теди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> пот 
чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџ 
јем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та шт 
 како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечер 
-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука лом 
вараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна 
брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече,  
 тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га 
 то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши  
штерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p 
 би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек та 
увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти  
ји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" / 
е ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Так 
, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекн 
д су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из 
ећ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори 
оварали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај чо 
 реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи кој 
е, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у с 
то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспора 
 — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечал 
ма!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јев 
и десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако иск 
памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, п 
ко — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита 
а с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо 
разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, пов 
 Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је  
епим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао ј 
који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апоте 
 /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније 
р пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу из 
-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да 
 порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да ш 
ше да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру  
Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји циг 
 најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су  
S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и бриса 
е Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавањ 
 јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не  
начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео 
а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на  
топарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке пл 
 је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут  
који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као к 
х онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обич 
Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре 
жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вече 
е за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј п 
 Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш 
к. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Ка 
уче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има дев 
="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац 
лаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знал 
више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд,  
 магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; уб 
че бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв 
 обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да  
ло ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: у 
амо каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита,  
раде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не 
еше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’к 
 гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа,  
с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачи 
ао убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести 
 он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му  
} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да у 
амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ће 
у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А ко 
{S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво за 
није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у но 
је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да  
го се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По н 
ав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с 
тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрен 
мо да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хи 
очи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради наше 
ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и о 
 ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене 
та он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако х 
о се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, од 
сала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње  
пуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трош 
 тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршт 
е враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и отк 
а ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуж 
та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто ф 
лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног м 
ован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила?  
тељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p> 
и се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" />  
ути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је пи 
 полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, 
ло за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола та 
ставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију  
е поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гле 
е једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песм 
ој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у к 
а ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си 
 по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао  
равила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о то 
а била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе 
о није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као  
 стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посма 
S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, к 
 брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај је 
у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се с 
ај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте 
вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пу 
 да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па  
м, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>З 
страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно у 
ој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ник 
озаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога заб 
аг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ м 
не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви у 
ове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шесн 
х ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиско 
 њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљ 
} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?! 
у, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не глед 
 женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој са 
е пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је д 
сли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и ужив 
се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш л 
не скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест по 
 јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше 
у због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице м 
осле кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је г 
 авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у 
о извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога  
осе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушит 
осав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак  
, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да св 
о и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша ле 
у дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би о 
на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више с 
атрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране 
је пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га:  
амо да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди 
 киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је 
вис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, н 
 опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S}  
азила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Дола 
ме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчиј 
о плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој 
 али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао т 
а самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ст 
датле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана  
е обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске же 
итао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си с 
д је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује 
дознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, 
стина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово дру 
 томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацк 
пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међ 
 поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад  
ама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџ 
евао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком дал 
вем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану 
Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и о 
, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ниш 
ске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегош 
и горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се п 
и су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуш 
и што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу  
а си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа  
ушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, тр 
раво било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{ 
ути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А мо 
рај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо 
џи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и в 
о је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне 
у, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само он 
а ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од о 
, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што  
една изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, б 
наја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета;  
једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-ч 
признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи це 
свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заг 
те године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад ј 
 фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”,  
џиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не  
 јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу п 
 вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је оп 
и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту пес 
 засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} А 
љно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p> 
 Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да 
 руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита 
во масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај  
много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији израз 
{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и м 
”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n 
e unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, на 
</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, 
тила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго ме 
ерује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи 
 човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за 
има, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а п 
некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад  
 се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту п 
ље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки л 
на ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је  
ролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на 
 без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јад 
гне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета  
кад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим 
качу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађ 
у, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како 
 домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се 
еђу двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вра 
</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћа 
суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше спољ 
 уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Ка 
штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац 
 суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског  
раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му 
жића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио  
атише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} А 
 мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S}  
ашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам? 
ашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?! 
је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест годин 
лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — и 
спричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У гру 
Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи ша 
жу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и 
ивао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испру 
 да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш шт 
увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прођ 
 је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и 
ф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво н 
 код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?”  
гову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела а 
и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за 
кав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone uni 
го обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду 
 која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао 
бегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... 
ро турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би 
еј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија с 
ђе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једн 
т.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p> 
, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit= 
ује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> 
а-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно д 
ет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођ 
м, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати све 
 на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка,  
ма искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана  
ихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она,  
.{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, 
 паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „П 
 и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд б 
и, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и  
ем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита ј 
да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га 
јлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер 
ндуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и  
и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледа 
тане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек он 
дају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и  
 /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини 
че, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па б 
шући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах 
ва...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт с 
о.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адво 
мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter" x 
 живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни  
обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може  
ви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их  
 да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, верени 
чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава  
ечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кл 
трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нем 
"84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, насле 
око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није н 
— „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта 
ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти? 
} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре приста 
илике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збори 
рича им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их  
дан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у а 
шњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „П 
-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку си 
{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, м 
на ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане 
 сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће  
ину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — тр 
аже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало 
едан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече? 
” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и ве 
нао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушан 
бравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</ 
а расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ 
та: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено г 
е сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тет 
водила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позна 
ако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара  
ма главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво св 
ше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има  
мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој. 
е: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац 
 — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствен 
ично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - 
— „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљ 
песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. 
о, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнак 
ма је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запал 
карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, 
еког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било м 
твено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мис 
ече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ,  
е изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А  
дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комш 
 да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све  
га дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико в 
душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{ 
и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки ш 
о немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!. 
уке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да ка 
те, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам 
— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане? 
арен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана За 
— Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди  
.{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па напла 
ке... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а  
ју:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комши 
и играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде ком 
.{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости с 
„Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну до 
напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је п 
тац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начел 
ћу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на у 
нске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} 
ог призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, 
ио је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по 
 па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели 
и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу,  
и перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је напи 
е, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</h 
амболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни д 
 и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} О 
илене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободни 
, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распит 
блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га о 
<p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели пон 
е ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми каз 
збра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пул 
 је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што  
а, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне п 
како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> 
се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба 
Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право... 
адију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје  
.{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да поглед 
ади онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!. 
hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, 
о, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми об 
Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете,  
зала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији  
ска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таск 
обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је 
ану кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала  
џиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замф 
није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{ 
 извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало  
, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Ци 
е у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ип 
њем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слат 
вољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S 
 <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после  
усио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом 
ла то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> 
 новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао  
30" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће 
ли оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцал 
т те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: д 
р Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича  
 једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и  
ха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и  
а оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилењ 
и. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли 
ара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— 
 све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Ка 
ање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито т 
Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> < 
 још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона у 
рки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очек 
еби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: < 
дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а ке 
ек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и ки 
о и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Т 
ли лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично  
 је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у к 
о јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му ма 
S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, з 
па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилув 
и, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче  
> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти  
у љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да каз 
 Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, п 
 ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, ба 
ска.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји;  
ранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, д 
/p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, 
требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Ма 
обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; 
ила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј 
по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу 
мо они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи н 
нога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обука 
то је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о кој 
г брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ци 
а.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, 
змирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чо 
и помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што 
а играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти 
на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, 
та (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је т 
>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја 
 напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украд 
оле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћип 
атено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање 
ћан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско са 
ако то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу 
 Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — п 
гледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напр 
дин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се 
оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоно 
 па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све 
и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што б 
стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго д 
и, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у д 
а Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућа 
. ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p> 
атрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је зв 
а; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио 
мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирч 
<p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та  
 за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времен 
а ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — с 
против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влад 
и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, 
је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеј 
а у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет  
 и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја 
 ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, п 
премају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твоје 
еца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко в 
ало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, е 
итај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Со 
мо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачк 
 Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каж 
негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог г 
Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote>  
} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих дв 
да у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезон 
Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато л 
елој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, ш 
да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе 
рало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане 
ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече  
и у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам 
кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!. 
о је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S 
 Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву ле 
’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не  
, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа бле 
 му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје 
 изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантеле 
ију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.< 
ско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и пос 
{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорс 
{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, сп 
јаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све 
ли га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око с 
, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатиј 
ог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала 
 се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала 
 намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања н 
p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилик 
задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који м 
м је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике 
 Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бур 
/> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, реч 
лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син ње 
и неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најб 
м, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запе 
 са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан  
 оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она в 
учен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па  
S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, а 
у фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А  
ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за 
Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па вр 
беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и  
hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ло 
Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побе 
н си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће н 
> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула д 
 служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу 
 искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, как 
све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка 
 — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то з 
>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi 
ему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n=" 
у мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} П 
а, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има 
м приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш  
 — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори 
 Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} 
моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани с 
ве што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се уд 
 <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће  
ма да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем н 
 теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти ш 
 ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама,  
 а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом;  
арају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Д 
ит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили 
м, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што 
— плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га 
 сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа г 
 Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће  
е пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} 
 нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, ниј 
ћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинац 
ила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није тр 
Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колим 
ри, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза?  
ше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збор 
бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манч 
ћ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И 
} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева њ 
, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас м 
 је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!... 
ивео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је 
олевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа 
мећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио  
омад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, 
ц, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија 
ше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку о 
аво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он нар 
аобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p 
 ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да  
 међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну  
презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „ 
орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу ов 
мо оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пев 
 мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појур 
и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запит 
{S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван 
сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владико 
сли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко п 
{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у т 
ја ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... раб 
} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој 
 Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову  
рибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је 
вају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра ви 
а двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко  
зе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас 
, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чиј 
девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо 
ако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог  
жило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега  
</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши ак 
 добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помис 
дну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и ј 
же...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља м 
е може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p 
ве заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет 
ка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Ви 
ће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан 
слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном  
лније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек  
у и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, 
озлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али  
: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> 
јни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни 
 /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирови 
је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да би 
Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p>  
шију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафе 
 Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и б 
м те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па ис 
е; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па  
еру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир пос 
 ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече  
оцафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две 
о’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к 
, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" 
!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чо 
т боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да  
ану, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана. 
Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне  
здува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>? 
="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамили 
 фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета 
прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан! 
 кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — нав 
као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега поз 
 је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску нагов 
кита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и  
одине дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не  
ао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — зас 
 {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; прича 
 зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то 
} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на 
ло повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку 
азговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га 
ијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чини 
и бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зар 
лико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчи 
а јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и 
— Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до те 
га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен 
Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после ко 
јунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За к 
Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи 
е!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да при 
послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећ 
!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му с 
>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта ниј 
да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи 
е женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту  
е подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија 
 главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан д 
ЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној б 
, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а њего 
 опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и как 
е и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад пла 
олико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипа 
, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а 
м и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с 
а — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја 
у је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је  
Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде 
ма зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје д 
ућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш  
— не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах  
Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред  
 а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он,  
S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</ 
ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, 
 да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане д 
кида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <p 
на риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, де 
помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну  
 чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и как 
као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утуч 
х дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо сл 
ма узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви и 
не!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не  
о кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу ка 
увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда ул 
 један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако 
тала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила  
S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; г 
ну Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо т 
ју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури  
његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа 
 ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га 
 и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Ману 
еје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџис 
адовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде 
 играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, нек 
} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> 
ва слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом но 
леко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који  
 више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}На 
да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у  
у тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: т 
ло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао д 
; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило те 
тлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, к 
а и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то ка 
чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада,  
! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако ре 
на грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп  
совала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Др 
некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би би 
свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> 
злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси  
оварају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунс 
м, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изглед 
ојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје  
урјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим 
 и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она 
ши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетк 
а, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, ка 
прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, м 
теним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар ј 
аветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi 
ка.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, нара 
у јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је  
он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате 
ску и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дозна 
абота!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се н 
ће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме 
estone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му с 
ске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим пот 
ми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврд 
ве си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ам 
се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли  
а, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није зна 
али једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима у 
ећи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко ра 
 већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и ов 
анима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа 
з погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним  
 тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове с 
ћи. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто 
е брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чу 
 — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се з 
?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се нек 
ичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се 
 и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савет 
 на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си  
као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, к 
риседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како к 
ара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису верова 
рници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти см 
д први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у ч 
 милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа 
приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане ј 
ивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, 
 жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама им 
сно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је 
ако замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Е 
ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и 
АЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је 
 И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао 
хова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога  
ије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него г 
ашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко,  
.. {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi> 
аву...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо врти 
е Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како м 
ка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као  
љица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ни 
} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> 
 и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задева 
јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко 
.. {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се б 
алина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиски 
 Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <h 
 (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исп 
упа сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њих 
не <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто ве 
 да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домак 
 збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке 
ска, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Вас 
е, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} 
јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цв 
звија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и  
д овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; пон 
 те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб 
, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећ 
ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и 
тао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и ист 
усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учите 
и деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си  
их ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на д 
 мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза 
е да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бл 
збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни о 
н се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви 
алтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав дома 
да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло? 
 речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех та 
 ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу ј 
, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд 
у није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке д 
е, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и 
а од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је о 
ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Кали 
су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво ш 
тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка д 
вани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће но 
амничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Насло 
огледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> 
 ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам  
у, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне ц 
авила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми 
 тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније сте 
 Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зо 
Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па 
, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти ј 
је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А 
наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она по 
сврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане н 
, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу са 
змећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли с 
вираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како иг 
тише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га  
е; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа свој 
луша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l>  
p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и пову 
{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешт 
жим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p 
/p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја  
гледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила,  
... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> < 
ругог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским 
грају, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и 
узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће 
, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа 
на, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него 
луцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ног 
молила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже  
.</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, деме 
давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бр 
споди! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, кој 
кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?! 
ану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј  
прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казу 
утра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по 
ве тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџака 
анији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <mil 
јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само т 
ицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кор 
едељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са  
а?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тим 
 Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, р 
е се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче К 
си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем,  
кар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, 
уна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Ма 
ј глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта 
бојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у поса 
Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је пор 
p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Пот 
па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пре 
гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону  
p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао. 
а.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је ш 
вља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и  
 — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Пет 
 да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — з 
ужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећ 
и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не до 
на.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га  
ју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата 
ј је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорба 
ју и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га  
l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Пот 
 калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да г 
о). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи,  
 патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су про 
 И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и ш 
 ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> 
е вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних в 
ио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некад 
аџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила о 
 и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{ 
ection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S}  
 достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Ман 
 најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, е 
ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мог 
ован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није мо 
овољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не 
баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз к 
х радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то 
јка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огро 
ри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Мита 
лијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље,  
јунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу 
 суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па с 
је, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима шт 
гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној 
е гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане  
бегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и  
у као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу  
свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Руси 
ски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно! 
е баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама  
љебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </bo 
о што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се вл 
шљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потр 
о Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је в 
и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена  
ир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао 
ој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула 
ему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиље 
 <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно  
 се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А зб 
 и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех —  
<p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, 
 кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редов 
ЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и р 
ис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73 
о шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је  
ихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш  
и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико  
 издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> < 
вио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и 
тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!. 
ан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на вел 
 све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и 
н, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жен 
икот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен 
вала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држ 
подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осв 
здушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову дру 
ла у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцен 
х, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и  
ило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и  
е име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је са 
и као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Ил 
које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити што 
м уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две 
{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по по 
а, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада 
окаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад х 
> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за ши 
 него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну д 
 за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара дава 
е, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А н 
 језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом  
мести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — 
 академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра < 
ругом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за саха 
олима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S 
дући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход чо 
тави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће 
од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и глава 
и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јев 
рекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И н 
лаг, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук 
ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера,  
 позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и  
 преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А о 
е само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у 
залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историј 
 судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да 
ио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем 
је ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које м 
ише и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се л 
али, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{ 
ве им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошк 
S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно сврше 
о саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није  
шт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галанте 
ицу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за т 
аш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, 
одарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што ј 
довољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> 
 и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био 
ч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за п 
лине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, с 
може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако т 
 узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде пра 
 на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво,  
м... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб 
 Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек тр 
 <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, уз 
вала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких ду 
рна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде 
да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро 
истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели 
авник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не жур 
лиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцниј 
фира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу 
ећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвећ 
ј <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести 
епотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту свој 
еме издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинов 
да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач,  
ока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, та 
 бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зр 
 Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни п 
 претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, 
устана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлић 
 да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изнена 
атосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је ј 
дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на 
ли не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</ 
ки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш 
 смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” 
е није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј би 
девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине 
 Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах  
љи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према  
ом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог  
{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељн 
ене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно ј 
азује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, 
рбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је  
-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је  
и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{ 
убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се  
ј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> < 
јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете пр 
 па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису 
она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ни 
 исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није ни 
т и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пра 
тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоно 
, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „зл 
ирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њи 
ко под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевд 
па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце  
е година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини млади 
 имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само б 
вој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен к 
ад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар т 
ха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му 
одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књ 
estone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је др 
{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиро 
ривиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у 
 ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи 
пао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте?  
 и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то  
црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него 
руге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при  
 иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.< 
 </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави 
Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше  
гу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митан 
о исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њ 
ла очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је б 
ед је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа 
о кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се  
</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, п 
тне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и и 
ршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — д 
је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера 
арао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан ни 
мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тет 
дске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и нат 
че болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148"  
о да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ д 
p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S}  
а би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега 
ну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има  
 брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће ста 
е <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате каракт 
 меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И друг 
гра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа,  
оја је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, п 
не седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и п 
па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. 
мо прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се 
Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај 
е и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На п 
види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богз 
 тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига 
к најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као б 
Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, 
/p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, 
Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јев 
 усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} 
ју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробуди 
ше оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила н 
вај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му зн 
ак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију прет 
 уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за 
тојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред за 
у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан 
ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, 
, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба д 
 је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n= 
о на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне 
сле запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, о 
плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видет 
га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним глас 
 и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве с 
олуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета  
 памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокаци 
пет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ћ 
е у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зо 
раћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него  
довољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је М 
ке и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу н 
је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извеж 
ило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то  
довало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" 
>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет  
роклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек к 
злази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију. 
ада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни 
па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? 
бринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S}  
ска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвал 
о се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наре 
 нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино 
 својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, сам 
закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном прв 
они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова к 
андарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бр 
у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекош 
 тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио  
вадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватов 
ветку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку  
 селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па за 
се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари З 
 — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Ман 
ари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како  
плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и тв 
д неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вред 
и, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше. 
 и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, 
та по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и састав 
ругу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио з 
ран, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чу 
к, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у н 
ан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Д 
вао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо жи 
 играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила  
има била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као ф 
шко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али в 
пастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у  
е, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <miles 
 у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распи 
је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударско 
а увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они там 
у и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су  
не и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није  
с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту сво 
мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту К 
subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч... 
од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се се 
ећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и 
рве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида свој 
к у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi> 
сној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с ог 
прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и пот 
.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да с 
 сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак к 
.{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни  
уће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и де 
ом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и 
или фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према 
би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела 
 с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и  
страна авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чо 
икако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му 
нци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам 
кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких баса 
иш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ  
и помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће  
окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су о 
ок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Ес 
а, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си  
 и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и 
крадну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—З 
а ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не 
о га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, с 
убе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели к 
не — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике  
и јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица ј 
јка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у  
рајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршиј 
А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу 
чка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа З 
 онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Ота 
 брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да ниј 
то да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу —  
, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он с 
кој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хр 
рицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{ 
ије ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањ 
 тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; он 
ој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће дава 
а.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракије 
 од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задрж 
ана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући и 
вештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и 
осао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Прол 
да доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због др 
нтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак  
е у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И  
.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави 
<p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разг 
ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од  
з с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио сит 
латија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему 
и има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута пар 
он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си  
не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како кат 
ам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да вид 
рата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{ 
ече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми 
ли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врат 
 <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајк 
..{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — ле 
офеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла,  
>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, 
је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом 
есто саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика поп 
е извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после не 
боле.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отуру 
ично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећени 
 јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по  
Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре 
си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те ту 
аћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује 
и ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале 
ема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је 
му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С  
ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Дола 
свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и  
 иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је  
у, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно сед 
орио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити он 
Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провесел 
ад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџак 
а и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико 
Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете  
но. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> 
руштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетк 
ши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и 
ише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобро 
ше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустил 
ка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и  
и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине 
ш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb  
Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећар 
мрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те з 
— вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две  
и си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно каф 
 једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — пре 
лази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али 
онекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и ж 
 се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла  
ратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор  
иманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу каф 
 — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде зав 
под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на вр 
ом, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао б 
 испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> < 
але по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пи 
к на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од  
ку и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би  
акол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак 
изаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чаш 
 је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си  
тијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет,  
или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт 
 певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и 
 то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши 
 мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг  
и гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне  
врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све зарад 
 кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим,  
ен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А  
е!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за  
Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи 
кују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у  
ут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и  
чија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје т 
 вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...”  
прију...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом 
, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поуба 
то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му п 
 утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— 
<hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не ч 
ћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па не 
него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па за 
а.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две,  
 за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад ова 
 и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за ј 
бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је 
ом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — в 
рбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...< 
p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој  
Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљ 
што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до С 
е ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно 
До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- еше 
 — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чарши 
ин му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’ 
а запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу 
...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па  
ару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџиј 
и, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане 
о-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Позна 
с двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас 
п за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан 
 туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји? 
е односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p 
е; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се 
: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела каф 
ацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет ке 
и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увели 
кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава 
 то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под 
!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије? 
.{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му  
ен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги 
ставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си 
Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем... 
Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману 
{S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Сл 
Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јор 
Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: н 
 што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде п 
ће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци  
си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине годин 
 а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ  
евап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „ 
а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази  
 засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p>  
настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху  
о се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и прити 
астане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и па 
ма, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тест 
капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен,  
, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> кр 
{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгл 
јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволс 
дна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се пол 
ражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћн 
си, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и о 
 ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то,  
еница и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане б 
расевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поз 
же да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за 
еке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунс 
...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио јез 
 радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду 
е у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој шт 
се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола 
и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти та 
плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао ду 
лион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу 
љ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p>  
 сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се 
ој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије д 
кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана  
ан <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се 
{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и уч 
ечи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако 
уке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </qu 
је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом разви 
 Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га ник 
нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних  
ише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико 
нако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: 
видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је 
тке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако ј 
, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у  
д за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само  
о демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, и 
лила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на  
клопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сам 
 Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гр 
доше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин  
! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} 
тину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и б 
{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући  
вилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија 
 <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi 
му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти така 
ам, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дах 
атати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ства 
и беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква.. 
 та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјан 
и оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на т 
ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и стала 
је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио жив 
!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што прај 
ему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му с 
ање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12"  
тиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од и 
брним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен 
а из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у ант 
чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неис 
 или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропи 
ype="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> < 
овци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а п 
дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће 
у јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре 
евном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и п 
курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре фра 
i>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање 
 брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај  
 и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао  
 и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, 
и, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-д 
а-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S 
а да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину 
не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам сл 
 је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом н 
ут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 
да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише 
 све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрад 
, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији сино 
 знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и св 
еда, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари. 
а пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А 
S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, 
 даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се  
разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узим 
 се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле 
”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко  
ама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко  
о фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече с 
, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, понос 
тсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па он 
 снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је уче 
 сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке 
цит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему 
> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија 
онуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Кали 
сма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад  
 свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а п 
а старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та ве 
 уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер ве 
о зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, ув 
сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, т 
и пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међут 
>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено в 
овале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чи 
и виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе  
чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из 
 тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна 
ово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пром 
S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} П 
и и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође нед 
тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако за 
...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, нај 
ари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда  
чи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки дом 
рици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а  
е здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бунд 
и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да  
} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, и 
да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда  
хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде  
 /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом град 
а! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p 
погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће  
б’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p 
 сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}О 
кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пу 
Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти 
 — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помил 
е, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е  
белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори с 
!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сирот 
е, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врз 
јша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!.. 
<p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и  
и!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику с 
л’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{ 
ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! 
ма ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говори 
Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>—  
 могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па с 
адику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за пар 
је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и ок 
 знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> 
си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови дев 
за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један  
} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ет 
>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет... 
 њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели  
диш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све поб 
 и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Т 
 пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину.. 
 <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три 
 n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам,  
хире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало  
а, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао  
i> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бит 
била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и дос 
о, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта 
 Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Тас 
си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замф 
сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он  
што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао 
а, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту н 
и им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из ма 
оје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да  
саднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуд 
у, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p 
Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не д 
ко сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За  
му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{ 
 казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџ 
ма!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао 
азнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и  
евтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — са 
и, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; мо 
иција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и з 
ори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си  
тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијас 
и неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа К 
p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћут 
о да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, је 
није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга:  
 обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што ј 
...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј  
тује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Би 
љство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да г 
ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и т 
ога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Т 
е оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије 
па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се  
од.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то д 
 <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш ва 
пе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Тас 
, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Ман 
ли ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону 
ли не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше  
свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Г 
една је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте д 
ин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се 
дем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и н 
у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме  
рила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућам 
и <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На 
ад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Ма 
смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукар 
а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују  
.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S 
ворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће 
 у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантер 
замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је уб 
Section" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад  
.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она 
на није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се кој 
ој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, нег 
е, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишк 
</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе св 
писало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање  
и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, к 
кијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку 
ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то 
н дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Ми 
 у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је д 
Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи пут 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Је 
{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И  
ш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Ш 
„Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У ло 
но обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропад 
е (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она прав 
ако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дан 
са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нем 
неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош  
а.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због та 
 а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њу 
} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајц 
ј род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећ 
м, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виоли 
р и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту уп 
 одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако с 
ју на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћн 
о и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породи 
 гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш с 
> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по  
ање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; дру 
изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о 
в, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши с 
куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћ 
пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и 
ајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо ма 
>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— П 
анџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бо 
Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S 
<p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је  
ме се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} 
Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу з 
 да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се н 
, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одав 
{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море,  
си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме 
нафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На к 
ај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи и 
 <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S}  
неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p 
аврију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, 
’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побр 
резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одго 
мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „ско 
мамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ћ 
ори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’а 
идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си 
3" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...< 
а!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’.. 
hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, 
ко на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си ј 
 је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде јед 
 за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p> 
д љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знаје 
/p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита 
 пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш 
— пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бог 
и жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S 
е старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареј 
 чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише од 
испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама  
м и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> 
ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Ка 
?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p 
 си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба 
 обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да г 
Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си м 
резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има  
је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарк 
ом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко  
за, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{ 
војега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,< 
о и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала п 
њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote 
зило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следо 
 се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за  
подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туд 
си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као 
баџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне др 
уда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, 
 — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ  
у фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi 
пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S}  
а, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" />  
чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи 
ш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу 
едеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред о 
је је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се д 
тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе 
Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрак 
у тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пун 
она и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњ 
адемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, д 
дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина  
..</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољст 
дно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је 
речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада ј 
Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој  
 још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне с 
лук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим,  
ла Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла 
 док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: 
не Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и 
.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити 
 се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек 
стру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p 
је... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и за 
Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с те 
и се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане.. 
у?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега 
 — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа н 
<p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Мит 
и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало п 
, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асур 
ана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која 
одњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо ут 
, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће  
ада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити  
ке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала 
ат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} К 
ју, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, 
собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознај 
ко, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и в 
 измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авл 
сихолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” назва 
 гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жа 
ели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и о 
је старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" 
ојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у не 
а лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сок 
и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове  
дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава го 
у, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка 
ужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и о 
нити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није  
огађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{ 
њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а наро 
зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi 
ј је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с наз 
има испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну сил 
 од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој гл 
раонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Цр 
 ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлос 
 си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — в 
азговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похл 
 атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сук 
 сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote 
ма и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не 
судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигов 
рирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја  
и је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Ма 
, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оже 
 — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазил 
спред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комш 
 улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако неве 
ао и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли  
лашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Ст 
ина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на З 
тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободо 
 забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а д 
, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам 
, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених  
..</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, 
 спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, упо 
 Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једн 
 волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом м 
асно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама пом 
 оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона по 
у својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета даф 
о</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као  
, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</ 
да много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше  
знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако  
игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару т 
ри, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће  
чи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мај 
 из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једн 
Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу 
 кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоно 
ратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружн 
га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рек 
ћи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином  
а и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је би 
 долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој  
 околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и куск 
...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} О 
 да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — и 
} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако л 
му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разг 
адне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, п 
о! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџиј 
по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца с 
 бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сеља 
каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне 
ма и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постал 
смама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона ј 
ли времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побу 
 је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој с 
 морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трг 
еупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си иск 
звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој 
 јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нет 
лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала 
ила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондуриц 
дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служ 
рављених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи 
извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали  
и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био 
стала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом би 
тад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је по 
!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је  
 га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатог 
 он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвет 
, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за 
 на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S 
ају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се н 
 и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и п 
 је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чор 
и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана  
се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је  
ва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљи 
или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, 
аписао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!... 
аснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом 
о и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити они 
поту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћ 
ваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако ст 
ше слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде,  
цила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p 
 одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледа 
ћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали 
вео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али  
и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да ч 
ме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало п 
ких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американац 
ло је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка 
изнају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц- 
.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине —  
а практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтск 
 у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, у 
а због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све каза 
тог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као н 
та да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му ј 
и оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџис 
ди је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијај 
дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник  
ије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом мест 
те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзн 
годније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршиј 
е увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увеч 
одбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову  
и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у  
м, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао 
вда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Иск 
што разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p 
врши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> 
илике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{ 
он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропас 
болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганини 
 у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир п 
ој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S 
као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом  
— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Беленз 
овим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи 
кад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створе 
167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско в 
 се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре  
ме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p 
м му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, ш 
бете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије пра 
их је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом нем 
еше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша  
енчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из  
 кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и 
момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане  
} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Пам 
 стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог се 
 да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да с 
 искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и м 
 ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу 
ј је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато 
па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S 
 публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</ 
ле и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то,  
говачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клев 
 мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка по 
башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутре 
сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и с 
, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега  
о други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, батали 
утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође со 
век баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихов 
попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једн 
ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилик 
ром у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Слав 
 да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен  
ао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира ш 
ка, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је в 
о крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо 
<p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој ре 
, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Бож 
дан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет 
инитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>З 
 првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускак 
и палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали,  
ш ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио ши 
горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до  
 и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у такви 
> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег  
му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он 
јим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако  
у — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Ман 
 лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је,  
и и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са сед 
 казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да 
 радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима 
ер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све ла 
ним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душ 
о оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, 
дили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то ни 
ма и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински и 
 сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алу 
гу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе в 
тву пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по том 
ка за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере 
е, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива 
зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реф 
да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и у 
и (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и та 
 јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би и 
упе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и р 
тео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А 
најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако  
ти ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S}  
о струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем р 
 кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као 
рањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавиц 
о и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запе 
<p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена 
ну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућам 
оваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} 
_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте  
 и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док 
, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да  
само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму 
а, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се ок 
ите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој 
нако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч! 
ти другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</ 
друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже к 
ро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, 
ндило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полус 
па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевд 
шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избаци 
 се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак гус 
дговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина нем 
драгао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева 
ш за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се п 
убљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све 
у оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве 
а Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни 
ам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносит 
вуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мал 
S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње  
езаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> < 
.{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је 
а читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који  
право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке т 
 народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S 
 повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Пов 
свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим 
 су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна ниј 
ра се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је  
лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и зб 
ло, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужи 
ва!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, и 
ако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, 
 да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се 
м, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”. 
ди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману,  
ву) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучу 
орбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опх 
ше и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>З 
каче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смех 
вом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обр 
 не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој  
— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>—  
сим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице 
едала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Ман 
иже примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у свој 
 или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечи 
љасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S} 
гледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају к 
ни што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна 
, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и  
 јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књигов 
ог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом;  
 имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пр 
во оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb  
који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девој 
 из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради тв 
Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу 
 да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” н 
з теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?.. 
 ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет...  
з у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога н 
зми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине г 
{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво д 
ање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут п 
очи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А к 
а’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме 
си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збо 
у је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је с 
езице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги 
 и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало ду 
ије и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише  
ње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, н 
то се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Ва 
леду и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не  
е перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са н 
Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и за 
нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико 
 како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажен 
е и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n=" 
рста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, 
улијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол 
туци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна  
и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах  
, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијењ 
 што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и 
мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво 
} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа  
створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му он 
 седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори 
стио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице  
”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Н 
старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пр 
ија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник,  
ва</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси 
 Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушил 
а и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим ст 
ећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по  
уда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на мо 
>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролаз 
 се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да  
ечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане к 
S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу св 
ије чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и виш 
о сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се 
влије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених 
опаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која 
и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске 
м завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S 
кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је свој 
 дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном 
 душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелее 
ше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску п 
е како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неко 
од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају 
па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуд 
ше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се 
алну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не 
озове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону м 
едену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима д 
 икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и  
 варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> в 
{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — и 
Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне к 
ђа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао д 
све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе  
 да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зо 
омпоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пан 
ј кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пу 
ехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} П 
у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па пев 
авао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципе 
ју, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом,  
мећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа 
Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привук 
 на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, ста 
н се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тог 
а боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Ш 
 И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изг 
.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну 
анчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њ 
Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} 
го је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је  
у песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена  
о, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се  
а.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га гд 
 ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у в 
 кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се пова 
 Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ д 
еза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зо 
потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је поса 
ових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</ 
-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори  
труку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљасти 
је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака з 
а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остад 
е од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се о 
ршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и бл 
нас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи- 
вља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и с 
њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што п 
 за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица 
ем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима 
орио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада 
 као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на ј 
о компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и  
ачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана  
..” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разгов 
зао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n=" 
 неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви кол 
, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му 
анћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако 
 на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино с 
ранћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још п 
и ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш  
рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p 
ларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И 
 прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут ку 
јче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Кали 
есме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је 
и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И ка 
 Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голем 
јица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем з 
е песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанч 
/l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше се 
 <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамнича 
ote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!.. 
</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quot 
е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си 
.. — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда пр 
меха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Ј 
о, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек сам 
а је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се о 
 мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта  
миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се  
ечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично  
 Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после  
итинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се прос 
уку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме м 
лији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и 
се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су т 
о појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И св 
 то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усп 
и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговач 
ја њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет ком 
к мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућка 
или из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела с 
а и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих  
ли и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не јед 
 ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њи 
запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога пр 
 кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад с 
такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџ 
ладао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n 
Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за к 
оша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га ј 
тка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска ду 
омиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девоја 
дно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону с 
 види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, 
чу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо- 
о звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис о 
ичу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ п 
х, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама  
 и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на  
џике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристад 
м.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и каф 
S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и среб 
стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије прем 
еба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Гориц 
ку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође мног 
антан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се 
 циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гар 
 Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања  
стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писуј 
, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дак 
и рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе  
пред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој ч 
лији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мо 
а.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„М 
 потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли 
па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече з 
 неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак  
се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, т 
да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је з 
 иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе  
 онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер  
стани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и не 
м; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао 
.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гл 
апта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане 
нако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врат 
ена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила  
</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а на 
а бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и 
S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред,  
на у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у сво 
 се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову о 
а велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па  
ла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене п 
рган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у 
ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена  
како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} 
ију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? 
 прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала 
ад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S}  
} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замириш 
ако је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутра 
е Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покри 
Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни с 
е дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једн 
{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote>  
, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па он 
На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И ж 
се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће 
 блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна  
д пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Ф 
p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и ст 
ом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну  
аче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а де 
 крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од ме 
аћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” 
 редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристиг 
еђу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк  
}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ет 
шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се  
осу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујн 
 раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио к 
избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и ње 
 се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па  
— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га г 
стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукуј 
ори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну  
У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Ка 
Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт б 
добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb 
 чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одг 
 А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре 
о ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави 
се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се з 
 Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита 
ато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је 
у и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> 
ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем 
<pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено  
писана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије,  
човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти 
у и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? 
ако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да 
а је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; ски 
: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у 
нев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепи 
обегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... 
днога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да  
јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти 
ој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе  
а прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n=" 
ни знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамск 
уше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што 
ам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зо 
 на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у ш 
ету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад  
г детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Ма 
тимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље бил 
зјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са доб 
 јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од ј 
и постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} 
реко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилен 
уша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!.. 
гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и  
нде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S} 
pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пр 
жи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{ 
Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један  
исава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење и 
а (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...< 
но и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав 
чи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; у 
вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</ 
о Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ет 
 кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је 
ко некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зн 
н се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...< 
етка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарк 
ир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а нак 
} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се че 
х задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотал 
рдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизован 
на изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{ 
вом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљ 
 <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо з 
м обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи 
?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који пр 
ећ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из 
е и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су  
тересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом. 
елник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу 
} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све до 
 га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n="199" /> <div type 
полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се 
ад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са зд 
рдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што  
 тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезд 
чић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену 
>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела  
и разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло позн 
ао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и тв 
S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, у 
А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и  
џија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три  
 веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућ 
и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њег 
на и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — р 
дужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кр 
ериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрам 
бук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу г 
ка ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна 
 која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и д 
а заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта д 
шили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви с 
рно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари 
рбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб 
ла сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори  
„Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнем 
ијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпора 
 од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, 
 се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд  
абадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — 
-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај про 
сто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, т 
рђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окр 
и, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — бр 
ме, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали  
м се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није 
то дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дош 
з главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи  
е опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој 
 и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — 
 не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Зат 
био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста  
} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, т 
и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не каз 
стављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} А 
е...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада жениц 
уде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је ина 
 кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} З 
н се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је 
!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пик 
ишта, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, 
 је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га  
S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарс 
о је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такор 
кућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир  
ију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако  
х је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме с 
, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлиј 
азове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб 
, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина 
очињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, о 
ша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад  
кари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски св 
 браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на  
ћи за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно пој 
 оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи 
 је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, 
ај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лу 
можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа  
 каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то ј 
сом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, 
рушкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тет 
 она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врх 
и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнле 
верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и он 
служила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он,  
скаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала  
а на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њ 
плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други... 
ава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није 
 рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она 
анчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракну 
 црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а друг 
, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако 
 окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брз 
ита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане 
х!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва иша 
оше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беш 
 и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Т 
Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и п 
сле, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири годи 
иско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброг 
Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах 
оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и 
па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искоч 
 <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на  
о се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах пос 
Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и 
о Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљи 
јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читав 
ћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбра 
ко нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> д 
нај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови  
тане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфи 
а ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је:  
чео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује нек 
смом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукат 
ку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, 
оверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико с 
 је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопш 
ако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове  
сму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било крај 
 за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њ 
фирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку  
вори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и ов 
ешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводил 
 загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p>  
арице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори,  
 у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте  
еле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> 
киваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли ка 
љив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и 
кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу њего 
ом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, 
ала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад ј 
одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари 
, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако с 
д силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте глав 
 хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфиро 
ва и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — ори 
ојим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би та 
што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаш 
бока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на  
>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју 
у и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет 
 тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, 
алог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обичн 
т који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по 
то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено 
ко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, 
р ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошењ 
водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко кора 
 собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p>  
 се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре 
 да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да  
 срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказуј 
’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} 
кшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило 
ркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обру 
 дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’ 
 се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их 
м с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама 
изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описано 
ка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачуд 
мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вин 
 кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је  
n" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале. 
ђутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка с 
ма, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да 
кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И о 
мо да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађ 
а.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладен 
ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен ос 
а је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне обла 
ет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врс 
од билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простиј 
 и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Им 
то је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџи 
а хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су 
мену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је тат 
-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква  
 друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, 
e> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, ка 
 Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство из 
баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их с 
 Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, 
и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Ш 
знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују 
епашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, 
 <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да  
туживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спомену 
говци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што ви 
да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по 
 девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доис 
чку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где  
сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, —  
.</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова  
лутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, 
ку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p 
весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће д 
абе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Осн 
 има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они с 
ц оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је  
 бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом к 
их је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупни 
 и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све ч 
ead> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисиј 
м и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак д 
арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А р 
и, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира вар 
лске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се т 
 жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, ју 
и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се 
рашно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и с 
 су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак нај 
војчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — по 
и и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као 
ne unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџи 
 И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му н 
ења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће 
 ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да 
војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојег 
, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљ 
p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па  
пита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже гл 
мка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мам 
њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мами 
вало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапск 
а Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, 
е како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, к 
и ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и о 
боримо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем 
кад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који с 
S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и 
сам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке 
{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S}  
отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невесел 
у све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}Т 
а се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир,  
ш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l>  
, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и 
потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче  
 се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундиц 
урио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели ш 
дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута ск 
 себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је ув 
мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— 
да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!... 
леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим.. 
 убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за  
оје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>—  
 фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех 
{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знај 
к под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало  
Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговар 
— вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си с 
радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беош 
у љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Не 
леда да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједа 
 <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори! 
 а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле,  
 и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S}  
 је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз св 
нтику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при 
и „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— 
не; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зур 
сито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане! 
је, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведр 
е Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S 
саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и пове 
аћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{ 
х подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Х 
нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши 
у сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да т 
у у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне так 
и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у 
.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја 
ао да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Т 
ећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S 
нда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И пок 
ажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Ма 
који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што 
вам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га  
а саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> 
И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и  
 је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти,  
, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он 
еје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па 
 те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан мла 
га тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову припове 
м врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Је 
у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала  
утницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Је 
но за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p 
 испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" />  
ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори,  
во што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} З 
ти прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у 
 се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила 
one unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори  
оветке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задуб 
 већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стој 
 и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, у 
А</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, 
ли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и д 
 зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде  
тиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и з 
ден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и 
ост да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, саве 
Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и 
и их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кади 
сподин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... 
, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} 
 и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде з 
јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте 
 ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — К 
о самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је ј 
ој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиков 
 да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети 
ндисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају 
ко те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</ 
у се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко ко 
аздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру та 
печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шал 
Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи м 
а.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесо 
оћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да уз 
истинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да  
к?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Н 
, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130 
Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А с 
? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје 
да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> по 
ли свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће 
 га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и о 
 знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје 
> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), част 
!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам  
рамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад н 
Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква  
далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће  
еси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се  
ијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мо 
!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S 
мче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; 
, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твој 
ру, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шт 
и трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и  
?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори 
у на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да  
о смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — р 
остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз про 
ставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него 
а и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам. 
Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l> 
 и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша ( 
нулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода  
-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази 
ote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l>  
је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, к 
а то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у 
тво — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па за 
 иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија прв 
им пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S}  
ро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, 
ош сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као поб 
, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном  
 Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на мла 
 мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона. 
и живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се  
шљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а шт 
 Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам т 
пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!.. 
грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали  
ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигар 
а је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној:  
е раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао тан 
рте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку  
а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима 
раји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А З 
 мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си  
а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она 
ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће  
но своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курј 
непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и пл 
ицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зон 
то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није  
ноћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао 
хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су 
то пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину  
 паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си 
 да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, До 
ију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до  
 а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код ч 
алце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), 
 и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана 
 између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакињ 
леж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И ч 
о топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као бу 
у и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близин 
е већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала 
ор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела к 
ијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?... 
удо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још 
оји су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> < 
аје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир  
ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то 
који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ла 
а порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни ст 
Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спеча 
ако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред к 
ер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим 
то је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. 
не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> 
о време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да 
стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Жу 
 тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити 
у у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У к 
ивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту п 
тановао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешћ 
амфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно оч 
рска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није виде 
ју дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и р 
 куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке 
емачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и 
тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је изла 
о је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала 
и ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на  
 — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, 
 већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код  
 него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да 
ија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капи 
вим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, 
} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и 
асамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свак 
з и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељ 
 да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе 
да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је д 
ли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију  
ion" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има  
е тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него са 
још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — У 
нија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта м 
омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није 
век сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има 
ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и  
.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — да 
ебе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Тол 
апрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</h 
па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну  
 подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У 
а је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо  
 још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаж 
 вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S 
ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и виногр 
ца на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} 
ало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе  
ори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним масл 
 је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш ник 
ге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је  
ју другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу т 
не тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под р 
што купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају  
асан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао нек 
ске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: не 
свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто к 
 оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћут 
ко да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у г 
рка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ниш 
је, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане п 
трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му у 
фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто св 
ад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је ј 
за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила  
one unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном 
зи, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џан 
{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети и 
а она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и за 
дена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватни 
Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрост 
не од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Зам 
но дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна  
 њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака 
м конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир 
ој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута пе 
ва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Ј 
ље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, ни 
је је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа  
један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" 
.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а  
ућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му бесне 
 му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се нада 
е.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче па 
 не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафа 
тао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, н 
 с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калин 
рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и г 
ају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафаниц 
иди само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту си 
докија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним  
p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све р 
бије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и 
паду, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него < 
и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељ 
обро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што запов 
 ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан  
очупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према ово 
рпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина 
ебала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпоч 
а у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолеж 
радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топ 
 оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и је 
 /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од гр 
ћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим  
 мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, н 
ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један вел 
треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферент 
јних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l>  
 научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека с 
оказао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће п 
ико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије  
ут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и 
 си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, 
 и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — св 
.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, 
е реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испреки 
еди, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су г 
тима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлиј 
ртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се до 
 дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата 
 дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва зад 
ја беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако  
му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оно 
 силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је 
-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију 
боре си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} М 
, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни  
бегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су  
е јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" 
ам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање. 
{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p 
та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговор 
 како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе ш 
ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом. 
јке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А 
 куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p>  
> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста рез 
а да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је с 
 дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Ураниј 
неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, о 
— рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па дево 
кам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће 
> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш  
 накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако  
лмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што  
еснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни 
 сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запан 
еста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече:  
лна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: 
аки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега 
S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро? 
..</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорб 
ило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татк 
фче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па  
ско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу 
је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и ње 
е једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи с 
ј; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, шт 
а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кр 
 на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако 
шкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетин 
. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бр 
 и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем 
орбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је забор 
апанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи см 
 онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остав 
не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!...  
!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву рук 
чи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му на 
ма — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{ 
оне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! 
упи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си н 
је, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Тас 
ете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће 
ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па стану 
ба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек,  
p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, 
, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу д 
па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми о 
итајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћ 
е још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не саст 
} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што ј 
коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две 
 те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — 
Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — 
88" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те.. 
— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем д 
смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па 
..{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си 
е...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне 
е страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још стр 
уги зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, 
ла.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не д 
, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља т 
исто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је 
а, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар  
е, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути  
ш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чу 
не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се,  
 зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>—  
и, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, 
рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила 
>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абе 
ку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гле 
арије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне 
а у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осе 
спод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са ш 
е-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, 
 повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимш 
осле онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је зап 
 одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прили 
су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ:  
ље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако  
 једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне 
а највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и  
била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу. 
ест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити,  
И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху  
н и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под пато 
од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, у 
ионалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, гд 
простирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет  
тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара 
 у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од све 
S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, к 
ју (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзер 
месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Л 
, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори с 
о.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петраки 
огатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку,  
 Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се д 
е разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га 
 уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Ми 
иско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али  
Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако н 
у, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је г 
могло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по  
новник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизова 
 и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срес 
три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код наше 
иде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> < 
ар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије ниј 
та и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од кућ 
и очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и  
ани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и 
јлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (М 
у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тес 
 догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле н 
ко не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, 
им ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скр 
је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред ду 
сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и з 
и су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити,  
о.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је л 
едње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али 
она ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све  
хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе 
години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан лана 
ога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак ј 
а, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио феси 
 нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио ј 
итегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет  
за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви 
као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срм 
е је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и  
напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} 
јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разг 
еји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија са 
сно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце  
 грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојч 
b n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите 
амет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па 
најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — ве 
чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб 
да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <h 
ине, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија на 
о ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си 
акој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те  
 што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала 
о.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> < 
 сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико 
 не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто д 
 да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, 
 ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту 
е за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има л 
 адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уф 
то је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам  
<hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су 
асно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби 
данпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Пр 
анина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар  
, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени 
ћу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и 
це доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p 
е, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је  
{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, ве 
и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке 
{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на 
ако ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја леп 
већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, кој 
ед се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте 
шија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне 
а си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> < 
несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с 
но учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим 
— ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” 
Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим 
етраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти  
мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји 
та слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах ис 
се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако по 
<hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S}  
ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама,  
ево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрси 
 даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, 
ица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У ле 
 танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му н 
ма - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије 
, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани при 
оји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како 
ог чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господ 
 те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвоље 
ао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> ште 
љни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одва 
тудене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао 
шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и сини 
ја сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и неми 
амо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море,  
екове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „ 
да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне 
а се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, 
амфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за 
 није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре т 
ко да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не 
, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој ку 
збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јек 
а о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као по 
о језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно з 
тке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дрема 
е, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабог 
се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и 
гледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни  
збије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и п 
 си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-М 
 сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагви 
-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, 
рпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да 
критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био 
 оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се ос 
воје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малоду 
ка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, ј 
еки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и пос 
 су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних ве 
вила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла 
 у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле З 
ио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само т 
као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </q 
хо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се пре 
сана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певуши 
, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек с 
 <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шам 
о појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ћ 
асом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој,  
е премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, З 
, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски 
 баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас 
<p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца заст 
ије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, п 
 по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да  
и.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што с 
 се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава  
 смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — сме 
лашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала 
зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S 
...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точ 
аг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... 
а ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смр 
</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на такви 
повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане. 
тује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, куч 
 за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пад 
е тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други по 
!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да ос 
за, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Ас 
иле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толик 
покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал 
 ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури 
а јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Пе 
...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S}  
ваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p 
. „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он иг 
ка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за сама 
 и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па  
забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, нарав 
на силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се 
и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки 
 колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше ж 
оше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стој 
p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} 
{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јо 
олико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јон 
 „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Крив 
арска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; а 
е и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дан 
ћ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи  
ље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, 
а Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} 
што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених  
ао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало  
у Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, та 
је се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта  
.</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму и 
тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчи 
амфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али  
естих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и  
p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Је 
лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S 
амо да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубље 
певали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свег 
ирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, 
ди је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} К 
, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, је 
ато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, З 
 </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо ре 
ирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило 
рузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из 
 као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће шт 
 му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим 
 много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све шт 
а је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, н 
ком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Оста 
 као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се забо 
 — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају пр 
саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скин 
дице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" / 
ђу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, по 
иву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да  
 све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имал 
 Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље 
 игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и н 
и папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештачени 
еднако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И шт 
ица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младеж 
ердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мал 
а конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у 
парандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандис 
 фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућа 
би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: ј 
ку наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад 
е бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо,  
лук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен 
 кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа 
а девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора 
и мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног 
 богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Ми 
овољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узв 
уј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у  
је не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити  
ог доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су ј 
оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачув 
еху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као  
н, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празнико 
песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“< 
о)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберс 
о што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, к 
даба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела л 
о, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад 
ија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан 
то учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection"  
драва — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести  
сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, зате 
е, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни 
ло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка 
, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} 
тике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увид 
На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон на 
 иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше М 
љима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао 
ише оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дош 
 кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шарени 
tone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајц 
али трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму иг 
и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из  
, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали 
и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, св 
ило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је воле 
лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе 
е у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради њ 
а кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну,  
врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пр 
>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласт 
у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве ве 
 — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па 
 имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{ 
ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну 
 искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко ста 
помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које 
 се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог  
p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као св 
} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то мест 
за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} П 
ериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Ал 
и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Пром 
ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп  
ено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и за 
, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSect 
Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која 
ара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће м 
 „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l 
ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и  
рца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста 
ег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађ 
а и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најом 
ло, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испр 
 — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше 
е избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивиј 
у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, 
Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске 
ло песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дука 
рађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, јо 
у конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној т 
бијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{ 
јречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије 
говачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, 
етио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које 
ће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и облож 
дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично дец 
кнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далек 
ј има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека с 
да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и при 
у Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И са 
епшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, к 
ш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б 
не лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прек 
олестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као 
ори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми ст 
и тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не  
ра га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Та 
видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво!  
м?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори 
вакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да с 
мо запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи  
ра јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још ни 
не, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана  
 гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носе 
 — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка- 
џија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — пр 
нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бри 
, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунге 
ено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се и 
кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си  
ило и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био 
 за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тв 
 да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}А 
ка, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди с 
и беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку 
!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Ру 
а!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога  
а потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „ 
еја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p> 
орење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S}  
не, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете.. 
чуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало 
е и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се  
Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи... 
ш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се 
 си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, у 
и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има  
 да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таск 
 у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више 
о ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецуј 
 да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија  
{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз  
е ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила 
амфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију 
се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га 
о шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива 
 Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и др 
и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој 
}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше 
— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф 
а све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, 
се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољ 
, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Л 
 и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} И 
ло се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш  
еди’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела 
p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си по 
 „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу  
тају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што н 
то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у  
 заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, 
нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је 
га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу 
и да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пут 
гонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био 
{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и друга 
штву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљ 
61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па  
таницу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, 
је га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си 
 одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зач 
p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требал 
изно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раме 
не руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, 
и. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? 
е, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!.. 
руги питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” вел 
<p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си В 
 начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за  
н.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга 
Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пушт 
си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећ 
ога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти р 
, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!. 
 ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?. 
е, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде  
ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и он 
 увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А к 
сила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девој 
сли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше 
 уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво 
.</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} 
<p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и 
алфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па д 
е па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... 
ела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и п 
нија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им До 
х стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућа 
а Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — реч 
кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на б 
у твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мези 
 официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бид 
ш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор 
ио љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила 
 критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта 
ља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је. 
, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара 
/p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што ра 
</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>—  
о!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p 
удиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и  
 сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим)  
а, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> < 
и, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много  
срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети  
ику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у с 
 поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S}  
Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испец 
и гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи при 
 — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине 
 <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у  
зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги па 
че јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Не 
 вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, зв 
 засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та 
с, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка 
та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот 
есам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакос 
их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си  
 Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S 
 кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, 
/p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</ 
век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме и 
е „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме ник 
е ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти ре 
дне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p>  
збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџиј 
лиже, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> 
то пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с мас 
а-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си че 
а</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија мој 
срећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне  
данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрад 
 та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збо 
а неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када с 
ужичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-сви 
ица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте буру 
ка ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — з 
 ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверав 
 две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија  
си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церек 
>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} 
.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који  
 замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд 
адуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећал 
ће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и 
ако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с ов 
правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, см 
 прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном 
ред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета,  
, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће  
фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођен 
се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} К 
и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> 
зматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор 
л, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се 
один Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и п 
”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштрији 
бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, 
ну књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S}  
е две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуи 
табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани  
 него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, 
ска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си крас 
у свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену 
аста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје л 
у) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о св 
о, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља За 
S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти 
, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка 
вније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок  
.) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се 
{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и р 
авио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања ле 
подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорци 
ознавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина  
ија, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа н 
<l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане 
 уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо 
ешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао  
{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа М 
а Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l 
сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила 
и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна  
вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту  
<p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако  
i> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепч 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, вед 
вим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет 
ста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи изра 
е. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од  
 неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авл 
ају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n=" 
 га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од к 
нио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покор 
обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато 
о јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху  
их, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, з 
лушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не  
них.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и 
ао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до 
добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год б 
руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њ 
ехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напра 
</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S}  
летку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главо 
кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. 
а.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су 
{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с  
ним, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не ул 
џијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи 
ате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, 
ом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрв 
!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и  
p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зо 
 Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S}  
басин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Ц 
Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и св 
да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће  
етка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила о 
ори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјах 
друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Е 
>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо. 
 да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а  
тка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n=" 
огао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају к 
ође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна  
ких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је  
анка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе 
ако да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир,  
е ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!.. 
 онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје при 
hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мас 
о...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се кри 
ори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{ 
тво.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Је 
/p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си збо 
?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>ус 
 ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија ни 
да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одо 
абота!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска!  
ен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те н 
војчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>т 
скачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, т 
они. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу т 
наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> с 
 <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па по 
ирили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствар 
’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, тр 
веш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <m 
не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске! 
Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме  
</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица  
поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свег 
.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и и 
окак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају 
апраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — бр 
!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} 
ја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и 
> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да с 
е да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Је 
 ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петри 
а утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди  
ли миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће  
лу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S 
зил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу  
ја тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Та 
 —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — мл 
је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сет 
а тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је т 
е се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је 
е господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила ш 
ин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и п 
, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити 
ко онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје 
 на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоци 
 тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!”  
— директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа 
ио досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о ос 
S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ сла 
ритиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце н 
ма, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли  
 и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну  
еч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблен 
 је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштв 
ри руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока 
срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но  
не једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, вр 
ку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да то 
и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа о 
Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си  
есму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само 
оли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сре 
и се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да беж 
нине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi 
мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте 
тима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, 
ца и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пун 
 се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам 
” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па по 
ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</ 
дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако п 
нулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био пред 
оме тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb 
цу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти тат 
<p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нар 
се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, 
 n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не 
рада, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што 
ви?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога 
иком Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око  
их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо 
и.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на но 
ушица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изглед 
алупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вре 
ца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то 
аљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” 
ама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајта 
шаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и 
пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени мо 
се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све  
из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} До 
 оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цига 
> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме 
стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Ч 
 када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а 
ин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и ка 
ка!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешт 
тресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико пос 
е стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, к 
о, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пу 
а, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гл 
 је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За о 
 је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље  
д разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и ј 
и на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,< 
кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Ман 
во чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из т 
— уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, м 
да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје 
ао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет би 
 песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} П 
уте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити 
S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се  
о.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, ме 
ике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски  
а срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало  
 хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други з 
 уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се те 
— вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, не 
 па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жен 
р је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и 
ане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Ма 
 Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ниш 
куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се 
{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Ј 
 шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{ 
’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мисли 
а си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> < 
ију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја 
није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што  
..</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’р 
p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо... 
а мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" / 
: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку- 
„Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-ку 
аном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао с 
било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат п 
 за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара До 
<hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад про 
ј мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко,  
и, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и изме 
p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не 
но. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо  
рши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер с 
”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само споми 
>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збо 
ије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрљ 
 видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у 
. што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!. 
узи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како  
ега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па те 
и!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар 
јешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку  
па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си 
 остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p>  
она.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те 
а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето 
дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајц 
едну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је.. 
а туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p>  
и сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, 
ол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си  
" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— 
{S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86"  
..</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и ви 
вике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем,  
 Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" 
под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спр 
м да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је 
охотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све 
прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни 
 оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, б 
Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник 
д ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> 
и сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацим 
> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче ис 
а свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није 
а дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особи 
мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти с 
на, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице  
ли чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’ 
 ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на 
би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у  
ручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не  
и је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! —  
фир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори де 
би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод 
, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које с 
} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу,  
!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста 
 ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бит 
и само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му ве 
сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл 
ви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке 
и се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво 
спрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво врем 
<pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, 
њује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На м 
ако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али от 
собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже:  
и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом  
ављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код  
е и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Ал 
ведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглаш 
p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се о 
а је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да ч 
Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео  
ешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је д 
знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју ј 
колико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће  
p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Кар 
е!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мис 
 да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! 
вину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживел 
Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све с 
о, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фу 
рексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казиват 
 међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени 
о главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да ч 
 се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да  
а га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, 
кни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, —  
цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кућ 
о прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорба 
љно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За 
{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="6 
и, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о о 
аћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали с 
ско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекр 
} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами 
S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада 
.{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевд 
 да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а друго 
”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско зн 
заше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је с 
 види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз 
емо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S 
Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: 
у ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте.  
 Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! —  
 зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође 
уђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да за 
а и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане 
андаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти ка 
га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p> 
арице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој ма 
умене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који ве 
ћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи,  
ао што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито па 
 пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> < 
зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећ 
ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му м 
ну стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепш 
же саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим... 
о досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћил 
онекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И  
ца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p 
иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S 
 n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг с 
је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, ње 
у ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је 
 моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја п 
 Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета- 
ео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, 
се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пу 
.. {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — уп 
им?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при м 
ав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у  
да је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато ниј 
 Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и  
ављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути 
<l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што 
ако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место 
а ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока  
побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, 
орених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј?  
 где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега  
га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} 
ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа 
 што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кр 
 Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био 
довољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би уз 
е ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане.. 
а себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцн 
ће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поноси 
ије имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S 
.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је 
, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на ур 
руги пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између он 
аринар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа в 
а белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на ње 
начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло 
ви без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонин 
се у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Пр 
ије новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег кр 
енака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— М 
е, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осе 
апевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не б 
ругих момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се  
вјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако 
иста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под навод 
стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прострт 
 ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p> 
а и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једни 
вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи  
јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пу 
, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, с 
, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно  
 у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. —  
и <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена 
 ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку. 
скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у с 
поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замол 
ара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журнали 
 приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напос 
дицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало н 
ђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и она 
танча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, ре 
грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац  
сена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — 
е у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну у 
ка. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксато 
и кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје 
ве лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује о 
>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити ци 
е ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и  
ио већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских дев 
а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то;  
 закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је  
</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исква 
звикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — наст 
езаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби те 
S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а  
 Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено З 
седа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу 
!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч 
/p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се  
ао сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини 
еда у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке 
 готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за т 
рчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена  
нчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа  
 А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} О 
да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинс 
динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке  
..</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, тур 
 Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да 
.{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збо 
на!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку сн 
чи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „ 
измет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј мој 
измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што иска 
 — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од т 
ечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија,  
атанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за то 
а. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да вид 
ећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиш 
!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује с 
шем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план! 
и? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ муст 
ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> < 
ду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два г 
о коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња т 
по се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понека 
а.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сок 
.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка;  
ешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена 
једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} От 
ико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S}  
нако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујн 
да више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилија 
ури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљин 
 џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта с 
</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане ј 
а — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет св 
 — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p 
ишта: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица 
ађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни 
 онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и по 
шишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а ви 
 збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!.. 
м истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона  
егне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и  
друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви т 
е кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође  
ишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокап 
азивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама 
збегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и в 
S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је ув 
Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Он 
ругим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано ме 
брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први да 
е, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе 
Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни  
.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Бо 
пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, п 
умлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а ж 
ојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: 
а се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од 
вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не п 
 рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису 
} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. 
 јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отиша 
; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета 
 узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subSection" / 
Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и ки 
боте!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и ста 
он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Ка 
па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, 
вао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А  
на ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задов 
 и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи  
ке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једна 
 и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих  
о на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не мож 
бе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се 
фана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, 
унке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигд 
грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их как 
, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>—  
{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као  
и простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би 
 и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Вр 
ихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?< 
о ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се наг 
 ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запева 
 онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Фр 
— кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, 
вао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџ 
о она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим  
ју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле прово 
е тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича” 
 је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо ка 
ећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Т 
рача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди 
ла, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви  
а и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а са 
чи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичко 
влиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не 
стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и госп 
а Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p 
љство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец,  
: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" 
човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо о 
ало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и вре 
вре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још  
 <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — осло 
зе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткре 
по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега 
ладо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га д 
па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзује 
ично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и  
 злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропа 
анча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било б 
а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење,  
јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шак 
 усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погру 
Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепш 
у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p> 
 није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив н 
ижи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно 
а голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, —  
, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно про 
 мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су из 
аљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало д 
!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече 
Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Је 
Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене  
внички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла г 
 гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне о 
Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код З 
ви.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, да 
зилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је гов 
 ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се ж 
 ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, по 
 Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бив 
 ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мисл 
и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ  
робили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепел 
ику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурис 
развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућа 
 залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег п 
ије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој,  
могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана ми 
, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор 
ку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако 
 <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га  
ује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење  
ilestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина прет 
 приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S}  
ирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак  
устио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него 
чан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави ј 
Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скак 
ућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — 
девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило м 
Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спом 
кама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу 
аво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лиз 
е недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је 
, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, н 
работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за та 
убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их шт 
сврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако дваде 
 прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је  
ЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане и 
 изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама),  
ама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ о 
чицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији  
 трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље р 
 по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или  
р и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? 
с теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си  
ри, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” реч 
јку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин 
!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало 
ијатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи 
е ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да  
о народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то  
ли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си иде 
> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави 
, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежа 
ео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега —  
че Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!.. 
чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и рези 
ли се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висо 
о једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>К 
p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>—  
ада нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у 
грање и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, вид 
тотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са стари 
стином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада 
ише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они дру 
а и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре с 
 и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну де 
а млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године 
во свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није мог 
 <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било ј 
нађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ниш 
ћан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да  
ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навика 
е „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, ко 
уд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За  
ећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја с 
о и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је  
рже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна ж 
паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет сл 
а неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је с 
 папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да н 
е, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да 
е зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, б 
а време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод оч 
говачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива ико 
ране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо ру 
о и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је о 
 силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније 
ако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху 
нај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, а 
 и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Мита 
 <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и 
ка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па 
ота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би  
ирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>За 
> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговар 
ке авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на исто 
сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мај 
, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да 
на стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subS 
уге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бе 
 сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које б 
е и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му  
 не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, 
S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <p 
алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде а 
ву, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Б 
ану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — т 
да у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него 
ти од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она н 
о намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти  
а игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они пр 
е, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано 
еварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човек 
 бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није  
легод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку,  
i>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њег 
ру.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’ 
ичког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, 
није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без од 
с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар  
к није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико др 
е тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не 
p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати,  
а човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.< 
а насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке 
 мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме 
<p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и  
и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе  
ко је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа 
лне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— 
ећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а б 
..</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</ 
 Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — в 
а дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа мин 
, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне у 
, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му  
ити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Иду 
ти и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона 
сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу и 
 Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересан 
 <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си 
{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо 
је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом 
а му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво  
ion" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави ло 
</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у  
ела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb 
е, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни ј 
 тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика 
 горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост  
вољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни  
 стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему ра 
ти, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је краса 
/p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори... 
, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и н 
а ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд п 
 црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли н 
авачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту? 
 страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види че 
> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{ 
, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти с 
 па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чар 
</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb 
агаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!.. 
м неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био 
и Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће  
/p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђији 
а по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не  
ђоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, 
лиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште  
 са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко 
м Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто не 
 био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам г 
једе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула  
е димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S}  
/p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е,  
е моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече 
’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n 
 те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми 
о ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за 
ко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не вара 
 тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све с 
а су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, 
кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато 
ла, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма п 
ало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни 
била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S 
оже чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у  
 дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа 
дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гл 
” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже 
а коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа ни 
”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се н 
 таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо 
авославне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу 
 самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову пр 
га се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће ник 
estone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све праз 
це већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања ниј 
на глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка  
 си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па по 
азила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао об 
о слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био  
; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била 
траг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ра 
 и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине! 
 страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не по 
агичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p>  
збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и  
 доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и  
S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже 
же се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није т 
 разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба в 
проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме 
е испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народ 
следњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, как 
— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш с 
...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да мож 
м тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко  
— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да 
мбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већ 
’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде 
кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати  
о си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонч 
учко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>! 
д, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то  
 шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун < 
тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим,  
} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу к 
unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, п 
тину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорб 
и.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се 
и општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како ј 
о се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њи 
га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако 
е, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка.. 
а се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је з 
?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу 
/p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за игр 
b n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешек 
> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да ос 
кну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... 
рицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били ве 
 који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као 
орим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете 
тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јев 
S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са сво 
поветци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би 
о извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбу 
 бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </ 
 крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само м 
 ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим  
и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудиј 
линке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристан 
>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <m 
мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi> 
а је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплаш 
ких бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — 
е су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал уба 
а млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство.. 
мфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати на 
орбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и ча 
 осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако нос 
а топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Мит 
 Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} 
’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми да 
’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!... 
може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Ва 
p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> 
руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот 
ориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Зна 
p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— П 
ј што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти панти 
ивети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у 
{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се при 
у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није и 
ане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xm 
ане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и н 
о чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако дру 
кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи  
мен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако 
 Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац 
аву неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај  
лави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућа 
а сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а к 
чекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ћ 
авив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети,  
дње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у ру 
у девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђо 
ив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши таба 
а — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо  
дан абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њ 
p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пр 
, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако би 
и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености ко 
 рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече д 
н’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет  
није из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупе 
, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Пр 
. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>з 
гу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње  
ске измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијал 
шлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка 
, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитк 
анин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао 
е, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} 
у, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да  
нији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и не 
о се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је М 
ела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и  
ого и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, по 
Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S}  
 млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} 
није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p 
фте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока. 
о није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им ш 
е кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрд 
но, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, —  
оведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Упра 
 већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једн 
њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? 
је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пр 
и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави о 
глена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу каф 
еву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају  
ве! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину 
 а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ов 
{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „брук 
 То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је к 
акога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља да 
ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се 
 њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S}  
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да  
се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га  
га полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишин 
и, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није  
 речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} З 
 се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S 
увио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно  
агања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним нови 
 све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и иг 
ушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зелено 
 су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p 
и изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се св 
ед, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до 
ни засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу 
 слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и н 
е то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу  
ке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао  
тасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги  
а тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је б 
и? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку 
едала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> < 
 две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше к 
и Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и д 
акључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је п 
 гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у ус 
ила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишља 
и-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им 
лаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, ж 
маш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти 
е к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску кер 
Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне реч 
га.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила  
а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њег 
у од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђел 
! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа 
ао дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дроби 
ујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив т 
 дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, 
ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он зап 
а између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све 
зражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је ле 
 да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није  
вдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,< 
 онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је 
о је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш  
дајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, 
— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> < 
но до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с прија 
х схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ  
е стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што иск 
 плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му с 
шак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи,  
 како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина с 
етнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане пов 
г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="1 
манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је ча 
е први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Ле 
 стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу  
неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забра 
} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу 
...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде 
i>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру ко 
 види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi 
 којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао 
кле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме 
 мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у 
, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се ве 
 распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да  
једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је п 
прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини не 
избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: д 
е и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="8 
навамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад 
 је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајк 
мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба 
ник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали 
г тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?. 
ацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследн 
 Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што т 
да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, 
о Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћев 
више се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа  
жност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му  
ети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ 
 <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оск 
p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди 
, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још 
ко није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калу 
клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Ман 
могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш ника 
о, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој при 
е ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Ману 
ске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целог 
Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јорд 
у баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по ко 
овима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трг 
ко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?”  
направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори,  
ао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и пис 
="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} 
, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато с 
 — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш им 
ребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију 
, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидн 
и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Док 
хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се З 
 Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! —  
а, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимо 
дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чор 
у па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски с 
а својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још  
дожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’сме 
 одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вел 
и: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И цр 
 онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{ 
еме кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетк 
 је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?” 
 памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: н 
гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у с 
hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и д 
 стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац нека 
лило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче м 
а како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај 
перација, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више вл 
леда на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању п 
нице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храм 
чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном 
ди три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно  
 ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зов 
), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и д 
а оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено 
ласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Мани 
> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш 
ћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— 
 Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су  
 је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вел 
еђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прили 
дњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине,  
и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бе 
 и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" />  
ction" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој п 
="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S 
и.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — у 
, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S 
рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како 
 се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала  
ли све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба д 
 да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће 
 што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи ка 
му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само 
 се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало 
р не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е 
ало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, т 
шила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за ко 
ру.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни ј 
, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово им 
амфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! ц 
{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видел 
нетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбу 
о чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на 
рата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или друг 
А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво:  
ено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је  
ризнаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој 
и да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то  
састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, 
или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и 
и твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих др 
<hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у  
ује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — —  
 није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снај 
i>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји ре 
 убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски 
ако се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина  
> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, 
 махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом узди 
а да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да иск 
ледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси 
 давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко 
тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S}  
т, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — ка 
треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад м 
ставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је чо 
о да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав 
домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете,  
о” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!.. 
Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни п 
е ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају  
образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к 
ад...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манч 
ме.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио,  
динарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и наш 
а, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена  
шле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине 
 ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!.. 
 кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе  
вене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, ка 
е што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће би 
о трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а з 
 и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра  
евдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрав 
S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и  
м изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он 
јима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И шт 
че?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, 
ка.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојако 
 Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црт 
 једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, с 
ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чек 
 игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb 
 с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи 
вако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онак 
а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљаш 
е имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога  
 чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро 
ли је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није ост 
хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још д 
град ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту 
е отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај пр 
аво у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво 
дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пр 
ску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у к 
огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки  
ако је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, ка 
вој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — 
би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би о 
!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено,  
ук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дах 
 се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку 
ога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела  
 и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би об 
рукше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" 
мету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку 
асини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему  
м.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију 
им, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али 
памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притег 
 они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и 
о ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S}  
кта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналист 
 и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замф 
за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме та 
танчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S}  
ког ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он  
аји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти  
пи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка 
 као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и раз 
и снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. 
опичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправ 
е на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „ 
и за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његов 
о фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је  
н мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно 
мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што  
чо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n=" 
га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихват 
ијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву 
рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у у 
 с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те  
тока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са цр 
ило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, 
рт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote>  
ича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на дру 
ише изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћер 
а ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се 
вет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од 
е она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говор 
 И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватн 
алварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно н 
ема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни н 
изменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџиј 
диш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-З 
јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и п 
а да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У з 
Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави ше 
 која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавур 
 Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S}  
е била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, 
оја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видо 
о <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: 
ла Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и  
ђе, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није 
фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље. 
о нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога  
утама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама по 
.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} В 
<p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{ 
је му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипа 
о што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — пе 
ећ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још н 
није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона 
а паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд 
да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђ 
 оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке,  
ко се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида 
веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’ 
га су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би 
оче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на бро 
покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Ка 
лато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђ 
ћута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме 
а ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар т 
н плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само 
епаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, б 
гару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, н 
ликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} С 
не му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфиро 
редану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији  
ећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни г 
ам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај тво 
а, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н  
демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, 
сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашт 
се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје? 
<hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi 
.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, шт 
то је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се  
мја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће  
} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за то 
 сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста 
с њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резила 
рти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и  
вање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-З 
ас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p> 
 <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Ра 
> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо  
ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— 
и речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!”  
одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много м 
ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги,  
 си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S 
да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно  
 каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, 
тко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...< 
 не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на м 
на</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели  
м преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански  
ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орез 
ем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Ман 
ујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „ 
 једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} 
— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја 
 Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?.. 
у!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и ни 
п не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Жив 
бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — у 
— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васк 
е, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p 
 на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а шт 
саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} 
</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је донос 
рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто,  
Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, дв 
а, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S}  
 <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, 
са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет т 
 па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани још 
мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржа 
>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.< 
 и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зау 
а.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам  
 идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> < 
до, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! 
еће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме пит 
/p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Бати 
орбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно  
ој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се  
јке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и 
и фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сан 
вирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпет 
..{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође,  
он мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под  
 обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена 
p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне 
у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се 
 немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги  
l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, 
 проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и п 
 ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p> 
 <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l 
ам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а д 
p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће 
— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две 
, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За пр 
 су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако 
амо просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табаке 
 та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав 
у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са ст 
вој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који 
учнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији ч 
су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна  
ушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваља 
говарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је  
нтраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њи 
 осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила 
шији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, к 
узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певај 
а, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девој 
осит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако 
ир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гле 
тва његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже 
ретседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо  
косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и св 
м гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову г 
} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</ 
м хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на з 
, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општ 
е и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешк 
ена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи једа 
ио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло 
н и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке дру 
наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, ј 
рговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му М 
ема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су д 
алазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама  
 даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радозн 
ике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, 
илно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак 
ече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да  
} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та 
иски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>—  
 чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ 
а на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога сти 
атки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална са 
оро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и 
у кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онак 
 он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера  
 су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сест 
манет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир 
Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама уб 
етка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па 
кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима 
ма.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тес 
 ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Е 
јке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, 
гару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црн 
вим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је жени 
гу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} За 
кају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућу 
но ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! 
одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да  
?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прили 
n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И пла 
скам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је пис 
Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило 
риве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо 
екнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... 
i> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" 
 кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш 
р ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљ 
иту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми поје 
} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену а 
еч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши 
не је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при  
н у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; 
се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим р 
да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ла 
p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни 
ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p>  
проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми 
т!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, 
ис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем  
 сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, До 
неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на  
е легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску 
 Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка мо 
запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу н 
ом Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и 
 на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и  
 зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти,  
вој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи- 
{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку  
на немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — зн 
дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!... 
она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за  
 па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на пр 
бореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си 
ву, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што 
орио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа 
гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, 
м ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Ш 
те, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с  
} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S 
овише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бр 
 ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо 
 се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин 
> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавц 
, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — 
ст, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта 
Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све виш 
дали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, уј 
д.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобит 
и се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} С 
; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења 
ану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћут 
</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — 
о гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, 
у на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па  
’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али те 
м Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> 
/hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне. 
 — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</ 
скочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав 
еки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а гл 
о на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буд 
паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пр 
апамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с ва 
елејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре 
ни удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто,  
 гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим поч 
а, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу 
чи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била  
грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни с 
ађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је 
пнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се м 
ред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с ист 
о.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила  
 ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чирац 
догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начис 
, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка  
страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно,  
оме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а уз 
с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред 
г рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа поши 
е, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било  
ни подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S}  
олико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понек 
о такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала  
}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога 
наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престо 
 недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу  
ли, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и бран 
дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на  
 била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту п 
кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискив 
ресантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже 
дна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а дево 
е би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен же 
авуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт  
 понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, 
 Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита г 
се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а 
адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с  
, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове  
 теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славу 
о скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што ј 
а су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико д 
аве слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектн 
паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог 
сом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapter 
у је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу 
 алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из он 
су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је в 
и, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти  
 ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> с 
атренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се 
га не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је 
ферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ру 
е још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шт 
на да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнем 
— рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> < 
ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се За 
 од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра  
S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се 
 познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), к 
јеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи,  
француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема 
зима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један ст 
ла, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, 
ду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} 
>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — ра 
</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> < 
 број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се  
/> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</ 
ој 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче  
етоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се 
у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче не 
лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махал 
џије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; 
ушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да 
рно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нац 
ол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А т 
воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>св 
су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га и 
а они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, а 
</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и оп 
на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за М 
 сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Док 
, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују 
сам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни  
.{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше гла 
еди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи  
 се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то нап 
то се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и  
} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у  
б’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи 
ислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што 
е и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удов 
у мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одмор 
 ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и ш 
} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, не 
а!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво 
— засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како  
 дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће с 
, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми поса 
<p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Ма 
те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Зами 
ако саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија ник 
 „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана 
зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је з 
ти, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па  
е питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} 
о!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магар 
е си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та д 
 шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па  
а. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>пре 
 очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калин 
ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне,  
Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито 
леда устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у нек 
ике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су по 
ем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мис 
рђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћ 
е Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште ку 
 Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мел 
не!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’? 
м... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет 
ушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там 
м!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна...  
ој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, 
а нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и ни 
ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће  
а гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бе 
ет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p>  
 штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на 
путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече:  
ште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и  
ем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да  
о’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у  
азда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти каже 
 за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми ј 
е. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздрави 
и рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, е 
не, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш:  
" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а  
аш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила 
покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, т 
мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско! 
е!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не д 
а!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{ 
> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" 
>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако  
ско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, —  
куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не 
 пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне,  
каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песн 
говара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> < 
 и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" 
} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ  
смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} А 
ло...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сам 
ја тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, 
небива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! —  
— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те  
ћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да  
 томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оставља 
јутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’.. 
ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о ко 
ава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг 
 Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па уба 
 него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi 
Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за орт 
овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те 
и му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у  
јстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и св 
.. „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...< 
аву у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете 
 ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ј 
. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је 
 дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радо 
 б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до же 
га га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми ј 
ј сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, 
це, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кро 
 Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он с 
за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, 
жасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу  
 зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је  
ку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, 
л’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађош 
лавеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quo 
 разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањи 
pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли  
.{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си 
<l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На 
ега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Т 
ваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће 
оше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван,  
јка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасиј 
бол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџ 
а ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми 
ска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а 
...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ух 
а, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, д 
стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово 
це и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, не 
>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска кр 
у радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб 
{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Та 
опа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па 
атичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, сед 
на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут 
ал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митк 
 да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’,  
ј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир 
д теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ 
l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quo 
 гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се 
ти гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... 
муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш 
 постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капч 
си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми  
/l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> < 
ве — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапу 
еше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мор 
те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини  
 имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара 
а... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег 
 па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-фра 
 руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} 
је требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече 
и!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже па 
им?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па д 
 досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оно 
 ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да руч 
p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си доч 
 Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је  
да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да 
/p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу 
шо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну т 
 је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...< 
="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта 
 <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l 
т, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, е 
још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћи 
р ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га 
ар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цве 
</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прек 
ежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме  
Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испише 
ве; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка 
ску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега М 
 си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје 
 Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева: 
 Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, с 
рсо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi 
му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне ба 
пева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На з 
 што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И ист 
бећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели 
} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бр 
у то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћ 
, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво  
а концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да појед 
у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече З 
 да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им ка 
 да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се кур 
м виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир< 
ју професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математи 
и такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону 
 не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти мир 
ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци 
р и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он об 
 — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој ма 
ких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у 
иђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <mileston 
ресантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми 
 му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је  
 ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и 
 тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад види 
е би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милио 
го би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>;  
ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељ 
> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време  
<p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препе 
ег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми мој 
ва што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Ам 
 је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком  
ном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па он 
ван, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и  
А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а наз 
ове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало 
ЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прек 
 Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi> 
и судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку 
 <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвиц 
и и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне те 
не, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наш 
нулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило з 
ао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешт 
е тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од 
 па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћути 
кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да 
 Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у с 
ам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јорданово 
а, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за н 
авају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из ког 
 си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разли 
етири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задуб 
Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> 
де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица  
 не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у 
 није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</ 
махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p>  
 било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре 
и, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега 
љским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо. 
недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по 
p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој 
 је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и 
 оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати как 
ма је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је,  
, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти  
а игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S 
не, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу  
 Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, ве 
 Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— То 
паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у 
е, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и 
дом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустан 
, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Т 
123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше у 
ка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p 
то прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају  
..</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простра 
, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану 
ожење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авл 
ом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Ид 
рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта св 
.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрн 
одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и 
и тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задим 
, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и  
>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи  
аде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSe 
 више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перс 
— вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Ман 
е и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се з 
себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш м 
 шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" 
зи да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{ 
 лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога 
рилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чел 
 си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем д 
вљао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бив 
енити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као  
 одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А ба 
 да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!.. 
опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="15 
о — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло ч 
 од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку 
ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се 
у</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>л 
. нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што 
p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</h 
рбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{ 
Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовоља 
S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који 
ли и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али  
чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклав 
>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О  
ока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисја 
новим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, ч 
е и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла зе 
; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, 
авне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир се 
нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби 
га свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изг 
о сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма 
ш више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успом 
 би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом,  
 имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и д 
 — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу да 
ш боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек 
ше где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавиц 
 Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћеп 
 силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде ника 
 Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” нос 
ју кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво  
а мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдн 
он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и расп 
кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет д 
 им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е,  
, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна 
а ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века 
нијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иа 
ти иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је 
 Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се  
<p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>—  
евима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S 
че ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џим 
ше да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај  
ао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; 
нина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману,  
 све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе 
обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па н 
так у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој  
помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете ви 
 Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У со 
иски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, 
ругим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Цело 
чи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на вој 
запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше  
 свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> ре 
их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се ја 
 Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и 
е учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском с 
у?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и ш 
ли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и  
ве тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла,  
з тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, 
грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Ма 
а и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче  
ред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осме 
прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред< 
не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужн 
 би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, за 
беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а гла 
опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и прит 
о је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слик 
мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња р 
инограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане  
о повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој  
 свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како  
 нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSecti 
 испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи за 
 доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, 
и заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно  
ви нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ  
Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је жив 
ати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије 
— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p> 
штао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чин 
из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зо 
} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да 
е и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мис 
 пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{ 
 о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Та 
ваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлиј 
е.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потез 
дно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му 
е погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико ку 
е.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напо 
на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од ти 
него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И 
 девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А 
ађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" / 
го Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту п 
, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се  
, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно 
ири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и 
 А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и  
о ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — 
а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па  
м си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви з 
 и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху  
ања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке преск 
ских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе 
увеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза сре 
ну није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео 
аки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о 
ветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив 
 приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову 
стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без из 
 мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слобод 
а друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане А 
estone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракиј 
атерино”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’ 
прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још у 
ој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припрети 
аредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету 
 је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још при 
 кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине  
гзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна от 
на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча 
и се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му  
лио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу,  
змет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, шт 
си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, ре 
ику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накри 
Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам  
Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и 
 Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки  
Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{ 
да сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстр 
 мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе п 
а девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро 
к ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом 
о,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потраж 
сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп ј 
еба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} 
на брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не пра 
га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, н 
том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај на 
ителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово м 
ет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" 
а кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашт 
 узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална 
за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас т 
ног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско 
 никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје треб 
рајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? 
 им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезе 
оред три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче 
до,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не зн 
 малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>—  
, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p 
Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке н 
ћи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранији 
а права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био  
ен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му 
си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче,  
е у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезил 
оме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што  
 треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, 
 јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> < 
као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и н 
 наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет! 
 Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо!  
p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш  
нтиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... 
к, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели  
овци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући к 
на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш ва 
еко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, 
</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе 
циклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и 
} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом п 
 и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у груп 
јутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко м 
S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му 
.” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има с 
, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољ 
ивели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, д 
а ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S 
мело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, зах 
им постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шама 
тенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне так 
ојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то,  
могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље 
гло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досе 
и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике;  
к био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографс 
ако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S}  
 никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште ми 
 <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, 
итанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, н 
еје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош  
 њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се 
шњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућк 
 <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l>  
е и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{ 
је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, к 
шта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна пе 
па ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова би 
; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су 
.. — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зим 
е!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би 
вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) 
љив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прст 
ећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба  
есела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућ 
ца” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, 
раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће п 
вера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка! 
п, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се шт 
е и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} З 
глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чо 
илна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, 
о поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све 
 знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и проза 
”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча  
влачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су д 
 <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севд 
} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године. 
опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које ви 
лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Ал 
нђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успомен 
о-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена 
дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето 
анче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зу 
испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти али 
упи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића —  
> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Ми 
>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S 
му за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Ман 
улаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и з 
Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као 
али — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатк 
ш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type 
...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— 
адиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба већ 
свет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живува 
е, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p 
те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије,  
ини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једин 
 сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је  
Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А М 
uote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде  
quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi 
у.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу 
да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја 
а и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне це 
ве живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи и 
ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне к 
ди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео 
{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир р 
но; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па 
 сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га  
бог свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао пор 
ахтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе за 
е големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко се 
им и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, н 
-— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — им 
е знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Мла 
.{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, 
 је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и по 
и пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се св 
рди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је ста 
 изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују запов 
е срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ма 
женето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз п 
не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала? 
 рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног с 
ош већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Ма 
сни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прик 
ћ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и пр 
.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као  
интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо 
им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и  
 шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и  
ила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Ка 
 отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Са 
е је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек ул 
је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог ле 
т и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, 
раду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се 
домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свак 
и ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старица 
ре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и п 
лави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играј 
њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и 
а с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред 
ве није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рек 
и виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом 
а, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам уч 
злазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S}  
н’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSectio 
ако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повиш 
 чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>ш 
ек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „П 
ој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну 
ш иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не  
че од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, к 
на.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби леп 
по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети 
бе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет 
обива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S 
 Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан фа 
ки што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прил 
.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас ала 
е за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако н 
сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви с 
те, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и уче 
анци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вра 
estone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, пада 
 да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала  
е женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан. 
ан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што ј 
е него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило 
— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има већ 
ом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорба 
ршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла  
боље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ва 
гре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S}  
p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца  
рнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како с 
д чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше из 
{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, к 
S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће ј 
да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема.. 
ст, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се  
едеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш са 
у и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим  
ућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каж 
ње њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу 
су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у 
 његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта д 
орио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужд 
а се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко  
ше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она.. 
ође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, ш 
уда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа  
омешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да пр 
а није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда с 
го неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоћ 
Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких  
ио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах  
Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с  
ечима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p>  
ако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло от 
чивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад уве 
 раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницим 
таре путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није  
оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и 
а заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагн 
рви пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у прол 
 и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и р 
блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око јед 
је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло нес 
о: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се 
аве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена  
 свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пше 
ику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило м 
ље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамол 
спитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног напис 
р су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислен 
ражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али 
итаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По  
га се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још  
ди и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека пољ 
 задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила су 
мфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужас 
, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p 
ама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој  
-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о  
на поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом  
<p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно< 
ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи њ 
 могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре 
вукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи н 
, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, је 
за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам д 
ају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринк 
<pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришо 
ишта; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не б 
обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа:  
арали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна б 
Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је  
ачењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се 
х спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћу 
Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага 
њом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, 
лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начел 
итују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу. 
 избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло 
и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно с 
е тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихов 
 ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господ 
рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то 
рвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. 
ска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био пр 
 и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и о 
аг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жен 
есам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар 
оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа о 
да треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на  
е...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па 
е све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Е 
е могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како  
рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупа 
 олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозва 
адубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се  
ибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најра 
 да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџ 
и сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа н 
 полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силни 
то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али 
анама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „шт 
не питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196"  
аш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десн 
ао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан,  
јући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим 
за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} 
авио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и рад 
ху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фука 
дбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на  
 која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету  
не.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом о 
ао што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони п 
сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџиј 
Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} 
 — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракиј 
а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> 
и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, м 
— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Ле 
им, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у с 
је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила т 
 у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има бога 
 Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо 
ент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу 
/p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што  
ије био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други,  
 не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичиј 
Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако 
 искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S}  
 код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Мор 
 онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћеле 
аци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци ш 
 Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, 
 ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка 
ђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђ 
азговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута руку 
е, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Та 
нулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају н 
сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и м 
вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се  
ју кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и п 
вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удар 
е, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио 
бог драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зел 
ојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше? 
насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао 
бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу 
 раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!< 
{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из к 
дно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује чов 
 не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидн 
ре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уостало 
 као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду 
а.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није  
... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код 
реба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба д 
 ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и  
битан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћер 
рви дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да  
> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском 
аже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кро 
пе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности  
да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S 
е тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" 
има и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је с 
еће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p>  
трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако 
, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де 
пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, 
ће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија ов 
о остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је 
у да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајст 
Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зон 
нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут за 
, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећ 
>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. 
 Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се  
тра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребр 
уштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити 
сле се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома  
 и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>—  
и дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги пи 
сно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да на 
е...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће и 
!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти то 
акле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје на 
енци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има наусн 
Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Г 
о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног 
те ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе 
ну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</ 
оже да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће г 
о нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте по 
акунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачк 
н!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S 
 била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете,  
га чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мо 
 сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем дево 
огодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. —  
а...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>В 
p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а ово 
 <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа 
аже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је  
им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору н 
и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљај 
нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка м 
ају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сап 
адску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад  
че, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до он 
 мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали з 
ћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој 
ки стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S 
..{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p> 
не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не ви 
Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и  
 и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, ви 
нце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи 
 каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и прест 
е па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће  
треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може 
та је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво 
е га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!... 
Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па  
але и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жив 
елим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, 
енице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју 
ра земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово ни 
шу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!) 
м...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за  
ка Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода  
есму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ са 
рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су т 
ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а 
 бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? 
не-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — то 
>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде 
 Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати 
/p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — 
м...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си чове 
, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу те 
а си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени,  
а те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „ 
едљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{ 
</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупају 
вирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрав 
 изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и  
у срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>—  
је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја са 
д татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погл 
S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гарде 
p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што с 
о говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и 
лагодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти  
неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игр 
али.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се  
м те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан б 
 n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме д 
и — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> 
 ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за т 
 средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бр 
, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си ј 
ванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли 
Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штал 
једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни снева 
.. па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... 
 ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, 
о баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како  
едеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо н 
/p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да 
е још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} 
ају.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да н 
 сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није  
је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танк 
вет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дош 
ао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских 
p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и 
i> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а пр 
 било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што  
 Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну,  
head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задо 
маму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, 
 човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба 
з тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Ру 
су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу  
и је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му зави 
</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>мог 
 удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале дома 
кочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па по 
 си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета? 
} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја 
сим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Ма 
авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и гд 
хватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си п 
ку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко ба 
својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа и 
о дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се 
 наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>—  
n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице  
у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно о 
 <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега  
некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји? 
 да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форм 
 он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија 
Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напро 
 је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здра 
з пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом жу 
" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад,  
 парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита с 
ода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на п 
кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и  
 не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћ 
ш му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући 
 доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p> 
ила и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао:  
а и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: 
и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им  
ад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим 
 Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последиц 
диферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — 
од тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој на 
ијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амб 
 да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала св 
је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунова 
quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах 
лико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и та 
ао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као слу 
 син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом 
 и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно  
омисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно  
азе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не тр 
 једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуште 
 побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је ок 
ебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што  
 ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се си 
оште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја с 
аучило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!”  
едања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихват 
вече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си  
ивот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p> 
о измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме р 
!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти 
м си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он  
аш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И 
и, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам ник 
S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p 
е, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму,  
а мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку 
 слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и по 
ти’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си н 
 путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и  
 су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је 
 и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се 
/hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњ 
ила си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако  
рзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори д 
ес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја  
 опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у круг 
е, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване н 
таде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Ма 
ече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати.  
 како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, 
ију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе  
 теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш так 
и га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек  
а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа ка 
г и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за  
а тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, глед 
дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Д 
се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” 
напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли 
ва ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што 
тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона. 
ју, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стрин 
, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.< 
на.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p 
пет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Д 
не...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми  
 бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну из 
га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газ 
} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Т 
езриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! 
а удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — 
а...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</ 
ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!< 
кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два  
аво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удав 
иније отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p 
. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти  
р има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и д 
ре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} 
ти и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем 
ка. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше 
жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој  
нога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За  
баве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само 
ипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и о 
и о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запреп 
што живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано 
ије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у 
 дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге 
зују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-л 
ји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му 
 викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, 
убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три 
 од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад с 
 ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{ 
нгије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи 
p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у ср 
ла ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S 
/p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> < 
орави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџиј 
не из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; т 
p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, са 
х, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не зна 
 та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадиј 
ели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да с 
беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти  
мају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се  
 га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оста 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги 
 Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетк 
су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорб 
сила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори шт 
 „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица  
<hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме 
...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У 
 не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен 
тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с дома 
окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој  
домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и са 
 да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, е 
<p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата 
чанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за м 
 мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="7 
урјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n 
га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, не 
 пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао та 
коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, ј 
о пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у  
фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго мо 
дитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна рабо 
а тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херуви 
 говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од си 
ећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још М 
ом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна т 
упим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да 
е и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише  
 пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, миш 
 зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфиров 
а може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутни 
д њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}С 
а усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да 
лбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, ил 
чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хи 
азаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практик 
на целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо зд 
пазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, 
{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А шт 
 повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је 
ову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешт 
ругом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устр 
 пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа  
е, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с х 
 сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само о 
уџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, то 
сланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S 
убрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам 
а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи- 
је народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичк 
мам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S 
једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праш 
 се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, прит 
к <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећн 
ло би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, п 
нак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхиће 
ас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет  
же је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се 
једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци. 
еговог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n 
атимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зон 
н, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она п 
 Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац  
оше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљ 
, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се  
— вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти,  
риш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} 
е путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорб 
просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас  
тка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прош 
е сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још 
оме прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепш 
...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хв 
и је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!... 
 сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво 
о задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов ку 
тисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Мног 
етка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, 
то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је п 
се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају д 
гове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и та 
о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак  
 Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у нек 
евда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то  
а је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет  
ћан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у друг 
ће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуш 
ч од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, ј 
му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум  
 Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, г 
ебацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешт 
јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-До 
орак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини 
 напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му 
чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У вој 
а, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, реч 
 му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто тол 
д о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му 
Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учин 
е, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и оби 
лугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, 
и Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина 
с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> 
ј, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} За 
 <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је 
кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <m 
е брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им 
ти га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једн 
 се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече м 
{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!... 
— па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што ј 
 до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заст 
ви одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, ст 
{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је б 
р</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговарах 
говац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па  
-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане,  
 изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево рам 
ндре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га  
ше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и по 
тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више упл 
је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад  
у погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код та 
 опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се оп 
а дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” та 
је зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и у 
ља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки  
е, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас 
ио је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слик 
грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{ 
ашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји 
глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чор 
дмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу 
 Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је  
увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју н 
аше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она так 
осталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку  
ну између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала ч 
и, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан 
ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе 
страга свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој  
м млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздах 
 онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане  
ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од 
феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио ф 
трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S}  
 ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан 
сплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па с 
та је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p 
а твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} От 
ејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве н 
егенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се 
некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз вод 
ао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока ск 
пекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има ја 
редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту ц 
једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S 
у...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да  
в и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као 
и посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једна 
иши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини црк 
ако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица 
, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побрат 
 њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше  
шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулу 
рбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и ср 
и нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити —  
{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче. 
.{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону. 
 лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом 
че ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбере 
 па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима 
 био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да сед 
ре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p 
 школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи 
ата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв зап 
а ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака 
риближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме 
вештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана 
нао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу с 
ену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби 
ући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мал 
ешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту де 
буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него 
 карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је  
i>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кл 
стано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем н 
мпе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, и 
маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах прис 
</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата 
ао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тад 
 суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од ово 
је, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило  
е жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та шт 
 евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта 
борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, а 
да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је  
ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од  
ато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато М 
 врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: д 
што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га 
 склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући 
спод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њо 
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског  
ло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне 
 — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пад 
 се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се  
е и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да 
иснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и 
Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да и 
оду растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најла 
една муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и  
њери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писув 
да ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако 
 наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих и 
у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође д 
ве то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо прет 
неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона лова 
. „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си,  
се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска —  
 моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим нов 
 је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и ј 
а је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну мин 
S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дуж 
а и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ 
 радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или т 
 се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна 
и рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече 
и, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, ка 
агашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си о 
у. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чул 
даде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихва 
е се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако как 
а некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па  
алук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Теш 
екад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан  
мислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <m 
а су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умири 
 Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се 
заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше 
евао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом св 
 није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — к 
се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни 
 запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И по 
 кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво л 
урно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, 
 је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала 
сећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле:  
цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, пор 
у: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Поч 
ш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад б 
ча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан с 
ио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизо 
утње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то је 
да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани 
у Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и пр 
 баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у  
ад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лак 
Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило к 
јатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље та 
и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско з 
о’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Ш 
Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb  
побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, поб 
 једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти 
џи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је зна 
жна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше д 
живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги иск 
нку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско 
ре кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</ 
коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сло 
Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управ 
у нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од  
о правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>. 
Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Мо 
а теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било ј 
и није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да 
р, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим 
 сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава 
ама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се 
и очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити т 
 — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређ 
аска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и шт 
раставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Ка 
на, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза З 
није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да ни 
ш воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силни 
ног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто рас 
ви а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А М 
а, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он пр 
море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47"  
 се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам  
, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је 
 — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како  
амо изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук  
о му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што ј 
могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом д 
ом човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је там 
тареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <p 
Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па шт 
је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, пр 
право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је 
.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађе 
анче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима 
ном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се 
лављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одоз 
и могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталис 
е и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је  
..{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиро 
ам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређива 
, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академи 
 <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се јед 
а тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, 
га дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила  
>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-м 
 мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле д 
подство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, о 
човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте 
— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми ве 
 понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се 
 тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он с 
еф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изв 
 ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није на 
 Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано 
чи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци  
ешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатниј 
аставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке б 
 али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је о 
 гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну ви 
њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг ње 
сао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и  
већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и ди 
?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше. 
вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манул 
 освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана о 
атог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега 
аха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и 
види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив 
 напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише,  
шњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о 
не окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је М 
одно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два п 
, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као  
, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се каз 
астајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он  
ако нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та но 
 да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да  
 катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем как 
доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си т 
му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафск 
 казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си ј 
 не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија бак 
учило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S}  
ао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигар 
не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријат 
а, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у о 
?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити п 
н.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никак 
ренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се бој 
евљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и једина 
 бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш  
 да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и она 
ад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму 
 међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш 
 — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он с 
, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на  
а проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају  
зјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да и 
, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако  
да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и  
од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха раз 
 и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је  
т по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све в 
изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и дод 
дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што 
 си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па н 
{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много  
, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опаз 
ад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него с 
и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.< 
акомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао 
 у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он 
 Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике 
не је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од прав 
викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конку 
Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети  
се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила т 
, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: 
!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, ј 
руштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о  
 жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{ 
ала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло м 
{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душ 
ку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па,  
двед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно крити 
ивујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм 
у, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука 
и.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на прв 
</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што  
али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако по 
ло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш  
ни побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама  
о сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату 
ку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </d 
ивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</h 
— и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p> 
зговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а  
лом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> 
ује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило з 
 једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тен 
к?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> 
 Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па с 
ндурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас ме 
бота! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам каб 
је без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то ник 
ашана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си има 
 гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! 
а’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манч 
Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све. 
 примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и де 
, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински 
то је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље з 
стаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта ј 
ав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p 
тове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што  
ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! 
ошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство 
и мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане 
 понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се ј 
рав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бро 
аблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Доб 
ољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни 
цко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки до 
уза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну о 
сом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, 
лом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега исто 
а какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то не 
н зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељ 
шире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и  
тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак  
слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му св 
 део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду 
Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком  
она, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангу 
амо оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — 
ако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У ос 
 се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни  
што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и д 
етка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је 
идиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapter" x 
ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигну 
ве срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши 
S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа пра 
...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Ман 
овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, з 
ол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да  
фир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море 
ма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по  
м и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!. 
ти и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А  
 као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата,  
ређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе т 
уги пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{ 
е до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа 
 и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељан 
Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" / 
вају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије  
.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би пре 
е опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао  
 дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— 
 онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а такв 
од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не паз 
е!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> < 
 седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и р 
 се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, нес 
м је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радни 
 звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, изр 
ко као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а  
е, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчк 
ди његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе  
нијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газ 
кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити 
неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</ 
гару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и в 
сам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја с 
сао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле,  
Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p>  
оја је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава  
ђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. 
p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од ко 
и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Са 
ђања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је 
 шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слобо 
ин, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава п 
— сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се 
буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре? 
у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиља 
: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве 
 собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда г 
миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте  
ћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северн 
ане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с 
 пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кон 
е пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више н 
ла, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје доб 
 главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено З 
ао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} М 
ајзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си с 
си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони м 
ој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојак 
S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег д 
друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало к 
 се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не  
к нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и исти 
дећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева ти 
аља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше  
 јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и з 
а не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим 
 као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, 
му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже  
, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!.. 
 стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p 
а...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде 
ошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, ко 
сму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subS 
ку, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохот 
 невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на об 
е сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; 
све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, 
е, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма 
ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се од 
ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбе 
нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најле 
а шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — 
quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада 
амо очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена  
 може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим 
умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину 
а већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихо 
ао неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој б 
е пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће  
ко, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у п 
 сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде  
ш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и  
 водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике 
unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окружено 
нџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегенди 
 полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, зауста 
а — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си ма 
на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по ката 
нађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо  
 ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! 
ућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— 
овине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја  
 је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; к 
о.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попиј 
 испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траб 
уга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа м 
е његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и 
есте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па  
њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста по 
роту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетн 
вовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан 
рном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубар 
ми, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао 
 сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је  
уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка 
уго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки 
ет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а 
а се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са пове 
остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да  
арче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно по 
е сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>—  
д иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад 
вољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео д 
живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скуп 
i> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цр 
, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бу 
де ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p 
у Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понека 
> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Н 
оче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ет 
ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради  
{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па  
 на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешт 
анчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ран 
 нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник с 
} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја: 
 оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лаги 
и и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људи 
а се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у 
 ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да 
иш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш 
даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после 
буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на бр 
етке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и забо 
ује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!.. 
помиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и приро 
ет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству 
е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му з 
љбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем ка 
Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”,  
а друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септе 
очи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза не 
ону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манул 
’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! —  
 ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ћ 
он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио  
о дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} 
ришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — 
е као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте др 
на још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за рук 
ана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачућ 
епотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти р 
ти; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и прекл 
оја је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и каз 
 Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ман 
ћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што  
г дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Усп 
ином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је б 
нај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, д 
а да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! { 
нтересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хам 
 далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, не 
еирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, уб 
о чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где иг 
пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет  
 неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Раз 
је и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао 
гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и  
ватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хва 
згледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио 
да је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт ка 
 би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на 
 сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели... 
од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поре 
е дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опе 
куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преп 
е носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом оглед 
т ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је  
но право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћк 
 и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зат 
јаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је т 
серима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Да 
до што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих ст 
зде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже 
е зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?. 
оче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да 
ило; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно врем 
вом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци 
ру своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> < 
ових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију 
стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој  
куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има  
 је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ку 
јтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је прв 
је курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради 
 рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми  
ед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим  
игаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на сабл 
к крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Ма 
— та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш н 
умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана отк 
ом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>—  
е ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што 
 и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена 
ио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бриз 
 А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може 
ру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку  
строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, 
n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаш 
тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> 
ут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му 
г швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух,  
о на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод д 
, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али 
 да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помис 
 грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада у 
них силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних злов 
ти и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аут 
осадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басам 
је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у  
, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из 
 тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да ј 
полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама 
и извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и  
шко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва 
био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико д 
ше ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се 
 је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само  
се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало сам 
ша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, 
 него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати б 
 софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и 
 дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; 
асно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу,  
} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је на 
чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па  
је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала 
 дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, —  
 сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си п 
ид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприл 
рај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна дец 
д Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је  
мљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али  
 певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то 
друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењ 
и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, к 
е се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљај 
јавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо о 
овођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није ка 
95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!. 
вљују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чу 
ена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{ 
лиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господ 
 младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="su 
 — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како 
ру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљук 
н аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће сво 
ст међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не траж 
арку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? —  
омбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то 
ари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да н 
шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза с 
 је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада упл 
 Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесв 
силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причат 
 </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућа 
ра, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је с 
и, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиоп 
ио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увл 
ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу,  
љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледа 
.. пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока 
био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би см 
ао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече  
ах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешк 
у понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} 
 опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет 
овци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; 
ест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три нед 
им хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често 
 извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављ 
неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на 
в који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћу 
лно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту стр 
пише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре  
 срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, —  
.{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не б 
о оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на л 
 улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у 
рјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зел 
ра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје  
.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; зас 
 или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лој 
окојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду ваш 
 ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не 
ио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и по 
ушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала 
ашане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. 
 из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџиј 
језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујду 
о.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо  
иле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док 
 момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изе 
 гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не 
о је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе,  
у и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трго 
ами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на  
 мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће 
 Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане  
ку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора ф 
вац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ ни 
 из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао! 
је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} На 
 изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му тр 
 деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!... 
е ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зеле 
нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само 
ао и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} П 
аше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васк 
 момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих дево 
 чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за х 
кетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не  
традан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико друг 
 рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за  
ије сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не сам 
 да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако  
који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се  
о њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само  
ста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Ха 
увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио 
ом окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Ма 
 гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! —  
/hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми  
икад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заб 
ј’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир.. 
се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим 
влија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и него 
они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели ј 
 песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l>  
 свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим  
се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је  
јих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над ос 
{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост 
да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то  
какуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и 
 ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и  
едљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi 
ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за  
а сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руч 
о прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А 
 <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— М 
му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао ци 
о да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!. 
ам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки ка 
а, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: кревет 
те није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад с 
и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а о 
цама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки  
ће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде  
исли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чув 
али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. 
или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније б 
и.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старији 
ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка 
ршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред  
ад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и 
 Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фа 
жини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала 
цу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели:  
...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и на 
то си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће... 
доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене 
...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако с 
{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, н 
сати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и 
 овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити шт 
набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој 
м ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, —  
еднако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће јо 
ропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле 
пред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директо 
— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговара 
рши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали 
ди у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селск 
а:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S 
ре, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, ш 
 ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином  
/p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом  
рија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... 
о га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је к 
нути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте 
у да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч 
не, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозв 
.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>—  
Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајућ 
 качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кро 
песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад  
ази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ре 
у, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSectio 
 „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које с 
не и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу пе 
е, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајк 
чини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Оста 
еклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује н 
 ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика 
 бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке  
рошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче није 
milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан 
 зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се 
ањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње 
ком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш дево 
 плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Он 
ао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све  
ко као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су ци 
иле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и з 
кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што ј 
тена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило и 
ледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb  
си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као д 
вдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за т 
м, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо веч 
еном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то п 
а скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па 
наш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" 
 сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и ск 
 нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би  
његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну 
{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> 
или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, са 
борави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не ос 
, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Рато 
асиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских  
њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли т 
а!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој а 
, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми ми 
ре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: по 
ји је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани А 
и, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — зак 
 гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ос 
уд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и  
је.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је 
 песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у шту 
у је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу с 
укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи ч 
је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро с 
је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређа 
.</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће 
и, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, З 
овораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то уме 
да, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у завад 
а најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а д 
 да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре  
нови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже 
 често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло г 
уштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале 
тка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско ј 
 кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, 
 да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и пре 
.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то напи 
оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно  
 донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина За 
, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у бл 
би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и 
 је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команд 
де да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и 
и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> шт 
уо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео 
S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си 
најем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пит 
ону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из гл 
у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице и 
да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта 
ко, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S 
говора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Би 
сталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раниј 
врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на  
оду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет  
ну свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ни 
ка и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред 
да запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као 
е Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S}  
 ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Ва 
е много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, није 
о је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експе 
— запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <miles 
мори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца м 
а слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје,  
о би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и на 
 питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> рад 
е...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као  
ати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у  
званом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера  
а љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још 
света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају дру 
есени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никак 
још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни  
ашчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Зб 
ријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он  
е, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали ос 
питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калф 
шом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, о 
м знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p 
 пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али 
су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао ч 
ња из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демокра 
ила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука рад 
{S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75 
огим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увид 
> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа оби 
ди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми 
им почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за 
}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може. 
чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна! 
ти и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекл 
и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа. 
ушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па зав 
а до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад п 
д пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, 
пиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кош 
 по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S}  
 овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, збо 
ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше  
 <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какв 
а, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама 
Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона у 
тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вере 
а чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столи 
 и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, п 
а доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају  
 ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p>  
е кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И ник 
омаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегн 
зговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљаш 
— будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају  
 мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Ло 
о нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала 
азио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силн 
е и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, 
икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена 
теља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није 
потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку  
ечи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде  
Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друг 
ени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и нез 
ј посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} П 
а Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане М 
уче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је 
ета, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!.. 
га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекн 
и године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, 
ајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без  
е погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није нал 
у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу т 
 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју 
>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p 
.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко 
дрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацк 
, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапн 
есен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...< 
 могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... 
 рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="4 
 зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле 
дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и  
 па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> 
м инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с ко 
e> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавн 
чјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, п 
и и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више он 
арају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих 
јни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње в 
, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на  
м кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде  
мија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, ес 
мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јев 
и горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Ле 
> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би у 
.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спациру 
—</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</ 
адо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote>  
аст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!... 
Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа  
највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада 
оворише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено врем 
је!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако 
 <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг з 
 ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као неста 
ли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> 
<p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на 
је се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на 
ако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави 
о доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу 
ама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратос 
срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С  
ио као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је ог 
коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му д 
пре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док  
убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног 
ој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{ 
’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> 
</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S 
 самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извла 
анасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав ма 
ад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али шт 
о повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толи 
.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневер 
у, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!.. 
е нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним со 
ро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света  
едаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако уда 
 једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продај 
 коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оно 
 мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу 
то их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном  
тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како 
а.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтив 
м у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један так 
тишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмен 
 и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{ 
јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико п 
е сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Поч 
 читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Т 
они да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати 
ћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или пр 
се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тим 
 је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код 
мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње уве 
лен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа,  
Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису од 
, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Мани 
 домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И  
ије се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено н 
 држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се леп 
 него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом  
ог књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психо 
погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као 
о лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе  
И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и с 
ако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div t 
еном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с 
у пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се 
ада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама 
баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96 
а би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитиј 
ју се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и 
десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и  
еје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде,  
ој тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако  
..{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљ 
ила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Ман 
ма; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка 
наду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без кој 
аједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мас 
вештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— 
зоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb  
ћа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песм 
ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилик 
, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пиј 
 ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без  
/p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је 
глак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Сп 
ну!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не јед 
ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} А 
ушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} М 
азар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он,  
ала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу  
ши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Св 
ала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </ 
 га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му к 
дионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ< 
162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђа 
 одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти  
у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тра 
ару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зон 
е је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко 
 лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео  
звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — 
анципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обичн 
у је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали,  
даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n=" 
едник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она д 
о што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије 
да поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писм 
ка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а 
ирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кућ 
зноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћ 
амфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад 
номија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струк 
 она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi>  
евенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, бра 
надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која 
о неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је 
 прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдњ 
 оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она си 
 {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод в 
га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чуд 
ере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши 
Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Ма 
и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче 
ља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не ж 
ан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, д 
ише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељ 
олазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата 
ет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и кле 
јави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па та 
лу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, не 
кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био за 
е није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни од 
 па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој 
т и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном з 
ед неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва 
ију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек 
сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Зам 
 гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како г 
од њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у све 
је с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших свети 
 опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад 
 Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити к 
{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S} 
 грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све 
и од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почел 
о много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су т 
евјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} 
{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом,  
ова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета бил 
еком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше 
, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг коло 
рина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују 
рицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и М 
а све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморн 
сти, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и 
се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S 
у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио  
 пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и к 
ац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре 
 само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропал 
о и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је ма 
 ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакл 
 њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> < 
де је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво п 
 баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — стариј 
тпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен 
 свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју,  
ке прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је  
се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло  
ронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се  
кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трго 
вију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S}  
е, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не пр 
длог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се дев 
о: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деве 
Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, м 
ања.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која 
 као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу  
бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само 
один начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, кој 
љиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у ма 
из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Ма 
аће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и П 
> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега и 
ефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима 
о и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда  
Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се 
собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Ма 
здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко 
а оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто 
е отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема 
ко да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чу 
е тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, 
 њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресе 
ног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу 
 не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни  
рили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Је 
мијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафа 
е!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га н 
одан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим ко 
 сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда ма 
дне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје 
 Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} 
 лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{ 
има, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била  
ше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке  
је девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици н 
 тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најн 
рата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће  
уга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да ка 
тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и 
трине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини н 
еђу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се  
на најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразновр 
же богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то 
 одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш  
 уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а п 
 утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се н 
ролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне 
ства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од ко 
, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове 
n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пуши 
е за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривок 
урне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је  
Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетк 
и петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет о 
ела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу од 
 најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао 
шњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њих 
етом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона 
се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да б 
апских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и се 
— она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пут 
тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећ 
напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, 
истика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. 
сећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трг 
— све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађан 
ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио  
ко, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за  
женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама 
 је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкал 
ете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је о 
ачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем  
 ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> п 
да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида смат 
јем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећо 
S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфиров 
е потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке! 
и, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове зе 
 дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, д 
 којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па от 
свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интер 
ојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна 
ршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна дру 
на и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини  
, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир по 
 кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш к 
. да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџил 
е и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију  
убе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде 
ли један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и на 
тари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер св 
дну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са с 
ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi> 
оји је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ 
 се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди  
го удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима 
ндара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а  
} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу ф 
есно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му л 
 ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан ут 
ају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела 
јој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А зат 
. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу  
а и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо пој 
чи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је 
амо мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} По 
ним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type 
е и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без 
рову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није  
и свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, њего 
 један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика,  
 одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или ј 
 <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје 
а тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу  
 све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, 
фатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о гла 
арно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по  
аређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре в 
илисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав п 
опа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако 
љали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфиров 
 и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин  
дин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их вид 
 то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Ја 
<hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа  
} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Ј 
а и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниј 
 се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу 
 би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек д 
м огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год у 
ујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво 
ио је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и зап 
вљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана  
} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод  
ка је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од 
ти да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала с 
 у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авли 
знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво  
она јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{ 
> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разгов 
ра Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S}  
лим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам з 
е њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама 
рећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо,  
меш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси,  
..{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p>  
а и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш ше 
оз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше 
е тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За  
 црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — 
 да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу 
 једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчин 
ред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку” 
и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше 
 играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Ра 
гом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119"  
ја неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си м 
ајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачув 
шље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" 
рло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је н 
она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем 
, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
стор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба с 
евди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане п 
ше и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на 
ађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је 
а дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S 
ошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађ 
 се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти 
>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држа 
м, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p> 
брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока  
моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и 
вљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше с 
 је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за воле 
њено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово п 
исати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непр 
уџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSecti 
али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису 
 писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш  
те није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишл 
еро и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један р 
заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да ж 
ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настав 
ујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијент 
аваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу м 
ла слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље  
пи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања 
199" /> <div type="liminal"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi 
ескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које  
епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била —  
олуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао т 
озбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од р 
ion" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ ч 
и он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!< 
било.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јо 
 симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички  
или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред нек 
 ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, зла 
иш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш 
алио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго зан 
зда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прсте 
рећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>пр 
="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па 
диш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиск 
 Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па  
ше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш,  
о...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</ 
ући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{ 
, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила 
е Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S}  
с Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>—  
не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p 
ашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S}  
угооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто  
 убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. 
ђе...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорба 
м!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p 
се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана 
.{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тргова 
ко онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начини 
ло да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Јед 
па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — т 
ачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>—  
иче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па ж 
 среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, 
 ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као ку 
 твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> < 
нске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплаш 
ек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја  
шње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов 
ено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује 
 знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на 
пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто  
икне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем 
сале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,< 
 а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водо 
екару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се израз 
лно да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледа 
 снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свеча 
у своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — ода 
године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си,  
2" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге 
које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не  
о, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био с 
и пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче повазд 
са, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури 
 морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расе 
ил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умеша 
рилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење! 
аже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усх 
ије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и ч 
сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталон 
је и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога 
ви, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим  
та је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља  
ила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био  
им улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта  
иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је 
еве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких  
 као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избр 
 престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што 
било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је н 
 штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега то 
ветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и  
омукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изража 
тртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само о 
да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти т 
јатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре све 
Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због он 
 млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек 
 у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quo 
шикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „леп 
ромине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практикант 
ило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и з 
ди и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди  
> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је пост 
, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна заш 
се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мис 
о ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле н 
х уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду  
са Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mileston 
 тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још бо 
де.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио с 
ја”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: 
и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник ем 
о лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао  
су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтел 
д куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносил 
је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S 
ечима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако  
ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад ви 
ге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{ 
сле сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало по 
ни обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој коман 
!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питуј 
!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, к 
 је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао свој 
че, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мој 
д сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас на 
и <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевд 
ло се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ре 
ата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што,  
не топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право то 
а</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па н 
, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо 
ели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, и 
..{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфир 
Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — разде 
орбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом 
ок је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста вољ 
„Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију 
е моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ д 
, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје  
андидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушнос 
допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло че 
— грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж  
талачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју д 
о ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> 
чи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девој 
цом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће  
 у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чуј 
о тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се 
ане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила.  
на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфир 
 коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисав 
ка се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се уч 
{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би  
науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг т 
— умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавај 
то си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше  
несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и рези 
 а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета т 
а разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од 
аборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — т 
d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се 
ВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један м 
ористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук,  
а миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па 
 и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у па 
брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му 
 ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да до 
 дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али  
а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си 
ре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију  
n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у ис 
рио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, д 
ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника! 
, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је ре 
зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за  
прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <h 
, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је о 
!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде пр 
 и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме  
давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају 
поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадал 
е ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, 
сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се каса 
ну казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побоч 
ђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту  
воју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује ј 
ође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка криш 
о нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, п 
да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сук 
ојом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и о 
 оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...” 
се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али  
више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„поб 
ко није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено. 
ако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирс 
садашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и  
о оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно ј 
е ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тргов 
ужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-б 
А СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младеж 
о што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што  
 аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Ш 
 послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рек 
орбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да б 
ш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос  
мет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књи 
тво.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одго 
 човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’ 
„Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си нема 
крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...< 
ди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грч 
тнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зо 
стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се  
ори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? з 
ерсо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је до 
ло после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах о 
 се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор- 
 и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све забор 
и где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма  
м и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа  
Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: 
ешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Га 
леда у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, 
з махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопара 
</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> 
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандреј 
</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две год 
скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>. 
ну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког 
 викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно 
ани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је и 
рај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не см 
чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога 
ога сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управ 
дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлу 
дари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, та 
ити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио не 
мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а ско 
ивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што 
Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шег 
а, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му рабо 
и ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи ш 
и су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће д 
ана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој он 
припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је с 
 могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити на 
дили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и д 
само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а в 
ула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при про 
вно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и тр 
 и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу не 
ас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? 
 није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није т 
ло.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило,  
добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна по 
па, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна ја 
у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силн 
{S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ м 
i>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји  
 Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни  
 — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци  
знаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му  
латки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну киши 
огледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налази 
го ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светс 
 бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, 
аквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамили 
 гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, —  
— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А та 
а дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S 
— писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, с 
 убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Прат 
е, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели 
ражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, х 
ење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти 
м јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ј 
арафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче 
си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</ 
ли сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој годин 
ајрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са сво 
тареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што  
и, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{ 
им суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад  
мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не 
идљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било ш 
и трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузм 
као се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задово 
мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је 
 <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>—  
и, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз  
 Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у 
а ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од  
 <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо ч 
!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, з 
ијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке там 
> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комши 
тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> < 
?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p> 
 какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока 
ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само 
: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама 
крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам о 
, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и  
ринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha 
 хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му 
о потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Ма 
/p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет не 
дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим 
о јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно 
— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорба 
</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (ста 
дну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд! 
је било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцарац 
што зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збор 
n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испр 
ће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ла 
лике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете. 
их ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S}  
} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хе 
ченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче б 
i> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша  
Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, реч 
опашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших 
{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако  
а, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвок 
акорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој ро 
а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће 
ећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и зај 
го нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остаја 
то му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак 
у и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p 
еки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће 
д су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуни 
о шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S 
туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у с 
што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се 
е! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, шт 
аг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S 
ца. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегенд 
} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и  
 у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџи 
ку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу 
ет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” 
 недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој со 
е пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, в 
, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта 
друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће ви 
ди да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и ка 
 анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црн 
кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, 
 кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му,  
е.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто част 
, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе 
, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина м 
а запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћ 
у сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само же 
е да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћн 
 на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни л 
тра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђо 
S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка  
 све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па.. 
лис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, р 
о си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’  
 иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију,  
екир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азб 
 траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине сви 
на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ен 
 овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него б 
о деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „ 
црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p> 
ћан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S}  
" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у 
жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем 
терија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а 
акој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си 
аји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — в 
на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијал 
 да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, н 
једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је об 
и ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Тас 
и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута р 
уги ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Зд 
д овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb 
 сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але.. 
 Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и 
иче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку,  
оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама зн 
{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, 
татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</ 
питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш  
p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели  
 грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и 
урвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљев 
лажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе 
ирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да 
иби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — 
S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и јед 
аве до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Ген 
аф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш 
 — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим п 
стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па  
реме...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — 
ећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прс 
ришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> 
а чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га доче 
с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и зве 
би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, сам 
! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече  
> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје тре 
ишто полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај 
винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</h 
оспода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први н 
затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава ч 
 прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од на 
S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не 
>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитра 
="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем т 
 то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу 
! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зон 
понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже р 
и?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџи 
<p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како сме 
} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају 
где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осе 
и је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже 
 нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то с 
и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто  
то мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, к 
мена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна как 
о што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у  
е продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштери 
 за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што 
 крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi 
е гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију дру 
ад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе,  
д ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи,  
свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но < 
 зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div t 
 башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ј 
 кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разгов 
ведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није 
i>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор 
. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино  
{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајк 
ељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врат 
етресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из 
животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније 
тео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и пост 
 У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикн 
зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, н 
 две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава 
шила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво шт 
, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Ост 
ица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод 
а, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S 
/p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко вр 
 па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пу 
 Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивај 
 си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све  
 хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје н 
кирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуств 
 и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то  
одан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, н 
а, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај 
а на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвар 
’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти к 
ог вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад  
говачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, п 
ива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: —  
>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за т 
.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре при 
си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и 
гооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с м 
ео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу  
е мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге к 
вршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџум 
и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику 
 Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, ста 
 главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душ 
 и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Св 
капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се к 
ди — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред деси 
де то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем ча 
и милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате 
итујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође леп 
алиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и поле 
рисети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу нећ 
и Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јун 
то’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама  
ашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме сн 
вно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што 
тио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско  
у својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине 
е или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћај 
— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по  
лаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p 
ке свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све ње 
екају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни  
ј се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху ниј 
а њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује к 
 n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јо 
о „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, заустављ 
се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, у 
бине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухва 
видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку пес 
е због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у  
 Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зва 
граше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и он 
то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом  
, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца д 
 и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и 
ио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а ш 
 рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свим 
ену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја  
ве насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вре 
ичу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јо 
си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си бол 
 Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да  
 је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по ч 
ишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена у 
рижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на 
 ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да т 
 а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прил 
реса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о жени 
, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Ка 
јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љ 
 Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиж 
већа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа  
укара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је с 
ирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до 
си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека 
 су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маш 
!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S}  
бијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а  
је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и  
ко је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, ко 
у и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да по 
 томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су ј 
ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с не 
е, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој  
примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове н 
неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што  
 што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога то 
е, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто 
: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а  
 памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну чове 
, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi 
долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и ј 
<l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, шт 
оговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и позд 
си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доно 
анствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само  
 оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а кад 
спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита  
 нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до  
о неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него  
инило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на ве 
. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој с 
ке звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели мил 
 n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>—  
<hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш сви 
даја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни с 
је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на теж 
а, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни нај 
 зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лош 
а десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се н 
гну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш 
ије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка До 
не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Заш 
на није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, ш 
Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико 
 каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога  
гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем  
ју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне и 
 од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га 
терао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет 
гове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко ј 
е!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</ 
 једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује  
срдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div t 
ндрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што т 
 рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво раз 
 ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е 
 К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> 
јем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели св 
 где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни г 
изору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и 
ра пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас се 
 се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће б 
а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, з 
 Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене 
и и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, крену 
влачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не 
} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уост 
 и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он 
повао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато  
накрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дозн 
оји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на д 
визије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи к 
 дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се  
шима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који ни 
знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добиј 
неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве 
ице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; сам 
ржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и зами 
>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се уч 
сти све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгиј 
нопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбри 
паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сил 
, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да 
> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљ 
, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закон 
па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чин 
е и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се д 
у испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, пр 
ане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло н 
упи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келеш 
род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi>  
м тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је це 
ушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није ник 
оше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила 
аде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми госпо 
дају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p 
лага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним нога 
 скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуш 
е види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре  
ад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав пос 
аји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си  
рчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жанда 
им великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа,  
е свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцелари 
{S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да ниј 
јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која —  
е је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Те 
и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа  
ти.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у каф 
сара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња  
 си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ 
краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; 
рави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледан 
огу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можд 
.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакш 
ана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милил 
> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А  
 наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> < 
{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пуш 
м матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме  
а ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу  
ратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и  
у, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздан 
 место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко  
 тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по 
 имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. 
један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући  
ктикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским по 
тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око  
и такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћ 
а рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу  
 умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше  
е у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине б 
 и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледа 
ори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње клас 
Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевд 
аучија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?! 
ане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући п 
ћи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се  
ој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ног 
очитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава  
каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type 
олну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и ви 
не.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Ман 
, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са ша 
S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у 
слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој по 
S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћ 
 убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! { 
то ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</ 
ата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вик 
, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће з 
} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели к 
!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не с 
hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти 
 ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће конд 
га и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек,  
ће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица  
{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па 
памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти  
, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{ 
 и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада 
а може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ћ 
ке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> 
во ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи 
 му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па 
} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треб 
трпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те н 
ока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И  
иво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Т 
-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> 
ма чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, д 
шила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Та 
е му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, не 
анчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, 
и и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару,  
а и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{ 
 не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чег 
ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова 
иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> < 
ње и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч... 
ти, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си 
жно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне ал 
-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино он 
је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вин 
на не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи 
сећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падн 
ш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>—  
м ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год  
но и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да т 
 поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш 
ти и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писар 
ристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко  
 веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не зна 
ета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па те 
епобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка  
грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак 
и се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када пр 
мбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће л 
а први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба  
оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у  
талима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?! 
а као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катар 
 Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође у 
 главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, је 
 викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим 
ћим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужно 
</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утис 
— све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук  
дрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ б 
ubSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{ 
ћи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и  
о ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И  
и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за т 
и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца  
олела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о с 
 тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по  
ипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему ј 
пет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености њег 
 капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућнос 
рташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спу 
 шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин п 
ј самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна к 
 би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се д 
у причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; би 
жи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезб 
 да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог  
љиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради те 
јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).< 
ао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мир 
о. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако 
 сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непо 
 је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорб 
 се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила 
илега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Ха 
зи да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу 
ише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. —  
 све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="1 
даље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— К 
е ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а т 
.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} 
тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та 
!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго! 
ашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте 
b n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, 
Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас 
и не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми  
радфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енгл 
b n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, 
ј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} К 
есам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} 
се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мише 
иви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоћ 
га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој  
 патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погл 
е било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!.. 
{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! { 
ратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане ј 
ер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зон 
још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!. 
ет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају;  
о <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потс 
еће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> 
обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> < 
..{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да ви 
џи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је 
Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По ч 
а искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остан 
а много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим 
 — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— М 
 побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi 
?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погл 
еше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња 
за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{ 
намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</ 
н, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> < 
Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из 
...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради те 
би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па м 
сеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас бел 
.</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да пон 
S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако н 
очим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, < 
себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.< 
а имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала 
а имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа са 
 зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак  
 предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, т 
> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па 
мотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе 
аче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну 
 ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они 
лиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, шт 
их трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле,  
, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чеш 
јка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а 
аројка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу са 
ра пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-е 
е је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S 
ци, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Зам 
te> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи ро 
ећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Пот 
ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како 
почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, а 
је, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, ни 
Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти г 
ј можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и прича 
 старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу 
ког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У 
 „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ка 
м, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; тр 
.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју 
а умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и  
 телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навука 
 овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, п 
ем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за с 
 разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дете 
едњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале 
ли, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то прав 
позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо 
ешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету,  
ама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У  
о да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ману 
еш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и ко 
а си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кар 
и да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну 
та-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долаз 
} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђи 
же да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијк 
што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа 
шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинил 
нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мисле 
а Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саб 
аки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си  
леда, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје т 
ам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мисле 
На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би п 
, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко ис 
а дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аске 
се увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и 
а, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила б 
х великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци  
то је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поз 
очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, 
ст, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама  
{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, кој 
р он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде  
анио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели 
 игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грл 
ажи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај  
 ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обичн 
о што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само  
 не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко св 
 било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога 
 приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па 
а руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” 
ојих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку 
унији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка уска 
ава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се п 
у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да  
преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе г 
и овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и гос 
ук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан! 
 докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост.. 
д ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, 
ранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њи 
 али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан  
м хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богат 
ака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређен 
акције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор 
страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом. 
у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{ 
а, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их пон 
викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и  
 и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дан 
ђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро  
а дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и 
} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> < 
 разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом 
А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади  
т стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој нев 
 њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла 
а какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њ 
гавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" 
д није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек ма 
су баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дал 
диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по  
к не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} 
 сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији  
и сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, 
 вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Да 
раћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и 
ео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако 
она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне  
 падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перу 
исаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не х 
ете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се прашта 
а.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљив 
 А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорба 
е што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у при 
 Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо  
/> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се сам 
, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која 
еним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, к 
ке жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само д 
ве мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој с 
 <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно  
то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, час 
ј тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S 
ј господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је чове 
ирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака 
ка клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак  
, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зе 
рија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепе 
ад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала и 
нчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислил 
 и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно 
S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџ 
рзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Сврш 
тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест нед 
анулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то ј 
помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар  
р се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо ви 
атомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило:  
 некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и им 
ка се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и  
аџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</h 
а девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection"  
лико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” 
 запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за пут 
ласе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато  
ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је 
о полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже 
д њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit= 
атка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поу 
увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Зам 
се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара 
зека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, св 
могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</ 
и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки  
о Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слик 
 које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер 
..{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си још 
на, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S}  
у бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане пути 
х.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је  
мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, пров 
 снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та 
.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и 
 вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога с 
но да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Тас 
как, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојк 
 <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан изм 
штене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у кол 
а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сно 
тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари За 
ажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли  
 од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље 
, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу,  
мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно 
е, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је со 
дно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва ср 
 неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врап 
вима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се 
дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а  
 ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски х 
се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакши 
лико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака. 
аји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по 
остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не сас 
.{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’  
после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да  
 све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p 
ло да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту и 
ло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али с 
 девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак заврг 
 на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пров 
у стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко 
 ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x 
рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте,  
ло и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, ка 
смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Ко 
уку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} 
атички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротињ 
{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали 
ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много повера 
иш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је,  
S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самари 
маше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја т 
упи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча! 
>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} 
што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело 
шњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио,  
</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и 
лађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудн 
 да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка До 
ко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао ни 
хале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу,  
ивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће б 
тикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварни 
, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више ње 
довица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по ча 
не?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, бо 
 Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје  
присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи 
на летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече 
/p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... 
/p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, в 
ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{ 
аш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи! 
много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p>  
да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећ 
авамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што 
, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, б 
х, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S 
ин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Лел 
— и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су м 
еје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори 
S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си проче 
даје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју 
да преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{ 
каква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори! 
— толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст у 
а селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си. 
и, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ет 
 речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на д 
ву и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. —  
S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трг 
на, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала  
</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће 
: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка 
та је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још,  
а је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!.. 
>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p> 
> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива т 
 сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари  
ас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> < 
бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године један 
нуја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, —  
, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако ис 
а, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, ве 
p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамн 
емам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!. 
у цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — би 
аршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто 
на крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо з 
..</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу 
 заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>—  
оже да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и 
ине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање  
е, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се поми 
л’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> о 
ки!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!... 
сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке 
мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече До 
варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и 
 керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљн 
 чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" / 
ир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...< 
, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека 
 ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како 
аф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочека 
а ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску. 
 си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>—  
ишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} З 
” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напу 
 истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!.. 
у!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се т 
ослове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и сме 
!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђор 
о чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше 
„Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујут 
 Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете,  
жи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...< 
 скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад  
 давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и  
звана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта 
говачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се 
ашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S 
 им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају м 
 калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!”  
зо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да т 
чно да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, к 
ретресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада да 
то рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска са 
одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не  
томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се  
е, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по х 
 да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да г 
н, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлаз 
си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече,  
ми им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „До 
сто и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи,  
е су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, д 
ини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</ 
воре своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обе 
n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S}  
ујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне,  
 тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да 
едефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи  
А ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мал 
запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљ 
е била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и д 
неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем то 
а у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити 
ј се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију с 
 се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, ј 
ЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били прир 
t="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочит 
се, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, к 
 <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав в 
од његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фан 
”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар  
јутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели 
коном из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео  
 мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-а 
Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само пр 
пшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада 
 улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некад 
 њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки сво 
ко са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} 
мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, б 
ивали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је н 
он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда,  
 јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било  
{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све 
на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као д 
д човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме  
а не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако  
 и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим ху 
к, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана вран 
а се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сироти 
а говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по он 
зија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на М 
33" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах на 
в сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини 
S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слик 
о разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твоје 
баџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала,  
квим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако 
>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво 
ким кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу д 
 <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} С 
 и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све би 
је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви зв 
, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} О 
амно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику му 
е лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до  
 Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Д 
ма: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и св 
ју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпоче 
{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се т 
е било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам 
ка имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „ 
S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „ 
 иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго на 
све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и 
е и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с 
ед десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи 
о чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непо 
у сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на на 
ху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; им 
они се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет 
рце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане д 
ш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куч 
еву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешт 
/p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, ш 
 нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и 
ар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају бел 
...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше г 
шком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављу 
иклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у св 
 није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће би 
да.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гаки 
 прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина,  
дина била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих че 
.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда о 
{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад ј 
ћих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!...  
 лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „о 
душним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и  
 се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи 
 да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф нема 
екога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма  
апуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се 
воје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се  
ла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку 
тају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Ен 
о папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесум 
повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег в 
а и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на ж 
 на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет В 
S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да примет 
 памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи 
знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете 
ерке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Как 
раји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане  
ну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу нем 
 прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи 
ирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један  
блице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две табл 
 писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која 
погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на  
 и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама  
и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућ 
ећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је забо 
глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори 
ука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удав 
стити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па  
ућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују  
"94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али по 
у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега 
ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи  
 на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Зам 
по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S}  
ио радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао  
ак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, реч 
нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај  
ушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом  
бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с 
, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој са 
и је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, р 
чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир т 
 нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а  
вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају 
шитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућ 
си фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зо 
 два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио 
и његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n 
сем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина 
долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су в 
 — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и п 
оздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечег 
и даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, н 
p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира 
р свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености  
 Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова,  
вако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{ 
је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, 
 на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у вој 
амфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича уг 
 и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да 
pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футр 
е...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Теде 
пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} 
јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шу 
итети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђ 
подској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и  
и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помал 
 мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и сла 
у, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али  
а за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју  
радије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледа 
ој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је бес 
 Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдоки 
освадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манула 
исли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у ком 
и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се 
 на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после 
 од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџи 
ре мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на  
лу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је ра 
атно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато  
, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, при 
а би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек она 
огледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморни 
ла, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула 
ољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је 
; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у пес 
же лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мал 
е сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није  
, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најр 
им, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек  
, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, ку 
 ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што 
јку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само  
 тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... 
 ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и  
а, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — т 
били се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи 
еле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quot 
ам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбо 
е да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а 
Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети 
 фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и проту 
н или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и де 
 га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум:  
 <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ 
 — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана 
 ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећ 
јстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, још 
..{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу м 
у и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </ 
е бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и  
 чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кућ 
е око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај 
евојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг  
ема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној 
гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог кур 
>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код  
мо зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају 
-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад г 
итају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле ирон 
угом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест 
ем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С  
ане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да  
ња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, г 
и вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, г 
м стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, и 
, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би т 
оје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех стр 
-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S}  
.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који а 
готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је з 
у зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p 
срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— П 
а, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста 
а на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...< 
је човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то ј 
а, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а  
их, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на вла 
е! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу  
ћ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — ш 
о за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми  
ф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашће 
 И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете 
S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и 
.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете 
ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А  
 ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и  
а!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за млад 
е освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пр 
ат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам чо 
 пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију 
ју, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он при 
м ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дерт 
мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да  
вио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет 
” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста м 
ти и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне 
е Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — ре 
б’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поуба 
/p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q 
песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q 
у тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна са 
иноћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И 
а имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по 
.{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, де 
чила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдис 
е:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муш 
ре, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S 
ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пц 
ија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p 
 плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убије 
тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, ни 
не са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није кри 
зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> < 
.{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви в 
 да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме в 
још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и 
збије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била,  
а пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази 
у мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли ј 
 савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div  
исто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вук 
аздинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога шт 
разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши бур 
умних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и 
ја и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу 
чи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb 
не, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није мно 
риповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела 
ча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично 
ије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од о 
та им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их 
же, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, диплом 
 бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Ма 
у глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зон 
ија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— 
ре, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} И 
ли га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка:  
нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако  
го ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборит 
/p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија 
ине, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропаст 
Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни с 
вносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како  
е бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социј 
вари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио 
се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да  
воје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је д 
ло огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до п 
ајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко;  
е извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опе 
ку, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види 
е истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сад 
е и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачко 
/> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решет 
ло по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташ 
еданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била п 
n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Бе 
 онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mile 
 пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково шт 
и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milesto 
екције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске 
 је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде 
ој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу. 
а!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен 
о питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каж 
само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни 
фина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту сед 
а муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сув 
 ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће 
ри, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает! 
ачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, не 
 си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — 
е ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— 
Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Ма 
несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе уб 
ајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Има 
 <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој д 
 си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, 
жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и 
 Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад  
лазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да с 
збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти м 
 знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је ч 
/p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах,  
еш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ј 
у крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те. 
рговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, кој 
Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’ра 
шана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>—  
деја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, ш 
, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да т 
ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно 
!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула?  
} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник н 
црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, 
 <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо м 
 главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред 
/p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери 
p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара  
не од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ник 
те, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S 
да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та  
, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча 
 ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} 
а ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — 
 да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapt 
лого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? —  
одаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Зам 
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p 
лопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, 
е, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три неде 
лим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женског 
ке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севд 
’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p>  
зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у 
subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у пакле 
је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да  
pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом н 
вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само  
једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стоја 
пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — ка 
 Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим 
 рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којег 
 око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi 
ко је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је п 
ристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрч 
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</ 
>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — от 
и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако  
 лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p 
фтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје  
За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све  
е, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Та 
... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рам 
је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!. 
. — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђ 
 не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!. 
о Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу с 
S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и ск 
а сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџи 
 си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре 
 врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не мог 
</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну 
<p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, уб 
атак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тр 
 Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" / 
а као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава,  
 да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестај 
ко неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче  
рала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно  
оравити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону  
да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се о 
њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па г 
>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендису 
ће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... 
 — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је 
а се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> < 
 а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, 
у мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али 
џи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на на 
повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или 
 гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силн 
ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затвара 
резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за в 
 Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још  
и, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, ис 
м <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш с 
> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, дем 
> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургу 
о каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одла 
 да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали 
гред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавањ 
извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија о 
ка вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} 
>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша 
шиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и  
одина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зн 
ши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за 
е нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размиш 
дам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се  
} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: и 
е девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како 
Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отиша 
ој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече 
> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нем 
е младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз  
 долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n=" 
.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Б 
аво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко 
и и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на ј 
чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона 
 алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} До 
и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбр 
и синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким наг 
 саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог  
ричекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир пр 
а, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидај 
полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује ч 
 а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг засту 
ма викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом ст 
ви и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!. 
 га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа  
дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па  
сли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — в 
ракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока сва 
наца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналис 
и се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке ње 
ку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетк 
прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, 
 смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; см 
 задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле с 
 свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно п 
разила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хв 
 ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и г 
а тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је  
ка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје ку 
 једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махал 
 веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друг 
не Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само  
јку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Уд 
па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави  
{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> < 
виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла- 
атко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — са 
 а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече понос 
ету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти  
 задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужиј 
— вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — про 
а кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S}  
да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу 
>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врат 
-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже:  
{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си ј 
у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто н 
, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има.. 
Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо сел 
— Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> 
па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удав 
 си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнут 
 си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те па 
, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци,  
е њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа 
е кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласил 
и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после  
орака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење 
то што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорба 
 Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана 
 Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око ње 
 и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква  
 је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдо 
угог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју,  
е се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, н 
а мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још о 
р имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што са 
м, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није им 
е своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да 
ати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, ал 
ријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони не 
у: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај,  
о у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полак 
 па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече 
 посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах 
e unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени 
кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради  
, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини 
хе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало до 
и заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, мног 
оручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане  
до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јели 
 ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и  
све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам ст 
 стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај 
д једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечер 
S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи неш 
 хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га  
у није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играч 
; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунил 
 То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су ча 
 .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара 
ољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално уз 
 не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је по 
ребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишље 
 иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака н 
а, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица нео 
 само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горк 
ло.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина цел 
спало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те ста 
ти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир ниј 
.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А п 
али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шес 
е као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, 
нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не зна 
е се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја с 
ако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — 
ко богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се н 
ше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>За 
уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана 
скије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посме 
тне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а 
 јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није 
 као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих 
ш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, к 
о што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — 
ва да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборав 
пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како 
е захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе 
<pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала  
ђење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгл 
 се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>—  
ица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је  
ња, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље р 
рка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> < 
 бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа 
 ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа 
није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надуг 
е погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко 
 рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљ 
с, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти кал 
ш већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко 
ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија... 
, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео. 
ква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско,  
есам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена 
Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како оби 
: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, уп 
елога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило 
“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасниј 
ује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га  
требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љу 
 био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи  
а ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачо 
 к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а с 
има не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћ 
тао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо неж 
..</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребаци 
 богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нит 
махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му 
анчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то н 
} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни споми 
лији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од стар 
е давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, од 
ајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме са 
упило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Ба 
 свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовре 
аше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’х 
једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у весе 
ти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате,  
антног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога 
 дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погл 
надила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она б 
ла ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као дево 
 <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита  
то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду це 
} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да  
ре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, 
 мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бриз 
— Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па с 
шта није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пе 
решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што  
е удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?.. 
љи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ д 
теља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се  
фир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, о 
бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадо 
...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки 
— Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> < 
ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у  
<p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће  
а на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зон 
чала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</h 
ндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно ка 
ледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чо 
ти!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо с 
држали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврт 
де се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десил 
{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу 
њим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер  
адио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S 
!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да вр 
апред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно 
же поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девој 
 си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће п 
ета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црн 
скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’ 
мам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> вод 
сположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да г 
 /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих. 
мфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклиј 
 мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?. 
вдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и 
овора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још  
 пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ра 
 већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно б 
 шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, 
— није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају 
прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у гла 
се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно 
 Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућ 
т, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће д 
се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и  
ранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфиров 
 n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад,  
 ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Кали 
— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, 
 није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући 
>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она п 
 ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђу 
дремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, как 
вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му споме 
 другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње ст 
удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је 
иже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се  
 брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и пр 
ишта.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли 
ћуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају! 
на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грд 
ежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си  
ао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него д 
..</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и  
ом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Так 
иром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} З 
и: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељан 
!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враће 
ешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S}  
и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне 
 да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала,  
 ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али сваки 
ашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пр 
а — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су  
>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што в 
 компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, к 
а кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирн 
 хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука,  
ли сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку пор 
на гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.< 
S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад 
 свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође р 
чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми че 
 све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснији 
лиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Ден 
кнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећ 
 плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој  
ћо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!. 
е туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца б 
су руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — з 
е, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и  
је пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају ду 
ују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела 
буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу  
 нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у к 
сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} 
а, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи из 
оја га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак 
уд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу св 
си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори 
атноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху љу 
би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само јо 
еђаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га 
од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа 
!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нем 
опадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега с 
и преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је 
 Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S 
нално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем про 
мао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то с 
...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p 
 се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетиш 
х.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у то 
; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога да 
ојима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је  
ш кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их ча 
ивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једна 
, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим 
несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена,  
 творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно ш 
и, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и 
 — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете...  
шли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као 
само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Неде 
а и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с право 
љутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да  
— голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира к 
1" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је  
е, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кро 
и већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ће 
 распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног на 
ико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био  
ашана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „ 
 ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им над 
посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с  
 већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’  
 — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни  
="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се с 
.{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад с 
и Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куч 
унисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Ста 
од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник жи 
е био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, ј 
е више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећ 
целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако 
 ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана о 
 уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и  
да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Ма 
И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и к 
више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само 
па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Је 
 што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} На 
!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узме 
 сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" />  
uote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, 
 глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је  
гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они ј 
вом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда с 
тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах 
је се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у ко 
о што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-маха 
заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p 
сило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта 
ада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и н 
мотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} 
.</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се ж 
руго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њен 
вце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим чита 
и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио 
ти је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на п 
к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било д 
ла дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу ц 
, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је С 
ом венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел,  
Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре 
ам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —< 
а,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче, 
<quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l 
; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p>  
и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, 
од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и о 
и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој 
то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, 
 исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шт 
{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све 
зом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост  
винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и 
е имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би  
женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, 
е Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још ч 
ле, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељ 
{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако 
а помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење 
а дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само 
адити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Бео 
 њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, дод 
е у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред 
ав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад г 
ти.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се над 
ло, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дош 
рилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Ка 
сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и  
мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, мол 
о само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!. 
аестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једућ 
 је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: 
ог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и 
}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кри 
p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и  
рбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек  
џи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и па 
ј приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она  
шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све ш 
} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник,  
нила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се н 
ак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оруж 
идела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није с 
 и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одм 
.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, 
..</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испи 
ом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од 
сла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две послов 
а шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за д 
 шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да 
ато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али ј 
Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији 
то се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба  
о се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остал 
Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и од 
шио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу и 
је играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како  
 <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{ 
p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога 
а мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се в 
ритици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске ж 
 је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни  
а човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна с 
ће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане 
ва таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном 
е раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом 
да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем  
о, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту пес 
али: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Гр 
наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поруч 
о многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директ 
о је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му  
није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, 
у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре  
мак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, ни 
 се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, д 
 А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, док 
ана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крен 
зле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у ов 
осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Род 
погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у такви 
 љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, 
 оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити 
 свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, 
 није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и  
, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Је 
<pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамот 
рану.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас За 
i>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јо 
помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен деф 
ује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</h 
 дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао к 
е сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких те 
 од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златн 
и из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне дола 
огли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису 
у на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку 
 иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас  
е она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели м 
.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и та 
ошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се  
вив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био,  
о кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукн 
не нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још раза 
, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер м 
о здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне 
оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не з 
узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и ка 
чно лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекн 
е тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем 
мо је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевал 
ло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с  
 Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} М 
 изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, н 
шта од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извирив 
Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко 
ни дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је прос 
азиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова  
 Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} З 
 свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, ба 
м чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како че 
ц му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љ 
pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га по 
ногобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на 
 па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} З 
ом ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаки 
тка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетк 
се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположе 
лосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито ка 
ари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S}  
ишта лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин  
дна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју  
 од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потуж 
расила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било,  
вољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, 
бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала н 
оџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петраки 
догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на ње 
дравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој  
и, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио;  
ом јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син  
 Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је 
га друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да  
за да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте 
држати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишље 
а блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, 
 чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на дру 
очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као ш 
 ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек 
ама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар в 
ћи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине ча 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Т 
епши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и зас 
 није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „ф 
побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на к 
 трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог п 
ви, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га 
аром ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је вас 
се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато  
о бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на  
даред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клевет 
Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштал 
 а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" / 
песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда ш 
ва Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Бог 
 за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане  
ју извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да од 
 све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све н 
о још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о т 
анија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалит 
да је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе 
 био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</ 
и би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад б 
ст година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек  
шта силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га стар 
је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим д 
ао роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони —  
е како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, к 
зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан напа 
 је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће кол 
 смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Крен 
ву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је 
о је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је  
 овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане ј 
ође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жен 
 није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона 
 другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак с 
него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познат 
 Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се не 
о нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно  
коме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ  
а њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи,  
 Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим. 
веди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и ниј 
урјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а  
умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, п 
мљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео 
ма, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трг 
оље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Ма 
од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он н 
к би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S}  
 причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова шт 
ако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и  
 Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим 
д од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> < 
 по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко ниј 
ајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спра 
 га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у 
— све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па 
омбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини на 
појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагањ 
ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="15 
и.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго  
твар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се  
е породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се  
ка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им к 
ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, не 
и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се 
лас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су 
се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу б 
одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима св 
била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плака 
азар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у уш 
својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови 
амо на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочит 
 је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче 
ло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женс 
оја му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што о 
у срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, д 
е речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и  
а и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на 
свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао 
ео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад ко 
ба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Д 
 чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’...  
ла ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њихов 
нскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, 
е, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одгов 
џи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујут 
изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је  
аћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је н 
а мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багат 
т да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „ви 
ло.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зеб 
ши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер ок 
је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и 
} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету 
а му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врл 
а говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и њ 
цили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто с 
рине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, в 
зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упег 
му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час 
шта му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намеш 
 једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и кри 
вете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он ј 
 очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и да 
таоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чи 
цама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, а 
хола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, не 
адала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али  
а оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Св 
јих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Ма 
вати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и са 
р искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале  
а дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружил 
енији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио  
 да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле с 
ане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је са 
, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели,  
Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да  
триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још. 
а који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S 
 да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу  
е. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели ст 
илике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном 
— Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А 
 место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!< 
етино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помага 
у чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по г 
е, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти  
 то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући  
е, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека дево 
 обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила 
и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! 
 би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спомен 
ио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач 
 миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како бр 
им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, М 
ирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и заб 
е” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у ту 
 а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на  
талим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као с 
а овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слуш 
вршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одат 
— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисув 
е седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — ни 
етка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече н 
 за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре мага 
{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не  
пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што д 
лет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авл 
уте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туце 
> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати 
а опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се на 
амфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек с 
обродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и уте 
} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а  
ма добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обрат 
Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{ 
олазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена изм 
 треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, ж 
на Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ м 
м је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и 
ским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је До 
иљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једар 
тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће за 
уо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје  
м тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те к 
} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и м 
 којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казнач 
о је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да 
и ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после т 
јку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Бого 
бојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно  
} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка До 
ницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују к 
а сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и  
аг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S 
еириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска ви 
оли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</ 
 по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни ср 
иш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу  
ију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те че 
приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и  
 што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, 
оставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвра 
ином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајст 
дне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освоји 
 за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане назв 
ге, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и  
ћном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се  
но најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца 
она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!. 
ари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узр 
би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и гов 
а кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао... 
а.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n 
а? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p>  
ше на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избиш 
о чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад он 
ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и збо 
дељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се кр 
да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; 
о том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и је 
бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све ј 
о траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ ње 
Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно неми 
аму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег 
е, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <p 
ти, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се св 
названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је М 
то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S 
зле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да л 
танче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислено 
још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!... 
 једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога шт 
ршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер 
 помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иа 
Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и ж 
и је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — к 
је; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања м 
иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у м 
} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књ 
p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске 
Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели н 
је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за 
{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе  
иса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е 
па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</h 
саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158 
 — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па 
ме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене,  
јка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим шт 
hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка по 
Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Ви 
син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, вик 
Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Иско 
тун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди п 
же ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> 
ој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому так 
 тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предуз 
е, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, та 
обне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и видел 
 наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би  
е осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађан 
њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, мака 
 Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и з 
стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Ман 
и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја 
 у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекме 
а Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка 
pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чуд 
твак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо  
згодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику до 
аду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушк 
а девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и ми 
едно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили 
и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако  
 порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење 
је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатс 
о на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} 
> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг  
о и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том 
ане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане ве 
а, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим раз 
 син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, кој 
 кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и исп 
есео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујн 
, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она т 
теџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је 
 и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво в 
та је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n= 
 у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не  
у девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти има 
 Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за 
то боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су  
анулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вел 
мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, а 
ш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом 
оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапо 
 чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Х 
сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далек 
пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац  
; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и дома 
ај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...< 
де си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49 
 да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из а 
заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом дев 
...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А шт 
на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече,  
ле, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије  
, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а 
 ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин,  
 — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка к 
вај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га:  
м чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугутки 
ао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном  
е и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одм 
ко стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго 
 и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је ј 
зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Т 
ине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што с 
атство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни да 
мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам...  
азмишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p>  
т неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} 
та-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ли 
} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је л 
и мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу  
чно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј 
ам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> < 
да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке  
 као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази ку 
а <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед 
оплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у  
Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да 
ији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је 
а.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко 
јалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто ст 
> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, 
м-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобра 
е му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет воли 
имбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено  
јући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васк 
</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не дово 
 најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводи 
</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије  
д су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај  
у имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које ст 
ало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђуј 
ад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силн 
а била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предуз 
ним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао 
.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили с 
сне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, с 
ак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједно 
 Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Х 
рост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им 
 слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да 
ве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> 
комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара,  
аћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с  
дне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас в 
а, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њи 
на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав по 
ловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали в 
и фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волел 
нтралним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста ш 
 нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ ј 
а није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај гл 
гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидб 
" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се  
узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућ 
шива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио 
ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Сед 
о оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку;  
p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела 
да смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и  
 туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу 
ли — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш 
аком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, к 
ца, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савес 
оје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато 
 други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не сл 
једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а  
n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек 
 <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, бога 
е, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје 
зованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ 
а у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф 
о је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако 
ање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и  
 момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а 
љају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и  
и”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућут 
грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они 
уљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још ни 
та.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге  
још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку с 
ра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке,  
? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Д 
ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} 
>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — в 
ла.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више ни 
hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну к 
се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и у 
 алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча вик 
е пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовље 
. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни  
— Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли  
ату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парк 
ише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошљ 
је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети 
јен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му 
агателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се изма 
е само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада  
ушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрс 
 брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветуј 
непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи  
ена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} 
 уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запи 
тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да 
стовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестино 
и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похи 
 <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не мож 
у свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа 
 ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да 
 да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се мог 
вију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили м 
нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S 
д видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би у 
џи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје 
наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit= 
о безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад ул 
да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани 
ревали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пу 
ина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него п 
сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то н 
девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, и 
 Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месец 
равила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зон 
други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дал 
 вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече 
ео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније 
вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај 
у сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту ду 
, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони ј 
вими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у  
нај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се о 
ног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму 
суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изнен 
Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да 
работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к са 
а је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родит 
/p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекив 
ије био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. 
 бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало  
Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зе 
 је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да 
ма, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао  
.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чуд 
, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то тол 
није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред 
е сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” 
, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично  
тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тиц 
е знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Док 
силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је ова 
во је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{ 
и-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бив 
рту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але,  
с <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једн 
је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...< 
ем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си 
 код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, д 
 разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала 
!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> мо 
то ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. 
а</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће т 
</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је угра 
инче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, кој 
асом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одо 
> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се. 
 Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} П 
аква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, 
 поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си 
з филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти 
реме спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не  
па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче иск 
отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’к 
ски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за 
в!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборис 
 за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, 
 си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јев 
е за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка н 
љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ак 
 ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Ва 
 село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече с 
 <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји к 
о теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, за 
 Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој  
ли Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Жив 
Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спр 
и’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} М 
то било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јев 
лна што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p 
Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n=" 
и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад 
ас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу зн 
е питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу 
.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу 
рају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочец 
 тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— 
веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре  
нце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зарад 
е Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте  
 свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и ј 
о бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а они 
репавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и че 
али Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!. 
риво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је 
{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да  
да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупи 
а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p 
даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опс 
ш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошч 
да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> 
 књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела  
она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма 
Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quo 
ао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао п 
ли они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, 
к му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он 
итељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, јо 
 има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и архео 
у, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе 
еће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послу 
<p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работ 
девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане ј 
 ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћут 
S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида 
иш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчи 
аре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе  
т хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту  
на тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на 
ње оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је 
исале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупи 
на јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код  
их непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радни 
д је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки  
о, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бог 
је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће с 
сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су с 
ршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидн 
они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци 
Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „ 
 она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у  
сто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Со 
и само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчести 
ти, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правд 
.{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни  
че, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — т 
/p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни 
чеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал 
забрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чек 
м како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те  
 Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика 
то ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостим 
, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто,  
о — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејан 
 Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, р 
оцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају нал 
та ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чув 
} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо 
ајзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S} 
ерсиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом мог 
 само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све 
д ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и не 
рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је глас 
му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и ј 
ј усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да  
даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је по 
о храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, 
, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, 
стр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се д 
прсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболо 
} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце  
но узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не по 
дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку гл 
вио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око 
, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља! 
 ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздра 
апкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једин 
 се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко  
<p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.< 
анија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научил 
— настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да с 
е за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од 
гао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, 
— вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, уб 
 је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре н 
се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро 
отана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаљ 
т Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се 
е зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разб 
ишта не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђ 
цетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмили 
егрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну по 
во око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајућ 
ер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <p 
 она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Поз 
увих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не ве 
 ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци р 
 си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У св 
, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p 
онкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко д 
ало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и с 
у?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори 
баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну,  
оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —< 
 на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута д 
сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде комп 
 и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Ш 
..{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брз 
од <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће  
казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слат 
ски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини оби 
акође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају 
аторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и н 
они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим 
кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се  
не старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама 
 украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, не 
е учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, 
 да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по 
казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пуст 
е. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пра 
с’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће пон 
анча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак  
свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене  
одуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S 
укао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако  
је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазн 
ти је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечко 
х на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу ст 
у си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” р 
и да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги нос 
> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како 
к-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као  
рица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена 
арошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и 
ја!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха,  
 њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке перс 
 ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и п 
ама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему да 
једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућ 
м — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песн 
и?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његов 
, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу? 
але ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипа 
ке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и к 
 ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша ту 
 ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи 
 тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” и 
pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За  
: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање 
ндан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од 
сту — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна н 
ојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а  
роз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се  
посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна ко 
оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад  
шној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава,  
туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} 
свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махов 
 у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана. 
лакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све  
дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често  
ори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове  
лазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="1 
чију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се рас 
окине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -< 
но.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кан 
хнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама 
{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага дал 
исли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао ч 
S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се 
рђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с 
 јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ман 
 и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у сво 
одила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из буду 
лике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи 
м, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа  
 само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, 
и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а он 
 Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне 
 очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S}  
ја била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата дос 
 мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога  
а није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мисл 
 обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице,  
лако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали,  
, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и 
ких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Стари 
 тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће тре 
 носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — 
ни сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку 
х.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошеви 
 она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше  
не, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ра 
е најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Тас 
>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море 
 је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да 
но по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша 
 чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундиц 
ити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине 
а то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа 
а, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од оног 
најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један 
 тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено к 
еривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а  
ма се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што ј 
коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> < 
не суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухвати 
учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> < 
овало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И 
а, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнч 
уди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном 
 опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то не 
{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад и 
чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око дру 
жно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао ст 
је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на ниша 
даред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загл 
 у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S}  
чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чи 
анчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi> 
ило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> < 
то ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} 
рбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>—  
рилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг по 
лас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове 
што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи је 
е ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, 
дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, 
ућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{ 
у, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опрај 
повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде д 
е, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S}  
хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили  
i>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па м 
 каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и св 
акорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премеште 
а ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Р 
чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ћ 
 Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави с 
ој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће д 
 га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да 
ости његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му до 
да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и син 
а просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима и 
— и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’ал 
неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била 
је се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш 
беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве 
 пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да н 
 и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући  
 није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли  
 памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца к 
а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection"  
га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и на 
 — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диж 
Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али ј 
гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био 
ад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у свето 
ка, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају 
си фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо и 
...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, ср 
тињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{ 
це, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узет 
 Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетк 
 главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и н 
да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропа 
и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђен 
 они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као д 
pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она чо 
гла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењи 
 За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалек 
и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, в 
.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету ј 
о помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div ty 
 дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глав 
очела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињал 
гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и та 
ивописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пр 
момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и 
ина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је 
 дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он је 
еју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да 
S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што  
мчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говор 
све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона 
ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, 
се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хо 
(е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак ка 
јдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога  
к у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и 
викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган 
 да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, 
чак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе 
ане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је наш 
е, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, 
да сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опом 
ија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} С 
збегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S}  
и чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфиро 
е могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви 
итанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку пове 
говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако  
куд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отп 
о стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих  
 није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са друга 
ела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе 
, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер  
але због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S 
 веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и 
а радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у р 
ог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигле 
а њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућ 
 од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> још 
е недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жу 
д је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} К 
жи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дрш 
>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам р 
м, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну ба 
ена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео  
еда, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа ода 
ца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша  
ер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва 
ојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто  
 водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек к 
ифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на ње 
и је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчиј 
зила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их м 
ажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од ост 
лаги санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерл 
је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарно 
у тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и па 
у и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помо 
 и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <h 
ном, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S}  
се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни  
то је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила 
 како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини к 
ћна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на 
вег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и ве 
је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак п 
о.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена  
му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „ 
зи.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало об 
у сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њег 
 самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику. 
дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с м 
 који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове п 
да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које  
право, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напи 
да га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батрга 
тац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога 
та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су,  
изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Ва 
кви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све 
дна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, —  
м родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се 
ушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због ста 
да би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз л 
ели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо н 
ако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било ч 
оре, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што н 
е; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреш 
ству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац су 
ст задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до ре 
 на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њег 
двокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit=" 
осматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих  
Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку  
 <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или  
емице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“< 
ише омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од ко 
 она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p 
да, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погле 
е. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и  
оје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или н 
 не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога 
апротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и рас 
навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато ј 
вапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а о 
 рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад ј 
...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе 
а зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна но 
 мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна к 
те главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао ш 
!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, сре 
ио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S}  
еса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродуш 
ан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту п 
ени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи. 
 Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори глав 
после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болел 
реме пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни да 
а мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или об 
}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жут 
ошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила  
е држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазар 
 али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст к 
је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и а 
S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње т 
е.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз  
рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично 
игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и  
о да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше  
 заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, 
ање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не мог 
 казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к  
 речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено 
ске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Не 
ева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена  
а који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле. 
је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода п 
арица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска,  
ће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и  
штро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у 
смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним пл 
огледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко гр 
 како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као 
о су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и 
ко се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али  
ка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не 
раћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, пе 
јих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од ко 
 јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико  
 већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с минд 
/p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила  
стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала 
е.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га 
је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, прати 
т Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде 
на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, ко 
 тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казива 
е јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча  
авају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду,  
го она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било 
ега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си  
— лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при ме 
ко селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако зб 
е, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други 
..{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем с 
Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике з 
ада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чаш 
скашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала 
ељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, п 
м се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и 
не још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n= 
о да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га  
, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за ч 
га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прили 
ела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски све 
и.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци пли 
 њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{ 
рилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} О 
смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису 
ци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игро 
{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се ма 
мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. 
на.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обор 
ега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно М 
н причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цве 
то се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег д 
 фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај про 
и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку”  
ако је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није 
ле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бр 
="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука 
вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калофер 
ају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{ 
олеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору 
енуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе 
 гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p 
је било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врат 
 мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким глас 
та их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.< 
дије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врл 
чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не в 
ђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, 
угарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза 
срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, ни 
 ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p> 
ћ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено 
а играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, 
и похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза  
ше лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усн 
и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на 
авим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ 
о: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам  
 она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске 
 се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ла 
одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти  
јатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересов 
же и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и  
укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су он 
 заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато  
рећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, ве 
тоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напо 
 се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама  
 Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару 
рбима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад у 
 планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње 
 знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео  
а и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb 
 срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и ме 
} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио 
евао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гла 
чају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мис 
ући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих  
 из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне 
но задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су 
ге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то са 
е ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни тргов 
пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и 
иланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а  
али, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желел 
је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p 
 са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре 
не да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — 
ћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији,  
иле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како 
а и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене  
} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе  
а-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим ре 
а поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добр 
д жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скоч 
део с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би с 
није проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема ни 
пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, мла 
ији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> 
 и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе 
се долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необ 
се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а н 
је су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>—  
 му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Б 
вору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, 
, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њихо 
 их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче пол 
етка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносил 
вољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде  
 приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{ 
вадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме поми 
 ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дил 
 <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S}  
а, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, 
, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње ст 
 да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трп 
 не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их з 
 мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом по 
га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да рад 
, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није 
ђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p 
о, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе друга 
ог игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала... 
и не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, не 
е јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па мак 
има, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти 
о се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их с 
S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свим 
ла већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа 
ут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S 
 је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задеси 
i>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјаш 
 пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или 
 приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне  
мешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде  
а остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар 
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p 
C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом ч 
C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једн 
_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Ва 
 <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи д 
"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утв 
 <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, 
<head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су би 
 <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој гл 
 <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични с 
head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфиров 
C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досад 
’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — за 
м.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш.. 
највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза,  
, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Је 
гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два фи 
 си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— О 
ин, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ зб 
 ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и з 
вила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмеши 
едо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му 
 цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну До 
си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се 
алко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле 
дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све ос 
роди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију 
није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није ника 
ска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?! 
ала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија б 
лази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је 
/p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="su 
челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се 
 дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је 
гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да 
неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула з 
p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, к 
е што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као ста 
ни је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S 
.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да пр 
ашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му  
 — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, 
рала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва наст 
а, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као  
 то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима  
затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Т 
ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{ 
 прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно канди 
 крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шар 
есто се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к се 
тка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док ј 
ош.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој  
 који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше 
али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситос 
ређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту 
 пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са св 
; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, 
е; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <h 
ај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, 
ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> < 
иње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно 
и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао ка 
да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој 
ктику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је в 
ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се ос 
 /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...< 
 Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплаши 
и с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају  
своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Ге 
ма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год 
и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео пе 
 у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ов 
ала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109 
рити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока 
она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки  
 рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевк 
тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!”  
о.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој 
леда.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни как 
вету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако ра 
е развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из  
S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку... 
пун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, 
S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — 
 Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — об 
 њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си,  
b n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те,  
е године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p> 
 пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разглед 
, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p 
ој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче  
р за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не 
 јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Ј 
руч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!... 
ем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збор 
,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник... 
лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али 
аш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо,  
ја гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо 
, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Тас 
м и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти  
СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’ 
 Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој ј 
у и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом посл 
чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чу 
 надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне 
сака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је 
ворио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку ки 
уте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европ 
ако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем 
се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом,  
више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> 
мино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шт 
ни и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" / 
ашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу 
руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type=" 
, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а св 
и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније  
дао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је 
ћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус 
ве, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од  
ТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је 
<p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, реч 
ковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће  
доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под нав 
</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећен 
а није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало 
ло догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, 
Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна  
едан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту 
данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџ 
 њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у оч 
тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којеш 
нај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сад 
>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло доб 
евда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име 
tone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротнос 
била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изре 
 свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с а 
ом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, но 
 шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, 
мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако зв 
> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, 
ахали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима сла 
: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и 
ке, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, нара 
и за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако не 
Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из црк 
ј јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла 
вини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од  
да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана д 
 још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе грив 
 али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, ал 
ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошев 
урци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари  
по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али  
 била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знат 
та, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на ово 
лан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пус 
мове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпоч 
друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива  
овине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p 
вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема н 
ња мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако  
 А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш 
, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило 
..{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом 
ећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снеби 
нктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — у 
све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока ј 
ко преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и  
а, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, п 
ича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је би 
тавља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и 
д вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби М 
у је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће 
S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори гл 
тим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчић 
рандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавеља 
 било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао  
, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да  
е само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се и 
е”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима 
гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И 
алама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у о 
ош није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није 
кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та ве 
аву не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао  
ичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по с 
 траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а н 
ко јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или 
 Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика  
{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће  
а и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек и 
А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је бол 
b n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчиц 
тро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Н 
јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} 
бом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163"  
 гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb 
год у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац 
куства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од  
:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул 
 се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb  
идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде т 
ке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, ј 
ви служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и го 
акозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споре 
и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног д 
но грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, б 
прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још  
 Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по ч 
њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати! 
родавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и ч 
ама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и  
ини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду 
>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мо 
 три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не м 
ог пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жуп 
...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цига 
гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... ис 
ј је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамн 
одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сар 
ку Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар  
ан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим м 
у, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корис 
 Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и с 
 И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на ј 
ече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И т 
е веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да  
 да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а 
{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p 
 влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи 
ну!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао та 
д тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхића 
>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и 
 Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће 
уне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како 
его и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало 
д што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора  
о.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни  
, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} К 
слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му 
кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њих 
тво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, 
аво где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколик 
ећег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ  
тране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као н 
заре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен,  
о, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — с 
ућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зо 
мфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо  
уло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi 
старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско ве 
, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет годи 
 тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је  
 да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знај 
е за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фа 
оран ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица се 
И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповет 
то питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не зн 
 погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се у 
и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој с 
тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — ј 
орбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађи 
е.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира о 
 зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука  
 пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да ум 
 и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, в 
волство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он ј 
је није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њ 
, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао  
а, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се 
имит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанче 
а се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво 
 који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је н 
а никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, 
ки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округ 
бичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају кој 
иком и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свир 
говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто  
— укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па прено 
дини сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <p 
S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у ста 
 није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без то 
 кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзна 
а, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати 
p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</h 
е заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у к 
 уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџ 
већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, 
лник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потп 
д</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска 
м веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав  
тивно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Мор 
еше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише с 
као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухват 
 мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више извод 
коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, 
 смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. 
осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </ 
} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га 
} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силн 
 текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’.. 
глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Ј 
ца.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека. 
тоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на 
ке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте 
 Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од д 
 шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом  
ђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте зви 
лико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSe 
и, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Ка 
 „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, ни 
ри корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна 
 ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља кал 
у тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради ко 
 факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њ 
хитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни б 
ве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата- 
да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао јо 
ко сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, 
ли: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прс 
и, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{ 
скер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје  
м при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да  
?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, как 
маћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете 
те, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Т 
ку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега 
иђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>. 
па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чист 
кав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака 
ог белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагиран 
 Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се  
ла кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућо 
/> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, 
рбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, ожени 
и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликова 
ије забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, 
, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој  
она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила па 
ст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи 
p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — 
века да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не м 
еје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И к 
тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се 
стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, де 
!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како  
к да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео прод 
, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су 
 бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој 
 цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало 
еосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже хер 
ћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих руж 
ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — сте 
уги шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно  
 ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја г 
 кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило  
адом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за м 
у се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој 
наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап  
елосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S}  
а их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тре 
 целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутред 
олико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груд 
ас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу е 
воје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — к 
ско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му  
ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну 
з бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како 
викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми  
е понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, нау 
!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p 
<p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој г 
ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при на 
о вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И 
и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва је 
на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте,  
икну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који 
де оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S}  
евдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, 
ма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са 
 чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак не 
 — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milest 
{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни вра 
дне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговориш 
ави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остај 
е и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивили 
и фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се  
каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види 
оз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај 
има Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да  
стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плаче 
нча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са с 
ику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па сл 
некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго  
"160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича распо 
моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се  
ио, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} М 
аџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дав 
демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па с 
београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> 
”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’  
женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави ка 
 Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције 
} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, п 
човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једн 
 дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су  
помаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју  
чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што м 
сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на н 
а, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да пока 
ло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана  
ко нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSec 
 зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љу 
/> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш д 
рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, а 
ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Ха 
"50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</h 
...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</ 
ећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју,  
ма, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</ 
у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да каж 
 на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p> 
— Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, ду 
калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терц 
уша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацко 
м те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>—  
 ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако 
, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица 
ушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек к 
само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дош 
маци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о  
куством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетк 
и.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било ка 
 али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расп 
и ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе 
, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си 
ве! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ам 
Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била  
 с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији 
у време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то 
 и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб тр 
бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „С 
вом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, 
 <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који 
 паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густи 
хуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, как 
Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све 
ваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка  
/p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј р 
шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтић 
 да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио  
 чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџи 
кам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тет 
Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на 
ћ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена д 
оделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино 
ији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ен 
 морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” ко 
 као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што 
о се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје врем 
ст, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми 
ринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет 
дморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’  
 „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јев 
— пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачу 
а своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми 
ли и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као 
 и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких зад 
 маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас и 
убави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’с 
оји сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни 
а ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обуч 
 опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења мно 
ило би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћу 
м, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица 
му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он на 
амо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сеља 
им је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна  
еве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој,  
е ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослов 
кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> < 
ије било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она 
</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне 
 — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала 
х је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била 
на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво 
данпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те  
рво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А ма 
о.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био ви 
а је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослен 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знање 
тракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је 
ошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевроп 
Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти 
ласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Ник 
о су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштер 
е тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећ 
је могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом 
аџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p> 
гу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми  
лицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми. 
а иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да исп 
е понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да  
 запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само о 
ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијал 
међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — за 
д и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девој 
ица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала 
оне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је З 
учен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, 
оветкама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брж 
пак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је  
 ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један ве 
 помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него м 
 певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зон 
ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели М 
 оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: снос 
но седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и же 
и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и  
 ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка 
појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си 
 да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њо 
акшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте мој 
пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде 
но Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наб 
 њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по  
и, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог  
Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га из 
че, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — С 
ди си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти  
скочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’! 
ази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та зап 
ма крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезо 
е татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... 
авијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi> 
екрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га оч 
’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште  
 ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одм 
{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тр 
ј што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се за 
 жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрај 
че: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како ба 
p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ 
апкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би 
је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и ж 
0"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљу 
јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свиле 
је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — за 
 се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зн 
ази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе,  
душно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време 
 муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђ 
У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> 
ао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у 
али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви  
арку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебива 
већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у  
и тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="su 
нџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као еп 
ући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита М 
> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>—  
аталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> н 
ва Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S 
е мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако 
еде дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разб 
вим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни 
, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, он 
лога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, бе 
ивиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија дев 
о јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је р 
одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да р 
 потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако 
и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{ 
и и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прери 
, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају 
 мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења он 
!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако им 
е њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу 
и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и че 
пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, ко 
, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство дома 
о, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромн 
кве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ства 
сталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</ 
суству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по  
 крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су приста 
ојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изаб 
шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа к 
што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет,  
ијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајст 
ло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изнен 
разе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Б 
ка и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту 
ог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек на 
м: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних  
ажити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чис 
— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој  
рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе 
о би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није т 
поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро р 
 неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне д 
у лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У 
ц и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и к 
кле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница бога 
 лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос  
 му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Мо 
 носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на  
ћи, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и 
оносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до 
е пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ да 
уставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам 
имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди вл 
си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам си 
hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи иг 
е, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, как 
а су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? { 
ћи, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтереса 
 дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је  
улаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој  
и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила збо 
а... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p>  
ног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и г 
и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика 
чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калф 
 — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} А 
 преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом чо 
е и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и па 
риоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S}  
ју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако ра 
м и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бун 
и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је  
 морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је од 
је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, 
ом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За М 
чно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо раз 
епа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане ни 
иски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (как 
 што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си 
еним атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала 
а десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па м 
авала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А 
 би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очим 
на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патиц 
"34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опомен 
 уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све о 
 заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се н 
ства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све д 
напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Ма 
џије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и кл 
 Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у с 
} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нов 
 високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него о 
 <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је 
 Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— 
кати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не  
ети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а о 
пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба уж 
грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо  
.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане  
 куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} 
 крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је бил 
ам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал је 
рема којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом п 
свету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, 
вала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче т 
его да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет  
илно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S 
лију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а дру 
ао заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покр 
?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа  
нога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и на 
" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер  
лиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир ни 
љење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чу 
 то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока 
ели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се 
браз и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему  
љује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућа 
е плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и  
аби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али 
На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио 
 ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато  
о с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно госпо 
подин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке  
бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном  
ске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S}  
и-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифл 
а, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбо 
иде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чо 
еље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, о 
изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче свој 
млађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и  
} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Ман 
ше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају к 
ку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене 
ј глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, 
S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећа 
} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради 
де је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оста 
е слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... е 
/> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом збо 
а.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за те 
џија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div>  
а, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и  
у киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми п 
 груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају  
ћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, 
ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српски 
а, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то т 
рно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграб 
рви он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту 
на је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољ 
} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Ист 
телија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> < 
 рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на јед 
 облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што  
p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</h 
, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог  
<p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све л 
 руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршил 
. како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!.. 
и радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, З 
она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — пл 
 носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако леп 
} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучен 
и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазв 
ом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, 
 и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике 
ду печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и  
 такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих 
те, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и  
уцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мил 
, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p> 
д издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пр 
учно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, тв 
ју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се п 
пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада  
умачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад ст 
па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рип 
ошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без  
учка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, 
<hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних  
адно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па  
 дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и  
 са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, кој 
овом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем д 
ра!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, 
само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Та 
шина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да 
а, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дупл 
Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш  
ше разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комши 
од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује  
олиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи ре 
 детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратим 
ок није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га З 
чки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и ј 
 и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас 
е и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему нег 
снице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се у 
е?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што 
бало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, 
 се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} 
: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, н 
>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, 
едини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој ко 
 да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле 
ично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, ко 
у саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља м 
 Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> 
ука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} 
оо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг д 
о бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њо 
 зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да ви 
вно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана  
 осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S}  
, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто 
се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и преч 
 пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме 
чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није пит 
ече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска.  
> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелек 
а прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг 
враћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{ 
ао никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздрем 
ање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру.  
ледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфи 
де лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по ма 
то га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао. 
сам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ај 
 приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи:  
јеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</ 
ико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што 
ди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму 
ли се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби- 
” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао  
остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне ч 
сић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана  
 један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и  
> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и  
>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, 
е; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниск 
азлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се 
.. — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај  
од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на 
 поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>ос 
свети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио освет 
да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дуже 
а зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли  
ио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио ка 
 свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља 
па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што 
 се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној при 
е речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па т 
{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га  
сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују за 
говом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за изв 
ђе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао ј 
ротурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видел 
 пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудн 
 кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — 
е, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стри 
 тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p 
које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, звани 
бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и ре 
ему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита т 
 с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први 
е гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су одн 
кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћ 
пучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, п 
као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и при 
ију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер 
ина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, п 
у Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршен 
 пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допр 
ругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> < 
о да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и по 
мена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлу 
а долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије 
ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи- 
, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље 
и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштериј 
ладенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после нек 
д се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за  
вом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нал 
едела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Брани 
аде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле св 
ћен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао. 
аџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могад 
га мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист за 
13" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi> 
че Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што  
у, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чаш 
је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било 
се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, реш 
године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-лист 
, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфир 
 се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље 
рбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани 
ацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био 
нуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо  
еч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S 
.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетен 
 и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се  
ј реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — зав 
њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кош 
ужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је закл 
ива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао  
њижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио  
 му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; 
ашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају че 
, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јо 
маш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, си 
да све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Тас 
ела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ мн 
пити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па 
сићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до ону 
{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S 
 раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу,  
, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и 
, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пр 
а; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако п 
Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао з 
и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пи 
 Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само  
загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и  
но нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у  
ме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најн 
ри стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи неде 
ахалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају 
 је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила ан 
 завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као об 
ђу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и  
ара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешт 
S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p 
си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; т 
рчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући 
 дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се н 
Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће пор 
чи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутр 
 узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све с 
} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути  
ху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је с 
ха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био 
о се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џу 
м зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко врем 
м, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много запл 
лицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је би 
 страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S}  
скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина 
 неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче 
<p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је  
.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу 
 она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане 
идно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиск 
е крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разгов 
ане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају дево 
е што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се 
еђу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вук 
 мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p 
ња могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио ве 
авним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, 
његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и 
ојих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци сил 
 одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом  
ва треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куч 
еље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да 
ако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о 
} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ д 
улаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изг 
ту јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од с 
рив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и  
нце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је 
 И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћ 
редини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Та 
но мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове 
и сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за де 
рдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични 
ачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити  
шена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и н 
к, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетр 
с’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да 
зе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> прол 
то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне 
танеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S}  
Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче свој 
скачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену с 
ла, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мо 
а... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замф 
ан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мо 
и? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане пок 
оти датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— 
 Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели 
/hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{ 
је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Ма 
... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, блед 
и је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу 
рку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправи 
> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким 
туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жи 
 се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те м 
а!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, 
акву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли  
уга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{ 
ева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове,  
 комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други 
ј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме 
ање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.< 
ерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке 
ајбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир  
 опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што 
даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи 
чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је пе 
pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неко 
а... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчи 
</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Изме 
лела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољств 
тина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести. 
 сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да 
ховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати 
да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit=" 
ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже  
 Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{ 
рилике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у ут 
а ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже 
ћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а  
еч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, кој 
л тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем ко 
те, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и те 
било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — з 
а фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али о 
, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено  
 је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју со 
вор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — ре 
је ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mi 
ова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или н 
сто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припрети 
лне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе 
 кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и 
, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S} 
ке црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки с 
hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и др 
.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а  
љанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их  
ко одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даљ 
у.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџис 
разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’  
. -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови  
орђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што  
Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи с 
, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} При 
онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке:  
насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> с 
ела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се,  
а ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p> 
не девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де. 
 фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол... 
си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике...  
ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси  
сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>—  
 Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њ 
леее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више  
 <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>—  
ош за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугоо 
у — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напр 
 и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет  
 Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој 
, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Та 
риш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искоч 
 ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен 
е поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој 
у ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Са 
аји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување. 
ти за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску 
е адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче... 
, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си  
ив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там 
ри мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си 
шараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као 
 држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" />  
/> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда 
ка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Пола 
више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка 
 му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се 
јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S 
а!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом  
лико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом  
 бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових д 
 се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона г 
p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{ 
и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митан 
с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.< 
 је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Док 
— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошоти 
квим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога нећ 
отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нес 
аћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога игра 
ила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају 
испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: д 
већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повла 
не у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је б 
од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесе 
а не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на 
дмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“ 
р. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је 
се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се п 
ују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса,  
ој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи 
лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и к 
 шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треб 
икалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом 
свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Кост 
 над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њего 
S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана не 
ући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распи 
коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (к 
у први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и вел 
о што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари би 
 знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона ви 
</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компо 
на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли ј 
метна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је ма 
де композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која ј 
<p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као  
и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од то 
 изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји  
ратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два грош 
 онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све  
не, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је ник 
</quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на пос 
ложен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га м 
 рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске 
ну!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале 
 и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им С 
лија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и 
вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да 
на, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад  
вала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на ов 
ражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S 
ање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили кр 
у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато с 
ок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону и 
лбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, у 
че?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S 
..{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су 
ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192"  
 меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и 
и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је м 
ати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође  
чини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Мо 
 n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, —  
 А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није 
оку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он свак 
е, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а 
и после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и  
о очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио 
<pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје годи 
авало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан поса 
 полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весељ 
оро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за 
кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур 
 мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је 
 има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад 
ивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не мо 
под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му бога 
а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна к 
ајлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад с 
ављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзго 
увремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, н 
али су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир,  
 полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја муш 
ај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевд 
 дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручу 
" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да 
и ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време 
ше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, испри 
у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му 
едном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он с 
то заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га 
је и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога бл 
!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се сам 
еја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливе 
евојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рек 
нином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почи 
, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S}  
аље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као 
аслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{ 
вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi> 
и те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дош 
вољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p 
и-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони  
> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трго 
 Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће,  
, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n= 
у бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... шт 
 {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никак 
бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем беог 
p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улаз 
кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} 
 рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас 
е; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, как 
нулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{ 
 за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас з 
де се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а  
 па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габ 
као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што ј 
ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете,  
а тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна ма 
петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину 
е су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} 
учености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздрав 
 ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се  
 </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на свој 
помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене  
ва, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је  
 А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све ј 
сиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно 
их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, 
вица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који  
овинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мис 
ека...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, н 
нске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера 
у како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, до 
за, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote 
ле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, 
чаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај  
које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер и 
и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и 
е спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" />  
гледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чин 
Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих  
реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S}  
жио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно  
мо Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет 
Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас ст 
te> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младињ 
{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику б 
 скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и н 
наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред 
себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролази 
 су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p>  
ку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, ви 
е, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са  
ред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на 
ужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, син 
ш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету 
ки. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кућ 
рлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и о 
у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа с 
век било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пр 
ла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се  
има.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} К 
ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, 
еко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око 
и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жа 
е се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погле 
олства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која  
он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160"  
а смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу м 
трасно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Онома 
ане Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло  
 Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на  
овори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ с 
 подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра п 
 ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле 
ово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око па 
{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама  
.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Ма 
, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с ј 
 испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шм 
више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфиров 
да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу! 
а ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p>  
ело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености 
на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> н 
ије да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> к 
го да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепа 
/p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...< 
лања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући не 
а им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у т 
ој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сес 
лови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што па 
ве је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{ 
стог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, к 
иким сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запев 
рок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Срби 
 кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и ску 
ебром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још  
/p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухват 
на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и ук 
до гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионо 
нча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p 
аплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече ски 
— па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него ј 
вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вел 
S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што с 
ош моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" 
 подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако 
оне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она 
 ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, 
{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S}  
их тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оно 
бом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он 
 би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло ра 
 се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрч 
ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад с 
Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зац 
ши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам  
Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџ 
p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, он 
те дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад  
ерском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а у 
ној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, 
рошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије 
о није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје  
ека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> < 
но деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и  
.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав с 
тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и  
азувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Па 
 узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа ја 
Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p 
и пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си 
их <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао  
од инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и  
еденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и бољ 
ј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и на 
р не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијо 
ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада н 
.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на иг 
и, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту 
 и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и п 
te> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и крити 
и лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, о 
ше их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ре 
 мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из 
Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се б 
 искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и 
ном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него 
но — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбир 
 А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфир 
ло.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Те 
 И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона п 
 што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узед 
сти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Пр 
а није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и  
 је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упр 
 су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смеши 
не је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, М 
и, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто 
 /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али  
а очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искусни 
Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око се 
лијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, не 
 партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазиј 
ази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вр 
е чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијо 
 за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чува 
рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једн 
утине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} 
 „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као на 
и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што  
а жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће 
мо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прођ 
гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и м 
провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И  
тске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и т 
 лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куража 
десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за 
моником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где с 
лази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако 
руга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само оби 
и Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што ни 
-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ћ 
Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети г 
једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осе 
е” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало  
м, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да пов 
е још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју  
 једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, и 
ра, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не  
инама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и  
на, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане 
рви пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су 
војке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојк 
антим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога 
гани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!. 
ам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и 
.. „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, 
 и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, баца 
 он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S}  
у му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жен 
до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколи 
>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеј 
 су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао 
 ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало пос 
 си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Гол 
...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на г 
ити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада о 
ај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да ниј 
али испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још с 
 он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и пит 
 па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада 
 њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као д 
ије нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десн 
оњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној 
 невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — ре 
и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због 
ке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби д 
 се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника 
, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија 
е... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не ти 
а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И бр 
е: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже  
му: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, 
 без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и је 
ара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родит 
глади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па не 
сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и  
ошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према сви 
о дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке пр 
на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно н 
ом, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да 
 се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на 
учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се по 
 се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарс 
и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, п 
 листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније 
ко су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног  
о време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друк 
 стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту,  
истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није  
е мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија  
шиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кок 
и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једин 
дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфи 
ји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хт 
сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њ 
редаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појав 
што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и 
А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или 
срет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћ 
 Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} П 
 лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им дај 
истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је  
 прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је пре 
мфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан 
ека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика  
е био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је 
итао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењ 
ца, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изг 
i> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, 
ла га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе 
 и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, д 
и их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тим 
а да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и нато 
и чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребац 
ила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда 
здрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охраб 
помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетк 
тара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије,  
еко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућиц 
 ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер ме 
аду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше  
писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, д 
ице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги  
шима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погл 
uote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искат 
а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред с 
ку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет 
ко одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан та 
, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дира 
аву једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} 
уби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да  
ућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је ул 
неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. < 
рна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Пага 
а се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — к 
б и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у ж 
на другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди 
 реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мелан 
е врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја с 
крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се 
, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пошто 
овито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ  
, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца 
дно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекм 
ет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...”  
или.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А  
оше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече и 
је како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{ 
нулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га ми 
шно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и шт 
, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао 
алеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жен 
 заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не 
шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим з 
чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и из 
аком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, 
ац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, 
о ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да  
 његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама  
} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он 
ља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је до 
остан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника 
ајбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је 
шта не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чи 
е и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ћ 
 ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш 
 га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и  
том главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, 
то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упит 
крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Ук 
м и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” шт 
не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам с 
у.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замф 
да она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао не 
њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој припов 
S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једн 
 /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S 
о он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех 
ло, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и  
ео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бе 
омисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си,  
сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи  
авицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест  
е перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не једа 
; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послу 
одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља 
не, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени 
а опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би  
ом и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, сл 
не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, д 
код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, 
 и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради  
гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си бата 
е за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђуш 
и ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па  
аџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и 
наваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кр 
као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она  
цета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пр 
ј је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорда 
ина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго н 
 с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у со 
о је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час 
епша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дот 
спела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна по 
о... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се ср 
овек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав поди 
 је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону пе 
мања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би 
/> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S 
био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је о 
а:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; гла 
 ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматра 
S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да 
о ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела 
ом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; т 
зија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и нак 
 тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} 
грала у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом др 
!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше,  
, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Шт 
а и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз 
а је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га 
устила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче 
ати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да  
 се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, ко 
ви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопхо 
е, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n 
, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману 
даљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек к 
д је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи  
 бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море 
 акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она ис 
 и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога м 
во...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> < 
 дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у н 
 загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу 
дну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју  
, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај  
 када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} 
увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то 
оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и  
да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је ра 
{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} А 
 хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато ј 
лко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се  
 питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко со 
 с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с м 
ка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} 
— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.< 
у дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „бога 
епи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у 
ало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној таба 
 се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама кра 
као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек,  
че све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по 
а казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чарш 
уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који  
блачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама м 
!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На слав 
} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182 
ша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујем 
силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да 
 било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала в 
р Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и  
е надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га пола 
ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она такв 
боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П* 
ше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла,  
ве, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" />  
то нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна 
рији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему  
де је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само инт 
о ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, т 
 — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам 
тка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар,  
ој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је  
и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни  
а ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> 
у јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху 
 учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали  
а, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим 
ле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија 
); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа ни 
{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све  
чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две те 
Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа 
њу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, за 
још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одл 
не си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у 
 оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју о 
жасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је б 
 комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони  
према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацу 
е зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p 
аке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, друг 
гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокр 
ве је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада 
 могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она 
 неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту  
сам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све в 
орбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво  
како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S 
тани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била ра 
ако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а при 
анулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је 
када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, св 
 а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, кој 
ака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S}  
 шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И он 
ј: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пров 
нског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умиру 
ћу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да 
 што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у  
p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три 
атора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уран 
ом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било ш 
опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{ 
е и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је п 
— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се 
 <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате виш 
 седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза 
ва у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целог 
његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, зас 
а књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је са 
Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" 
ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још  
то је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — ве 
руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — завр 
ни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља< 
калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу 
ка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар  
Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приме 
во!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што  
ездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да 
, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико в 
же да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> 
и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу —  
.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за 
 <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Крив 
карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а т 
кочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јо 
зина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана К 
и већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други зема 
е, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бр 
аквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако до 
зета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензаци 
опустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона 
 а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се ор 
воја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше 
д стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој,  
тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскор 
 баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар,  
</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.< 
ВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње гл 
_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је ис 
71_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, о 
"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда  
1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље  
чка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори са 
од”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> 
питује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се се 
 пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш 
ог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и п 
разнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајс 
мицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако г 
ки, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски с 
с зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутит 
S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се освети 
 Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! 
о сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p> 
атан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он про 
Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да  
адовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе! 
о била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S}  
и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти о 
 се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка 
 как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један г 
ио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од  
а скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе ниј 
е не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} На 
каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не каже 
S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсе 
ити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па с 
— и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> < 
 ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку  
<hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чу 
ашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочиј 
државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од в 
мили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона н 
и је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И он 
осадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јо 
исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу њего 
 гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пр 
ена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Б 
девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убава 
, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, вид 
="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао 
е од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слуша 
 другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца до 
чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што ар 
ао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је 
алуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које 
, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безна 
на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се 
е је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, 
ном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једно 
рао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, ка 
 да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича  
, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу 
 овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и с 
 се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што н 
 прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него о 
 нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај  
д се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Цр 
 — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? 
 је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни н 
описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алв 
био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да  
новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву 
и, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се  
 док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p 
 песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос  
Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету  
на; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не ти 
га.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци 
Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама 
 {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а посл 
еле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па н 
внашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новин 
а што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом 
ећ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа име 
њом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога  
 то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Ку 
 говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да  
ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран  
/p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек 
е легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n=" 
ао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне 
а, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у 
, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n 
евероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посад 
е што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто 
вамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се све 
мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није с 
ако онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинам 
а г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то 
одио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим ш 
ао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатс 
ме, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „ 
{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виногради 
жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за  
оже да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурис 
!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ре 
зи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p>  
да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина 
ко давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Б 
инама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И 
; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирну 
, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишље 
а сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарци 
аже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних 
од цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно н 
и онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; п 
о мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко н 
олем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како 
"31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ т 
данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који  
о бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам збор 
 — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — 
тама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга —  
ло мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све о 
b n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: с 
умбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, сврши 
осетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p 
тио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78 
ве ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред 
о интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p 
и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више врем 
уче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само  
 и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: к 
о потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе с 
оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и 
апучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <p 
у Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Ма 
оје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџ 
</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а посл 
није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати 
е, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{ 
 љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га 
 преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране  
празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није 
те, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлиј 
е Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш глав 
оме да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже  
и до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје по 
гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и  
а!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојни 
осад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе к 
ајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с 
ељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичиц 
ки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их н 
’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно д 
кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како дв 
е и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то ср 
хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" / 
ептембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када 
ишта, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе,  
ена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се 
је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и ви 
полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али  
 дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си се 
е поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, 
S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па и 
им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема 
н свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена?  
 тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Д 
огађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и 
="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки гла 
лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танк 
витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледо 
 Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отр 
ма мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l 
 Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, н 
 рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па пог 
ену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Промен 
 она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетк 
и беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38 
ије нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене,  
 се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гур 
ане својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда  
уо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што 
родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка  
ишта.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачув 
лепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да на 
го Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и:  
ћи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси он 
ша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="1 
Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико  
 — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да каж 
еш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!”  
адос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у нови 
 си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци  
ове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење  
 њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накл 
{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Курш 
арашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, д 
аво чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нек 
ети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ни 
уна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и св 
 урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Д 
, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме  
: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло  
азговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете ниј 
круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него отк 
а ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије! 
ли су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови  
тим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама во 
p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће даје 
 играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S 
} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да нема 
мо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пиј 
им кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зо 
иси” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће  
твар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај госпо 
ју „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а о 
ам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. —  
ицири, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него 
има.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), 
да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже 
!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек 
 Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом 
 шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако с 
 „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кар 
у око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их ни 
нтереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добр 
у па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало по 
i> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне 
вају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми  
наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисе 
заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{ 
продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту с 
ји су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi>  
 нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, ба 
овци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у  
е од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна ми 
 ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа 
а не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек  
 Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини 
згледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што 
 или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно д 
чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, с 
коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи- 
 њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и о 
ште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала ј 
S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано з 
ом о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига 
p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџ 
иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора 
де „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи д 
овор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!... 
што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми 
, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; п 
еснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Сп 
раже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви 
34" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина. 
нчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, т 
е у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увре 
 другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје 
 час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно  
меха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све п 
59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огле 
>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где  
а саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „ 
о сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни опш 
 женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти 
е с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор б 
де празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало 
дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима 
рно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур 
ама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишара 
т с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а 
 све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако 
тва с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала 
лаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од а 
у на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други  
енидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту 
 на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на к 
 у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p 
тијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно врем 
исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и 
бава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли  
је дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште т 
е?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па ш 
све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и т 
а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није б 
си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га жени 
поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, је 
 да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што  
осле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити ис 
 ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> н 
ка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је води 
 рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо т 
 да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спу 
м последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај н 
ој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, а 
а полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре,  
 место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не прод 
илику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је би 
овине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... зн 
о Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как 
го су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само п 
.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прош 
о бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сва 
о.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни 
 и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песм 
p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! 
беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викн 
да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни  
ш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испу 
са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је  
н јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије 
м плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица  
има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...< 
ти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и  
шао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141"  
 Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно 
јој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице и 
више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни кр 
врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и нара 
нко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придоби 
 ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, 
 /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше с 
орија да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их др 
 — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовал 
е уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у вр 
е измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, ко 
и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се  
што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што 
„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се 
ве шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Ман 
о још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров 
и шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао 
или да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корне 
, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу вид 
нили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових ле 
алудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и н 
 и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела  
 беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па 
о! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у  
="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била ј 
астати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње,  
м и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и неп 
си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, 
.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, д 
тица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мај 
тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} 
а; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође  
сар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод  
и.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не мож 
жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на ње 
мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоц 
то време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све 
ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S 
S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника к 
сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S}  
ја у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на ниша 
туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”!  
 <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, м 
 код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окрета 
<p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој с 
 станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— 
аврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека  
S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њ 
и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућ 
па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек  
ти.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом. 
их слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам ка 
и кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има с 
.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал 
 — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет? 
} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на т 
</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, он 
у били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а 
фру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и сл 
е!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече 
разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква  
у платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што 
в голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад  
ради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... б 
е, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type 
ити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштован 
огодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и 
незверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после ма 
анулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </ 
а и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је  
едао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицам 
кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим 
} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си т 
тка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... 
, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се уда 
и је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по мног 
чини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокиц 
вце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд т 
 му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натовари 
е казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било 
у 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад в 
} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан,  
 убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да  
и и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као 
ле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа 
и Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mil 
{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Игр 
Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, ј 
у, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, тру 
о Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, б 
ће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p> 
акорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од р 
пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прст 
/p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом 
ити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он са 
гу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљен 
аџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он  
девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он 
 мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <h 
устави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и оти 
 постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутациј 
то тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> < 
и глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као г 
тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — пр 
све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!.. 
/p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај 
згуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шт 
не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, с 
еда малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне 
{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и 
с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир,  
н има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Гр 
шло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда 
и онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави  
..{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атла 
м познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела 
 она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа  
— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’ 
еда плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не р 
вирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога 
пита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шес 
ока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту 
чнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи 
ним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој 
нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја им 
 доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Ко 
е руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо 
 да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледа 
{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом о 
 на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”. 
кој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска,  
ом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђ 
врино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играј 
су?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три  
"101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за е 
?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога с 
ордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да јо 
 И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капет 
си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирск 
притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и  
ан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викн 
требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</ 
сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће  
 ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш 
.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по  
и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и  
а назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „ 
т не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb  
рај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама 
о јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са  
е посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и каз 
удно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, рас 
 а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене < 
позиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само 
зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било 
и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово 
реко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је ст 
 зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни троша 
су биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива 
А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је 
ки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а ку 
</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> 
/l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,< 
Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пу 
причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по  
, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</ 
а женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— 
у, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву! 
сајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штог 
лену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се п 
ве; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту  
 /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, нег 
акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама 
у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично про 
а што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свак 
а он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан 
и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, К 
неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а др 
је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткреп 
ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, т 
— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти л 
 устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнак 
једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодуш 
здрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и д 
е брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне р 
а, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и от 
 пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на  
а себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тет 
 тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и  
, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то б 
 или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама;  
кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је  
а увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе 
ла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска 
Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — та 
бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, 
, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи:  
ало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво гл 
вира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не до 
е: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и изв 
мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијч 
шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и д 
ем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј,  
ој авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то з 
ји се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари 
 дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није 
ешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се мора 
д су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана 
е никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, с 
вољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље д 
ори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет наста 
и их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опе 
олазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога д 
 виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешк 
 Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили 
p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час те 
и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона  
лашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом с 
га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговар 
езбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би 
 „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не мог 
судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испек 
а испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе шт 
а веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер 
дбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ни 
ивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-За 
е пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — по 
скање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стад 
њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори он 
 а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: мала 
м”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S}  
на какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; рад 
и, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би  
коше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone u 
 ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевд 
 А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кића 
ска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или:  
 каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она 
у да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене.. 
 на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају 
Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „ 
овца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан ни 
/p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безб 
е може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе ку 
а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом  
о се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане 
викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цел 
</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз св 
доше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, —  
је своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски х 
ну, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се л 
ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-М 
ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта  
АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на с 
А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Ма 
d>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу прв 
на Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, са 
ивност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И 
т у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани дру 
 својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места  
жна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер 
куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ев 
ана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ћ 
анулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле,  
тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подл 
твари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ства 
 не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с  
Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане 
фир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао св 
рстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада,  
 Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење 
га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l 
је намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час суко 
ија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чин 
 глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветуј 
.{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку  
мислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са 
није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико ч 
д иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом  
 а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан узд 
</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се ма 
толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у мела 
ска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши го 
а, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамор 
ав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака ва 
 и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ј 
ришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и ов 
јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све сред 
 Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и п 
ма ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је так 
рио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу 
ом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфиров 
ма воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојиц 
арке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете 
авали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — з 
че: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра 
у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ор 
иже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он 
 и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због  
 кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{ 
пија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} П 
ањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</ 
ема разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад 
 — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече п 
 резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из 
 оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе д 
ферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се 
екад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и пр 
а, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А д 
меши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и  
младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душ 
ривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на 
не само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра 
е их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и  
.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу 
ој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S}  
 авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и ш 
не и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в р 
образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: те 
„Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања  
> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Л 
 да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Н 
и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа 
Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутин 
икају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?< 
гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он 
 био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке д 
фирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па б 
е једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у 
’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А 
<pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} 
олски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид  
дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место  
и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправ 
х <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међ 
маше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли ј 
 човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничк 
ter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорба 
ргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесе 
тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лан 
а ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мо 
 {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манч 
{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве 
ама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвој 
вероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и м 
ако су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се  
оћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи 
единостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и  
нао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало  
још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечер 
} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће би 
м.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о 
i>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по о 
„<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој  
ечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, 
лико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, к 
 кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни са 
удо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење цело 
 поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био ј 
она и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше 
ца!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше  
о крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакв 
ће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, 
ива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, 
 воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{ 
} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и  
по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфи 
обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком у 
ак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у че 
ећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна 
сли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати 
ма, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не се 
одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али заш 
дурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Каза 
свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде  
другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се 
леда; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осе 
 женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују,  
омало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово вр 
ла Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p> 
, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и ув 
али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле 
, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима зан 
акве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S}  
 карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и  
та.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане офи 
 лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ћ 
едне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и че 
и сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осети 
и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Беогр 
га ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и 
 паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи- 
тиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се јед 
д силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза 
аре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић,  
а Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које 
уо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу  
аг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колен 
нем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>ко 
ње цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у дру 
 — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори 
а баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опоме 
ам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа 
ад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама  
е стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — 
 прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си  
ом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло  
 ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на 
је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта 
ао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену стар 
с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твој 
, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословља 
ђе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и јед 
pter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријат 
зва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је  
вет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је ч 
} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишн 
кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читав 
пак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А јо 
таним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку,  
ет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васк 
— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака! 
p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је 
...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и т 
е и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је б 
сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...< 
ом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо ј 
је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разре 
 ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и ле 
и и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељај 
 неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његов 
м, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче криш 
, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, 
 и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри к 
’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског ј 
, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога  
/p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жив 
к скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гор 
ију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан 
а тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на 
 — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере пра 
же руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњач 
емењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео  
ире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крст 
<p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а  
атити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „ 
— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, —  
— рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: 
— да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико р 
Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Го 
о Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без  
ак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претр 
ње у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога з 
е Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовал 
 И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота са 
би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Је 
м си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дузд 
у измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја 
одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учини 
ан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <mileston 
 да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје 
ењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и п 
 би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно 
но неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуш 
есају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из ко 
или и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда с 
ну!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ј 
моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувр 
но Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулу 
и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона 
м Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању си 
лу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређ 
да се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплака 
 никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и  
лочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаже 
ане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи  
ре, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелент 
ити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то 
 кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’сме 
S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>—  
еђена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да М 
с.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли д 
чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама п 
 ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засв 
 ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, уба 
ћа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је воле 
 тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Док 
а него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она 
 чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам 
да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, п 
ри у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу... 
н-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући  
д силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него 
зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута  
е упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се н 
? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уст 
 за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја,  
Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, з 
е путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима 
 школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једр 
бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће 
 мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замф 
 Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену 
говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико 
 би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да с 
 ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</h 
ко шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али 
била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што 
 је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може л 
то па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, 
 та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме. 
авајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква 
слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> 
Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона 
ицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си с 
зују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја  
ев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а 
 рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p> 
p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васк 
— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорба 
и уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Н 
 само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, д 
е, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када проку 
pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повра 
 суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћ 
.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да 
ешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе  
требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговор 
је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану  
ој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други р 
а саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и 
 тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се к 
, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и смат 
ва?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дан 
 начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуц 
е није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага рашир 
ак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста д 
.</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</ 
а лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{ 
и се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна  
 и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна см 
диштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме  
 а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опе 
 га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манула 
 такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економс 
него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник 
ка слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дуга 
а каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, 
тала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрин 
шилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су ску 
реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} 
из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог 
ње, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, на 
е до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и пот 
шко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и 
а Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} От 
, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од 
ом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако  
ирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — 
в био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато  
 је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај  
 да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена с 
{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да  
је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакоми 
пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при п 
ђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тро 
и се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с м 
и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем 
ма онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А 
 Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко об 
еве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пу 
змеђу оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији,  
и и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и 
ана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дув 
 бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Перс 
ипела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А  
>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројниј 
је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затвори 
ију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених гр 
 рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па 
ено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало  
 док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је д 
 како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог как 
жене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па реч 
ш никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi> 
ива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није м 
 свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви как 
је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то фака 
леде, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола б 
 један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да о 
ија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас д 
одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ет 
де правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља 
а да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га 
а је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гла 
>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше 
ла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима 
ска се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подви 
још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Ман 
ђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „ 
угог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали ј 
 тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по  
 мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у ка 
тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао ча 
чко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, каза 
 стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо 
де с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није 
ало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или 
ло кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То ј 
 глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Бо 
нулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А  
 најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све т 
мфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гн 
естрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљ 
водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мај 
ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ 
ви кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљиц 
, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185"  
 више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатно 
гаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође злово 
одио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Ма 
Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је о 
 Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако,  
евојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре 
, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Гов 
ај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и 
е сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане 
 ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! 
бе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији љу 
Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p 
о се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и  
 прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој  
ражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, в 
 питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје  
 — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... н 
избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} С 
ђе си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!. 
да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али  
им пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S 
ра, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај г 
кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша  
ованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена ње 
ина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико кор 
а, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и в 
 и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је бил 
у Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи 
уни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па св 
 и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву ба 
им послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису 
сет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре не 
-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не 
х.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</ 
сле краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не п 
о би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ва 
честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се  
а, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — коли 
оди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио 
у је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само < 
азбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет з 
па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећа 
 бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и крата 
S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вреб 
зму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А об 
 у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао! 
мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој муш 
тави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем 
> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од 
 живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски  
да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, н 
ворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио 
н Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом при 
 се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати  
 разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Манино 
 седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју рук 
кнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, т 
о, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци о 
ики нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и  
ва:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> < 
а се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо  
 ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће  
и, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион  
} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> < 
лију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац 
 Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти 
 још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; за 
лој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада 
емек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... { 
е јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису 
баџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, 
 зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се м 
и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су ду 
што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дра 
о задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а по 
ако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај ду 
Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари 
који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба б 
ubSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> < 
патила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све 
 и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S} 
вало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном 
 јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, 
атко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао 
крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из по 
иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да м 
и мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка и 
ко чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како ј 
атлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у 
слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пун 
латна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора ле 
— Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу о 
 Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ј 
опходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љу 
бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети с 
ом као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Зам 
ла, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија,  
а утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што ј 
 невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, 
ТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стран 
ило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} 
ад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S 
таде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и ш 
ве су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S 
жио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрост 
 већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да к 
и само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је д 
— брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} М 
и од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника,  
p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се прев 
{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне 
исаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу,  
к је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Ја 
 целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после 
тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој 
орњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насме 
а неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јо 
ађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то 
Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — 
га погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве  
А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си 
вој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, 
вет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води к 
 ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе к 
и га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не 
диш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака 
че куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} 
 то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа 
>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...< 
 Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред 
>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...< 
 сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb 
S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote>  
ена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p 
 стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да п 
с, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да 
ују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем 
а и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чуј 
’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} 
/p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не дава 
S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S}  
p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> 
Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те  
урише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему 
а!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Дави 
оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише и 
им гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни 
за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена с 
о неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји  
 да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте 
 на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала  
оне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као 
Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питу 
/> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погл 
S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од  
убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвир 
ганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од сам 
лу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чар 
а је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима  
а и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од  
ш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблаза 
 као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Ма 
да што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног  
 <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јо 
истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио да 
дан ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тра 
о у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док  
ала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Ка 
 њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој 
 решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по ср 
..</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки 
аго и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећар 
 је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и бл 
на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би оп 
урбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трго 
 вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како 
{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушим 
риметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно 
 измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце 
ле!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљева 
остаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило З 
 сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из 
војим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</ 
такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опиш 
 рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно  
закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на  
ликим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку” 
е није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари 
њиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, а 
иону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за лен 
мака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наред 
се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пит 
у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љуби 
/hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе п 
Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у о 
сле нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па 
 На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван 
 отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству 
римао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне  
риродније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63 
а је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква  
што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друг 
песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе поч 
ураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој те 
ака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се реч 
 служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и м 
ако „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом  
г у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, р 
раца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавн 
 три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећ 
ву <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад  
{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злат 
 Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно  
то саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n=" 
а настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет 
м:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе 
обар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, к 
ну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој с 
— Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник м 
ину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тет 
 волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако  
егове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио 
се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира  
ега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њи 
амо лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли 
Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па  
и, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако 
ла најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно већ 
а га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји о 
свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је  
к и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда 
 бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врл 
дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто 
ам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па 
!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се  
та томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати  
и си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манул 
 <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан  
мување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из  
да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак за 
— заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, раз 
е се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цича 
ма ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кут 
не у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се н 
а: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми  
едно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауст 
де је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо  
срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој в 
ч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.. 
елика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик н 
 Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше 
а Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане ск 
но ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јо 
а да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у 
здравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада 
р за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и 
зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{ 
и по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди М 
а Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно би 
!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у 
који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где леп 
е и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је  
је та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир  
га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ног 
Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће,  
ри да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јо 
не беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — в 
ски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у 
и како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им 
— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче:  
е...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p 
 две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар 
а мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке 
} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стр 
повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов т 
цу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику  
 понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њи 
 си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све  
<p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> < 
> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и зат 
 тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па с 
шао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у 
ази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У  
рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и п 
уо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда 
минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што про 
је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} 
ашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он 
устила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук 
нао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш 
ре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главн 
лаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио  
о колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиски 
кога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је 
ле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их с 
и-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалец 
, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, 
а, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје р 
еда.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quo 
ма, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле у 
 прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простит 
</l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб,  
 чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па  
15" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се оп 
о мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво 
ачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, 
 тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малк 
игару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да п 
 јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво ра 
њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, ум 
ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела 
а се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне бе 
ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџи 
изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као  
при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поз 
асом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уз 
— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— 
до’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан  
девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Ста 
че „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S 
и трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџи 
ијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта свој 
а да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која 
гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој д 
 рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем 
бе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек нијед 
троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке о 
 окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може д 
 очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и бан 
да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци 
{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка 
ђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике  
, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по  
имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n= 
 гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћа 
еја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунча 
 питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, е 
 је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и ов 
ад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</ 
ражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бес 
ња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином 
оју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спо 
му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка 
слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обу 
си!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога 
 знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и 
авам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Е 
 једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} П 
ства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{ 
дне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас 
оде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Ј 
-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав 
е, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку  
вале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамна 
е, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајау 
а, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајта 
у т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојн 
ан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chap 
ујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p 
зар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те  
ра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете  
{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар  
ицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није ч 
еде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, д 
врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ кап 
 у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала 
ћи Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ наср 
промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време. 
а отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један ег 
слони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...”  
ло чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — ни 
 татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викн 
тну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вра 
то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Т 
те ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— 
има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, већ 
ва, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, 
ви испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други он 
та.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке 
вај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Ш 
је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S}  
о не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често  
да под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена 
рви трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори 
у и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S}  
оград до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца 
{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: 
ј и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не мо 
омакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{ 
.</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући ра 
ну песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се ст 
 Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја 
ред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и у 
ако се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта 
верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клиј 
 се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду.. 
то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, је 
 мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши  
енцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S}  
си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, 
— А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а З 
ожеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — т 
ку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и 
посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не 
ија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, ре 
пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ...  
моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане п 
на феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накриви 
као на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварит 
није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујду 
не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер- 
Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и 
ветски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који д 
е, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку з 
 — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по  
ар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба! 
ломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од д 
...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај 
 мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</ 
Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којим 
> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Т 
кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф чо 
 и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{ 
њег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућ 
их девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за  
 Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си зап 
под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат,  
епане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, мо 
 немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" />  
улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хо 
оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и до 
еда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се  
е нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе 
 задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, з 
ца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца н 
ебне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси 
 и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можд 
ла Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар от 
уњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћ 
 се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на 
 храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да  
 тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје обори 
у работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — р 
е узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А 
ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад с 
о се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се 
а у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одве 
је је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном  
е чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее 
ивокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамн 
 ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нок 
а старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Зам 
аџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била  
ли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о 
агурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столи 
аног писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хл 
фир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, 
нац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — 
научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет 
 су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{ 
и.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру 
{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се  
шта није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S 
кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи ч 
аџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тр 
и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа б 
то, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов ад 
зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неј 
аћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а 
 још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави,  
ужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало 
ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, зна 
ји очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при поми 
о, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; та 
уј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне 
Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како 
оста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се су 
ао што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у к 
ају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи 
 Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које 
еселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, 
 мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n 
а на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан 
стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка  
сије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то 
и то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисај 
асмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обл 
 или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао ре 
„Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, м 
с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османл 
о, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и туж 
 и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и бр 
ео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао 
4" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само 
ак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote>  
ива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о вр 
 на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „О 
јку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште 
вади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука брков 
их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје оз 
хну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван  
е другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено,  
 га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!... 
им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона 
у и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати д 
кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зел 
сму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми 
и, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер 
х својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испро 
чена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао 
 сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти 
 „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутр 
 речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p> 
сана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес  
 подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније про 
ко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone  
 задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Док 
це, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А о 
 дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани  
ој Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <d 
еџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш  
а играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и 
тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће д 
Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>—  
девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг д 
ше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак 
и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та 
ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај 
но кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском ма 
ако се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом  
ос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође  
, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како ф 
некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l 
.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог 
на, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаљ 
рата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а леп 
 се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде,  
овољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ 
ој му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, пот 
ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој  
а, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p 
рам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћ 
син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! 
је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она,  
е поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... ш 
— и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је по 
— И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Бож 
а и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо з 
о толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би про 
 она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зб 
} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се 
 мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... 
 му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо 
 чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана,  
еје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш 
 кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак 
 казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели  
ешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} А 
 што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега.. 
о!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш 
ко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву 
за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе  
си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне сна 
ки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац с 
ато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није зн 
м не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу ко 
се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и дел 
аремски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа  
тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор ч 
 таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинк 
жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је 
што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, ње 
 поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фен 
ри?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, 
н би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старост 
тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пу 
гађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче  
а, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они 
<p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за гро 
рбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и трећ 
ац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да  
!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — 
шија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, 
е, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и ц 
буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники дирец 
чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, на 
 се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обичн 
 ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S 
: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Прич 
ију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и о 
њи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти с 
р крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} В 
времен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар мо 
 ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да 
игарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повла 
нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!... 
си муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ства 
ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не 
а ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти  
е могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по наш 
да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с неве 
нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њ 
загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!. 
линове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о 
да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p>  
ање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Ма 
а мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш па 
уду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и п 
рске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умируј 
свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј годи 
 си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као м 
к, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} 
срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли к 
питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути 
— Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је 
од... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал ј 
ла оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>је 
 писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — 
 лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скута 
ледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече 
паде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... 
заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <h 
, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу пон 
? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb  
<p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздрави 
та не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искача 
ш Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је  
не?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у 
кашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како?  
агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си 
е линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — 
<p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> 
а керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимба 
..</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне 
је...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које пе 
а срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су  
 си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> 
?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје 
рак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p>  
/p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра,  
. здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</ 
еме...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има  
ри, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мо 
а Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — А 
ађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али нек 
у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче. 
едан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар  
грту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само  
је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задово 
ок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико  
веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и  
ве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у рук 
„Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се от 
 јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне и 
буче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та  
 чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш 
оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој с 
етка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф 
во, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, е 
аске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{ 
</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. —  
 Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... { 
аун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог прак 
ка па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све ј 
е? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у  
т си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова 
 се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексе 
 ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете 
, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S 
 гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори  
’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си 
 све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој  
ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам же 
 несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сут 
еш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона  
а из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога 
је; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србиј 
ало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у ку 
 кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S 
уго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска к 
.{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре 
да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија ре 
лега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па 
рка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та д 
е, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на 
е, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две м 
алфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се ша 
пенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Ш 
једну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! 
еца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће дец 
си искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, де 
вице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — н 
/> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; св 
ој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у с 
рећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си  
 брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... ис 
<p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Док 
миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S}  
г тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и пок 
и!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Т 
душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „б 
 ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку! 
, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Д 
нео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те 
.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они зна 
 да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> 
акав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мал 
 банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажен 
о да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си 
 Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: траж 
екнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, 
је!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешил 
 њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— 
баџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’  
ам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад 
храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — п 
> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а  
 ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за К 
а, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} 
мо да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој З 
ајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у пла 
едан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни од 
 што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће иско 
/p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презр 
то гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива н 
е Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што. 
.{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да иско 
што ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека св 
киде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће д 
не убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их 
хааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — 
на, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „За 
, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и  
ним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим мет 
је више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на но 
 — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко  
 Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још р 
де га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S 
е, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш 
а ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојк 
здравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што 
а ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мај 
идо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, 
 удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зон 
ече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} 
 што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та 
играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да  
i>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, ш 
живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што 
 ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, п 
 — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господи 
иво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за  
 нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке ид 
 одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уг 
 давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал  
е Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p> 
 на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу  
ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шам 
тадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>с 
ну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комш 
не, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућ 
дне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} О 
 лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уо 
жи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп мома 
 ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Ман 
о је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и,  
 много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек  
абијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарл 
 руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело  
ште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чук 
падаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: 
га опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љуб 
то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Сл 
руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе  
<pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и 
ко гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, 
зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што г 
 распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он с 
>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад  
бију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>ж 
 некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици  
е у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том 
го да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад ист 
кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у  
. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жу 
Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве  
ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при в 
И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ 
ама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако 
о на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама 
атна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и расп 
b n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је ув 
о чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њ 
 се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо 
 и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свеча 
непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у  
е!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и  
 Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и бл 
официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани  
анату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у 
 којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И 
ају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко поток 
е то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још к 
м.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И  
...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S 
а радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад с 
 дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику ми 
 ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и це 
спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно 
затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у к 
31" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе ке 
 дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође  
га дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S 
 пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си и 
н тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим бан 
...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш ш 
вари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p>  
чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан 
/p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кр 
 и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико та 
 ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири  
; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана рад 
је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се 
ет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као  
градом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају  
ном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо! 
виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познава 
те? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и ком 
адио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сеља 
егрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигн 
од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам све 
.</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слуш 
ато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p 
је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељ 
сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и  
ош разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну 
је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају  
у.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво с 
иза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре!  
 и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чиј 
оту, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из ду 
ме калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој  
ем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узм 
м!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиниц 
е сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{ 
уња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад 
в наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило:  
Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се ти 
а стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетк 
пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чим 
о лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво а 
м, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а 
отекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како 
мо шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно за 
м кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву с 
шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове  
 нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то  
} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{ 
ших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџиј 
 се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао руч 
зиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина 
Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p> 
огао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран с 
гледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до за 
вали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Ж 
е, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лев 
ници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> дух 
 своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па по 
 трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, т 
 општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним с 
 научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, ко 
 исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и 
.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и пои 
 на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом д 
 саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијин 
Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те н 
S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{ 
ном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први д 
Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S 
на Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?! 
ауке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку 
тра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Мо 
д једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; 
а подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и  
он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како ј 
мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што нес 
еје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покл 
д, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да 
p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим  
ико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, 
ако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поуч 
ека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију ст 
 без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он личн 
душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још 
амфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познав 
ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, кој 
на је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се 
 кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо од 
лагодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онак 
hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најран 
 тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па сн 
мшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин прич 
елнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, в 
кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окре 
х девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не мож 
 па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена т 
 што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у 
ове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, 
колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује  
питан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то ј 
ко да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво ка 
то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује 
Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганск 
адом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година до 
ље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане с 
ково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у не 
вно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црн 
ћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та 
, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абон 
 само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Ди 
и и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а 
ма доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако с 
ш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у 
ара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>—  
ели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> 
 је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... 
а стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; 
ас плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их некол 
="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак  
га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам х 
ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих виногр 
ри је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S 
е забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само  
, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и уп 
д цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — шт 
ознатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу 
ндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једа 
те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он пе 
{S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрин 
ом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце  
ердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака с 
 си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „ 
лаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеј 
 смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и за 
!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му  
и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печен 
окица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно  
е у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом  
 га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем 
н, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једн 
ет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, —  
инаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо 
о добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А 
одила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” —  
n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севда 
купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p> 
х да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег  
ају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: 
ке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на п 
а за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену ч 
ђе и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, ко 
че јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, е 
/p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска ж 
рућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и по 
 свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Не 
е, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p 
треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву ф 
 још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</h 
о је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је  
не. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и до 
с’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авл 
арија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на  
о Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти 
 и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута 
аторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не 
S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за ник 
о ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и  
} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш к 
ао побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и  
оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му ј 
говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{ 
л по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Са 
и од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</ 
>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији по 
у леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли с 
ре, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасву 
рисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> < 
 ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу 
 је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; 
 селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ел 
 {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote 
м...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi> 
ас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</h 
и у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имам 
ред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор. 
 ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> 
ога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— у 
пују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу 
ема свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити за 
чајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад  
ти Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден,  
Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво конце 
а побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој с 
те и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а  
едну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, разм 
служе.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу м 
 да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста н 
акогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n=" 
...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам 
, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би  
анулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у 
е, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа ре 
друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисл 
ски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће 
а наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после 
ама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле јед 
Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и јо 
дећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једни 
> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!.. 
жен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен ј 
и — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео,  
има, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо 
бом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га ј 
 који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а  
то; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од п 
ј је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та с 
јег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, 
инараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта П 
то <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је пон 
се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеи 
пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из го 
се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Вр 
!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару. 
 савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, В 
е и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... з 
ко? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама годин 
 није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредник 
и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакер 
S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију 
ио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само к 
ојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се у 
{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, покл 
е, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испуни 
и зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчани 
по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски м 
о. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу  
аша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сил 
ика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — 
па на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишин 
мфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао  
у; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек 
Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао у 
е друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замф 
} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одгов 
ели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p 
уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било 
ли, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „ 
(од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџи 
 само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорб 
 и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да  
димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе  
ровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му с 
себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке 
 год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплаш 
ејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама 
и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђ 
гове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој ул 
 да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу 
а попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S}  
на, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често савето 
осподски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуд 
бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и корит 
џи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и по 
пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Зам 
, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану 
 и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по д 
са и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажен 
ује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше ко 
м, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — 
атронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме пев 
ка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако  
ни момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="5 
ет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако с 
ира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалиј 
ви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l>  
момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо 
или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, по 
другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих ст 
 и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> 
е песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфи 
а), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола 
 игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку< 
оне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S 
е.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме м 
и, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p>  
недељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву  
а песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало  
к на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је  
певала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и т 
ћи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{ 
а, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад  
еће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричаног 
ету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скраси 
ту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге  
о провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, ра 
пак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Ман 
мо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане 
ужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Ка 
ио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без раз 
 пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт  
д онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, 
и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинте 
је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Ка 
на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све  
жењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио 
му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p 
чију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, —  
о’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари д 
е.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сара 
тотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када дожи 
о кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и  
 разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако  
личице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве ил 
Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неј 
ма, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ла 
и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници м 
ушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си з 
ичност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, 
.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског ви 
 играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не раз 
уча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим бас 
наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на  
има.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” 
hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се 
е га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је  
евојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зон 
пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљај 
 и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч,  
стаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за к 
има види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на ли 
традан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на 
елензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „З 
скупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилиј 
ине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Не 
сних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету н 
оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није ника 
ли обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи,  
ртира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела ов 
банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>та 
убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! 
 — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што н 
ве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати  
ахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бив 
читељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтен 
е чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зон 
 неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l 
у једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало 
ајрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и  
е.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интерес 
акав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се 
азлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга,  
знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спев 
 још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по цело 
ад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добија 
ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још го 
 на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је 
, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И  
у.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша при 
 „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другар 
аоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l> 
али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А п 
рупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујниј 
да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана. 
.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерни 
, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради  
ској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузи 
олела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком мило 
мо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваз 
ицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И  
 и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни са 
 и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској мах 
вим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а 
ску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, о 
гли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало кој 
аклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прил 
о време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а по 
е пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако си 
чити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дуди 
, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара,  
у песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l> 
, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</ 
пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та  
 <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је см 
брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чу 
ну, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p>  
а, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, 
на у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би о 
ише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало орије 
p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и 
зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S} 
јући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> < 
у те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се  
ато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као  
ом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због 
 не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љ 
евдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote 
 тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Ш 
есму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би  
ли, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грд 
коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S}  
Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; з 
> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био 
еко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што  
 коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају 
, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете 
атарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро  
сма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших 
сти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки 
арио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола 
 време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, 
<p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор —  
шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А 
n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој 
једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А ниј 
 он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред 
 исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најра 
 и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> < 
ма разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Евр 
> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти,  
д мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — 
..</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне 
оје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели В 
што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке,  
<p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си он 
којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније м 
 притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилиц 
вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов и 
</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!. 
у паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l> 
у роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та г 
ске, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p 
еке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој т 
За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се пој 
 Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е,  
 је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Д 
..{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну 
,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l>  
Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна н 
>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашт 
 не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да пој 
д прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једар 
т не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и за 
ара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазар 
панти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си  
што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таск 
вора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори 
човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је би 
алудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, 
pter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S}  
а гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака 
ране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га  
шта не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све о 
ијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто м 
ом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући 
косно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино,  
гао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Нем 
 unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар  
..{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њи 
а башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду,  
ио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од  
дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S}  
ад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зр 
ено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре пр 
ter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаест 
из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају,  
е и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је  
p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти  
то лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја  
о; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а он 
 дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSect 
љину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!... 
ction" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„П 
в свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином кој 
сно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си пре 
 ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Е 
..</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопч 
ваца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да ч 
ло — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много л 
рис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек про 
ubSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал ту 
елее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће  
ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога  
јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники! 
p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од  
мфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једна 
 роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се 
погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранији 
нађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петр 
Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S}  
има и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је вес 
ао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, заш 
а и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове пр 
ност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и б 
Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана к 
!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" />  
ао да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир  
ш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>—  
,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p> 
е молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двој 
и за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зб 
.{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, шт 
па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море,  
и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало д 
е клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и 
орт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па 
воју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљају 
 па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, он 
е калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и ниј 
тадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша о 
астике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало а 
е с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе 
... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају,  
ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ гот 
— што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!. 
ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова 
 што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да 
није опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пић 
по виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црв 
 се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, 
тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, н 
 му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гр 
 чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупск 
ћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потр 
ни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акам 
, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена 
ана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут  
удите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко  
 од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и к 
арени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у је 
бо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди 
Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко к 
е и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>С 
и седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га дв 
 играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S}  
компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада 
ћарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па ста 
.{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А з 
побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и поб 
а имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</ 
о Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, 
теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и т 
знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир с 
и да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи  
воје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што 
би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l> 
 лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Ј 
али, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у  
век тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих,  
 кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас  
ом, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њ 
ато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам  
p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>—  
на луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди  
? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку  
 руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и доне 
ако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су с 
акав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефс 
у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док  
 ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву н 
ине свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи с 
лину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ет 
в: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — пок 
мо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац 
ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја  
јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да с 
 буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље попо 
на пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај,  
pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>О 
И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну и 
неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог ли 
е Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздрављ 
оред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не  
је из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој ве 
Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених  
ко је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан  
орца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што  
 Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико 
сте, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније на 
ила је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силни 
триски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и  
о ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па п 
акорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто 
ан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја  
ворио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто  
написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, 
"0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947 
 Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога  
 да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се  
што да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...< 
 казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, к 
ст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да п 
а.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p 
лас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама х 
ата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе 
, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим д 
ди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p> 
" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на 
е ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па.. 
бориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зб 
е, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p>  
2" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој  
хајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> < 
не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам 
/p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спаци 
глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А ш 
и одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а 
а си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за  
 и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим!  
еца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „тат 
илује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате са 
бодија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покој 
рза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p> 
али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима,  
рзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што д 
уски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, м 
 пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате 
ију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, с 
p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, е 
зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: 
дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, н 
 гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда за 
ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била 
 где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У ка 
 с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику 
у и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује с 
у-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по  
а, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?! 
S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино уда 
басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао шт 
м не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове  
анди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <p 
а?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb  
 пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где 
као му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Д 
Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна  
ви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и 
ник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла ч 
 је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; 
ала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све и 
p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S 
твар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде ниј 
 сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није  
е ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што р 
њима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да 
ка и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном 
ду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке К 
лава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћ 
као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и би 
...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S 
о крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити бе 
а: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводил 
 Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Т 
 ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> < 
е могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-з 
тиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало ус 
— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила  
 „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на мо 
 се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем  
потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, к 
е дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракиј 
о, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сам 
еје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{ 
 знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’ 
 пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што в 
!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Та 
то, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се 
у, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка 
а саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти 
ј се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј 
"145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи  
ма, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам 
ебаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си ј 
наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, з 
 за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни  
 — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е... 
 кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесн 
оном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели с 
но, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу  
ма, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питу 
, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како она 
 дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу п 
<p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „ 
вори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздрав 
.. сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си 
/hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад 
ују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{ 
ко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> 
аше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’с 
 бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Т 
ри?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <p 
ада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стека 
ји је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба држав 
нда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и веш 
један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се ч 
он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то 
 а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветск 
руговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље ста 
лима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене 
едно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, 
 подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S}  
 мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се 
, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црн 
ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о том 
ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — в 
ублике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао 
 Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као н 
.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимиц 
> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек 
="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше 
те гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете 
.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зе 
.</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафск 
а се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се н 
о се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије,  
енски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну 
ндила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по 
 Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у жив 
танком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли с 
о што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате,  
</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> < 
 „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пит 
ева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— 
значеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је” 
у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско  
ош једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло  
немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се о 
о што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S 
и: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу нијед 
осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковиц 
им?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погл 
а хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима в 
 томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушим 
 и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <mile 
n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутас 
 ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонин 
 и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и 
ина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога  
младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило 
!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?! 
се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера н 
p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руко 
И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо 
дафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из соб 
 и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младо 
ача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да  
} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Ту 
то пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, те 
авно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је бил 
Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— М 
{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!. 
рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распи 
S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крив 
лук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да 
ало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће ради 
он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и ми 
си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико  
— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још ма 
уо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{ 
џиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S 
 у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И ка 
оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу свој 
џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крај 
енчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блеш 
ајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либ 
румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њ 
 фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд г 
 долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био 
е ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, н 
рт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запев 
дао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у п 
, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосве 
ер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјуч 
а.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан 
срећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћа 
 „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а д 
Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је  
 <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прич 
 ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао 
оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегу 
та јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама.  
ле и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мал 
и сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће пошто 
 — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде  
две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и  
и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не прола 
рука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну 
а полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад ба 
ио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, пос 
е догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру моли 
не плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао 
по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско 
за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске шт 
дефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша. 
 је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је  
ате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А с 
 собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, р 
 Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</ 
тају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, а 
Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често 
ати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врн 
 баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и  
 и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледал 
ше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде С 
о, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану 
ао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на с 
е седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако с 
је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и пр 
ва сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче с 
ку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченг 
 ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ј 
 запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја  
ања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет г 
ћани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо  
 се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као пра 
 плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмах 
 спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на 
 сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђењ 
дати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто  
па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи  
девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустил 
е једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мал 
то је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — О 
 ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико 
вио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде ку 
онтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и  
свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ств 
и с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира пос 
есме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о м 
же тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа 
одатке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је така 
 пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вили 
} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде 
ти се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлеба 
о... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и збори 
ови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази  
ека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је 
апуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима 
о и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{ 
што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би 
 вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и  
ед ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас К 
>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па ка 
 је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се сти 
питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, 
 за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је поглед 
и француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке  
тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, дру 
разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зонино 
д је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, ал 
 Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу м 
и су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџ 
о једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на 
 на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — 
изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима 
од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пе 
хани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега  
{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа К 
{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он  
тири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и за 
да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какв 
то јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер ду 
врши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> < 
 овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао  
: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова  
друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву  
рилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па 
.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је о 
пап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S 
ација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рек 
а.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?< 
сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо гла 
илулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито 
се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао кр 
траховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсме 
 у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго  
} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S}  
; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, а 
-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! —  
 чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми б 
млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по пес 
бори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели  
одбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје 
’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S}  
 све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе го 
има, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ра 
?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — 
мем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што  
а си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Пе 
урају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да про 
сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него 
ића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на о 
следње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају  
о граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна 
ампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да ј 
е удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то,  
о девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, има 
о, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџер 
е по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни  
што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није нијед 
узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да  
ни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту 
 танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском би 
ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ам 
дан трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први 
бори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока  
 појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже ру 
х, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо 
долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томбол 
е смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај т 
 си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</ 
<p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао  
ане ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и п 
турама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасу 
о Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу 
ло по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папуч 
hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, р 
ј да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како игра 
у се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> 
 ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да ха 
.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мис 
.{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, 
о Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! 
ула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по  
ити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и  
најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огл 
иводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то 
’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S}  
ва, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи све 
ла и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими 
 „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се п 
 обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S}  
анства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако мн 
<p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манула 
 некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га 
 ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’ 
ра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S}  
не Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или 
е, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, т 
ацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општинск 
ија”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S 
сило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани позд 
аше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој 
; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бд 
 се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И ка 
ш кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и за 
на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и пит 
арушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки  
S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписо 
внодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго вр 
 дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија  
 мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва  
је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. —  
есницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: 
 свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је  
ао рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске  
ајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску  
ордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако п 
 реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини 
 да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчањ 
је кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као  
је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, а 
{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и неверов 
фирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим маха 
 заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају друга 
воју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку,  
а, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и 
та, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је,  
 шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце 
дмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се в 
си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од з 
ази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролаз 
уги пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Т 
е светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о ве 
 „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф 
 излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n 
урско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином ко 
јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су к 
енце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, п 
моћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" />  
!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} 
илну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир 
у од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — 
џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свир 
а се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им  
ујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, ин 
се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчуднова 
а је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јорд 
ролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, 
по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" / 
ацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђиј 
ш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> < 
еш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l 
 наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога 
.</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави ло 
, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамј 
руги су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и 
нем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи 
и да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мо 
 је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за ње 
у се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</ 
вет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> <div type=" 
ре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо не 
у... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, 
 па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три  
а клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена  
ам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзи 
пу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно 
ице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлос 
? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чо 
 жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг  
им!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а  
огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако н 
 а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљ 
јку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, 
че, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба  
 девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за м 
чите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и наза 
код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену измеђ 
ле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имање 
Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово 
<p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до ав 
тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, у 
 стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да  
 Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те  
оворио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим со 
 од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ј 
ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Ма 
 лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у во 
ра: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триу 
може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> 
.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај по 
ричаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај дру 
 што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subS 
} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником П 
његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.< 
{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови 
е преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталист 
 највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} К 
ножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од б 
ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; 
да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежн 
а с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорц 
љену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једн 
 Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогут 
а и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га же 
и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да М 
S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђиј 
че... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш по 
изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, и 
 куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања  
ц Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас 
ослушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знал 
ар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И  
— само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весе 
/> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се над 
родно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му п 
р; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поноси 
е нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим услово 
чима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко иг 
ледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најл 
да се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерат 
емам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија  
махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу  
лна супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање  
је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугу 
срећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’А 
енску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма 
 Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женск 
г топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати 
Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две 
и, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — 
 рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с 
рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си сед 
а да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Мо 
ан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створо 
ом груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да  
ахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта 
лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се т 
 ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <m 
, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима  
дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> < 
, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најч 
ад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „ 
но јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{ 
о фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Оста 
и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде им 
ша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут  
анде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како 
о је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да ј 
рестану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>З 
, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, 
ра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, с 
ује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ман 
 /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст 
 је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу 
кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних а 
 Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</ 
 збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!.. 
да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна ш 
="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно 
рачи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сад 
, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока 
азно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и от 
меси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојд 
ет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањ 
S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мо 
!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Ко 
топараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и злов 
кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски 
за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он 
е. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чо 
е ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито з 
ментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и бр 
запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> < 
еднако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узви 
 шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју н 
да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се см 
ке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ к 
еју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, 
оди Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како 
едам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима 
ко и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до ко 
мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје... 
шије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони пост 
ореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну  
јатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасн 
едао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на с 
е као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом 
ислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе 
мети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не б 
астави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чор 
једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и 
, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек с 
 родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре не 
оте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Шт 
хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на мин 
.{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милошт 
о и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани прет 
к-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас 
 Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p 
 па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мо 
 Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дођ 
нуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} 
ини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топли 
e> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи  
них авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: 
S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да др 
а и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад  
ране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова  
аш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли 
има и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па 
ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном п 
м свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет 
аестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом  
 прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и 
е да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дан 
{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Ч 
, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а  
 части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта 
 Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсе 
 у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то б 
! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се  
женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек и 
ао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски све 
ривући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како ј 
е се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли 
е још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би и 
о натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, а 
заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она н 
аравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и з 
да девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмам 
S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каз 
 — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много пол 
, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а 
бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, 
 хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак  
онекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једн 
то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га зал 
!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш  
еђе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинско 
и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багател 
анлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедн 
их врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прођ 
оспода — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} О 
лио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <mile 
 Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућа 
 Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто,  
она радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок 
p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, 
p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли им 
и, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће м 
аметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, 
о.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, 
есрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> 
ње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да  
ечкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко 
дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p 
вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено 
овести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{ 
есен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у 
га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати ку 
 ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева нем 
 фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки умор 
ојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хт 
једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све  
и.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књиг 
S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ 
Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позај 
ш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, п 
 си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија од 
 са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; 
дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегр 
ко њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје о 
 садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ 
ру Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никака 
 је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова п 
у трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова 
џи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско 
љају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у  
амфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто 
анчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у 
олим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p> 
 одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта 
е да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као 
Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме  
...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па шт 
овинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претст 
е!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} И 
ајрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је 
 ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугоо 
крадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да  
иопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер  
ика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво 
, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока 
 прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невер 
илике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не  
гледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа  
живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са с 
кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не б 
ђе много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као  
му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и мас 
много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, г 
неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су д 
 био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвал 
ли тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши  
му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те приз 
 на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно 
да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} 
ена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Ма 
замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле 
ним, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дуж 
иш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, д 
 по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци! 
али њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне  
ју - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у т 
ј се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица 
...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане ч 
о га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на 
теле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она  
нише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је успра 
фа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервју 
 нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође п 
пак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут 
ену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, 
 опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао го 
<p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље ра 
 било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се 
држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико  
 је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гле 
bSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан,  
сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше в 
 жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно б 
 је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-За 
а оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и 
тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није 
 или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око 
 још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господств 
но, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео д 
 и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па с 
у не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; 
искивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и р 
свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног  
меје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</h 
Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер о 
шљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они пр 
о кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер  
афа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и  
а, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на тр 
} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! —  
аз.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па по 
<milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то ш 
ало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде как 
р, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по гла 
о траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када М 
оји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSectio 
раћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што 
 <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која с 
ља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала отк 
е још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Кал 
 абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, 
ко што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је не 
и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њен 
 <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истин 
 изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам м 
пита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти  
..</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Зна 
ла по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, 
 по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку 
есењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И д 
b n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не мо 
а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А  
ка му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако 
 га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољ 
 не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесе 
ку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или 
опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљењ 
у и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у о 
те, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго- 
 — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи 
па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да 
 и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељ 
и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима 
, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао вр 
ште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти ј 
ј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не од 
ризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минул 
 зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с  
ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно зна 
е да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p 
 памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није ус 
{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше  
, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Таша 
одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и 
 бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>—  
/title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром с 
е тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезан 
иколета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као  
ме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каж 
била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођа 
 су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда  
освети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S}  
ер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне  
и и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, вик 
џијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништ 
тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као деришт 
а Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} 
 се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p>  
ћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка т 
 гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра а 
Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчето 
авњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стој 
S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија  
Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у 
 је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до 
прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких п 
 до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна из 
о уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</h 
у приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је  
Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносил 
м кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Ва 
е дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерња 
ули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га т 
-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — 
у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама 
о брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је 
ави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} 
се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калф 
јала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако  
ици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног ч 
ао главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична пос 
 другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посавет 
авајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетк 
брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свиле 
це, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се 
момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте 
 а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како д 
апослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из де 
> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — 
S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш 
га мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... 
S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она 
лави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, бр 
{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима  
кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела 
 мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је 
о, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је  
ирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој на 
видно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, 
већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а који 
апевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу г 
а не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> 
чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ел 
е надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Пр 
фир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир п 
тевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се 
антују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по  
чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по неко 
 гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде 
ран и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вра 
т!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да д 
бро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цв 
не гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, < 
илном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, 
је?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}По 
 кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p 
ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздрави 
 Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке  
рке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну ка 
> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си п 
>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p> 
p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{ 
 нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне 
на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто  
, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајк 
 ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене ма 
ине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p>  
на ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију 
 лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S 
л туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Евре 
у ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, 
 какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> 
ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Ј 
!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је с 
а одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p>  
еш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— П 
а у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S}  
ј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote 
 за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо 
е си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме р 
 гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p 
, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote>  
рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l 
е, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква ср 
 га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови п 
 рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, ви 
у метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не с 
браз да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама 
> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</h 
, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петрак 
пује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забл 
Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима  
 да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће д 
 ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљи 
а је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дот 
тари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А так 
 и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао  
 проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што 
м редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа дво 
 навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као 
веду неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једн 
 хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и  
аг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — 
’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, о 
 чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добр 
хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво,  
и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стра 
ах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе ка 
а и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и сед 
 невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у к 
Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је 
звади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као 
 си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „ 
о им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — 
и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов б 
ри свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде у 
 и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћн 
у буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што б 
ено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега —  
 на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ел 
да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" 
и, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакер 
ла сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам  
Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и  
ог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а к 
зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предме 
олима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и  
 беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{ 
м Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено 
 нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> 
 то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворени 
то да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад г 
у, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, к 
нуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Про 
шена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да и 
 тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, 
о му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је к 
да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави н 
 и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту  
i>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови  
>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су б 
н... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и  
гу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— 
е руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, 
ајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}И 
о и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ пома 
а пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га о 
е једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стој 
е лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиц 
ештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” п 
а и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту  
сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се л 
 је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде  
/p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска  
к, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама гла 
, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и 
ги долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чар 
ису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по кој 
е.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господс 
и?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, —  
тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <p 
и ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде. 
ане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се сил 
овара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што т 
 давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један  
слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p 
.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сам 
слу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, г 
ко је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да 
 Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, 
 је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе п 
ом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву при 
 се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSectio 
 вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фило 
е, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пу 
 тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и раз 
на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ве 
on" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете б 
рида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом 
упамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Г 
че и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <mileston 
его се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља ј 
ао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динар 
хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па 
е да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар 
ласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је 
тиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и пот 
у и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да  
а.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно 
е ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио 
па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, в 
Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Ман 
 мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоци 
е неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу сво 
 знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченц 
{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба к 
ог дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места 
 таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, по 
ранци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога! 
„и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а најви 
то је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћа 
т.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавањ 
видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не 
питалиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парла 
 и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Се 
је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како паши 
питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, т 
. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. 
а скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ћ 
чке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Ке 
ео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прелива 
 је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизмен 
не сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годил 
 и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час т 
ти!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе 
апослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући;  
 високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред оста 
нио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачк 
се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играј 
за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mileston 
ну, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних леп 
вајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе п 
а поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и т 
га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опе 
ала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на минде 
амо да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквен 
ном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти  
p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остал 
 оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те м 
 његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа 
</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку  
ајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљ 
а товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби 
омиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S}  
менула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, ил 
 и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по он 
<head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље исприча 
етка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром 
ене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, обра 
е три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па 
ана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек о 
о: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасв 
 гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге каф 
се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне З 
/hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" / 
 у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; иско 
i>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тра 
еб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водил 
о, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, вик 
х шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се у 
 да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску и 
реме; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је 
 из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледат 
ирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још м 
рте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То 
 чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега т 
Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли 
ров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Госп 
.. {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико виш 
за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Зам 
рже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у т 
„Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг раб 
ле свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. 
ло из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они  
лаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Ма 
амој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани 
м насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заис 
еју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје  
 ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више б 
 грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и аш 
шку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мис 
е то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, 
ну и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила ш 
р јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледал 
је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па  
 пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао зад 
на кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане 
знати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, м 
у је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично 
вање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто  
своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, 
ћали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је 
-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошеви 
јац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај  
 позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица 
к-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послуж 
, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеј 
е може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а 
којним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарењ 
ратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само 
ле, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако 
нт осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама  
не среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Ка 
са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам  
а рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста 
за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тет 
очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...< 
а у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта  
 с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то бил 
о судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколи 
му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледа 
ка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна 
недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зел 
а оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових од 
рају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже 
а се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча  
ао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али ник 
кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, о 
 прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Зам 
оносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Б 
ако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично:  
шљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчић 
аним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада  
з Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пр 
разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода бес 
индерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и каф 
боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје п 
 десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћ 
 местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понек 
p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал то 
дите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (У 
> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек дес 
престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег др 
х руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду 
се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно на 
рком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често как 
 тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, т 
, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелишт 
то је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изг 
рзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, др 
о иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик  
 што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку,  
а, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак д 
баџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него  
ко започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та 
с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њ 
се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци  
 брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико пар 
има видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританц 
Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тим 
и зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита,  
ичаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као пос 
ста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> < 
уку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? —  
о од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако пам 
елети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: ж 
ренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девој 
зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто 
 оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила  
 приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, по 
ане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или та 
н и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, 
о он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је на 
 ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ож 
постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p>  
Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на јед 
 И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S}  
једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И 
жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div  
се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кују 
 чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чор 
 знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника п 
оких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и св 
и будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за 
 несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p 
> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ? 
о.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она 
е: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што 
p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижно 
ако је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је 
о нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ у 
ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу 
око погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опе 
слободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако шт 
она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што 
лопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у та 
је.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још 
ећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или 
ија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани  
} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, к 
ах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако судел 
о још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на т 
S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно му 
те, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за  
 хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, 
а понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски  
дно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, 
ла посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој г 
то зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, насл 
?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала 
 Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!. 
и глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдн 
о тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, кој 
у је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и ре 
 сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер  
 преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио 
лу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да  
их ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп  
ари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправ 
 век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни прис 
уди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и ј 
именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотав 
 и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, пон 
у само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и  
ориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што  
дину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по- 
 и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како 
ши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир ниј 
ке говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно  
о није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није  
ао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и л 
, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње  
ати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из диви 
, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: 
з сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”< 
ој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав 
У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и т 
 узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио  
било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био н 
ре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу т 
ер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако  
ник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку  
е — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај с 
 Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помал 
о, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S 
 главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе с 
да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојк 
Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад чо 
Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће на 
 дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да 
је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стр 
 работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S}  
ад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога 
ћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне н 
} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује  
више и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада по 
ичекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем ш 
 ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цр 
сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>нови 
отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А  
из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј,  
о лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — ко 
и Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако д 
гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мир 
амфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитива 
уштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запев 
ма антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Ма 
ма, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону  
овршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећ 
ну икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно изв 
ко гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„ 
у где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљ 
у, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p> 
ав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зар 
 је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету с 
и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и св 
породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да  
ту, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што  
бој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је  
.</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мисли 
, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незван 
 куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мал 
да не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако  
хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, 
уштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни п 
„њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину д 
није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао  
ла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, ал 
 зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар. 
у.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није 
— би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљ 
борави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба 
 Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих аван 
> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муште 
м се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или  
тили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући 
е Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пу 
лицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт П 
е и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — к 
ао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном  
звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као  
уђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погле 
аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга,  
и.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана. 
ље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осванул 
аки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — поста 
нином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је 
потекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога мест 
нда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину 
о би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{ 
то само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троно 
/p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а по 
 гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка П 
 који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треб 
не је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом б 
колини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо 
{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристан 
о нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су п 
 на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој ј 
као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Ман 
дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А З 
ије ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мај 
.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринк 
си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење 
ам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си се 
калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџ 
 нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> 
окаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пу 
” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар  
чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме 
у муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{ 
а није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се 
јатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници к 
i>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, п 
АВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет гла 
оће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућан 
бе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S 
 му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољн 
увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, прог 
страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета  
једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И ка 
 малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.< 
ају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у б 
у.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе 
{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очај 
к и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а 
S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизме 
оја је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвеш 
 да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и сре 
 решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности  
х пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час про 
есовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавирин 
 викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си ст 
 и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек и 
а.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> < 
е он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало 
к није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и  
 па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а 
ресију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва ј 
3" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја ни 
а си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и тре 
 улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зон 
ису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је оти 
 лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећар 
мисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао 
ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да 
.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе нед 
 се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — 
S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S}  
его што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго  
шини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао 
 није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; нек 
спитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је  
домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана 
у других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да  
, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека посл 
роко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и 
адгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S}  
р пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утуче 
 песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема 
ховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{ 
тена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро 
реме, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчиј 
јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па  
жнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из гла 
 на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по об 
кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор 
ући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама,  
ус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се дос 
е иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, 
S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим ј 
слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче 
<hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се  
it="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски 
је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова,  
алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, 
 радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>До 
клони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у 
та.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих ра 
што ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школ 
i>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chap 
<hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девој 
у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, 
само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра  
е на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке,  
анску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, ос 
а су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шама 
привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет ис 
ктерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да 
 удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење 
>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S 
9071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што с 
која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим  
ичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”. 
 шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и голо 
! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој м 
је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p> 
де јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне 
као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубе 
ЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је от 
е стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> < 
и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву 
биолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатак 
је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине  
твар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брат 
 решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоно 
ања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „п 
 пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисл 
сприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размећ 
, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа  
а, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и 
 не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да 
ти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно пр 
о ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су о 
и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим ко 
они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, д 
вапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче,  
Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три р 
 на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> < 
, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ник 
сат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене во 
тао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамбол 
ачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па с 
оже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним под 
у кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочн 
с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, 
штовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ника 
коб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и 
 је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{ 
ве код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући ку 
је, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало бул 
у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена,  
, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — ру 
ник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, цел 
 једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило 
тио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна л 
а-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри ша 
ање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина 
верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слич 
ување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како  
Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање н 
а се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди 
веди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој 
ом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману к 
с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у 
не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања,  
у струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру п 
ућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велик 
било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко приста 
у мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да 
t="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не 
шком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се 
ак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утуче 
у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком,  
ину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, 
 раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале сил 
могао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велеп 
 смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе  
а подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чо 
 Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, 
му ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заје 
 онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уобра 
ке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље с 
јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да  
о субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p>  
ао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у 
 још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста  
ства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је  
> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти пом 
еће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S}  
ло му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није оп 
ће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Н 
е!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза 
ле „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, д 
ила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, 
 подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила о 
тила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла 
и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно  
. у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> < 
међу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p>  
јку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше при 
. и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... —  
у и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што тре 
 оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне 
стави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким 
— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.< 
(кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S}  
ирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и с 
искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здрављ 
S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши с 
 у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи ш 
te> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђе 
у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета 
и шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S 
аред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао друг 
} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке  
начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му поз 
а-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} 
.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па за 
— какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се ниј 
тором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, 
 Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довр 
свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе  
 помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и 
му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде 
си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — настављ 
у, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чеша 
е то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, 
 била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није 
ву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железн 
к звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> 
их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> < 
ако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још с 
алост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу ( 
једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досад 
њало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} М 
ад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га ј 
четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87"  
могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се  
ри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како  
ко бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе 
рдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим ро 
ја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и  
 од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појест 
ао да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што н 
ине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевн 
 запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство 
 трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцк 
је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете правос 
ки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то 
ама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставни 
 поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на сврш 
м малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у ови 
ила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својо 
 ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашинс 
о друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да  
..</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, тво 
 шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана 
а јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешт 
 није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао 
ће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај кр 
} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела с 
"88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши 
="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само  
 касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може  
д се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>ви 
ег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, ко 
ршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и  
а, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточи 
је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и 
о лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама шт 
 био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без н 
ашана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на велико 
рен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо,  
мих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари 
у ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека т 
 се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Ма 
<p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се М 
ити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му 
ет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, 
ве за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том 
. ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи- 
} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момк 
 и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Н 
{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну  
о тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то н 
а његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венч 
она гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јо 
нча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Ј 
жасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, 
псила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај нач 
 су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у ду 
, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на непра 
 знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад с 
о изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} А 
краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у цент 
отињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко п 
о си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да  
а шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија д 
а оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је  
 преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише 
 ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збо 
Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?! 
S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дува 
јем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајст 
 да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогоди 
лее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одл 
ги Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} П 
да више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно 
еђу оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина  
Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет с 
ек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је 
ратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Пет 
им му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда —  
ака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с 
а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не  
ше међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих др 
 буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџ 
ринти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Херми 
 себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то 
ином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone 
у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шт 
а, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни је 
 и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве  
 мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работ 
 Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да  
 да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и св 
деља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде ка 
замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-беле 
— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштил 
> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше  
а?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и 
. {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и аш 
кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазива 
сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна. 
а за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ г 
/> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требал 
one unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минт 
ати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си ј 
и један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове,  
 срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S}  
ј на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало и 
две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и 
еће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико јо 
.” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинч 
метила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас т 
ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да ниј 
еде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни 
 гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l 
е бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ сп 
аво.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој та 
 још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оста 
гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљд 
 сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло неш 
о Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година 
 горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти  
ене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рач 
куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог игра 
м, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уз 
да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом 
 најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко  
је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пу 
спода напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у 
и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне 
ко искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’ 
цули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако д 
 чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све 
и само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, ку 
сао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се  
<p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се 
а Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица 
се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што леп 
у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости 
ан сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извл 
а.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет  
једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке 
маш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти  
е може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда на 
азрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и  
/> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ет 
 почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак 
фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да  
престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да 
ше него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам грош 
важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући 
осподин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећу 
иноћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га 
ка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејс 
рви сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од  
то, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натп 
де игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле нед 
у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта 
 је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је 
 потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим јед 
— кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и 
рт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш д 
амти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и теф 
а мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Б 
ре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ств 
<p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А 
.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је  
 будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сир 
аху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке,  
но и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у 
га ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, 
за на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море,  
и — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао  
ак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називају 
такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да о 
да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} 
.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и ж 
ци у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузет 
 преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разго 
ајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања  
 стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и шт 
ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаес 
јанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S}  
о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Пет 
ности, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описа 
 помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то 
ј дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику. 
ичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обисти 
ију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они н 
 — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — ве 
 на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене  
..{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну мушти 
њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у ша 
довољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти дан 
з дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео д 
 Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир з 
b n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и с 
ску тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону < 
о збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем,  
толико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још п 
ико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капиј 
у чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиск 
оспода, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци:  
, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гл 
пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> 
>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дво 
јаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија,  
 неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са  
војевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао  
каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или је 
его гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, пре 
ао и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није и 
ко од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом 
о пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита тре 
и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и  
— да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пиш 
вар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на неве 
им те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пруж 
ожише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да  
неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партиту 
оичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну М 
говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као ис 
 кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао  
 разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у 
 за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: дра 
сер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки м 
 вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече ср 
и који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свиј 
се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да пре 
аслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поруче 
нај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Ман 
 завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху 
ајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи  
 и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфир 
 и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало п 
 мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не  
е се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и уда 
еног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није 
аучиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапу 
цено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опт 
е, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства њ 
радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслино 
па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... 
грали и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим ран 
S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми ј 
године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и 
— што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће 
 татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице  
и у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да г 
.</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div  
..{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чор 
апраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталиј 
елким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи о 
ка.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си пр 
ка!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љ 
 Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Он 
е, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пу 
 Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њи 
 ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина ј 
с стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу 
га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томб 
ника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо глед 
урају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебел 
 господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, мо 
имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуств 
вци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти сли 
ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа нога 
Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додир 
аплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је 
 како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зо 
тиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с ко 
, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љ 
 прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако ма 
о ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала 
 Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти с 
е као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, 
 саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле обр 
 једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а  
дала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу  
ема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже о 
е там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, л 
а.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у играњ 
г је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за 
ишта не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу 
ет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму. 
сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће 
времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај  
и-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Ма 
егни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију  
 да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја  
 — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће д 
немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на о 
иралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорба 
а, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама 
жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да  
 ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо 
p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до м 
д сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb 
тпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би осл 
оч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} Т 
 био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове 
 зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико 
речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћ 
pter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сц 
ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, ве 
диже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све 
да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног п 
ир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није 
id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко в 
 девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове 
 писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетк 
ву златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века ку 
на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него 
о бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па 
и дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се изд 
нструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом 
ола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као  
е радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога проти 
ије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и пока 
 једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе  
ако, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} М 
се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, на 
ат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио 
/head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није 
 <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном 
 и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора 
 закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад  
е шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и  
Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале пранги 
..</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зо 
угог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији 
ји, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор М 
је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ко 
аплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нац 
сано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и з 
 је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једног 
них пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки пр 
и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зелен 
говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак п 
, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи  
 је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се 
 канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије 
уалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а вр 
ори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обич 
а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну с 
турама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <tit 
би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца 
гов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је  
у му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претв 
вако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ни 
 није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самци 
 терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, пит 
</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор- 
ах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај  
гија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се  
као је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (к 
До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане она 
ли гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче н 
итао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. 
 проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефини 
авија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapt 
 новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је  
; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не до 
к банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала 
м и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то ниј 
гу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа.. 
и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му 
рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задир 
> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да у 
 била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и н 
азила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од  
ђана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одав 
ребало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је  
на је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писа 
ду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада 
 То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Срб 
на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, 
прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду прав 
ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се  
та први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донет 
адњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у 
чему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни посте 
је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак,  
у и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта 
, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџ 
седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко  
у и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено з 
ном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону  
 <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’к 
в си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг 
аске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димо 
бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком про 
сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до 
на шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, 
тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него ст 
орбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> < 
а се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага 
али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту свој 
о, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} П 
 превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призорти 
кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташ 
с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно дев 
чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе с 
hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудиј 
чена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно  
ахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и веч 
ајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак- 
жника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иа 
 силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у 
ирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-ду 
сли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне 
им у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем једа 
} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш так 
рно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а  
цало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у 
ндило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а  
тановала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n 
човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада д 
и се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и 
аг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S 
о томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се ка 
ва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео 
 чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и 
две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у с 
 треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у  
во морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак 
не, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; и 
> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган”  
њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и 
ац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто м 
аја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="1 
тације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних члан 
је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како 
игару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или трир 
S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покри 
оги приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је  
азио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра  
ршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p 
акве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајач 
м од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајст 
ло!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи 
кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиф 
родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он 
их војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива 
 од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти 
а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као  
>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба 
ивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче 
 да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе п 
еке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} К 
једно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело 
 лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јошт 
момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је ово 
есо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да  
 теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јошт 
еха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се в 
ма је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пр 
S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник 
 <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг на 
то...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>. 
ећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашир 
!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће  
рна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, ј 
ју стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зонин 
ати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у  
ОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> < 
 згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или з 
фи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} О 
 додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{ 
 отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе  
 Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Би 
 Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне неп 
? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зо 
а се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као 
Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питањ 
Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше  
она добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке  
} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} 
 за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Н 
да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>—  
изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, 
 одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми ст 
а да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад ст 
етал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која 
сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Урани 
а, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу  
је су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све 
 што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани м 
>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збор 
је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> < 
.</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>У 
.. — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, 
га је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... < 
 и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— К 
..</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манч 
угу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p 
а места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месн 
се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{ 
иво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне 
 на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у  
Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здрав 
и и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затв 
 стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна  
Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако и 
ге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бур 
етврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој в 
 гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p> 
не мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицам 
 пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сок 
у се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је н 
 њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је 
 ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и по 
оје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, гр 
а, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакање 
 и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане  
егртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса,  
 женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко изм 
мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при в 
и час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или т 
ог неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички 
оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и тре 
чи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — А 
у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамол 
о кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде разм 
дино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и  
авала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико и 
 /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и п 
нке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџи 
к, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чино 
товнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водон 
Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она ку 
о и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очеку 
а то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штамп 
прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S}  
рење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам  
ма у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, ид 
атицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад м 
муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бо 
и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи с 
да никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, је 
ла. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и 
...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј  
кономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиген 
 слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на св 
ад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у  
Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{ 
рибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и шт 
о ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у с 
ку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши с 
 Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки по 
се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне стар 
ике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више м 
 беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се 
и он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био 
м кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, 
најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац дава 
Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кри 
 како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море 
, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта  
е војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад н 
е”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима ба 
је и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучић 
 зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то  
а.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (< 
? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза  
ин њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јо 
 али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда ос 
џи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...< 
шиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег б 
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твој 
 сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>О 
ке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, п 
 Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се п 
ле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза 
фати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, 
акле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шах 
 на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци н 
 важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари и 
леда човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кит 
нама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не б 
ик суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме по 
њама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и б 
тни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под 
жавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о бер 
пет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари 
 <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S 
ир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као  
Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та  
до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), 
„’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. 
ака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију т 
 и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том о 
кли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опе 
се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје 
— ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, 
 му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и 
фир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут 
 желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају из 
з неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онд 
у...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-чо 
нет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> 
кине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџ 
</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још ле 
 подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле  
је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интер 
одила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до  
посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а виш 
уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру,  
а му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до  
 је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда 
, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био заго 
е увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачк 
 и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад  
свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис г 
 него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерад 
ије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а М 
о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило,  
глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и он 
ошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама 
 и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада ос 
овости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају  
а миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона с 
е читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради 
ала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита л 
рашнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S 
господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препара 
ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом зва 
 господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни леге 
 ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себ 
брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшн 
на поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути,  
сом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он п 
глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни 
Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све м 
па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари  
амо: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њо 
вдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није 
— који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тр 
добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било на 
ражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу 
 при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се о 
ри самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Ци 
ости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSe 
 гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах ус 
олем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има 
 берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се  
м алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџи 
 туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам ода 
 не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада д 
ој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Н 
ришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би  
о идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нест 
е псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на 
 — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ам 
" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Ман 
ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона је 
 мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>—  
 чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потков 
 имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђи 
 — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то ми 
 посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо 
к. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли” 
а ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли 
ади неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока 
ата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа...  
ија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-За 
је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљи 
творила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> 
 која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто  
p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — р 
да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p> 
е оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући  
како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће ви 
есно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испри 
бодна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни  
авне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и н 
си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе 
фир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озби 
ан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и  
зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сенти 
мећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сад 
ан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у в 
d> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испри 
су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једн 
 овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очек 
ах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се  
Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још во 
ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и  
и да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S 
овара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и  
је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шест 
ма, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чуд 
треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била уве 
учка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то 
 све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је  
од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у  
Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га 
.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га з 
га је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој 
е силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јад 
лижаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, м 
 мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби ша 
испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а 
ицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо 
 који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се  
е први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па з 
авно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критик 
Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за жи 
етка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>—  
хићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, еше 
, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узм 
да уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је  
кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку сл 
лику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му б 
ве су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину св 
S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да  
ај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она о 
арене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то  
те!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама 
кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очеки 
акве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим г 
 врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве ра 
а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, ал 
d> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег  
ивљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који с 
и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе изм 
ека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си м 
је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерал 
ину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, св 
а пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућ 
ници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> < 
рај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Про 
тану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо 
а прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у ав 
реве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао  
у од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прег 
> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разгова 
 ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> 
вог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="1 
 па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!. 
мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа приј 
и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан 
а ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти к 
е.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жал 
и скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</ 
на сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и зб 
 гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин 
о се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо г 
 си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред  
 је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и ца 
де и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео 
из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти п 
чиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао виш 
за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори. 
не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска. 
а Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има  
з жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— 
S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; 
 му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако ј 
ива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S 
 Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Кали 
нџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти дру 
зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфи 
 И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се 
ије време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се тру 
у сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака нај 
ар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S}  
еприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најду 
чама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева 
p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Има 
ну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не д 
и дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, 
 наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је у 
ику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да  
оше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао 
е — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два ак 
оље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна  
све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према п 
ли у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће го 
на.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од ти 
ћ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, је 
меном мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада 
 није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што  
та је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваки 
 познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцн 
а пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене о 
 и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погл 
у пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, п 
ој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S 
вне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дв 
говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!.. 
седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најв 
ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као ка 
и ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас как 
ти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај с 
и”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и  
треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, ч 
авља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па 
ила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за  
ругог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи  
Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p>  
 Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у  
 ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца и 
илику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак с 
>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неко 
ј кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ 
а, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се,  
" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паш 
 га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код  
х! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у 
Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао гу 
S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у м 
тељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха род 
 у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводн 
и контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима  
брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и пове 
и им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега то 
а!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. 
 наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивос 
еки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла 
 је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева 
великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, как 
омак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздиш 
да кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабе 
е око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, к 
азговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов 
ао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се прола 
!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му  
не!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописн 
гледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — сам 
ака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише ч 
е још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им 
 у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и уку 
ар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не  
етише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па прон 
мену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита сво 
ке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку о 
на света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> < 
м.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, 
 каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и по 
један од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимц 
шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пре 
е наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и з 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, 
 и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дан 
трапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаре 
кун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако 
да, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зо 
ије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје пр 
је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и св 
ВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ С 
 као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ства 
 описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као 
баџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије с 
има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на ког 
 наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се  
дели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако 
 год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на ј 
но, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-М 
а — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизод 
-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би река 
head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљени 
рађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању  
 у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета бу 
ет и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћ 
ез кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> 
од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се 
танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и п 
ед већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и 
а и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ћ 
е с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положај 
одно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око њего 
ље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Ма 
иција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас 
вем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније  
ају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да поне 
а и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тет 
...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има с 
м писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена ри 
а ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — в 
овира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђако 
а реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајк 
те саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас 
о си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо! 
свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику!  
ако би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас в 
...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — 
S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, п 
ушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> 
.</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како 
 познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Мита 
их услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би  
и.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ћ 
лела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S}  
среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави 
ему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био дос 
 прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и б 
то би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа т 
и!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S}  
а код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у  
ку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори 
даше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је н 
, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сик 
 чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан и 
због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су  
т и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у ка 
 боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широк 
е му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружич 
еба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру 
нова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S 
љене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго  
ише, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли н 
ој.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља 
 пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет п 
е је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се по 
ла у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.< 
и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо 
/p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де...  
 му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па д 
</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си 
.)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиоп 
Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, к 
етка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} 
е на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима,  
сму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму уд 
 песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја има 
шати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је 
ерикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прич 
/p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се вр 
 Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта  
о тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истин 
 да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, и 
о дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножил 
Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорба 
аџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку 
р би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунак 
о и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно шт 
.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Мани 
ије ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силн 
<milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права суп 
е, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о с 
о кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зу 
Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и ни 
 свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} 
 врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је св 
и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумч 
анулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка  
 споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола  
ако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се чове 
вар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, н 
 силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и  
 Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео  
ода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква 
<milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину М 
о је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђ 
 икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под тол 
гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S 
ест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и  
олему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му ж 
у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговин 
, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој  
та је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је во 
у по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, је 
о с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она  
е за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне.. 
а сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>! 
-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — нег 
Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, 
 је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ 
, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, т 
ну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Ј 
мео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он  
рани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изн 
непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што  
 оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и не 
 се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони м 
игне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} С 
и џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао 
Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале  
к густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више годин 
ити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђе 
је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и п 
на и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу 
разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитај 
хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и п 
Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p 
да не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било 
у са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и 
укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио  
, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за 
је, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" / 
јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне сед 
а женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са 
погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшн 
 провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели нар 
је више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио г 
 почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, б 
 је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врат 
д тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје  
ло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећн 
што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфи 
к, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован све 
ећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што 
родавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије. 
о. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и  
 брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у 
епоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало кр 
ера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и до 
ао цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе ли 
Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — 
о исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је 
 осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу... 
окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад 
.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> 
 узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је доби 
/> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем при 
розор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се пева 
рудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му с 
} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, шт 
 <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћ 
Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак  
ви, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да 
p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и м 
ра му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како лас 
ући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће прв 
ти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’ 
пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери 
то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај ње 
оред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је пог 
е џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, 
табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, прим 
 је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p 
 видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође ми 
ола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек з 
ци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријан 
и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара и 
авом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер г 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак 
бложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћају 
 проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским 
ише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас 
кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом виде 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је по 
ришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, 
уни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што до 
ца!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у  
ушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мења 
м, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офиц 
 а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак 
о и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и  
рија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p 
д осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих ши 
кретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их глед 
ни нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на све 
етка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице 
ше у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције 
 заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се  
шко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала њего 
 да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} 
 и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је 
 И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не  
још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије  
жно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стри 
е, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" />  
ћи се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну  
Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној ма 
озор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притисн 
..{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се,  
ше да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спушта 
ко се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи ј 
у, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историч 
ли рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци  
служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфиро 
иком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће 
а пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одвај 
а, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослет 
ено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно пр 
улаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чив 
иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега 
и пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су  
ажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети 
има, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да израд 
 он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају  
к, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонуј 
чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, двар 
, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности 
ло и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И ве 
еб’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави  
е брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни ба 
 морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном 
 с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти  
враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепи 
ја је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми 
 у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену 
та Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер  
а на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре б 
ти не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла 
</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи варо 
ком делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као  
, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, 
его се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муш 
ође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом < 
, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! —  
ни да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако ј 
н!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> 
 руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Бил 
је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi 
весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајн 
 изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчиц 
 и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј п 
у — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</ 
ао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала к 
ше година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и у 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више  
а и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више 
за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од  
е: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што г 
а и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб 
 губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти н 
{S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по  
љанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или 
ни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а ј 
ак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — 
з тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније де 
д ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} 
их газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или велик 
{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми с 
кочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — за 
> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која  
упних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи луд 
јала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, к 
 зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу ож 
 библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек ка 
, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла б 
женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, ка 
као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} 
дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после 
чун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да в 
 да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n=" 
ене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да 
 Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који до 
р кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лек 
ј дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и изра 
пред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одма 
зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни пр 
па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’  
ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> < 
баџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јо 
војих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошен 
шење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска ку 
кривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са с 
и Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забран 
м и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали ник 
е ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} П 
не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сага 
куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлу 
балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с к 
к умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад  
рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с 
{S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а о 
нда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p 
 му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвок 
вечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, 
 пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се му 
 савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у 
пи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом  
 и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без ка 
и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! 
 малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправља 
е</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархал 
ти и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице нав 
реко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девој 
кад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у  
к, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило 
јмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и 
</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједн 
д цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, ср 
време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је 
е наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда к 
народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, 
е побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положа 
ићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензацио 
 — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у  
м хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где тр 
 — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Ал 
ако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност,  
у интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у  
авајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опр 
ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да тол 
<p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и 
нови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају  
опи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, би 
ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и ми 
е се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студ 
ушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т 
о за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели  
 Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевд 
 саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и  
} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непр 
лоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим 
челника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све 
ц, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада 
ио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад б 
твом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао за 
них погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорб 
ћ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор  
е”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се ок 
је несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се 
ром свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, бо 
фтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устр 
исокога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела 
рака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p> 
када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од ми 
теде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А  
лио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и за 
желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и 
Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе,  
о добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они 
ила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p> 
њем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њ 
 јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{ 
сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и  
кружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Не 
?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S}  
 човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа  
ње Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, ш 
 глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацил 
т окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и але 
у није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p> 
 која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва р 
о је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелн 
родати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била. 
ције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још 
устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао,  
мфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро чи 
 поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити 
p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла к 
у били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, нара 
е прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорн 
S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} 
урђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа  
 ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се 
"186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — 
курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, к 
акав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и  
је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапк 
турају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разг 
 гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане дом 
кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује 
„куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Ле 
уне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бр 
с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да 
тко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује  
, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се ко 
вља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татин 
аш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигн 
 алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{ 
кивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана 
ећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује пе 
идену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћат 
иковртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад 
 је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на муш 
 ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као  
а Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сц 
ли табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском 
и спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар,  
ојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> 
дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљ 
„шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мај 
у слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са саст 
ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара леп 
у коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети к 
 струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад изди 
> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памт 
 онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе. 
ремена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од  
..</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179 
урдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — 
лада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну  
господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „оче 
 постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка,  
играју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли 
S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чу 
већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде 
сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха,  
пше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после ов 
е интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с 
ест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину  
и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио:  
ар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присел 
н-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="1 
е слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао 
је ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и  
 шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, ј 
{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад  
рено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим г 
 велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецк 
рса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко д 
сито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћо 
аду лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више д 
ца.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’. 
узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки карак 
измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке... 
ућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућа 
ања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и какво 
етресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакрив 
 збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствар 
 очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет ба 
аје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине ко 
head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана 
..</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p> 
оли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних с 
ојурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све с 
вим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би прос 
ће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали 
и теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, покл 
или су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да ј 
кака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од 
еда у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитат 
ни, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, 
ио мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепе 
 а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело 
 маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псо 
аже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да п 
p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме 
тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћос 
.. ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једн 
у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку 
ана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Ми 
жу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики ст 
лазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Св 
е свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за ба 
 је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ек 
Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџ 
енио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа зла 
оли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутр 
Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао;  
о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост 
 уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није 
рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеи 
ти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — 
l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ  
о’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, 
— „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, к 
то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо  
, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели  
бично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где  
а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола у 
ма...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до  
ра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} М 
не до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, п 
саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„д 
 ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чор 
оја се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала з 
 које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно из 
 у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу к 
су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговара 
овољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи 
лобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску ав 
младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: преви 
 Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не 
рв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спават 
и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше. 
е куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi> 
тиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је 
икотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећ 
тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си 
че, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— 
га — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се м 
и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најја 
.{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на 
ако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе годин 
златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасв 
НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном глас 
> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну ј 
а се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је  
 како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њи 
{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у 
ужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах 
шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према  
 га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од 
 само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је сврш 
у собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га 
е кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!... 
 што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом 
, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замо 
ви, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе о 
"52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! —  
ебра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него  
кун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је т 
му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно изра 
овек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају о 
и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и ш 
 дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали д 
ога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да р 
а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш 
а) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло с 
ви; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које 
угарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде  
S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећај 
ако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или т 
ође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред ј 
у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар  
ко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, мал 
!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћу 
 бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад 
.{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’  
пање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!”  
ледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећа 
и Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће им 
при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, 
доноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n=" 
има, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са  
т година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим н 
ема њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболел 
 па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да 
 требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова 
 А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не,  
 да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана  
ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, мо 
 муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске кућ 
о...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и  
, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>с 
 мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управ 
 и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује  
етка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удава 
 скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу д 
није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S}  
е седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало 
е Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се  
ле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сет 
а њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута о 
 само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњим 
има занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађа 
 Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све зар 
се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184 
адосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их  
а би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па 
гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се 
ија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ м 
од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он с 
; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питал 
ал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p 
 Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка м 
и пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — 
дговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану 
 пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Т 
да свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, 
из плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном ко 
чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он је 
укују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу пон 
ажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чуј 
 нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет  
ћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напосле 
ао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао  
де завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о том 
таде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Ман 
<p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Оста 
ма за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је  
/p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све ст 
бакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! 
 Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те 
„скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, 
ући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, п 
ка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чарш 
ћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А  
у немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрв 
ентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој 
и коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Пр 
 да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан о 
раји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фи 
 стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <mileston 
рка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нем 
је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато с 
е и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне! 
 Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си з 
осла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ћ 
„Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле,  
у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол —  
 сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштени 
ај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb 
чекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>—  
нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под миш 
ега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, д 
о?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" / 
 си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри глав 
итао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љут 
 време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како  
>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А  
 ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S}  
које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</ 
е познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... в 
— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одг 
тила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, к 
што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем... 
те, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи у 
домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш 
 свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да зн 
че Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} За 
рокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш 
едеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан пр 
а чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А им 
танеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд с 
, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Ман 
тељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисципл 
угом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахер 
а гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шарен 
 него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће 
у видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И д 
вали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Ма 
 господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци 
ш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тет 
— колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу  
 кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле веч 
т поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше с 
јку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За на 
 </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, та 
 се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се зан 
евојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у  
ујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује не 
к...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n 
</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живу 
S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у  
ади грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао 
 Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају  
..{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да  
ди у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавит 
уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа 
ерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њ 
подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а св 
ао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и м 
 се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршиј 
довољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, зава 
на!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сме 
 протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчиц 
и сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, 
е: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, 
да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био  
е, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај гл 
 којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била,  
како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је с 
авати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их н 
вом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само 
} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао 
камоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ  
. <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само 
осао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио  
о ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, је 
заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом зно 
се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфиро 
итног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао чести 
ткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се  
упи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), 
на и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им ј 
 него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућ 
есама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били он 
као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир ле 
ца Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије 
акитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си  
идигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с окол 
ом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и  
ао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не  
што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето,  
ли брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и у 
 то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој у 
валерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} К 
 толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај г 
Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не з 
још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне га 
и-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклиј 
или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико г 
лу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретај 
утке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна све 
у, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних 
лава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и о 
тишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још 
ди), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се с 
 „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није 
ом на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Д 
добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} 
као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при 
канта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погл 
сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запр 
савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, он 
} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је изв 
о дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ов 
ладенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је тр 
ије помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог ис 
а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а 
своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али ка 
з прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се вра 
ру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ет 
та.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p> 
’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су 
е, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне,  
ад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло каз 
чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на  
 да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и пре 
данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане сед 
lestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем ха 
и хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборен 
м било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манул 
ну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве 
ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан са 
ра.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек о 
ишта да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда  
к, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хте 
сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна  
полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се 
.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Св 
абраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне  
.. — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти;  
сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Им 
, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако  
а не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је  
а нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. 
 што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и к 
.. {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј пос 
о је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете 
 још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока,  
ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и на 
е, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико вр 
?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћ 
ушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за оног 
и си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој 
звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланч 
иле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе  
каш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном,  
ку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> < 
е Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, и 
рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске  
 кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата 
о је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтел 
ше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне  
i> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој  
p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају 
о ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока г 
ше из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саве 
/hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама  
ну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си де 
 онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што с 
м кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад  
тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије  
и тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи 
 и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па н 
а разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече  
кашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си 
одаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може  
а и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време свој 
чију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венч 
укња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и  
.{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батиса 
аку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће 
Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар,  
ликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сут 
 исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га мек 
лободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да  
шана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да с 
 то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле б 
обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеон 
 се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врл 
то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли зам 
и да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га м 
 бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш 
ле, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она С 
 дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут би 
вај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли  
дије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе 
 њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, к 
 мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кол 
мфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше  
енидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда м 
 све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови 
та нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону,  
бро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже 
ледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је о 
 га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је са 
 да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато не 
 љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p>  
и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љ 
е била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с р 
ила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, је 
н измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; ка 
 као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће  
 <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који 
ла би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} 
убив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и 
S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајућ 
о је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тет 
о си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито 
 кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане р 
комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за  
питао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Ма 
а живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — 
из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела 
ле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он  
estone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замф 
ни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на посл 
 Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто вре 
сео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већино 
цем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, у 
 ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме ј 
огао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одл 
лио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <p 
о.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и 
 их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и  
анулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чо 
на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табл 
е, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив  
на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чи 
} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет св 
 што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио из 
ој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше  
 му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је 
е ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="chapte 
рних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мањ 
леше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха кој 
, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој 
 — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, сам 
quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи ис 
му.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да з 
р мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отворе 
о, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта б 
рани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и  
дно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} 
е бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извеш 
недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави при 
.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове 
{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћ 
хе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну  
и повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p> 
е бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође  
 и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда з 
 плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Пла 
ада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју  
еје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветс 
о несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S}  
и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако  
ме...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи ус 
адна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на ја 
тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што  
и због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкроти 
и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах 
ирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљив 
 галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до о 
, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом: 
<p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко  
ао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subS 
једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго —  
олу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да ј 
ућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље шк 
вољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ 
и им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Н 
јој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шу 
а Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и па 
!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је бил 
одужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашт 
љан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на с 
ом и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар сврше 
а истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затворени 
 ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би 
а нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олм 
е!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте 
 понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време... 
тим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће о 
ери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твој 
 —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</ 
а кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђ 
авикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а н 
 задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена  
: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сам 
с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате  
оло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у по 
 а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџ 
је...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> 
 на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеле 
нџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћар 
ина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги  
а и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она г 
у и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и 
дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче по 
 тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну 
b n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дв 
} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на 
о није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да  
у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И са 
еће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за па 
баџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао  
в син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенц 
ћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p 
то и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с и 
</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уло 
... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p 
, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, д 
ало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица остављ 
у, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигља 
p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и транда 
рошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над  
кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући 
ош испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожа 
двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан п 
але:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пр 
и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућ 
руга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с д 
дна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек  
149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад ле 
Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а  
 сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да  
 у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које 
не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.< 
амо то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно ка 
| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док  
де, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфтал 
{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али м 
а се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намест 
ундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају нов 
 калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачк 
head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега 
тру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао  
="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама пон 
и?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невољ 
кну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’  
 разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак  
тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке 
адан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка 
ти и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто с 
 ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управља 
i> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Ј 
ну Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђ 
ре онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де...  
а!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замф 
здалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мнош 
Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{ 
у између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често  
ли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на кр 
 благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би вол 
ористио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а к 
чано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му 
мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлук 
ма чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца 
 <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. 
еци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала 
е савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) глас 
ерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно 
ер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико  
песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми б 
 својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ман 
ечи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </q 
l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховит 
ту је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на 
 кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, п 
јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умре 
 је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је мо 
 лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се б 
 су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је 
 носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга —  
 њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господск 
 и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би и 
језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је уш 
а ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише  
или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, дос 
ћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пре 
није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна  
, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му  
ма, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога да 
азговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотл 
сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> < 
мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају ду 
времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, по 
ле, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код вел 
циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, п 
 му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, нарав 
 или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi>  
 нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — 
ао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантоват 
шљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све ве 
о шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је ми 
Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па 
е шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све  
 та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време 
мака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојак 
 покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се  
како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зу 
 изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук про 
н чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре  
<p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина,  
} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући т 
 неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а т 
бе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише 
 фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата д 
..</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p>  
тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што 
лику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска 
а сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију 
!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго  
на је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S}  
о је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај  
<p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, п 
е испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, пе 
 знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питује 
сам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино 
 увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се 
, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно кре 
и се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Зам 
и тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепе 
о на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уред 
е.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама 
, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада тр 
фре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и  
ка је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла 
 ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот св 
ници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишње 
 обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву 
го долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви игра 
 и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури 
{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела 
њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића 
 га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је св 
чки хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао ј 
i>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би < 
нама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало 
” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, 
абле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се н 
дан сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им п 
ја</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприли 
 више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" 
до за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у 
.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији 
еша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да гов 
 сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву 
 не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p>  
и!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и с 
тисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено 
о ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске!  
ње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</ 
>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури 
 сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Тас 
 ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p>  
, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракиј 
моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невес 
ију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој 
с неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Ма 
Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги 
се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне 
 Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напр 
књу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону 
си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка н 
на, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доц 
и ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у 
укујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, к 
је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васк 
а ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени. 
и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од треп 
ле дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену 
та је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га к 
тару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p 
исав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, бра 
 би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, д 
стурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S 
ели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом прог 
нтименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слик 
 иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао,  
други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочек 
те скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S 
било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жа 
рту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи 
е, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату 
е све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и  
ца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, 
о се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте 
 болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би он 
ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни с 
 је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да н 
>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке ку 
н, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам 
рога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако 
„чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих 
 такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се 
редељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на 
?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Ка 
анио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати 
е чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосв 
пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” С 
 остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречи 
Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Иха 
и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, с 
 кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни  
 максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на се 
{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ла 
луј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цве 
тила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, жи 
...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем 
<p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није ис 
рош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџи 
-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... иск 
о младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане  
еш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, ка 
 како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди 
екни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...” 
а, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није бил 
{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty 
ила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" / 
потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</ 
ли јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам г 
 запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, 
кица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S}  
како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј са 
шала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да п 
> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема  
!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунл 
а да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... 
i>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам тргов 
ет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у  
и светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац  
ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш д 
е продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за  
којаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му м 
 се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то  
 завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку 
ише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговори 
и, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, 
 Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још јед 
тају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосн 
ка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умеш 
шао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошиша 
онети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га ј 
S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и игр 
ћама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад 
 седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали 
зетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бак 
им, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> 
ј Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, 
 фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си збор 
љала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња 
 „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потп 
 пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </ 
 на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је 
ка кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју  
е размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом о 
звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно  
ену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S 
вљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, заст 
 бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, 
ђаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим глас 
то је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би н 
да пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и пол 
} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају над 
говим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него  
ју...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама с 
опејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу? 
дне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n= 
неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Чит 
!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија реч 
ри, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срет 
 дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опо 
гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окр 
ор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што  
шне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је  
 народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро пр 
е човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, 
а и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!”  
-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се п 
 и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се те 
...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне,  
 Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад ш 
ремена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чв 
тета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно де 
викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа!  
!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, д 
рма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило,  
аво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глу 
а ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и  
 си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!... 
, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доц 
и товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре 
осветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Т 
а! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време  
ска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пушт 
”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”,  
. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још јед 
 викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда пол 
ачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да ј 
о, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си ид 
..</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’с 
ав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силн 
а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа н 
. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по  
да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцк 
дна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се нап 
а се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} 
ва да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је б 
то је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</ 
ану”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</ 
да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија и 
даци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два са 
саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно ши 
 муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете ве 
лак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и та 
џија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, реч 
рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Ма 
к наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона  
хвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Гр 
ри и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дођ 
амо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младо 
 „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, ре 
вје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре< 
сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и М 
”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџи 
!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с 
ске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој  
 се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући 
ге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш о 
и, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па ад 
, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте 
ри мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџи 
ако мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, р 
{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да 
екнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вен 
-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а оч 
да кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{ 
ошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, п 
е!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и З 
 трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p 
у пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама 
ћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци 
брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет.. 
та буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> < 
а, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетн 
 што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу  
 кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати  
лат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} 
 осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и 
ладо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, м 
рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</ 
што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће 
 ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p>  
тало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две 
њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја 
на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <q 
а ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, ист 
ђе лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту,  
 пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} В 
 се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече 
ини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође 
 ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’  
ћном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад 
же ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто с 
 стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’,  
 ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{ 
Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”< 
, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — реч 
ке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> < 
што не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, ре 
истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ам 
ем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S 
дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш то 
 а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да 
 руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових д 
ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми 
ламет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Пе 
, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајст 
ече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му 
о бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, ве 
 Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како 
,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари  
и, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како д 
 у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време к 
, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пе 
ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете.. 
а гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, 
ојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаш 
један!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајк 
к, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а 
цко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече 
наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p>  
даде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Как 
ко... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом 
 умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} За 
 кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обо 
а за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино 
те, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште мал 
неш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p> 
рбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не  
 салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — 
 да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>—  
нуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепа 
ваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? 
 видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p>  
рак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запи 
>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тих 
p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је беге 
 се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет! 
а иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је послед 
Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, р 
дну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — б 
удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем 
о!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што 
ре од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си мил 
клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb  
ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет д 
!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За д 
сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му зб 
бра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" />  
ајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако 
и убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запреп 
?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p 
— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запи 
и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n=" 
саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у ш 
— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> < 
а тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, к 
</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, е 
ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на г 
 Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Б 
е?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде 
 кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски о 
јка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што 
ће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет 
.. што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S}  
тује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На 
ина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште  
иче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама  
ја!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли ј 
 нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече 
 пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не 
 А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Ману 
, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те пар 
тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија с 
 да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате 
мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевд 
сли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погл 
А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па 
домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вит 
 бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да  
еш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги 
> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њег 
ле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад 
S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници,  
а брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и с 
 Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у ф 
у није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ћ 
утао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, с 
ну Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисл 
ебра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола ка 
ко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погл 
ју</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога з 
смехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити б 
гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђе 
.</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој  
аћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — 
кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима и 
ужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} 
р, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена  
 пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој  
шима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и 
ква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у свак 
ски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научи 
днем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S 
 њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је,  
кажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> 
иповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја 
ом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извиње 
ило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, је 
а? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> 
адовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једна 
у — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и буда 
ко му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што  
ко приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све  
адбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> 
орђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што  
 у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па т 
о као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, 
>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та ве 
и срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишће 
 пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити 
 n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала зак 
?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о  
ето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је  
{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се м 
ио он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер  
...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, 
</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S}  
 ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима 
научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан 
како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цур 
ом и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што ј 
ћарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стој 
р би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро 
 <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка- 
је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али  
ного заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну 
шчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би  
а.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је  
повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако пре 
шала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, д 
ордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте. 
најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека  
и Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p>  
.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пу 
неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо- 
 строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако мог 
 Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе 
ма његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из дв 
ш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога да 
а, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није ни 
 да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је  
а, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се 
ilestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва мног 
МНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.< 
рснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по свет 
дан пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, 
ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, 
но не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и на 
S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме ј 
у, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке т 
па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле! 
да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и сит 
> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антериј 
 Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој,  
у. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је 
 од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стог 
} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кр 
ику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у је 
д другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако са 
Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се с 
ашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...< 
у, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а т 
 ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да пра 
кој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко гран 
 /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафс 
} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размиш 
 де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S}  
аза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми ре 
 да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при само 
шави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатал 
ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако н 
 и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манин 
д, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Испр 
ам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петра 
ном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче  
к и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Зам 
комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хо 
етила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стри 
година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ 
p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И З 
S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Је 
ве гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему 
азвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше 
риумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским 
о исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Вра 
>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> < 
Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што д 
ес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, и 
то си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; 
се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здра 
ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа 
ије никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде 
редмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
анулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом 
о него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, мла 
!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се ра 
 то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је  
већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је 
радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог зан 
p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и ина 
ока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не зна 
лему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} 
ш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си т 
махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ств 
 он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Ј 
о, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{ 
ватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и 
Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју  
ме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понет 
нио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умо 
S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна пр 
р је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S 
доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се 
они — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нек 
је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа  
а, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у с 
чно све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо разви 
си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мај 
unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана  
е асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блаже 
та нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на  
г јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отва 
’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и 
аја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!... 
а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразновр 
м сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, 
о и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се ма 
девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је  
ој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризанте 
дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје 
на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумб 
но и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас 
i>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била 
заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива 
илно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види  
 човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се  
ос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!< 
ио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од жи 
врсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Ка 
 Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чист 
улаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, 
се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет  
тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хте 
 њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује 
една, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, реч 
дна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на оку 
јтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао 
ој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јас 
адић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, ак 
ладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, 
 младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прсну 
си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то:  
 досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им 
> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l>  
рле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако на 
едан голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко  
еју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Ман 
рош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да поле 
 забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, б 
ћ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и 
танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и 
ше не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна б 
 тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сраму 
а поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи  
ред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру 
ко је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву 
ло да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!”  
м као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да са 
си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S 
/hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’  
 /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми 
баџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже 
 чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундиц 
 неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још  
ију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало пом 
ашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф- 
> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>—  
 је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Ман 
 не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се н 
еком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани 
у”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу свој 
 она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће 
 друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи  
изе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и 
ојом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где  
ође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milesto 
упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> < 
свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо 
</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплаше 
ет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан оди 
стане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под  
ој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј ј 
 у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се руку 
 га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши 
о задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је бр 
е болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно 
руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, 
у, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док ј 
симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и  
снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуко 
{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га ј 
 он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку 
ђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком  
„Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздр 
 сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичн 
ред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија 
да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах  
ан да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опе 
} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од  
, па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани 
аџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од кој 
убим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </qu 
</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l 
и уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила гор 
 било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати 
ав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше ј 
амфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, —  
д; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се забора 
 И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S 
! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф”  
 овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоци 
леда света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Зам 
 од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни см 
тавицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав 
.{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е ш 
некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје 
то боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће  
ар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. 
сну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш.. 
не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на  
ако силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па ј 
израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} 
м и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, 
ри Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он п 
milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, о 
све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дош 
Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S}  
ева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да 
 зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девој 
ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне:  
 једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, р 
о домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља св 
 туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S 
е много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, 
ка, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство до 
и што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште ниј 
једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на о 
гнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на ко 
вља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш  
ерисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече ску 
којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско- 
лед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан 
е дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S 
ала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се  
ог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају  
дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је  
ј!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — вик 
стите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према кој 
ни што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општин 
они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} П 
 што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег 
 с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај п 
ла је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако д 
прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <p 
 авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он  
и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листов 
 се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се 
леђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Ман 
 без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Свра 
 они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху! 
о ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, каз 
ло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да  
 зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше м 
 прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно  
 је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љу 
Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> < 
озора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост  
ином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш 
ено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом квар 
љци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућ 
 види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерами 
, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку 
о гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. 
х кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких ба 
кога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да  
ространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе  
да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија,  
и-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељ 
 и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемст 
ово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да  
ледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопарац 
 као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито  
де пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> 
н, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељ 
подин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их в 
ху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „ 
оложење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка а 
 да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покој 
казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбус 
} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и  
тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу по 
 ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка 
то је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и немино 
улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, 
ну — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нис 
раде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфт 
 сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријате 
је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi 
 би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад с 
азговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично  
ју и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и врат 
скрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва на 
ак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у п 
еданпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, До 
цири и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па как 
стављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p> 
ама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини ка 
 на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна  
скаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо 
о увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веро 
ћанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом пре 
кло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ма 
другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако заго 
ладос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја 
ју даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш поглед 
 ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у ру 
може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ м 
 како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако ни 
је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијим 
сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједн 
Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навиј 
ар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопч 
енцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најми 
сто пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло  
купи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тет 
да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре 
 шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну  
е као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно 
у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, 
S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се ра 
бија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ниш 
 један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од в 
во као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш  
он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења м 
за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време;  
од на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да  
их грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S}  
о ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно реч 
А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка 
, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај 
ружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудро 
нако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како 
 је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад ниј 
 се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор 
другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних су 
с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом  
 тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно донос 
— Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? пи 
утке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, 
то нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио 
гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> 
о да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља  
филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под миш 
{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!... 
ато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, 
имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <p 
 ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наст 
м срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест,  
осле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што  
и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера? 
м, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за врато 
ад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и на 
 Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику  
е се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно  
...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како 
е се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да с 
и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде 
 сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште  
ари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, стари 
други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша  
еџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ 
а и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи ви 
ко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!. 
раће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> < 
 n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибу 
ог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кан 
е зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држ 
је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да 
е вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоф 
анатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом 
е слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, п 
} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово  
напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој 
у нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколи 
шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, 
}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’< 
ом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у стра 
ним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте  
 пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољств 
ио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> < 
на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похват 
е бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем 
ни удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и реше 
таде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откида 
алину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило,  
ки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фи 
 они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшам 
ји не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И 
аока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком 
ош две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше 
ари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и 
ако ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S 
м дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лици 
како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а  
.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехар 
 компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p 
едају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја 
т, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало 
 кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде 
Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се из 
враћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних п 
ије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S 
еч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Б 
папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, 
„колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мо 
ила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама д 
 црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Рет 
ашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушај 
on" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах,  
 такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Ман 
ледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије с 
а и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> 
и и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се 
а сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одв 
ротурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на 
аишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накр 
 али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{ 
у испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, с 
 и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала 
ракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет 
По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже з 
ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис 
ти му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад ме 
узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба 
 белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим вел 
 овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретал 
ио, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане ни 
 никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице,  
углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света бил 
оветка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није  
у се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто ка 
оста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је  
е ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се  
љда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. 
унастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и к 
 кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по  
о, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одај 
ико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он 
мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Би 
 ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина н 
те с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} П 
-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мерак 
који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунч 
.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и тра 
 задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокак 
м хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле 
лафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S}  
, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам по 
кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искаш 
 био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није н 
{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да 
 сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао 
о носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје де 
 ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и ци 
ектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главни 
чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” пре 
где пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се теш 
е брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, 
и, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткореч 
рста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње 
рова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ов 
} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди св 
јих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштикло 
и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> 
јатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то ни 
екавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да ш 
ства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петрак 
 љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, 
мо га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године 
а, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и 
се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рек 
ење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p 
омпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајт 
ах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете 
кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелн 
 Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџба 
>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто 
ранћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с он 
 једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се  
етили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха 
ријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начич 
 богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лел 
које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, с 
, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зон 
 ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог с 
ено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турск 
извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!... 
чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ак 
но новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после  
Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки п 
основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме:  
је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се у 
рога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговим 
и, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклори 
па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пи 
љ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француско 
враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори  
нови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де 
света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и м 
S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се, 
ао да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљн 
 обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за  
32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с 
 у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој  
ајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и  
и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} М 
 није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке 
исување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори 
 прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, 
чка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу  
ана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> 
</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— 
себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и  
и поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од 
, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем к 
S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и 
 мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадил 
 апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој 
 трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назове 
о и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увре 
 ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити 
е скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта  
шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни 
у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао,  
 писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер раз 
ло Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зн 
...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона ка 
све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да  
онаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посрк 
и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као  
је ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Дома 
но и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} К 
пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од мла 
 сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као кр 
де се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што 
а се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита 
кам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’  
— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прек 
ан папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се 
 луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалил 
 да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде 
, од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узн 
ло оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S 
о што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слу 
 наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашт 
 задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њу 
 ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти ов 
видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S 
комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и  
 „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пр 
S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, 
икну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те иск 
ше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни 
 <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!. 
евојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендис 
 — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се нап 
 запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га по 
, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди на 
?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће 
у скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, ч 
се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оск 
онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек си 
во знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање? 
ам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, 
чне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако 
 наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је,  
јка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi> 
у!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели д 
си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник с 
, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој то 
стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па д 
ли Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p> 
а од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пант 
да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S 
отираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па  
олико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита 
а збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ам 
 тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} М 
} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче  
врзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграб 
„Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да поне 
ше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таск 
 <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} П 
и у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагаш 
ваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! —  
, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива л 
дин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, реч 
е и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Гори 
веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мис 
 Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направиј 
и уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не да 
баџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисе 
” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Д 
вет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разб 
отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудац 
динац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји о 
Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно нев 
и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ст 
 дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целив 
>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти  
 Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу ве 
фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што о 
у носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да  
илике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу и 
ес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си је 
скочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" />  
 си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве  
>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је  
амфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче т 
и дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S 
то да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за то 
> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг  
д ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’ 
 идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.< 
и га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам 
 Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — 
амарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се т 
 оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг 
кну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), 
„Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, ре 
ут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и по 
.. несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез  
ли, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам пр 
у трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девој 
у дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си.  
рицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi> 
 брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ам 
 стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и 
едајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и 
 је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја поје 
нисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се те 
е њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</ 
 бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... 
прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу. 
ућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си има 
ћан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с дру 
, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш ре 
ко, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто с 
да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама 
у — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу н 
напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} 
це, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулир 
S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} М 
у част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом,  
а нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначе 
м очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетил 
>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона ње 
очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и 
и се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и г 
вих леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застраш 
погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А  
и се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема ст 
уђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџац 
јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком прокле 
 антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена 
 и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, в 
 девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а  
е осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досе 
анкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и  
мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под ови 
порно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке и 
елу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и  
а фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако 
еч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што ј 
 главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, 
ри ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему 
а брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила 
у се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка п 
-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истрај 
та.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. 
е ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда  
ови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ 
 вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се 
треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да д 
 наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ст 
ук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни  
ну многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улази 
 никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у с 
огао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом пор 
оне, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне 
 с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту се 
 више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће та 
вораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му 
де печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао ка 
ага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој веш 
у и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасн 
нако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} П 
ет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружи 
ко и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска  
и: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јев 
батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, к 
} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им 
страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савест 
 вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, раз 
воју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши 
држала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку,  
title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу 
е и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доб 
мфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, к 
ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана —  
е тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике 
и, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни ње 
пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>мор 
 лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу  
то оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је  
него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива  
е никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све та 
чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи 
жем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да 
његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и  
је много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка  
етали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> 
то се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа 
 у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> < 
иганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, шт 
и на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе 
сећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и  
о лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене д 
и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивни 
!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} 
е шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако ж 
ји дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе с 
орбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничк 
 њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита 
грачица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и  
године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до д 
не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на  
еп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али г 
бично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хв 
е или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и с 
д се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, зд 
.{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што  
д главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звук 
ина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће  
 то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда с 
и и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</ 
и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{ 
 и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за  
знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односи 
траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуис 
на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе 
 презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, з 
та лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и ка 
о је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Ману 
 ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке... 
аваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ћ 
а их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S 
и искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је гов 
 руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из  
ка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p>  
ци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p 
и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа 
ашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми 
га Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>—  
ваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему  
</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по м 
иш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из 
ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако 
 у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече 
 што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџ 
нулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p>  
не брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцеп 
S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледа 
е питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, к 
, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан 
i>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрос 
најем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да  
еће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак 
а да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!.. 
ејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, ис 
есам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти 
Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе ди 
Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане 
лу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква 
г, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепам 
еле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чет 
аше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питује 
 а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники  
ђо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’ 
t="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама са 
/p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— П 
ом. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрг 
огородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и му 
 они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и среб 
 с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSect 
„голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој  
 <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем к 
е требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — гов 
кова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки в 
/> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и  
 дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, п 
и ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зим 
на, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета.  
, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је  
е, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљд 
 нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћ 
и.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и о 
е његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој тре 
ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не бу 
бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ. 
тракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па  
о збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> 
у значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разго 
мфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи ле 
а се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то ј 
оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније реч 
што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетк 
 си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две го 
: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче  
јка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем ов 
ар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш 
ију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, 
} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузи 
ш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновн 
 оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време -  
ри, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а 
је. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир 
 /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила д 
 приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у 
рче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг 
 реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> чове 
ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и с 
{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>ни 
а ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори 
е не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде нек 
..{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрв 
по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{ 
 већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме 
огнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред. 
/p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А  
p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p>  
> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!. 
два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter 
јеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знај 
са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани! 
о да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, 
.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се 
 три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и п 
реме Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што з 
 ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S 
 о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или ас 
ивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="15 
гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два г 
у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и о 
ка упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле к 
римљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И  
загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо т 
 не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њи 
се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико 
се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи ч 
ом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је 
 потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док 
и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне 
има чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви 
 велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа < 
остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф  
га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча,  
ва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо) 
о у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући дев 
е, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме пти 
ње?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род 
 што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} К 
д је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, ка 
поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчиц 
е што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих п 
о вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад  
е. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што 
 ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џу 
грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије так 
 мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да 
Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p 
али.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> < 
ча мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а ка 
о?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је,  
 Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, п 
ди онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека  
 да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да ск 
е на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив 
росто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца св 
ар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запе 
, и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и  
ење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у 
како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећа 
очас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изја 
 прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи: 
т Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило бил 
ботиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Пр 
} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{ 
, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? —  
а се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен 
о земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је  
љно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{ 
 /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Ма 
 <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да  
91" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем 
а Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зо 
ита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море 
, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћути 
S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} 
не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нем 
Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Ало 
тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „жив 
момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога кр 
 останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утуч 
р, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све  
м си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— 
} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу 
је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољуби 
ане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме 
и вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је 
куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година  
 — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је т 
у или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је п 
ако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, и 
 што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тет 
 рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мор 
> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’к 
тинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета нек 
а и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарко 
али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речим 
ећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад ј 
ти и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина  
рва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и д 
чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало  
ме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео  
етан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар  
е и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, 
 кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разго 
и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и проше 
, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И к 
 чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изг 
 искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спо 
у такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тра 
ед на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно ст 
тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на 
Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и пи 
/p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та 
мисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си  
и и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} А 
адила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда и 
сера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока 
е сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слу 
ал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобико 
 бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта  
но,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао 
ник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме са 
S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...< 
о магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је  
 се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, 
, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’к 
" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута 
 трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који ј 
м после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем дога 
дити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, 
ма само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду,  
ута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да и 
 је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је  
е пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> н 
 Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{ 
устише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="c 
од мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} По 
итни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; т 
ринети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена бу 
арише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче ха 
 од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из  
ко и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на д 
амфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје 
оре његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кри 
ко је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и ту 
{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; пре 
гледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме  
другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну 
о једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он 
е никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје  
врдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља  
ка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?”  
> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за по 
тен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l> 
о ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и узд 
ре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Ст 
рталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и сти 
есма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке 
кице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комши 
</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити. 
шио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а  
 две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио  
 су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад до 
 весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авли 
д кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види  
 тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младе 
шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста ист 
а видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само  
куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто 
ао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} 
би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, п 
, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискуј 
а, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Го 
о обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер пр 
а.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незван 
, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа д 
е друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све  
кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га 
при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди 
Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S 
о је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима. 
 попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту 
викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант 
е, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле  
упе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоки 
ла и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у ру 
ао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду 
сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи  
жан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и с 
е. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S}  
арамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у б 
е он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један п 
 друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па  
ка трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и 
а за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S}  
” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пр 
Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не с 
 људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Ана 
.</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} 
ице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S}  
вјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако 
Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска 
} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази 
анама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S 
.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао 
заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за 
е с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки сво 
/quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па про 
p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом  
” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му ј 
пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а 
утра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} 
кав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„ 
о махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасл 
з алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са 
и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и  
Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог са 
 налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а г 
p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире  
 интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, зап 
 држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола  
зао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он поду 
е: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — 
једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала ошт 
нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звони 
нска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај ко 
 ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицо 
ма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место  
уго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се  
се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у ње 
о се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, ко 
 оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оп 
 с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па ср 
дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољ 
Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он мо 
фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе 
него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, н 
 све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра  
ласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других 
жу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговара 
војим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, к 
о’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, 
чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом док 
ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је  
еких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него при 
ричало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било  
узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сце 
сате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се талас 
то то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духн 
дети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би 
аћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га ве 
о, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чуд 
 запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{ 
ју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мис 
 чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто з 
штенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После  
 за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу. 
о није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, 
ао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему см 
нским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице  
мом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А за 
ало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана 
 поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да игр 
 јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишев 
 да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milest 
ла сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погод 
е једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с  
овек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу,  
..</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му то 
о, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} 
е умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле 
о ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре бра 
отуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне неп 
ле да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфи 
е дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико  
су, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и 
аршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да  
ађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да  
 ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, н 
ад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама 
кве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане 
ње што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и  
њу према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; за 
.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао в 
тан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С 
није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-За 
с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису  
 то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му 
етке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> < 
 био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потр 
 крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером  
е никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама  
овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — 
 ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешил 
та и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио 
рекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су он 
и, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сум 
док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну 
S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту сра 
ила танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређал 
га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне се 
пучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тад 
 и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђ 
S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пу 
и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на т 
ин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица 
-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; 
а буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, 
било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и заб 
рло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастик 
нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како  
м Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онд 
ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје  
 пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће  
онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га не 
икако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због то 
да и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — 
овке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игр 
нких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био ј 
његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови 
вљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали 
 се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим о 
S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!...  
 још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој 
 и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} 
ас тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не  
.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељ 
нају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скрив 
глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то 
 Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за вр 
 рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле!  
ишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му с 
 трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаи 
идео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и р 
ти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне бил 
е једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душо 
екрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту  
ћици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и раз 
 будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему 
се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Ба 
 срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинс 
сма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l> 
рам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} 
еде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му треба 
S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Т 
 оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће  
 капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не бил 
а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има са 
иротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по ду 
..{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да ј 
те, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фр 
ји и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер ба 
део је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу  
д му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.< 
јенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а н 
рјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде д 
купила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле  
.</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Ма 
певаше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја и 
е,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше,  
му тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је теса 
вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да 
 „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун,  
Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе сл 
, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице 
 <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l> 
вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани 
одбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама  
рити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако 
 девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</ 
ију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијан 
</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сара 
 Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф 
нкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама д 
је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући р 
ако може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вер 
.{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња 
 га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо 
је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште ј 
— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону ки 
г’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре 
 можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, ко 
лосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S}  
и цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуш 
е, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — 
 у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му 
ишто неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча при 
те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина посед 
 у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја 
{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; угра 
у нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфир 
енак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разб 
 Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" />  
ц според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди м 
ш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у  
де си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бид 
еће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија 
с алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу 
ше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, как 
ше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску кер 
д чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куч 
 док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче,  
i>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој? 
е да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто  
е, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, реч 
к си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је је 
 Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем д 
твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајд 
 жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу 
: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј,  
уство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S}  
 рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „ 
а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туф 
 — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, 
ш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги 
зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, л 
 Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ев 
-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’,  
 одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Ко 
да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, и 
...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем  
а ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са сев 
 /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Прич 
рам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Бео 
кија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} 
— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка т 
рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата 
ан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Шваб 
бетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас 
 су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј пр 
ем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорб 
сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви р 
г’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас  
четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник 
 <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} 
а да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наигра 
аташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане 
 њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која  
 и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> повер 
 ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у п 
 па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при ру 
а њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волел 
"129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да 
о што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског  
златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом,  
тити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на број 
е су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није 
ре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте. 
ом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио 
тале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном 
 му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, 
у Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахн 
овој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно про 
 не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p 
 момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по с 
 решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> < 
то се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у уши 
га је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по ком 
ла.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је о 
последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита о 
у...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби 
на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочит 
 се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код  
ока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали  
 ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господи 
е су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишл 
же да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по 
итегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изради 
, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, прола 
 У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обе 
адио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо друж 
али у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет  
о шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата 
и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p>  
е, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и ст 
им; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај 
мети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутра 
} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов н 
на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као 
ка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куд 
лици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром 
 све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика 
а, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове 
 <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ног 
ор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мора 
џан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на 
</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напрај 
 то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средин 
не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S 
ва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир 
 никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о с 
ле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{ 
 — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, —  
 свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јо 
им, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајк 
празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком најв 
 тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта  
а ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра,  
 <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубок 
икакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — ко 
ава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно 
кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што сед 
ма.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Та 
ion" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица сре 
ја, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвир 
<pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Вра 
{S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на би 
на и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <qu 
и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после  
еди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговар 
>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко зн 
S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> 
еш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за 
д и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је у 
двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај,  
еља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег 
ује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поузда 
забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека  
а свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је 
љила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се  
е нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху  
а их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} 
аљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака оп 
х шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила  
м то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из ду 
Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по поглед 
фирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је разм 
а да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бест 
израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао ј 
ако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичи 
 донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним велик 
прана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек пос 
 напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешко 
ао искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер  
аокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире 
 — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска,  
и и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђи 
 и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек 
тило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњо 
лато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, 
нуло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о З 
ци међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дир 
после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу,  
оју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”) 
рише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кући 
ала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздиса 
шћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва  
Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и 
ве полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани 
је предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била ј 
о што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, њег 
едем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти 
} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} 
ноћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млад 
т скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдр 
 изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му 
де у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала с 
— био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и купова 
ада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био с 
старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфиров 
е иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> 
аво кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једни 
ности којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама 
.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе го 
аблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средин 
и казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} А 
о сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изриб 
вораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше за 
но и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта  
ве четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уо 
е плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто  
улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” сн 
еће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим 
омислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који  
} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми,  
аштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не  
ика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спр 
ким оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих к 
таљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, о 
рандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзн 
 зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке 
о ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, к 
ије ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, з 
 двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га  
своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њ 
 Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали он 
м злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то први 
ли фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак.. 
огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је 
да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S}  
 ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та  
а срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако ка 
аријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узама 
да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело 
} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао 
е се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, 
и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбард 
не, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држ 
.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: как 
ана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред р 
аршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ств 
о, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с  
ако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана 
ва.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зон 
вог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окр 
како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рек 
>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше:  
м: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девој 
ке, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да глед 
 ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си  
он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне 
што — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас  
 неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало по 
аршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, дан 
а била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони 
.” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, до 
оруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор  
’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори с 
а!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники  
— одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</ 
змалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, к 
<p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни ш 
<p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њој 
о. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и 
ориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васк 
еће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужа 
S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „М 
ило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је т 
зилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а 
иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Је 
Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — 
јна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n= 
иташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да т 
ушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка  
могне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чу 
поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао  
ђашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, нај 
 ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо 
илена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао  
пет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшис 
шао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. 
но весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио 
ш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се ри 
сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што 
 Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш о 
џиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} 
редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане је 
н после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи- 
уши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније  
скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадиј 
 адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како  
ло погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да  
 је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим  
у се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Пог 
проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама 
 испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној гове 
о је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од  
 да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада 
л’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, заш 
 пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> 
 то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закљ 
јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, 
што обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И так 
, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Ро 
ећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу 
<hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле,  
 почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу н 
, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, је 
 и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — 
тле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зон 
 и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S}  
мо да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда 
 Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и т 
ед и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право  
рви шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запа 
о на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од 
 после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њ 
 ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице  
ајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у 
.</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигари 
е сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} А 
говор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му  
биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало 
 Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} 
ји је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, нег 
p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што. 
потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" />  
 одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, ка 
штва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати 
 — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону 
</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силн 
ора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била  
Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" / 
p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично 
ну и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена би 
, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S 
 кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње врем 
откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Ид 
му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше по 
амфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно  
оша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао ч 
{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај тв 
/hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву —  
 фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да  
 видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у ко 
 ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни 
поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји п 
 овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и циган 
г’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћ 
 А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сах 
једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свако 
е то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) т 
одине, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је на 
 ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен 
 чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори фр 
јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хо 
х прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замф 
авом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило 
> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неприј 
 — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је 
је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала,  
есет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зонини 
..</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а 
рима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то мог 
шна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и 
 од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај 
е она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у  
а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у  
 је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схвати 
ће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да глед 
ло, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа 
у утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улица 
же да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се 
 не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој  
 се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наг 
ни, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некак 
ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућа 
е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало д 
 чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb 
 и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен 
да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те д 
>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — кре 
да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прил 
другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарс 
, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силн 
чу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на 
свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не мог 
ве тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклат 
 хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по мн 
 за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Мич 
еманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око  
 слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S}  
 одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чарши 
 све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S 
е све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је  
о, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако бру 
ђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су  
јући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад п 
 ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласо 
нлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јо 
ма познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Прес 
! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негда 
ни пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само п 
ко исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не 
ви зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се  
 казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.< 
} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Мор 
те, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба  
S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> < 
расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче  
у се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било  
је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S 
 удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окуп 
очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Ма 
ако момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати  
се, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога да 
ра...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж. 
зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун 
} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспо 
 и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, ре 
 се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} 
да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је в 
посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једн 
 да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и ро 
ви пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш  
гурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али пр 
ки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се фо 
усте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетк 
 како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд М 
а чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он на 
а опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека  
 ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, 
ише и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дођ 
таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са кр 
еше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу позд 
а трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и лу 
изрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, ви 
ледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се из 
оју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровит 
а.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иа 
ине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетк 
тају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку 
, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир 
ожда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода 
недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после под 
има се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радо 
 да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да 
 захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, 
сови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су 
олије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискива 
им местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашико 
 у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а зат 
јем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све! 
<p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— 
шиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и  
рају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, ко 
, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста  
тина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да 
ане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да пла 
МА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обо 
 га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре;  
и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то би 
ило.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала. 
прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману п 
д оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само запла 
евољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што 
и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који  
ога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко! 
кога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлиј 
асом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, е 
 задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — 
и, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није 
најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске 
i>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у т 
ођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице 
кле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замф 
 измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од В 
држао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Св 
.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране с 
е пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонуј 
оји су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље  
p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто 
Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> 
Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и пл 
их и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из д 
и тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући  
и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане 
д га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци 
рово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све  
осте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиск 
у</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је 
ем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог чита 
 казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!... 
омшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} 
таврино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи 
 турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући 
ца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши 
огао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао  
ив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и располож 
купу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, 
а.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкев 
куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове припов 
утише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и 
успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с  
ф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само  
црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Чест 
 — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима 
"71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче  
е, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак  
копреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже 
 он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше 
 шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са з 
ар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у от 
е Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред какви 
 га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Ле 
 могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао н 
многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није  
линчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене екс 
ихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ће 
јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али м 
 да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се  
о заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} С 
ције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{ 
 да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад 
 шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, 
ире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? пом 
а и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручив 
ечнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајиса 
обро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада 
ула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то ла 
ека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi> 
ерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србиј 
 наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњо 
тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и н 
на! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији,  
старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди д 
И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњ 
ћу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест 
ш и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрч 
лест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица  
неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако н 
 тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој ви 
ко се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} Н 
нога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозор 
жични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омир 
ље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S}  
и.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала 
ица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у та 
е још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и г 
ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Ган 
 руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} П 
вљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што 
, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девој 
> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још 
ке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете с 
о оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача —  
жи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитељ 
ол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они 
римерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна  
ште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао сво 
ка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих  
извела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим позна 
и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски пи 
чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-балов 
о.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова ав 
а по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за 
колу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то  
за на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и  
 књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли иска 
од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, ка 
S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и п 
 срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна по 
 што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ник 
у керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, р 
; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окр 
сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и гото 
мфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију 
 — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид 
} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало  
и.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Тас 
!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га о 
оне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” —  
ота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>! 
обратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који 
да и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не 
уга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас 
и, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине т 
и ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске с 
еб’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а дру 
 без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Аме 
 се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рук 
рати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте,  
иљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благој 
 земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у 
 испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после по 
омшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише с 
 презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго  
га тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег 
 Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, 
.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се 
енци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколи 
ше кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране 
је добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола  
вином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке;  
зини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гај 
 та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да р 
 ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако п 
а чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у по 
мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S}  
: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуд 
пис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане пр 
епријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива 
— румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p 
м!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S 
на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму 
ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час п 
 с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и  
о.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број  
акво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичи 
ти.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфи 
 сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави  
акар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, 
лук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда 
е осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек  
таде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па в 
— нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и д 
рај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. 
је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. .. 
 пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет дру 
љата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд  
estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан -  
е улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, не 
виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује ис 
сећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!... 
 /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између  
 n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорб 
а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамол 
олиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним сус 
тору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску изр 
а не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала ј 
алистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>От 
зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш 
лупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилик 
вукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна 
рћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се кре 
и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим 
ледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право ку 
/> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореш 
рио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако с 
 скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћ 
 овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју 
измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама 
јном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од руж 
ало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у о 
изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен,  
 све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и н 
а опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још јед 
омирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београд 
ба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има  
ликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима 
у.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу 
n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то са 
о што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="1 
он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје  
 гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карт 
атио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, туго 
е сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Дево 
емена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <qu 
ј је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога 
!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Ку 
о пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је л 
цко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</ 
 дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака  
ча”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма кол 
!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чо 
ике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку  
ма одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није 
 овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна. 
а отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер  
ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ мож 
ци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па так 
и спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улица 
идеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољн 
ах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и ве 
 — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и  
је, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави  
љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је зна 
ндара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, б 
и ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. 
е!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је 
е тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар п 
а сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остан 
ену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је 
ема Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искус 
 зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> 
 у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и 
ост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и о 
а играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле  
 глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад  
о, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се пој 
ко се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетс 
> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Х 
ринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им  
број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста! 
сам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, 
у банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу н 
Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се б 
м највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна 
има.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је в 
му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну 
новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после она 
оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч 
 нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантн 
Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и  
 крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе б 
шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из 
о од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таски 
дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан 
ој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопича 
шак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очи 
који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и по 
била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан 
мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је из 
иси и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од 
их танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у 
ва јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шал 
асом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} 
џук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгле 
дина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек 
мењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, х 
да играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свил 
и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокак 
 оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га во 
{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику 
варе и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан  
пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане за 
уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у 
д бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ај 
е маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслино 
и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па  
 сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико 
ој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n=" 
ан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није  
, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била  
 до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види 
а с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а јо 
хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан же 
о господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господс 
зију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве с 
вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвир 
 па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази  
} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што  
едоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стр 
ше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, 
вају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: 
о је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, 
дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title 
н члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n= 
ши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад 
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести ко 
како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си п 
ј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгиј 
> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Ш 
ехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за непри 
 Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тих 
им до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да  
да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у груди 
о сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <qu 
 шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чу 
есма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} 
гатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее. 
ов, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога з 
венац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже 
е шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Б 
вога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања пот 
 се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа иг 
адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и  
 <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кри 
освети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S}  
 иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ет 
да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег  
 он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту се 
оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај на 
ном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака  
фир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно нал 
ом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује  
да морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено,  
а чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре по 
да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi> 
ву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужи 
адне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрм 
јтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру,  
 дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана 
и.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и  
 затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу 
 ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ћ 
ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} За 
у сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Ману 
ли је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на  
 засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад ј 
анулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S}  
а — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које ј 
м бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професи 
зван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупа 
, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи- 
ми га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели ли 
и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли,  
осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Са 
 кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и 
ају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S 
у улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и 
тка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није мог 
ва била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за  
pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му  
мисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била 
га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе го 
то љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој ве 
 чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која ј 
 дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, 
је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био на 
аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу  
јку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за  
еру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и  
јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане 
 је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину 
и на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{ 
по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефл 
 преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је о 
ла скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико 
 него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу  
естајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један дру 
каса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин в 
 запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене 
ним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се  
стати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки побор 
птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад  
оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрест 
ом и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не з 
не с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протерива 
ти.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она,  
акијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу. 
ва у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорба 
лни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте  
но стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришо 
ажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није 
ш неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, с 
с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете  
а; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — 
ра!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко 
зорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је 
звору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером  
е глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима! 
девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је 
агрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору,  
 има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем  
 сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилија 
 само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у  
ир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтски 
 је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто —  
за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица 
творе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb  
, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно распо 
ојим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ћ 
гим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околн 
уши осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила  
те се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се пр 
би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ни 
 Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарс 
/quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не 
пили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него  
p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{ 
ући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер 
трвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њи 
а често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је куд 
„пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је  
же се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке 
о с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Ти 
рала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах 
боравила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се нака 
је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби 
ка, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без ика 
 тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p 
 то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће  
 она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и  
ра, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку. 
одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони и 
огледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од 
брва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отре 
а приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто 
ави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И б 
Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа  
соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> п 
храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров 
ко мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и рез 
рбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила по 
 као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, ил 
омогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на 
} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре т 
Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Ге 
 прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, т 
стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда та 
 туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S}  
оји је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд ј 
ане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај  
одине.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, ал 
џи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — 
} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, п 
 одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Шт 
ска.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади ј 
аљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај 
 истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов  
де и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испад 
ито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим ку 
} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и 
ење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетк 
о је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чува 
ах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" / 
штене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chap 
једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је  
дговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на ру 
иће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило 
дни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у  
p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу  
ши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним кур 
кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве 
јстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог 
гу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драг 
 други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на 
овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и нај 
окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту К 
није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, 
оје тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, 
орнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар 
ца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа 
а у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женск 
де на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети 
шко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шарени 
силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонил 
 бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим 
та споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се  
лену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде 
сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девој 
е бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће  
е у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а  
е главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи  
> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, 
ри Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и  
ли и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Ман 
а откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом 
социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је ред 
ош у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силн 
н овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Збо 
евда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. 
ћ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то 
и дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонц 
 и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њ 
у своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два ј 
о коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Так 
м бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, 
ладе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом оби 
и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина наз 
ече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафа 
а у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који о 
овачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цари 
вља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смир 
мфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само п 
у у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов  
одиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе 
то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетк 
е (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто 
дмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. 
и напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао 
а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!.. 
удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није о 
 да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, 
S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединост 
није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само:  
 само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што ви 
ато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад 
чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо д 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задр 
дина, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почел 
баџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неко 
 је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело  
 Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти р 
дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки и 
 и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио З 
о лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана бил 
плашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столиц 
овољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин,  
је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у  
ри Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика,  
би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како 
е је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почист 
е пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контра 
сељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни 
обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих т 
во што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После н 
 морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет п 
ам <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— 
тање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то с 
е.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од  
ло пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаш 
аздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашен 
али је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти р 
у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не з 
 је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој 
по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије 
, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила с 
 И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, н 
...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се ра 
S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у  
ице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, отк 
ване ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам пр 
ше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа 
е, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’  
шко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, на 
, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — не 
и, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, 
, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мо 
 тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу пит 
ури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и 
мфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар те 
ном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... д 
 ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф  
> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Ку 
о томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је 
 видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџ 
ели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>—  
ком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона 
сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне бру 
а!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, 
од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред оч 
тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи- 
девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и т 
 га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну с 
ију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Ми 
у јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али  
<pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p 
рена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{ 
чи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће  
онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <qu 
м удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитр 
и, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзн 
не заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, к 
је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш  
едне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то трај 
ју се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на с 
ета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке про 
казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, 
мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пе 
ти породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су  
љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери  
о долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другог 
посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="s 
и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да 
ј „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрг 
д одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујн 
уша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, о 
рмина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништ 
 што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, 
одвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних к 
лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, 
о пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су  
јаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или 
и искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадо 
за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мо 
тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саве 
де је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на  
о страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Он 
S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је о 
 ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, ш 
дила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни  
е ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и  
в, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријат 
к, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљ 
ун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како п 
 мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена прост 
, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S}  
 сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила 
Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Ма 
човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена 
е, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба д 
а, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти 
две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као 
?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много м 
 и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она  
рани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да пр 
еког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за но 
 и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто 
леда блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научи 
Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— П 
Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ 
зио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му 
ни, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву маг 
што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, 
иниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и б 
 тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је б 
, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се з 
рође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа  
ко ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="cha 
 да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у  
 што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi> 
б’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Троје 
 <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и в 
га што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А  
а на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака с 
 ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му  
 све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај 
х — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и г 
улијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, да 
он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског  
слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се се 
златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго 
 знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Кал 
евојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има врем 
 сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер! 
Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем с 
в и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да др 
ешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као  
а да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} 
че Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — То 
 тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, је 
ријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још  
тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — 
ако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те 
ли за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пре 
на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби д 
ави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и ура 
а.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, оно 
ане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га  
 И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...< 
 брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало,  
о изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до  
...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишма 
/> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицам 
{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти  
— ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет д 
нке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамол 
у...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато  
а Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плак 
е украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџ 
д ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина 
и на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре 
ј да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су  
 сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канари 
аре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију 
него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће  
је престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле 
очило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} О 
у прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чар 
то казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био доб 
 видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда 
у се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} 
се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се зари 
емство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани. 
изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је х 
 за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчава 
е ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна 
ез петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грб 
и да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </d 
} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечера 
антиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чо 
 ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збори 
ељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада нау 
ди из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и 
мо је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако н 
а трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p>  
еколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико зап 
 и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone un 
амо у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима ус 
 би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је нек 
 је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S 
ене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n= 
ој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако 
омаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или 
оворио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да с 
ротивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n= 
hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, ф 
 како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, 
ћа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! 
ли отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ  
та тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти  
к прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који ј 
 тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрат 
Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфи 
ођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, ис 
ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било д 
 сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S 
 и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што с 
 гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Ма 
тко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дођ 
речим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он с 
терије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка 
 по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она 
ебала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па ј 
 недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се 
аље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да  
и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво 
је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две д 
 љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији 
трина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљи 
се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S}  
коро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивја 
е, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не ис 
 радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензи 
је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана,  
’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да  
ало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса 
ре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није 
ложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, п 
бине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у ло 
икну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена 
ји му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он 
 кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без тол 
кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да  
p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пи 
ј испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и 
.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, 
 састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S 
а, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се  
Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Евр 
е каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми 
и она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако 
и ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши ст 
S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно  
Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне 
р Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или 
 љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што 
од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је са 
џи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на с 
 у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онак 
љан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, п 
ила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још је 
о се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, ч 
 купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За  
та свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не  
оку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit=" 
 је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а н 
: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате 
 на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње та 
угог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — 
шењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у нач 
амар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печен 
 и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко к 
аре минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа К 
аш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, 
 главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак  
баво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутец 
и, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће у 
 да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подиг 
S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно 
икам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој  
то се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори 
ђе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући с 
к на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="5 
 се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјап 
де замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани 
еиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај 
човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на дру 
ерфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по гла 
и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l> 
ку кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге д 
стих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Тур 
 ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер о 
се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На  
ила лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је ме 
 за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела 
о удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло  
 него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет ост 
оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од сам 
те свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мири 
они, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се 
иг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе  
а му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као шт 
сала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко  
није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и раз 
а опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала 
сатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или нал 
ну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроз 
а? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за он 
ако је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада  
а женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају 
на она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>—  
овима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа п 
ску да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то 
Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Лел 
е распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка  
ало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p>  
ља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора  
 и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо  
лазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена св 
само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан 
ари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипа 
 Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и  
лико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, 
аде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла и 
осила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне 
 да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p 
еднога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од с 
 је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поизда 
.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S}  
о све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мањ 
stone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безб 
p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа б 
 отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку к 
ред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи с 
било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек го 
карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „ниша 
Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира,  
упила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама 
Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p 
> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она т 
ора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ј 
дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... 
Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чу 
, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречк 
а богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А нај 
вију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и кле 
ају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помо 
у и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на 
вити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Ма 
...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} 
о саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу 
ао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окре 
ма силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А при 
ише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија не 
 неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа  
оге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак  
 Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут. 
ире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ.. 
девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је м 
е обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, ка 
о јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била. 
и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другариц 
га све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба г 
из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане 
ли јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад у 
гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А к 
азица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију  
и прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па  
ије, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S 
ужи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали 
 „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом ком 
 Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато,  
S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ н 
, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих т 
 лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли св 
>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не  
ање!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из фил 
аврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбир 
ћна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља 
нулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га 
авље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада же 
кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге н 
ако си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им св 
угооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Е 
.</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>—  
то мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’  
 једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све уба 
— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— 
хо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стој 
 на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту  
руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда —  
 олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се  
 /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет  
ру.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да прев 
а купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је 
 ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој  
, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једн 
е-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зе 
 Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар мук 
{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, п 
ш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти л 
ешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</ 
је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћил 
{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о ве 
г писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладн 
езилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа беле 
очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли 
а посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца 
што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канц 
слонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које пр 
а млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</ 
поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно  
ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l> 
слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљ 
а!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на  
 а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље н 
 си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} 
мски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и б 
и G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је ко 
још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на  
... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се х 
рканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Вран 
ове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о ши 
а зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач,  
оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж  
S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није  
био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали 
 за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-За 
11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто 
{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе  
58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...< 
не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, 
чара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, уп 
 прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода прит 
ако ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога м 
есму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша  
 двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао з 
а, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пудар 
и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне сук 
 могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Уз 
код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по 
ћа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, п 
о и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степен 
да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} А 
ри Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунас 
м левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њен 
аде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји,  
 све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже ј 
о било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло 
<p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајк 
аца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће не 
/> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледа 
ри, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се к 
</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Т 
ст у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и 
.</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде:  
и</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, т 
 трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала  
бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, еш 
одаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да 
 јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па  
 раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као 
 Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној  
вно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко з 
анчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си зб 
 си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује... 
 као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу то 
hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин д 
а и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је  
 се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Мана 
обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима 
 је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{ 
ану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га нам 
га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно  
два је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао че 
век или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да ника 
е и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По некол 
а се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита к 
 и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње годи 
о кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти —  
е песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатал 
је чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по н 
га га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрал 
</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаест 
 је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у то 
да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и п 
и и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онд 
и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него  
е наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добр 
ично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене в 
бола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, ј 
ре.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих 
не досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму,  
с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони 
> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, вид 
 он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша  
и шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај 
не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а 
 <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала З 
лама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} 
 и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шама 
си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се 
ичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте 
ре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, ка 
 од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку пре 
те двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, ко 
 за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити 
 се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} 
 тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је сам 
ко стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како  
ед кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </qu 
рту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, З 
а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни 
76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази  
еку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне тако 
је, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар п 
} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме и 
ар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и  
есеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све 
вно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један  
 на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било 
уни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами 
да су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пош 
> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час 
мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треб 
јеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, г 
> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у т 
ку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и 
 обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука,  
оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком тргов 
карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — 
е подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S}  
.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другари 
уљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева:  
а, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — 
у где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такв 
е Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану 
ким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> < 
ноћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад 
о’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где с 
 леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена р 
оте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако п 
 кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и  
је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех,  
 фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на на 
о њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им 
рла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се иска 
иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се дру 
и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, 
иде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и см 
ед њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па  
тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на да 
ребе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче 
пет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види 
и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока,  
нако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад 
ица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водил 
она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и 
у сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им:  
у смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте 
 ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чор 
</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једн 
 си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Т 
ућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</ 
о, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, за 
 ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене о 
ксера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он ј 
сно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће са 
огло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није 
о је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумча 
е је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да 
лађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних ру 
и, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење он 
ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитан 
 сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и ма 
сак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојк 
а је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њи 
кало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да  
кли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занат 
ти прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и кам 
вију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу,  
во, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l> 
ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеј 
 дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом  
и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону с 
на начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други  
смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао  
 погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зл 
онекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак п 
, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је бил 
ица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и п 
Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{ 
 ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, 
ја, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, 
а настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и 
 се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и  
је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ 
 далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, ко 
е; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер зн 
бично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, 
орављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака н 
соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Кал 
о, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њ 
 гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред за 
евојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дик 
удима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко дру 
ом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да 
тају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако  
 Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „п 
 <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div ty 
а њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бе 
з прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се п 
ахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је  
а, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко  
е ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти 
м једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада план 
енски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска 
ме своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију п 
а ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му о 
бер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим по 
ислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и  
та на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој л 
му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, 
уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се  
ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се з 
ине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара 
 ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку д 
! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундиц 
нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми  
Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у  
 ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се 
ако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само с 
за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира 
лаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни укр 
137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу 
ше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тав 
цу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, а 
м и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајај 
 да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога  
о плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како иг 
 рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким среб 
ства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају  
Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, 
S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упути 
ставице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија  
иједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па ш 
у.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.< 
е бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и  
мање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p 
вци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} 
ко треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно 
у треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <h 
ајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је М 
, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви ск 
изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не 
е ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тр 
под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође ра 
аске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе 
 је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па 
жни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их б 
рту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да зап 
 је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и ос 
, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом с 
ка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао о 
буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом  
м улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој ла 
, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које г 
агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели  
 срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је з 
олико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је доша 
 да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљив 
ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> 
 да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection"  
 саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто о 
емам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S 
 па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p 
а’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му с 
p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S 
 уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за мили 
оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако,  
ти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будал 
ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо  
угарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весел 
 неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, с 
не кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с чи 
во.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! 
ушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ не 
о већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада све 
nit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и 
да засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар —  
..</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како  
 све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Док 
у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— И 
Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, з 
ко чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми 
р, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па с 
се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгл 
палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особ 
уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је  
дан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и  
е се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ  
ве домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко к 
на узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и пе 
 пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у 
subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирниј 
опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, 
иде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати 
је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице”  
иснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четр 
е стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А  
 (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p 
ксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са ду 
здуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и  
и се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њим 
ка и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зо 
n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом прип 
че увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеж 
p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p 
 Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и  
више од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у ка 
— да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета времен 
се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући  
 кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му 
 леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја р 
вници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и  
му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао 
 тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег  
им... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратл 
г и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, в 
 Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, 
ко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко д 
би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би 
номе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манул 
им.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div>  
грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Ст 
римао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — ре 
одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко п 
нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ. 
же, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он о 
чи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, так 
уге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — 
аже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што  
, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, к 
 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S}  
е, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белел 
 <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и насл 
еч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} К 
 А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те сре 
оже више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S 
 свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све т 
а!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо  
ће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, по 
, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш? 
иш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си пр 
јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Гориц 
лфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка 
се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага  
и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича 
икако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за ње 
о факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџис 
 неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер 
ема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних сил 
једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и з 
 свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи- 
ави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!. 
 са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, ј 
азговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Шт 
тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци с 
е.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септемб 
к на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком 
е измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред 
а му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ оф 
х и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато с 
ова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак зад 
ће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, и 
запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли  
а.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока  
тављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{ 
ека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак цело 
 unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је нами 
е су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прош 
 а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају јед 
нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и доме 
о сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, 
ма, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала  
{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак н 
 их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девој 
ама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци 
угом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава  
у на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, 
ље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при св 
е право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци 
али су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна  
демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, —  
/> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто с 
учицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шап 
екако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S}  
ј!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у кол 
ај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни пр 
в и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје,  
а Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу 
, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирко 
 Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у  
трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у гр 
.{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место 
ј, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там пр 
такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме  
... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама 
дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!. 
ко гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре,  
о, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа д 
 — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S 
ло, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батис 
ака ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb  
, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућ 
јка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{ 
! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и ча 
4" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; 
лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда 
успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману к 
 <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, 
ад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одв 
p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапиј 
 Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, дед 
вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти ве 
..</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђ 
p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вер 
па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и оп 
чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без 
дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играј 
 лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И  
пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и 
адах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујн 
мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видо 
а се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три ф 
 к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чиб 
бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али за 
и ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди ч 
</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!.. 
...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нан 
<p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има  
по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако з 
 како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно  
ћа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане злово 
им сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па с 
та свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилик 
е отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уве 
ниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па т 
S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
и младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дош 
 на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познава 
 слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија 
је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да до 
 много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво  
<p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p 
осила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што м 
ила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто т 
 и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио б 
 се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише:  
други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S 
оћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се о 
аје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде 
икако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Б 
 се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па тат 
да сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p 
ла вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе 
ирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш пог 
д сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећањ 
 уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупо 
 негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се  
астаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који ск 
је на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога све 
} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био суш 
{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да  
мећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} П 
 устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом ид 
и љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша н 
 смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он ча 
" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се у 
гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити меле 
и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она з 
бра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у 
улем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, 
и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи коли 
 није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, са 
мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, х 
> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, 
а.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гл 
е шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три  
!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} 
ице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све 
вао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврсн 
рбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је 
, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и наср 
војим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он че 
ње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>т 
 могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јес 
у Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама 
Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела 
ве може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли ве 
ејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — 
аки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима кој 
с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом 
е одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и 
</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробу 
ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко 
estone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Ма 
учерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврш 
мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још је 
че само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone u 
 „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каж 
 сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили  
вом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, к 
мо још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога ве 
вну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што и 
 тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих тргов 
сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, ш 
етом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио сам 
ве јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гле 
 углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и 
зо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разго 
се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред с 
валити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће 
бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и  
{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да 
трала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је,  
сно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она з 
паде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она уш 
 већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, 
рквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плач 
тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и чов 
 коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали,  
чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго  
о тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко  
”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро д 
ојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки доба 
а је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив  
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до ре 
саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. 
есрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по не 
а нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије 
ле, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к с 
 доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад нај 
ection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог ве 
 је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и 
на.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све т 
 искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и  
} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенел 
о једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својег 
!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши до 
вао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут 
ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ств 
а гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их ј 
грају.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их он 
 заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је 
— и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани  
едају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева  
е је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и ле 
 су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек кој 
о, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је 
ако се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тр 
хата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с оче 
и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире! 
кне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</ 
ека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ 
чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да 
а наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече  
давали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налу 
и стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, с 
 место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво с 
иске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је пр 
 које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе ок 
 се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода... 
о што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао кол 
о су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зо 
вет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој  
 а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћ 
Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се прост 
 се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.< 
 видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да  
.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве 
удио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом и 
а га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли 
дна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако 
 крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после  
{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грби 
м, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да м 
ј вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S 
итају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због пи 
. у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, 
 паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је 
а безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад 
а и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа 
одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако  
 и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да игр 
 у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у живо 
ч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхол 
ј Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и  
то: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не  
 дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће о 
} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопа 
раца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се 
 <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком  
 од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли паш 
 је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изра 
побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и ла 
едне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни тре 
Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао с 
, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен о 
о — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако 
ју само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је  
па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе о 
равно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и с 
 <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и наш 
 знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне вид 
ажио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина б 
, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у п 
косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало 
у Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролаж 
>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та  
 ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} О 
а.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да  
нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као  
оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, н 
кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, она 
ан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неки 
баџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве  
а му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад 
и-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас посл 
а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако си 
 образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> < 
 нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нам 
о, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" />  
> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација. 
малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо 
рате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све,  
ају, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и де 
уршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе,  
 син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празн 
еђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне г 
} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кућ 
трић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га 
 војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је доб 
ега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, ј 
едно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у  
рво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, пост 
им новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз чит 
кантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манул 
 — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се 
} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што 
рука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне  
ају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све т 
, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p 
 он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, м 
 рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине 
ање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <p 
украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове 
свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” Пос 
ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених т 
унак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се,  
{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, о 
ерица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно  
и коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари паза 
 речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му 
ну Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га звао 
ла би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом  
 је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова 
о видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пи 
p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те 
е тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађа 
</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачван 
 не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га  
војачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p 
своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n=" 
мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{ 
н кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако оста 
ац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га заду 
тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се по 
 сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка  
</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забад 
е до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Док 
и кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се  
 рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и о 
говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако о 
 општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју г 
</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испа 
девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у 
 пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских вра 
их наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, к 
вари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојч 
 женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> ново 
> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев с 
зе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пр 
е, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, 
на је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стр 
еје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеј 
а, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напо 
 за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-М 
ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа заб 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаш 
е зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!”  
</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махал 
е човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштај 
 „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само о 
{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, св 
м догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта ј 
оло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право 
нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом вр 
то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за 
и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Т 
ти да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и 
оведала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак  
од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О  
чи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој ч 
номску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препечен 
лико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфиро 
слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="14 
ичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гле 
старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збо 
љивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амам 
с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, мор 
вори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори  
е две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида 
окатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узви 
и Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за кака 
не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђа 
гоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капитал 
м честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако рев 
и о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оста 
сом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше мага 
ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа 
чима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака с 
е оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда поход 
трага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па не 
росипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но  
ани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред 
здаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, кој 
ферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиш 
ину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на дал 
е тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јут 
мек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то д 
да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта 
е му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав 
 његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацк 
ивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сети 
 чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа 
састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-За 
тке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триум 
Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, та 
ајлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и  
есет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И  
ила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом с 
о и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од т 
едра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек из 
већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека п 
 се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске со 
 Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... 
 света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове 
ве то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му ни 
 керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну 
</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за 
ече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испр 
рајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи зема 
— О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробуд 
и се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!.. 
 се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније напада 
д најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после 
еља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо 
стати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, на 
доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајућ 
.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања 
/hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те  
у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, ст 
ци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила  
 нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то б 
јица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, 
рло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише п 
, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од 
но побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели н 
пширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром порази 
а то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је мог 
 се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{ 
ја настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опада 
апску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p 
атила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и р 
о упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунк 
рилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ 
лују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги,  
е речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l>  
ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било 
тве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запит 
же од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и  
радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољ 
њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде  
ји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлу 
 тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник ли 
м, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту с 
риге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S 
орбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, ма 
та је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за стари 
још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дару 
о ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордан 
у — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi 
-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој  
и се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{ 
, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брз 
ка... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј  
 сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто 
 зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу 
а да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — З 
 сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p 
каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане  
 зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да сво 
чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се пон 
манима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је 
 збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир 
евојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Б 
јша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу м 
илно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну л 
амишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне бр 
 за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво б 
ије него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном св 
ије, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глуп 
што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, ис 
вој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и са 
таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па  
ешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно стр 
илосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <di 
анке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и 
ут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачко 
ми младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: пр 
као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали јед 
у кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и 
ромине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамо 
е смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне же 
и замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке ис 
p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред пот 
сту стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и 
S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по 
ази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Ди 
уљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из 
 аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па т 
стике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, н 
 походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадн 
p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Св 
> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разл 
 двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и наширо 
ле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање  
 љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом сво 
ше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко п 
 „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не гов 
па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, по 
 за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свр 
 „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру  
игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због иг 
ој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако 
о рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде 
 се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потре 
ешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, б 
 пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски 
није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум њег 
гу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугу 
 кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплаши 
мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је  
ет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет  
тела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не м 
ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе бл 
ако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад 
ла и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке 
 џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као шт 
осао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако  
ека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна 
бдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом из 
о сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи,  
тен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана са 
клате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога  
ално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што д 
ац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, 
уле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и ду 
ка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их с 
ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако не 
ом стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућа 
е ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачко 
дити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако 
к, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко  
д код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан дон 
о младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом  
оз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли с 
му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, 
е су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно 
ервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од гла 
 и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се оч 
е имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није  
па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво  
е, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Ма 
>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнак 
 чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен,  
говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно  
} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак  
авао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и 
игај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, 
ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „ 
наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те  
о чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веро 
 све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа бо 
ти на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке уп 
чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре  
 <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш т 
 n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> < 
само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија —  
атом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се сп 
 вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се  
то да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p 
чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била он 
оже и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p 
ј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем 
 <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш т 
тила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, д 
упајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је са 
јка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је з 
 по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек  
АВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гл 
рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка П 
д су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака  
 их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад  
b n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки  
лати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру и 
елица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале! 
 намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да  
Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улаз 
и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су слу 
спричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке с 
ако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког вр 
о остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и пост 
лим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од М 
демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они  
и да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни тр 
анијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{ 
едним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено  
од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока  
њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> 
</p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по п 
ом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S 
ош његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били с 
 је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени 
вег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку ово 
.{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или и 
ки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки а 
д пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њ 
р знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а  
S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље н 
имунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без  
ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али  
ка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> 
лај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и  
> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манула 
и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија про 
дало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште теш 
ву кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима ш 
нају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатк 
же глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се трг 
ји.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у  
то не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!... 
 у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, 
убиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак 
амирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то к 
у, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе па 
ф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p> 
 уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га М 
о ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и  
ока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се 
унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да п 
 послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чи 
гово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај к 
у богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазар 
?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од тат 
, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искач 
 две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим 
 као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради мат 
, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити  
пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како о 
ан мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> 
певала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући.. 
оси, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу 
и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аутори 
скусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зо 
 шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над остал 
ивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> ј 
претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све так 
сто — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глуп 
 Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да до 
ече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже па 
дине! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види  
а којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паме 
е појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш 
ла је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним 
ду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се на 
 Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа,  
ружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну 
и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у к 
<p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p>  
ош боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кују 
рбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с какви 
 да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.< 
увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А  
ше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му д 
, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом  
тва било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе 
ог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивили 
еда — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прили 
гове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мис 
 му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, —  
оче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим пост 
те, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то 
 хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је  
ти! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте  
руку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <q 
бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Н 
ска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети. 
hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!. 
>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепо 
ђи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и ода 
ула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А д 
, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да пр 
р је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите 
стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсв 
 меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почи 
.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — 
 у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при поврат 
ter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекон 
ко пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила 
ош јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— 
 <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, г 
а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, 
i> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у п 
ник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дош 
еци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у п 
гооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу т 
љуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану 
 овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти с 
гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је п 
а никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бе 
ву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мис 
нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих  
 мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао на 
ојим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разгов 
 бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу 
какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га м 
ре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао ма 
>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о опш 
ктом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред ил 
 еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, 
љаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и 
но огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпа 
и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима о 
ам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — 
раво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> < 
у...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те 
јем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако л 
="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</ 
имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше  
p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, 
едеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била  
и, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{ 
што!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре 
иле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и  
довољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче П 
нако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се и 
 пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да па 
 пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија; 
дам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што  
— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>—  
кате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — 
лега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, к 
’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира п 
 збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли 
побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како мо 
о за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, —  
 чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си в 
ља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и са 
од стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшниј 
а се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну 
.{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с аст 
ајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијет 
улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне  
 Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> < 
урање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на ро 
јући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу д 
pter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно 
мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију пес 
ђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша за 
 па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди 
Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, иска 
је су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним ули 
сма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манула 
 најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и 
огу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавешт 
неш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, п 
амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчик 
— сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="4 
сно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја н 
један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и 
 Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чи 
е јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увр 
терије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Мани 
 рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ла 
них јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свра 
 Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и ст 
рба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</ 
рим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг прв 
{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S 
 не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, 
S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што и 
ну те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да 
ку минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово  
, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш 
/p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо.. 
во се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је р 
си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис ка 
ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>ча 
Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашт 
 дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слуша 
исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамув 
берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и 
ко је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који л 
 или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара зем 
инским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и оче 
 ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како пр 
 пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а  
агледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао 
а, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.< 
амо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, пе 
te> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанч 
/l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћ 
</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничар 
.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с 
о није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем 
ашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није виш 
колним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло  
ма и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а др 
о, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— 
суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се з 
се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као  
 и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, н 
ац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> 
 девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, по 
ди са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели,  
познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али т 
А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове субот 
а, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су  
о бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног  
ре, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да 
р, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севди 
о дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играч 
 ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — 
аздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако рас 
 си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S 
да бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места:  
је управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у 
ика, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима пуб 
олно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> < 
исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут 
толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге,  
о ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не диг 
} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено  
ако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама  
ле подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, ко 
о да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на  
{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је п 
аде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, ура 
во су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу  
шљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је 
м атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, и 
Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо 
. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> 
ги људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на конце 
 и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што ис 
е, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је он 
ва је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткин 
м би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била  
а и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украд 
 Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом  
ања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту  
у, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе 
лио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Гл 
 гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи  
се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! —  
ан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... за 
bSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за  
тишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверен 
 јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај  
м ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу  
 је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио  
> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замф 
удалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрз 
лико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запреп 
џи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императив 
ио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би м 
Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари навод 
нима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> < 
тити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} 
вета разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара  
бог песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку  
уреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако реч 
се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напр 
да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад б 
>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирач 
 сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а  
афиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих  
, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, зас 
је знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има  
сао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко б 
p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан н 
реко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отво 
дан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други н 
лко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се  
ашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је тво 
ек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S}  
лиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а 
ошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си  
, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и исп 
илак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори 
гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чуј 
врте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене  
а по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето 
> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми да 
 све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — пл 
S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија  
је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру по 
ја слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој 
е једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде  
ју, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој с 
гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, ш 
сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Х 
 смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту —  
ас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, па 
ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, д 
о особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте,  
 Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош т 
ну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет 
л једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и ве 
еб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад 
и—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, 
мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете,  
ште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не  
 ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој  
..</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, поб 
ишто?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55 
<p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p 
свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да  
i>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, 
, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знањ 
си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за те 
ислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и ог 
ко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} А 
ш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се  
те, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Суди 
 чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума 
а?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зон 
њак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине,  
и?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ј 
јчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је т 
?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!. 
о си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа.  
 и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — с 
мири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи  
, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мо 
ко теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече,  
 си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што  
у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдн 
прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак 
и за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она 
себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збир 
 ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћ 
 <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И ко 
 Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују  
ућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и 
 и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — б 
 <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми в 
аботи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашт 
 па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим 
} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си иде 
ја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папу 
 се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане 
х, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па п 
 си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне н 
 дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зв 
че силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{ 
тал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, П 
ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?.. 
гуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>та 
ећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <h 
} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне  
!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако с 
 му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш 
— викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Шт 
несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, 
..{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани с 
, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се  
ј?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ 
ома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!.. 
у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи 
 памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа  
 се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{ 
то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — п 
 ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас 
д пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и о 
дбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је  
тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</ 
а па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але 
Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу родни 
ем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од 
у, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S}  
Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, превр 
га те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а  
кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па н 
ршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареј 
 је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi>  
</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, 
а ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, е 
А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Н 
ина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и з 
очетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, дем 
ропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, 
} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од је 
, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — заш 
га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{ 
ање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до ва 
ласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се воле 
Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S}  
во кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини шт 
рам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа.. 
ини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не до 
илак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <p 
ућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема већ 
рбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не 
 ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти са 
ли јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш 
о се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S 
имам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате в 
еси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети  
 зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што  
, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем 
омшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Прича 
, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ 
ав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и она 
{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Са 
и, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће 
направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан,  
p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће т 
е Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... 
 види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, 
 је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест год 
ир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне  
како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста  
њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегу 
 — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а  
алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли 
де су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А пи 
е „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како 
 ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одг 
амско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи 
а си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У ц 
ујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. 
џика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли с 
 гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калта 
врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће при 
, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петра 
 заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Д 
астави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!.. 
бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па већ 
ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају 
м га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бр 
дам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој дево 
 бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни 
ар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја  
скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу 
 си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази 
не путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, 
 на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — ни 
ре, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, мног 
, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је 
, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ниш 
знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка 
!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ел 
сано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — ве 
рисуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{ 
 смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера  
 А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да  
— ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци 
мисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо 
еч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, п 
 ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам  
на!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и ба 
и га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!... 
цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да 
а има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје 
..{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни пит 
итала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поруча 
еее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и 
боре, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфиров 
, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочи 
..</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, 
> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засме 
 истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што 
 пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изед 
ије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Н 
S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> са 
ека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} 
а и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у санда 
S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропе 
и одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, 
...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки ка 
 се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегн 
сапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запант 
си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано 
ља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у ба 
им, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг за 
о је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се с 
</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може л 
зи — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на ник 
 Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што ј 
 Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{ 
ашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манул 
, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко 
а већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој д 
ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспиј 
зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за М 
} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са  
 куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазда 
>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој 
мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракиј 
.{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста  
 кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и н 
ито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам г 
да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан пал 
Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} З 
а је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би 
="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим,  
— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ 
д?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и 
си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S}  
 берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу 
 и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучк 
p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си 
ја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си  
еше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, прич 
 <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У  
 на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Т 
 <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p>  
... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у  
о је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо  
грабија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане с 
 у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују.. 
и — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све шт 
е? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по м 
hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb  
запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а 
<l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l> 
а, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти 
те ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већ 
да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порт 
S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, и 
аш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће по 
збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим м 
..</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и 
о.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, 
ерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шт 
ре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да  
си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не  
”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћ 
што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франг 
 збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — 
кам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чарши 
p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>И 
наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> 
а?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</ 
напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До 
сефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трг 
а ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво  
— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која ј 
илак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко т 
ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Х 
S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра 
..</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли јед 
" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p 
твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женск 
, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће 
тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што р 
 само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, то 
е тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап н 
/p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>—  
и, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг 
е ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — по 
Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’ 
и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у  
да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска  
е бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни г 
 да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила  
 се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Кали 
, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а д 
и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — бе 
> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осв 
S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си  
собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се 
а ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, 
 га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше је 
— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чи 
?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипн 
/p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту 
веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— 
м за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно  
 Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди 
а живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек 
Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га иска 
 срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде! 
S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па д 
{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си и 
столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће  
 па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи 
ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се 
и чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију  
у катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за 
p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — 
борим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полиј 
видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју иск 
p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од ње 
 карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!.. 
ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p>  
нтерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек  
, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти 
ен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче? 
а ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, м 
ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни 
> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} 
слови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће 
рчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У 
ено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’ 
ти си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, 
Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, как 
ко су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј 
о, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тргов 
ани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри г 
истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та 
 — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у  
че: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у ду 
енџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! —  
о, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе 
Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... 
ара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна 
пијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Ј 
ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни 
што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и ти 
>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша,  
ска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна 
 А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и т 
ато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по 
ч не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се са 
што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па с 
Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> 
— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што м 
што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни сра 
енгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели  
 плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си п 
ша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” п 
и па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да 
 Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче 
е?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> з 
 знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, —  
рата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да  
 добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!... 
ели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним  
 могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— 
 си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и  
ете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неј 
<p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!... 
арији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји св 
атила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да г 
ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не п 
и па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први  
 па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здра 
 и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек 
и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а посл 
у, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А  
а <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што 
о Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџи 
 чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и 
 вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ет 
ка прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка 
атко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго 
а!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас 
Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се п 
? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си 
 ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— П 
’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кри 
за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> < 
куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</ 
жениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће 
а да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем  
 неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— 
м?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво 
 демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуј 
 ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприч 
ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал пр 
сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије има 
>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Мал 
ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да  
’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим 
си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој паме 
ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!.. 
азује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутк 
ане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега 
 од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребаци 
бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија  
па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на 
ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој с 
е познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш...  
акву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина г 
 тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник н 
оби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е 
ш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуч 
 истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ то 
 ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ј 
— Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, 
знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше с 
...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу 
и и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p>  
p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> < 
д; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си р 
а на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакер 
 ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по т 
 Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побе 
пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин гл 
} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе не 
i>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> < 
без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће к 
ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <h 
с машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре бр 
у стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татк 
не, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Пр 
ена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, д 
не, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће и 
и и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{ 
 никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем  
 па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу 
а светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија си 
 једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Се 
и господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да  
икам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у  
и, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, т 
..{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубениц 
...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси  
— зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> < 
да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па  
гу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си у 
ку искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и 
 Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си 
 њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, деме 
време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ел 
ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А за 
а за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га  
е ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска ке 
 запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Та 
. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>куј 
 ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ  
 мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Мана 
</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да п 
тамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, куј 
-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Ка 
е присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја при 
ршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону  
а миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како 
{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку  
} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па  
тко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде 
једне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} 
 ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> 
ом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је до 
ш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли с 
?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песн 
 веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домаки 
овање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка 
па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!.. 
еји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако  
те, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти реч 
анчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од  
..</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је пр 
S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да каж 
...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те 
и ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи 
а истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>—  
ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад  
, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом 
што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi 
е, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују... 
ти. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме,  
Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па  
ршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Леле 
авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и  
 ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевк 
ике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га н 
лен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се о 
чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да 
јући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га зад 
е: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а  
ен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!. 
{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, 
мо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, ко 
лаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па нес 
-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а  
 књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што с 
ори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јес 
дно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— 
и је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па па 
а Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замба 
гањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више д 
пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сам 
а, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме  
ема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш 
} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Неса 
 је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> 
а за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што  
ење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си пе 
 дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу 
> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ 
неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане! 
деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p 
, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за мно 
тну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем  
p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</ 
.. {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, з 
а је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{ 
баџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја  
мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да  
араф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепа 
ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катан 
е неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Ко 
 поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи 
Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну г 
е да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{ 
 тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, мор 
!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу од 
„Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циган 
каш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што 
те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...< 
станем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си,  
чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече 
л!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и т 
 ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види ба 
 Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како 
бори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — не 
нулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за  
де екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљик 
то да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дође 
исујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и в 
ганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин 
ше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Је 
се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та ист 
Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, ка 
>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</ 
гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А де 
е неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његов 
ска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S}  
о радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба  
ијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка жив 
.. {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} 
осла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца сп 
 што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певал 
 сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко 
д човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са  
о? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно. 
— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна.. 
ра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те  
ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се поје 
<p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — разв 
 чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, 
ем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си по 
да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па и 
е тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па луд 
S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу 
 појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да ид 
ада је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није оста 
 подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседн 
силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови 
баџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства 
а — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само к 
 увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу 
еје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чо 
аџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате,  
у његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока тро 
н. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу 
каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у т 
благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, с 
Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више 
му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разгл 
кну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно  
 Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi>  
ку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила с 
адознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона 
разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук 
-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде в 
и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире 
 њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Н 
жиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомила 
упне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали  
ла, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Ма 
аг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали 
е вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферис 
ма му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, 
цу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече  
ње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене п 
ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем 
на реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И З 
 сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из  
обљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије  
е она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да 
на!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју  
врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како ј 
здавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; прола 
е лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званични 
ма да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо  
ка ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси д 
јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им пе 
лажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор 
 и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и н 
и Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milesto 
чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, 
и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— То 
— Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Г 
тку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже  
епће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, ба 
а је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. 
Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет с 
радну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче ста 
а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли 
екао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да р 
 оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на З 
у коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стре 
 њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у  
 Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што иска 
, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама 
.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га  
{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> < 
варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Ка 
лупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће в 
одлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска  
 то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његови 
 <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, ал 
!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно 
што то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другар 
оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога  
ом и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио 
око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу:  
 сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу ш 
а Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки д 
 па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој 
први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” нарав 
една њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранил 
 земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане,  
ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крст 
-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је 
амфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци 
ислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако 
и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за ко 
 Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ј 
да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, леп 
и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то как 
еше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила ј 
би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане ис 
— одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу  
 ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се кр 
и, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалн 
 Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морган 
апудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — с 
на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чек 
> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бр 
ин му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си  
{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} П 
амо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необ 
а дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још 
!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!... 
у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашт 
} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} 
: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А с 
се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг п 
 рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ет 
И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А 
 р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керк 
за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај св 
тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, 
а; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају.. 
још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, ш 
н</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S 
дио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним 
 то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Ману 
а као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад  
за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" 
ако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био  
три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „К 
етракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде,  
рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно мо 
 теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде 
вда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица,  
ном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, ник 
исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и  
бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си 
г већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свр 
уку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфи 
 И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она нећ 
ча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ  
е гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице 
е већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је њ 
 једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина 
 оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у а 
у од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу нег 
ци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пр 
а и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца 
евојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...< 
ерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој с 
о баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми 
ици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали,  
ноге господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се по 
јчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани.. 
боти!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па 
ија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет пр 
стог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који 
вао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што  
а Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам  
 лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — 
 јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> < 
амо би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Р 
l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l>  
е сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море,  
пева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш 
 и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> < 
ови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је з 
 су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те из 
 они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> 
ло, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони,  
ме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке из 
 то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка  
е одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у  
 век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} 
</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера  
есрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата- 
 уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бр 
и да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде  
ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним по 
рио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и ов 
новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се рас 
аском, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се ко 
о, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукар 
ени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка,  
о чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће —  
урила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, в 
вега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амб 
{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама< 
ка и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се на 
е нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на ра 
меје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, 
о!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у  
епу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две 
огрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не  
о!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да 
ало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук  
, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти 
 што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у коли 
отруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку непра 
 Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био 
рина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало на 
дају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брв 
силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле. 
 само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи 
дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу,  
разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не пр 
да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеруч 
 црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бунди 
кога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слобод 
су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобн 
е сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она 
 и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и н 
i> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је дон 
ока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочи 
нту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30 
рку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад с 
 си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{ 
ћан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврат 
тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више  
пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађ 
џи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће к 
чимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си мал 
аве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А 
сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и госпо 
марџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели 
та.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она  
 разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа св 
зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца глед 
оседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па пов 
оћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних м 
дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n= 
се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било 
она остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, ал 
упила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао м 
е, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених  
> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да  
 — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме не 
ле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана у 
на се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа За 
по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Приз 
ега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страст 
 поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови 
али Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!. 
ирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је 
изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чор 
дава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”,  
им ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту 
ло у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — п 
репашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столи 
ичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на к 
дице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада 
чу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не куп 
<p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и К 
престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на с 
ска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!. 
{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџ 
есак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођо 
 и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала.  
пажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и в 
ком већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, 
 које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не 
 У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора  
, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и 
имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености,  
 да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу ка 
!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти  
 у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да с 
авију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побо 
сти, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петра 
ног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и зави 
и све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а то 
иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се  
хов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> < 
почети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он ј 
у, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки иг 
то топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација 
пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада  
 блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно 
 уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је  
ама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Пара 
овима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претрес 
амо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, мома 
тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке,  
олико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек зак 
н добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуб 
 сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице,  
 крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћиш 
обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и 
пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све  
 миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника п 
ећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бо 
; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да 
а ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Ке 
 слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни ви 
— знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели 
прегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Изме 
им и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с 
ољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као уб 
ћама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се са 
.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не  
по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да и 
дно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва др 
а на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим 
а, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и  
равио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао 
не.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било 
дила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике —  
који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер 
Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже 
и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,< 
звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мерди 
 мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако на 
е што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има син 
аху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадн 
о хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчи 
 му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклињ 
синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S}  
и писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> < 
ection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад  
је слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евс 
гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избац 
ио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно 
га, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико пр 
в мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало л 
"168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар 
о се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или оно 
ј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за  
 најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли 
уру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу  
а алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не од 
але обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које м 
ате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ,  
тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће 
та певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.< 
омози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео је 
 може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се п 
ом.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним прет 
као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш 
ље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све од 
га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сети 
мо једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства с 
 пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кро 
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чека 
иљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј  
:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p> 
 слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> < 
} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана 
ио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му с 
васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; с 
 Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са 
ћа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџини 
 оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога да 
ни не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих 
ему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и об 
 послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је 
ој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики 
наестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго  
ћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Таш 
 њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из  
бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да пр 
нину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао  
 па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је 
ут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишче 
ате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није  
о више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.< 
би: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би мог 
невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти  
да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кав 
домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука 
ла раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не ве 
 народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, сл 
 више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Ал 
не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбо 
го заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ с 
р, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао 
 га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с  
е држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, у 
 управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Т 
иву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слут 
b n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ б 
ресу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама 
Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља 
ош кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи н 
 кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је п 
 бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било пр 
ка опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да  
 и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подл 
анча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику. 
...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, как 
си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па д 
е одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством 
је, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; з 
је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p 
ивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би бата 
.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достој 
лаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје 
ка па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајк 
 на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији.  
 свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа  
поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго оглед 
50" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју ч 
и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле з 
о да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <p 
два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и ис 
<l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l 
клоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>С 
просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно че 
мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошл 
 је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> < 
 док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по  
ћ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било 
до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испри 
 И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу 
етар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслу 
да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатл 
 је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на 
тлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџи 
век био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му 
љити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манул 
ком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је до 
о оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша пес 
и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад  
 да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се  
 чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се бати 
чити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се м 
ети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће ш 
 комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу н 
{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани 
ује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти 
 и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку р 
свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где п 
 аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi 
о име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљен 
диш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу.. 
 (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу не 
 до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у 
 прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне,  
окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, а 
омоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претре 
 други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S 
 и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А св 
ије јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живот 
а и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту. 
авнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, 
ла на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по  
м, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb  
ћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{ 
ам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми 
 Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом  
з чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стој 
дије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} К 
мени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њего 
ке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни, 
 познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и 
ти, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође п 
мбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type 
 чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и безд 
 њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено 
у промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад 
ажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају с 
 кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји  
ији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар 
ала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света 
ју, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако 
ајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служил 
а, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је р 
служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо  
ијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неко 
 Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која ј 
 си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а  
> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у св 
у — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, и 
че јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима ј 
вих одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ур 
мук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека  
е Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка 
 Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни 
л... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има трав 
шима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авли 
ивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све ле 
меју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женск 
! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p 
, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, 
шек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стр 
 Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Кал 
и се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вел 
 и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља 
а кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пу 
ш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узме 
л седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p>  
иску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казу 
пуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} 
{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраће 
 па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и ру 
опа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетел 
 друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га су 
, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — р 
собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!.. 
лак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка 
еју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и 
ине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту! 
шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S}  
 и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубо 
 чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо к 
едни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа  
дно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изја 
дељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, 
ко био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до мил 
е то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се  
: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си  
.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Сти 
е очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, 
а с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се 
све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману К 
све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на 
а и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу  
!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му  
 о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо?  
 авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошл 
3" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледал 
у и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ 
ne unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана 
 и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код пр 
сам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрад 
и стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал по 
че. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство!  
 бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’  
е он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три  
 од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната 
а, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто п 
hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом о 
а ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом  
уо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Шт 
 није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онак 
ши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је 
Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зо 
 па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... 
} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било са 
а мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вук 
Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — 
м у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отм 
њи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане,  
 ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни 
уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка  
ре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ет 
} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће  
зили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, 
А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже д 
им врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне ко 
 је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се  
о, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} 
још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једн 
”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „К 
 — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па 
ву, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатниц 
ма, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на  
и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</ 
донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене 
магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре 
ла света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Ман 
љене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и со 
илук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатил 
” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да м 
"117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима 
?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка 
иноћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно с 
се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... 
на му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на  
и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз пло 
>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и 
 се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она 
једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Глед 
; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично 
ша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљниј 
 уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или 
кама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он т 
о, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испр 
аву, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт  
>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан ш 
ори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је 
то, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, 
оседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} 
, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у пес 
затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наго 
е и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело осв 
.{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем,  
г’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Тас 
жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и с 
о је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели  
ли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи... 
ани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, 
ам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на те 
га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не 
мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли  
 пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је  
аршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замф 
цнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше  
пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг 
е и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко жив 
 Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш.. 
ченија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика ма 
ј глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још вр 
Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циг 
ну.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груд 
обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изглед 
 Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика 
 гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од вре 
нађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику  
адао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољ 
ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— За 
 у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — л 
рава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и 
мела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p 
, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> ч 
о је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих проти 
 се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда шт 
 Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си чов 
раво</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, неса 
само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда ха 
ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог 
баџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како 
 заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако уми 
иском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона уче 
вац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је по 
 обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена св 
ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и гд 
нулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S}  
има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошак 
/p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! —  
>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на 
8" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не пола 
но праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, забор 
их мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више 
 њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у про 
и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине 
об трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при поми 
е сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а  
страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спа 
осрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гор 
гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на  
аву о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и см 
а.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала 
> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навал 
о срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} 
ла тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила  
фировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље о 
читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред икон 
ирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и 
> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотан 
 јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач 
ва џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Т 
рапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуц 
рема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на је 
се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и с 
ан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушт 
ајприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им 
ећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по некол 
у своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између  
и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n 
 распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нек 
арајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запуши 
а љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане  
че јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и 
 су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојк 
м?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко 
какво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, пос 
га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а 
по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни д 
еговог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој 
дник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зо 
 кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури  
јем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре бр 
зе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па ве 
 отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих 
оћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? вазда 
главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chapter" x 
шта; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог ство 
 сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!. 
еће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говорил 
крилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, тре 
 све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „ 
еће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да  
и туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се  
ме у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио 
је чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће 
ion" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од 
 хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет к 
далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна 
итује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} 
 кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник,  
да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама п 
пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериш 
к, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?! 
атно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкан 
већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спад 
ену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку ст 
роз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није б 
 јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти и 
а враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше ка 
 кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу 
 дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка  
ло-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћ 
теци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запи 
лази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћ 
е.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с но 
ди на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или ф 
манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је п 
сти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шоро 
 патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један 
 удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је пого 
дан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и о 
 од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу 
лваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</ 
а напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потра 
 откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно 
врејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висо 
а доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може 
 први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и  
ђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни 
ије више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова сво 
изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора —  
зујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> < 
<hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се о 
— <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а он 
>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У пес 
за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не  
су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у д 
ађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш,  
..{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не  
н си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што 
ина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се  
 кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко 
 да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беш 
па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га поме 
једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, 
 оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S}  
н!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n= 
 <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Жи 
е да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" />  
ене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз дево 
а т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси 
аклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало б 
, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку 
праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га  
ана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој  
 неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаниц 
у ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> 
свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У др 
, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ она 
авље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радо 
га тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају  
ј проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, 
ук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега ве 
 им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате  
аш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокри 
екад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њи 
з и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљиг 
хо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p> 
 сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне 
о је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама 
а је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту пес 
је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србиј 
зе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p>  
и, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам од 
икну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што с 
/p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако сп 
је се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> < 
рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера 
кају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а 
з си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:< 
а нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином он 
>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли 
но фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још 
ла као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, 
е ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо 
не тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пит 
њао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! { 
, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... 
ле, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони 
ђаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="4 
омену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и леп 
 да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Је 
ло је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него  
 њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фр 
ад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је зд 
, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и зап 
 се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као д 
ије подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опа 
н уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једн 
је дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад  
сано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудациј 
 досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како  
.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџ 
би одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску 
је оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: н 
јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давн 
ло.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и приз 
угу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили  
у, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају. 
ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо 
 сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај пам 
кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...”  
 је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — нек 
доше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улиц 
анисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се 
ње, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад по 
ичају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађ 
о и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S}  
зе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе о 
> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има  
ели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и 
не у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе с 
 послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најз 
в адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово в 
е друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није 
ој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је д 
а.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може ј 
 Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише 
ажи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет мо 
е пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном 
ечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чор 
> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сест 
Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не ос 
нење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је 
а мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем 
, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и тако 
{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка  
ол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи  
ка, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поуда 
 би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што 
вничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, де 
 прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — то 
лони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно дол 
 суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда з 
ање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће 
у, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква 
џи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајам 
сле, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене 
ећ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света  
 и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије прола 
је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје прес 
 улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ д 
играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Б 
<hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу.. 
днако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се сме 
...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја  
 гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу,  
а куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам  
ле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да зб 
кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и н 
 изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеј 
вање! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ет 
>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши П 
, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си до 
?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену,  
ше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо б 
ану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да  
 — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!...  
 наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} М 
че...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачк 
ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бр 
 просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разго 
!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!... 
кин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да иск 
је био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је сам 
; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време в 
то гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — 
е појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за 
, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора 
...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило с 
бри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче 
и добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па 
ако два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали 
вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и 
упи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је ст 
Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући 
у, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете 
.{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваган 
 је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Не 
{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, 
 ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не у 
можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато н 
 <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" 
арут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S 
} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и 
{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с 
 и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву  
 година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} 
и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, как 
.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у ч 
чеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских н 
 као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи с 
ди!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречн 
ондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> < 
иш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету велико 
о тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле 
> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S 
м на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну 
и.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом 
гали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имај 
појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу ка 
кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манас 
а.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпа 
’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, т 
у Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад  
ника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом 
одице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице М 
бројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а друг 
аку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину! 
ековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их  
ориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него ко 
 можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „ 
"1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>П 
l"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском 
 и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао 
и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S 
сто огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име ње 
дмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и с 
</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, 
 дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује 
им улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се у 
е сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај 
-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да 
је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и сра 
а поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућ 
S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време ук 
 али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га 
о; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге  
а мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром;  
рошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зо 
рне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно  
пе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манул 
ива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — кун 
ма де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја  
се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, жел 
ма по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је 
у мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него 
тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролет 
:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тр 
 на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досад 
 би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаг 
сење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а с 
одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више  
 мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно 
себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде  
ио је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радова 
рамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је 
ћавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо 
је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Ма 
 је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гле 
ашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време ка 
о интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар. 
емаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — бран 
 <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посред 
p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, м 
а Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје п 
боре, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо,  
адету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена 
завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жа 
 ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Пра 
 што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила са 
неле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се 
се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки 
огородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене н 
уо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим  
ахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — б 
питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устај 
уренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А ме 
 за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те наги 
кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што  
отом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том при 
 <pb n="0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p>  
 и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи 
рцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње вре 
 — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко у 
е једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о млад 
, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, п 
е први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књи 
b n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом н 
а! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка кас 
ту.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после сп 
призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те иск 
 /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>мој 
ва, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би с 
 и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрес 
есто с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да ка 
не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, 
их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од 
се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да  
те Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зев 
ече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} С 
имице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји д 
} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопа 
>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Д 
амо кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз пр 
поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка До 
 седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кра 
 налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокиц 
мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле д 
си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашт 
ло дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље,  
 чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уг 
игански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше с 
му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украдне 
ао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су 
ше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пе 
еба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово  
, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену 
нче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену 
енче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене д 
аћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека 
па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли 
ван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!.. 
о.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи 
ком срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче  
тујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, 
 без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димо 
испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, си 
о ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
стаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да  
каку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> 
p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не  
p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, кој 
поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре 
н смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се т 
 мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зон 
е; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуш 
ка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је М 
 баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си ни 
и си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме  
 усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе  
S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас 
 ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Нас 
а: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не пит 
ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила  
е у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и р 
књаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страш 
доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и бе 
ице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote 
ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њим 
спитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад п 
вршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне ц 
сле подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена 
...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одје 
е тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166"  
ајзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, 
о га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћ 
 сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зон 
ва <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много  
е мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чо 
хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела 
та само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— 
 па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; 
е пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све  
и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овде 
е!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S 
м главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, х 
ле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најуб 
чки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје ску 
{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике 
 ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургун 
 послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што реч 
м.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по 
нствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо д 
х, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, на 
и мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дет 
!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} О 
ало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже 
 тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да  
.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!< 
тре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Ва 
јих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} При 
амно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зва 
а.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде,  
хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара 
трче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак и 
 Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једн 
им гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула 
 жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника бе 
рим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу н 
., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога ко 
 како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> 
огао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размиш 
о, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе про 
е је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и дево 
 Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени с 
 коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав св 
ма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да  
 њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем то 
целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два  
Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио т 
тила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... 
 ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него ка 
поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шал 
а вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде з 
е у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p 
 веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми ј 
 Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} 
 железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи 
?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове м 
 крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту 
све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба годи 
е која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обила 
 за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, < 
чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу 
ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по гла 
н шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојиц 
још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи ка 
Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше 
носи у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — 
 Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њ 
 све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за то 
 па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад  
 се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше 
кнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој! 
ују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца< 
чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на  
накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу  
it="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и ниј 
} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфиров 
е као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна?  
е и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће н 
радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као ш 
право, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p>  
ека била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Ч 
к је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад 
за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Т 
hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој  
ла тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Ј 
 да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва  
екој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цвет 
 село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батис 
, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бр 
тракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уло 
 Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзиј 
рави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности пре 
аки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с млад 
 и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Аб 
а није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако б 
 а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти д 
 у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у ср 
Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије< 
гу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре 
е”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богата 
’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно трону 
знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ник 
ен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успе 
крене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чинов 
твих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за 
и да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} 
 коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако  
два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цвета 
 дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о 
пам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја ре 
 поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају 
ика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да  
љанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их  
рви пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку,  
 кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на 
окуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за 
ко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папу 
ије било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, к 
о то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему м 
старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фука 
и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само дух 
д хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се мора 
бива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу глед 
ка врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није  
; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која  
о срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни к 
ћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S}  
ом, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако 
икле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумиз 
 другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l>  
 <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуб 
сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и  
ија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) 
оји Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфиров 
, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије! 
нањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он п 
S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заје 
та-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој мл 
раваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Та 
на још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанст 
и си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у нови 
веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p>  
м?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора 
а кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из б 
 звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона н 
p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва  
евда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљ 
ма хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да шт 
зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S 
{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, послед 
свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај  
ом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахну 
 Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако  
 нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако све 
 поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о 
ко, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па 
> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на  
тар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад  
а ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, 
ного лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прил 
ећ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој  
утнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао  
 читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање с 
то, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да 
а и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него  
а штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета је 
у одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.< 
ла и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо шт 
е, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као 
S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже  
ватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се то 
е два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајн 
атекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се 
ћани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак  
онина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљав 
то је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S}  
мео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, 
 дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасви 
} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и ви 
ом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неу 
ају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му  
брао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо л 
лио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слу 
 нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А  
 тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта р 
е одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</h 
 дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам 
, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је:  
олио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама прост 
би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и  
знатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да  
 Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак 
 те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и 
а може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S}  
.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонован 
но поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову 
н ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, у 
 њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и уве 
о је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кућ 
ка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашен 
придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S}  
ко дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може т 
а, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптужи 
 кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најле 
воје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињ 
исте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начи 
брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели у 
што су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у  
у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве 
редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да с 
а се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, п 
ед носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сок 
на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео ( 
што.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери 
школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати поглед 
ели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дуб 
мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, сне 
ино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да  
ој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина 
га света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарниз 
овести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде ч 
едаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S}  
сто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод  
 пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније ци 
 машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немил 
е у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; 
ауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{ 
ле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ 
да њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) вра 
..</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојач 
да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ 
”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... 
а, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима  
вог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета 
и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно биј 
у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањ 
ње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи  
p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке,  
и?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она те 
 ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Ге 
} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од си 
ива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада изда 
ње изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислим 
 и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се  
 стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме 
анствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев  
 грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас 
 је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то свак 
 озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукур 
n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар 
иле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину 
септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље ве 
ли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најб 
јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{ 
несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била та 
 кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, 
лиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — 
 на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи де 
емена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили  
тисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> 
 прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој пр 
поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и  
 мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, о 
нимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код  
ојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метн 
изнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од  
а појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли с 
Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близи 
<p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гле 
 послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп вр 
ло, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}М 
 зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га о 
а му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он  
ј си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си шт 
>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ј 
е да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да на 
рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала од 
била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати 
.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се 
не и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, 
овори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити,  
диња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...< 
ане Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са  
у муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума 
кога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за т 
м гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи  
 неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ов 
диркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака р 
аћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, 
ила, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав  
рпских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па  
но гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати пол 
ир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од 
ан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и ж 
етогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир им 
 неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, напис 
, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоц 
пал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако д 
ојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па н 
</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S 
 ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа 
и девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и 
голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гле 
, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, уба 
ао из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> < 
ане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја из 
 једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га. 
 руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. 
амо Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; ми 
хо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили  
леда, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче.. 
ске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он  
</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш д 
и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба 
 с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — с 
ов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си  
она само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах 
ућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, ј 
 види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како с 
боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе  
настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са 
 и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зон 
суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио с 
Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”,  
н бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S 
ика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и 
звикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно 
оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, 
еји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n 
атила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свр 
 да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја дома 
’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма 
а њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изре 
е онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> ш 
с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Пред 
едишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{ 
а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. 
ачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу  
овор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљ 
и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му 
ема свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло  
штованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око 
етом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} С 
 полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пар 
 и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да  
ку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био ср 
ђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> < 
разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како он 
, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се с 
 Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашк 
 сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кард 
 Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те.. 
 ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфат 
— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да  
идиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му  
ане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S 
кога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како  
разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и  
о да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњск 
досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако екл 
а хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и 
њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, ко 
 исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде 
је, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како с 
ели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Док 
 <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S 
еже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p 
кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у ј 
чући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Ук 
аци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време ак 
оја је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалек 
аша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно ску 
 тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спре 
индерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S}  
тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, ко 
} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној 
они неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треб 
 њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друг 
на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођ 
 цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниот 
 <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примет 
ла.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато 
ом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу с 
мештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах,  
шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А к 
ане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одма 
и она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није треб 
а је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш  
аби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет 
емо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима њег 
баџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекар 
гло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која 
ва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, пр 
 длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зве 
 се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и он 
а ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то  
јим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке 
ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна  
ске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, ка 
о сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам исп 
 идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Мани 
 и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућност 
ети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телегра 
а све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зон 
 и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и 
м испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се раст 
размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и бе 
аткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким  
то то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом  
мећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које с 
анак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим слик 
 догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и 
је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као послед 
S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије п 
!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а  
ире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, —  
белела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о  
вет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, 
е у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да  
фирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је 
ко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скуп 
 ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, 
е ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод не 
скиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изр 
а да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што  
достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка 
ута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану  
м, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно са 
ог већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је  
фе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све с 
ева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна 
р је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне  
г.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији к 
а, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове 
.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та  
ајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навал 
стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!. 
етка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали  
дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама б 
и прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти  
е.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Р 
пиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’ 
p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије  
чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми  
ко искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне < 
ве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга 
 и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекн 
ју се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николет 
и до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петра 
>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <h 
 како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једн 
екла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени д 
ет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љу 
> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писм 
ословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекн 
ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="chapte 
свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материн 
а Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадиј 
ака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно 
на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио  
и политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по нови 
жавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик  
ио на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пр 
спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористи 
лаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цер 
вестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу 
ло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, ве 
рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми  
о је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као 
е и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо,  
тари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се 
муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у М 
пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изло 
од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове при 
и од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман  
, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је 
 руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Ману 
 никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, н 
арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће 
ма извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање ци 
 кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се 
евојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им ј 
 смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас он 
има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, п 
ија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А т 
 Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног  
ају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у о 
ио.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до К 
ко је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи св 
је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и  
ојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> ко 
 зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега 
с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се и 
у, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од  
е преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — 
ике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присет 
<p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо з 
мшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа К 
дах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће им 
l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што 
>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали 
ржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке  
 с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринк 
росто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудац 
она.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А 
и к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је 
егрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (ј 
 ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из ама 
али грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек  
 кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепена 
иска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у ама 
ле и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране бил 
ан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: комп 
ало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а к 
асло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не б 
 <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља не 
даред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је 
исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игр 
које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати. 
 како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка прокл 
ао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакши 
н си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чив 
 Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како тр 
у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, 
 искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та  
, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока 
о и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Цел 
 саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да с 
" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она 
живају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и 
ра!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, мно 
е.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi 
седелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удава 
аусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{ 
ве „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном 
оран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне  
сној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице  
ко су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да 
ом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто,  
ињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљ 
 упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кол 
је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је 
кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> 
ло мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор. 
о, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а 
њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде у 
S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и у 
е и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је з 
 чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати. 
 није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши  
та се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудн 
це и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су  
на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> < 
 ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде пра 
оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна 
одитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Херм 
ало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Сла 
јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа 
новате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад ни 
 распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласк 
 онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког 
огло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и п 
сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла  
55" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само п 
а постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> 
 повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S 
 Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџ 
та узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пу 
 играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и  
мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко о 
ако је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су пот 
 чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек м 
човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари З 
оја је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S}  
 му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је бил 
је демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и о 
азговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа! 
кој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета;  
ги него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су 
у јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за  
 и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и позн 
руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, по 
љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила да 
овну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му 
 истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељо 
вали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни 
инке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријар 
, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли 
ајранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ виш 
ашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну 
 игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође  
орити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прођ 
, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и за 
јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни о 
, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали 
икој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата 
оку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гуг 
а буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на  
 осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригин 
ести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни р 
им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и  
да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су 
устили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су 
руке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далек 
а давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан п 
 Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци 
ровима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жаг 
едају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису  
нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадг 
{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су 
не; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес 
 у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напра 
и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако изд 
Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ 
d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били п 
>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових н 
почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан- 
} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јавље 
чеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он пл 
, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви  
ала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколик 
{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу 
и, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> п 
шла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи  
не веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би  
ово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци 
да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-До 
и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, нег 
гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује 
у је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег  
 пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, ма 
 Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p>  
ај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" 
 и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ ч 
рушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због то 
о мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и  
е чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу к 
с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због 
на сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то уме 
де и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељов 
ују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога  
их дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке 
S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је  
ељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом  
ере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано  
 и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај  
е врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мас 
уг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаш 
i> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се п 
собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее 
и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде  
ивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што н 
} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: бил 
it="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна род 
о га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Ј 
ина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући 
 тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим 
ар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици  
ер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него  
е тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар 
 пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Б 
не среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како пл 
а страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, 
тали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{ 
 не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и ж 
му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело 
 поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, ш 
 доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир 
овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја г 
крепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, не 
ер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="1 
> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима. 
 Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зо 
ом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</ 
четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужн 
о да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва м 
леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, 
тају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако 
араф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити са 
 му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ож 
 кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну ј 
>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за нек 
 метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} 
 стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав  
о се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи  
кама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, 
т жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и с 
И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективн 
ну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, ко 
ока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, 
 дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте ниј 
} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћурк 
 је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и с 
ла му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је 
рку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си с 
 наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутит 
х својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица  
 те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти  
е је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, 
хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер г 
есе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, 
 код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним ж 
еле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се с 
 је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и 
ош Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће о 
та готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја с 
је се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и  
зе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су 
зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кљ 
дник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n 
ија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и 
 прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а св 
{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, 
афиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из ме 
девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, р 
ога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што ј 
редан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што ј 
(који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епи 
ер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт чо 
езилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зб 
е је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману  
е, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака,  
адугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне т 
улаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и спом 
нас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве не 
е покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пр 
лио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су  
ше код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сест 
 је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А 
биљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгр 
.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кр 
ане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и с 
 ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да  
у француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што ис 
 ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко  
ним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех 
а је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш  
аквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па 
а.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и пом 
е, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају дру 
 дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове 
!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и 
ва-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек ј 
адинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле  
еглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и ос 
 постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљава 
на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напо 
 ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ нек 
 он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипа 
 му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ 
кијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче 
паде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као о 
ако сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се  
равља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни 
анулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> 
евеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњ 
ас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бес 
духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има н 
ио леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ р 
тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада  
S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутел 
после успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим ат 
 чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по  
а Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице 
, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уло 
 сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у кол 
чини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне 
ра што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће  
ћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С такви 
ом детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракије 
 поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернациона 
рови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слоб 
оје се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија бр 
{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде с 
ну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! —  
 да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чор 
више на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полици 
добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро стар 
ан другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пит 
, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па не 
га млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нис 
с субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се ник 
е у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег ср 
а да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајк 
 радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, б 
> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини  
 /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула  
не.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска 
ој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама вик 
је му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите 
же да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Ма 
ршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манула 
. {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се 
ству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му ј 
 или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију  
ном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је пр 
и тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надис 
оље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се 
намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно кол 
дишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давн 
резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавал 
зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији,  
а све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код 
ању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над  
јала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло п 
p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи- 
ЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропа 
иних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="sub 
ане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак  
и смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигд 
ечи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће  
чне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим ј 
и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и 
тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш пр 
е, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p 
и веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бр 
ченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зар 
оље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврст 
ровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост  
ен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има 
а тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док  
а смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цига 
..” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та  
{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо в 
лким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати  
ако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа  
 чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш мно 
ре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S 
ем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет  
Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти з 
еш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div typ 
дно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у пр 
а. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да п 
врејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим  
у боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете 
правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели  
орена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, 
асмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такв 
p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — р 
амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Лен 
к, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал ш 
> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице жен 
у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да  
Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб 
; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђен 
за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцку 
}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава 
— како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бог 
и учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у но 
— А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништ 
а ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, п 
родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој 
 паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Т 
, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица 
и?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мор 
памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: 
 ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-тргов 
ина радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем 
сти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што 
је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...< 
а девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер л 
оја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил...  
о да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Сам 
д бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> 
ш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p 
 хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — иск 
асно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ам 
ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S 
у песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова на 
ој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не ви 
што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ 
 неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Срб 
ма — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по санд 
не сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по ча 
S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осам 
ју помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дад 
а, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, уле 
ако гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа п 
.{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и нас 
је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на к 
 ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на 
авија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Т 
јченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој 
и је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој зна 
, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У са 
 <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си  
 а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мај 
{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— А 
бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чул 
 чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорб 
..</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има вре 
амена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну 
м га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има она 
пије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџ 
</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?< 
знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човек 
чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!.. 
 игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> 
ћи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њег 
 Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, ср 
имназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају,  
 витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њ 
оје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је са 
може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспа 
не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је с 
амфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а јо 
амфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Ниј 
{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, при 
а оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Син 
 а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче 
године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не с 
оме што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p 
, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по ц 
и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био р 
нако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно 
на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p 
ели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда 
г кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад  
досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, доб 
е и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ  
луку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благоч 
зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су  
е се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона  
 помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако л 
и реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку 
на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полут 
а зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! 
 — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим.. 
 Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{ 
ече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рек 
 си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек 
нога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало о 
т задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције,  
 и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скуп 
коснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских 
{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — о 
од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замф 
муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је н 
аву — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар 
 пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде 
p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један п 
тим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго  
ан и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — 
ирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!. 
е, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S}  
не нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли ње 
као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно,  
етири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку к 
 настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по чет 
сле неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Је 
учи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно  
 их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у ком 
орио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао 
 трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први ку 
ора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Диг 
пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређан 
у.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не пот 
 купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него ш 
баџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ћ 
Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зон 
де”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет 
> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила 
?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти т 
 ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеј 
.{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту п 
до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама 
е, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне,  
 И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ 
 и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га уте 
 друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг? 
ао момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и у 
 би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и п 
е сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да н 
сме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо ж 
адовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Ма 
ор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па от 
ш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог 
сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од  
понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша ј 
ба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у  
 нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах  
дио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога 
!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што  
 <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није 
овато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужа 
ту, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим 
то није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико 
речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Со 
ких газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и сто 
хватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није улов 
у.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мај 
; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време изди 
екако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А та 
их кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и с 
се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи- 
е био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb 
<p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под ф 
тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано, 
а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пун 
 поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: отк 
 сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније 
„Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се  
ђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — бил 
о не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво  
 га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим 
ао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после з 
 - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чиб 
после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> < 
ти уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна  
нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашог 
врте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!.. 
и да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао  
 без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџ 
а ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S 
 кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће ник 
л’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче 
ним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда 
аби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај о 
 мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из а 
идели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на ула 
!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>—  
л три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, 
ка, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и ла 
аесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заин 
 белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорба 
>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које вр 
.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих  
а Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не  
ота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, 
 банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при 
раху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша  
те, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да с 
атле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало  
о запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S 
стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко 
и онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај 
али „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није 
 и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{ 
ма просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{ 
наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана  
на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи нем 
 ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у ама 
 сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру к 
е.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима 
ом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако д 
зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да 
а ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с  
двео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико  
ективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширн 
 ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и н 
ања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде де 
новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога  
Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако  
н је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Д 
ом, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстан 
.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они 
ом кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Си 
очише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том ули 
а би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те пит 
би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан  
а то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова  
 да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јорда 
p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што ј 
догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако вели 
” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!”  
p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,< 
ају и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче 
 никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило,  
 ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; да 
 ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{ 
..</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S 
има!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала 
мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало већ 
е у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и 
масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету 
а-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели  
!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља х 
не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши ил 
ушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рек 
 Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то осо 
а у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на 
 кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете  
/p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско за 
оре, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџам 
јчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватил 
но немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и 
 сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога да 
?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Та 
 беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо  
девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није  
ичало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу  
, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стам 
од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била о 
одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бар 
неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да  
 Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је  
н писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрз 
о тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајс 
правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од гото 
имо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је 
p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и 
 се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је 
г топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се н 
, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из 
јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да 
 како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им о 
и празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па  
ћ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по м 
 опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разго 
свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих б 
.</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су г 
украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете  
бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала б 
оброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају,  
Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а з 
е сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско в 
one unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана ку 
Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мор 
n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко 
ша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока 
њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Ш 
све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лој 
е био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Пр 
уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и  
у већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <mile 
а још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све  
пет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни  
 напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек 
а, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа 
га дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од своји 
ањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити но 
а тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жен 
речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет,  
мелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Доте 
 како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и кур 
ишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо 
дио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из гл 
пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} 
и, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула 
причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и  
, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>госпо 
слов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај  
 најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најл 
p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Ј 
/p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока 
носит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио,  
ну кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио те 
..</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за  
даља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отече 
ће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива 
ле вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише  
 њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућн 
 /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...< 
е, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста с 
га одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то  
у пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су том 
је, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су до 
преми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone uni 
 мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најр 
гим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одве 
абицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S 
самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици  
 размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрес 
 и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ поб 
какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, а 
дна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао скл 
н и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је  
и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази  
и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље 
ца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа! 
{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се 
зу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, 
сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни дог 
унт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са 
ве потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах  
 Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифл 
е јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста  
 и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна друга 
ак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није н 
јатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чвору 
окварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на 
кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном 
то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од 
етним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколи 
а!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска  
ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S 
ека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p 
р петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко к 
у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напо 
 уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вел 
 јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала 
али и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче она 
то мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала 
инцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то 
јести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријат 
 сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг али 
ет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Г 
реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у н 
milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, 
ве јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као  
p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он  
да”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при св 
едозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формал 
ши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако п 
пази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова д 
ио чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивил 
ле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупа 
но и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и 
жењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућа 
/p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је 
 него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све каза 
lestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар се 
 малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и 
 ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а зати 
ли то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу 
вети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу  
м и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У  
ија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпоч 
упи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S 
тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво 
твен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господи 
дају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим при 
беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа,  
а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И 
 смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му при 
фир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни реч 
 плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема  
" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</ 
ет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки  
трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њ 
даљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да  
 врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту соб 
у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у 
 слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S}  
сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, 
нају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не  
ћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је  
шта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они  
ла одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није  
е просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му при 
тада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од т 
и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подиг 
 стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише 
и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било  
ема покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и в 
борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капе 
иска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већ 
ша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <m 
ао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапку 
у се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се у 
јући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега  
ре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је да 
 у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се ј 
војци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју  
е урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се уч 
и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже  
ило је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, кон 
Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих м 
а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича 
 приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица 
 и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје 
 употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо за 
сови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумач 
ао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и п 
 он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем,  
и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовоља 
ку песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслон 
 други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Да 
 којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изи 
о као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} 
државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора мака 
on" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и 
дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дан 
свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и  
 ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепил 
.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тет 
 у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, нед 
у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако од 
ога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се ис 
вали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му с 
е сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и ц 
ато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагизди 
 се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујун 
 да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој ру 
.” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девој 
кав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, уд 
стају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасо 
ране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на колов 
ољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске поле 
и, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им 
г дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила  
ле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тас 
S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред  
а!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што уч 
саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо сел 
навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си мом 
рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, реч 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, м 
} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му ниј 
чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све т 
о стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, на 
тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{ 
... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том 
 гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S}  
аћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и дост 
 „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења 
обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек 
атне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још бољ 
личати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече паз 
пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, 
ети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање,  
 из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи  
Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”.. 
а.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке 
 Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, 
 збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к н 
ој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ак 
а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше 
 нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како с 
ве „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, р 
S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „ 
 Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — то 
се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” 
а, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{ 
...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињуј 
 те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар треб 
 нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њим 
 неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, с 
ком, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али 
> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чор 
иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у од 
е бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџ 
и у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, сво 
 већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико ј 
 — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно 
никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type=" 
ра његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно  
 био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано 
 у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да б 
идиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије  
 у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се не 
е...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед с 
инка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста  
о трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; ста 
о: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше 
 гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ћ 
г у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане 
ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си,  
Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-к 
Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; 
ке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за т 
о да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и 
ој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане ост 
</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше, 
ас тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду... 
или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и вел 
побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно т 
ту и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде 
и плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quot 
бу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у л 
 у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком 
само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дери 
ника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз ко 
,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да игр 
,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да и 
ћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> 
а!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане. 
 певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> < 
уна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и не 
па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе св 
 као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а  
 савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и кл 
 у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-чети 
га одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та д 
несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају 
и зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа ј 
и-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим 
 од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, 
тересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погле 
је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука 
мо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мис 
ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На пор 
же јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш н 
p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао 
и старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, 
та и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се 
 као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још и 
Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{ 
сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотица 
иле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто св 
длазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица 
S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беш 
ате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо 
 у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало 
вода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу 
 не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разгов 
на и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрад 
и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље  
љна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет 
стављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то  
е стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против ка 
ез тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{ 
одиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, а 
шицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и  
рцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после неста 
ена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајки 
 тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплаз 
 остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{ 
 понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не  
ак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате 
.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Ш 
анео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењува 
риште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: ј 
 велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по за 
рномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој  
цила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше  
уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, о 
да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Па 
аје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом  
ске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду< 
јој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило 
ка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема  
ифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровал 
ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од нек 
, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да с 
>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско,  
on" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, 
да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И д 
ле се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђим 
 и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S}  
ме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да 
ачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније  
измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, 
са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшни 
о као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замф 
! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролаз 
ико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне дру 
 Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее 
{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну  
82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да 
уђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је пр 
, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веров 
Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још бо 
некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је д 
 пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучера 
ad> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извеш 
ем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... в 
вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{ 
у и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила 
 таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помо 
ршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка 
 свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мо 
ине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ра 
н надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесков 
а ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чуј 
едала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој 
док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усп 
n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво д 
ма је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А 
 овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>—  
и је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — о 
?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежал 
<p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</ 
</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је лу 
p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се 
ајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зо 
>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зар 
 <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу мо 
че, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прок 
а?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте  
 <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— 
авно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки,  
<p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена 
прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече ч 
<p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, 
-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива  
оста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за ке 
ка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу 
акву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој 
 ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ н 
Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано 
 „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонч 
} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрај 
ра Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. 
породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити ус 
не крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето св 
Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и лива 
што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си  
, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколи 
 дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално 
их стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ ви 
их је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни  
рам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="su 
ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти  
ким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо де 
ичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две  
а ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да  
Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно 
ђе?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно  
} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи с 
 <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> < 
/p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знаје 
— беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се зна 
i> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путин 
> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било! 
у, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све,  
 и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни бати 
 ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете,  
рихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно ве 
смехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаш 
, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — то 
нке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни,  
а, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... 
ати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне.  
.{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошу 
! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакиц 
 по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недељ 
а што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на к 
јни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу,  
авља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јо 
м?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди влади 
Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, 
че искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Ст 
ее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш мој 
ата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за 
 бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде  
Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па с 
орбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па,  
знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</ 
е неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — пр 
дос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја п 
и малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне,  
— викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш,  
евесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у к 
ог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш нежен 
, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако иск 
179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој  
и главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли д 
га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убав 
pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стој 
ицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Со 
p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске 
е ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S}  
ако се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та 
, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао д 
чики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују  
а, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Кал 
 <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса н 
е и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је  
икну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те.. 
 што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто 
кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мо 
 /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се  
смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, 
авају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди н 
Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас м 
 <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па 
даваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, си 
што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам  
, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при офи 
пали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после 
баџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми  
ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша  
алај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се  
им) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти 
и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S}  
ранга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си д 
, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништ 
} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а б 
>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенц 
о и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се М 
ало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта 
е данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам 
ија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А 
тка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону 
 Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То н 
реко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и сн 
том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за  
ке и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лаж 
, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата,  
и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то н 
 тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом г 
 персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе 
 да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња с 
еле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула  
а Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — вик 
, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле з 
ко да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома л 
шла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошл 
!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију 
 мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</h 
.</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој ниј 
урно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају с 
еше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни с 
у!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо  
ету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?! 
м, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, ре 
ени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „А 
е трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали с 
и у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине 
ле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>—  
— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа н 
ућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па 
она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је би 
драво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом 
ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</h 
>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка 
но. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сур 
</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, п 
...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по ч 
 сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд  
се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук 
ило чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да ј 
стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва тр 
 Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра н 
икако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако  
/p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си,  
а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За 
отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— 
о знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: шт 
! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да им 
нце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући 
исује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — в 
мо претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нис 
на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{ 
тка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142 
ијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стр 
д мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући 
о је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дом 
баџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је  
азда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јуче 
?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се  
 зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели 
>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14"  
аџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиск 
а мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да ви 
и зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем  
вим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и  
сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и тат 
ј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гл 
би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође с 
каш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много  
</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилен 
.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко  
ови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задов 
даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се нап 
пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало сп 
абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од к 
ивоту.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! 
 Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младож 
 као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даска 
и жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зо 
! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца 
,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год б 
/l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунц 
</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима 
 та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво  
ветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи ко 
’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{ 
во вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, ту 
S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни 
вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану н 
ма, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам ј 
покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме  
 занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд  
се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде  
 мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И 
ав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се пом 
веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се  
је колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили ти 
 мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а 
и ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва ле 
ија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено  
авају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле 
 не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајк 
д ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете 
.{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те мо 
ш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он ј 
гарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар 
а остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искљ 
 те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и  
а леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако н 
 И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста грош 
у у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те нек 
могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако да 
ишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопу 
босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и  
 Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем. 
ита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а и 
сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет к 
 Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој с 
ку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво  
 — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си 
 убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол 
’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!. 
ребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву све 
 кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники  
} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја  
 оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије? 
p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб. 
ће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће н 
ре!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете м 
не...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори 
 старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепот 
арим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као паши 
{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам јед 
 онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти треба 
и, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ам 
р, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим у 
 теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздра 
 — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем 
 усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам,  
е пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него 
ива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског 
 лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тет 
 и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати пог 
е, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу  
 с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино бил 
ечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку  
гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Нес 
? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} К 
срећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што 
S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је гла 
мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не са 
ако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> 
а тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се 
 с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и пе 
елих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно 
о, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да зн 
— викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мо 
} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у  
{S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „ 
ави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му 
и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S 
ом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Је 
чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад 
гађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му  
ље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Ра 
о, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменим 
воје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимиц 
е, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мисл 
несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад  
ет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је св 
! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде 
 <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... те 
изнавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је 
сто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. { 
ују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде.  
сам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а о 
} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми 
 куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече  
и ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш 
 <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} О 
, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л 
понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија 
i>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> < 
" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти н 
и исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>—  
кав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич  
створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али с 
м те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И З 
> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не  
{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.< 
— пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше т 
ако кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има т 
тарицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p 
ица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни 
ро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи 
ће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија 
тка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје 
 седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не  
" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-За 
ог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га ч 
у ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табиј 
Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад 
!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес 
а Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ел 
м опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подо 
б’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{ 
> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ман 
м... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујун 
ивују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим.. 
 чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели 
аро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледо 
 <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији 
ано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају т 
даши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p 
 Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се  
ем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата 
-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ 
 — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што 
е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он ка 
и, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар< 
 нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштв 
” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и т 
рекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не дав 
"111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и с 
т кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</ 
цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, 
 света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба па 
а си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и зла 
гала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рек 
ирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а 
 ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па 
године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је позна 
 ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они  
ађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол 
. ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег 
ла!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече 
е чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се 
оште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! { 
о дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто ж 
 <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, већ 
а”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја 
!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да с 
а?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, —  
{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си 
екнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па  
е, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигар 
 и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно. 
руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина не 
е прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти с 
што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем са 
никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи по 
Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те  
 знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се 
 па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфи 
ен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Б 
Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и же 
и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај р 
атру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му зад 
 је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече 
а, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не 
р!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у х 
е... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија 
ир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугмен 
мове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чор 
. „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може  
човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из ј 
p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да  
е.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди с 
си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи! 
ару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно 
} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, 
ну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не и 
му, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубис 
године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S}  
султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад 
ара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом прв 
пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и  
к и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољс 
 неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> < 
 да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!.. 
Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за 
ек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, 
, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је! 
зулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште  
ом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуш 
ту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у круг 
ве, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места  
ређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто 
ла на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најра 
ом приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, ка 
b n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би в 
д шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти 
а кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску табл 
вима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: 
еднима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћер 
устила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћи 
даху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је с 
> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да  
кав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства ч 
, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато 
 и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, 
} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као 
„јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} С 
 се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, к 
 у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан  
 и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он б 
и имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, дв 
вети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно 
.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ 
накињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувен 
 — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ман 
 му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један 
е поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак  
 си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима 
ни.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је 
скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама она 
Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници па 
ефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред п 
> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправ 
само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хлад 
ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, 
а ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло 
и при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те,  
еда по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај! 
наесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и к 
нога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајто 
то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне он 
та, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И са 
амо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: 
онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам  
и и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало  
е тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако м 
 на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авл 
а си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег пут 
, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна но 
мшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p 
е не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај 
 тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} И 
еш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем 
 алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорб 
дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> не 
 ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ам 
кам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, 
!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу  
без к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне 
 па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печа 
утре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шиј 
ажен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан. 
и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па м 
угу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна  
иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мешт 
а и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је в 
 је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине ј 
 којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет,  
 то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за сто 
 зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са пл 
 би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тад 
ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је пр 
аћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од си 
: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и  
 његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче 
?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p 
p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, 
па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да с 
еба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за т 
и Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска  
а-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком 
 Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кади 
егени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, 
, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њего 
а га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар 
о.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву 
 Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за уд 
 танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, М 
 и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и 
ама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у  
раним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком исп 
ш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, ка 
продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и и 
не која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешт 
трашнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „К 
>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>Н 
мек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — п 
их пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика 
араје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и т 
а си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Ста 
 тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми ке 
е чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгу 
 <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал ис 
ње и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандаре 
 што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинск 
чи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска З 
адинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у 
дични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласов 
рдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није м 
ацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена 
, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напуниш 
ретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У —  
ек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситн 
бина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише ка 
p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад 
е Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p>  
јино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За т 
и и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више н 
е дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је т 
не, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми  
ему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и ин 
 носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац с 
е било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, 
али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да  
t="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На ул 
вијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешни 
фу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчи 
ш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва  
оку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је 
 за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како нема 
ога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се талас 
.</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, 
рекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој иск 
 луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија  
У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па 
, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су с 
којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све т 
{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, 
 ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима  
 еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па 
г!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за  
ушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и к 
а он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p> 
а на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за 
адан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и о 
> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p> 
</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу 
pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужн 
у, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита 
га је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запуш 
 поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одуз 
о тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје 
од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, 
ош живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и  
ека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо 
орђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и 
све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је 
 <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или,  
 је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, кој 
отално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она  
мнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом т 
ТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан 
Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферан 
несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</ 
се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, н 
 Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из  
p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Ч 
говачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и п 
/l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> 
ве тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида па 
рац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо 
Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није з 
те за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пи 
— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је бил 
азваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Никол 
одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се  
у ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сул 
p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга с 
ађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и  
ре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и раз 
<p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба 
ане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и  
тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништ 
ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ма 
 Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте 
је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, ј 
 по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} 
, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па  
ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта 
.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за т 
н дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је 
ад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошл 
неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину 
у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> < 
из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хир 
ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зб 
аки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у  
ска је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона  
ан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је 
<p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па  
p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свр 
е загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, 
она посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше! 
— Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали 
, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана 
де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — нас 
 не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си  
у, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у пон 
прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази  
ицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвен 
то си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тет 
ац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе ус 
лела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако про 
.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га 
еје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори,  
ервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршн 
 се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеј 
 никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари 
летством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сл 
рбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозб 
ре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Т 
Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће  
} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и 
ач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p 
 миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подав 
е девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве 
 било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали ма 
а ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унао 
мо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам г 
мејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, 
ен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резил 
И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборе 
а се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје 
 а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора форм 
Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зб 
шта помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изг 
 па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p 
а, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као с 
 сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти 
 зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју ле 
>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>—  
амо погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:< 
, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да  
украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си та 
 нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазв 
авило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да тефе 
рожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хлад 
 пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте 
ук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред о 
као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му стал 
 да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А  
Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је ј 
а Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледа 
тка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а 
 као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког време 
о...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, к 
адан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске,  
 по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци ис 
гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у о 
.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не  
е дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младе 
и зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и ј 
 {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" / 
pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морал 
дена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чуј 
Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваш 
ако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi 
свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку  
тављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: ув 
ен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, в 
<p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске 
 једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење в 
 Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда  
Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана ш 
и три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија 
оз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а о 
ећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосадниј 
Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се  
но играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем ниса 
 опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граб 
запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама 
 како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у  
воту мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац 
а као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, 
 речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине гла 
ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашт 
оносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више де 
/hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па с 
та-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, 
ладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} 
 мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближав 
 рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ л 
ћар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш 
ауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{ 
кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p 
ушманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погл 
у...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и т 
 ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је ме 
>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море,  
S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се М 
ш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели о 
, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л 
врди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде? 
а ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у  
сано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тр 
ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фук 
Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покр 
Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам 
{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за  
лко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Уб 
зар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p 
 а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} 
та. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче 
/> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи- 
!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу. 
/p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам гове 
/p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напрај 
p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу 
а калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, п 
и келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш 
иште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чин 
то си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’ра 
вда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу  
 рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у 
Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога,  
..</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Св 
она и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се п 
/p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ет 
џи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?< 
ош страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састаје 
рстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! 
 чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што п 
адно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта гу 
, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невест 
 ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Је 
тролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ника 
ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се о 
S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери 
говара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је бо 
а што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жив 
ј тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3он 
н и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти иск 
и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ 
убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна 
а спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S 
рчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће д 
/p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си 
о?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зл 
ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија до 
шу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Је 
етке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та ш 
</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, с 
Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} 
 пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ 
— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је позд 
 пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калај 
че, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здрављ 
ди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овак 
свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, 
лази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мо 
еја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Н 
 теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...< 
че, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на 
>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те наки 
икну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да  
, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу< 
ру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— 
..{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" / 
че Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>—  
...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — 
убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми 
ш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi>  
и не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти  
, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештима 
додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и се 
У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не мож 
и ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. —  
!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели о 
о, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега к 
ма, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене 
оцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој  
 ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута с 
пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, 
 кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" / 
 — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес 
ре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете 
јчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна! 
оту...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рек 
p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није 
 варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ло 
убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они поб 
арска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед о 
А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш шт 
 кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину. 
S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>—  
ата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де...  
ебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за он 
ш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си  
ави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не позн 
ели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, 
 таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што  
.{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку т 
 по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти  
нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој т 
навља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше 
 убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у  
ма селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш м 
ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмил 
му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да 
 ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште кри 
p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> 
доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Шт 
мешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашт 
але и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут примети 
ам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојк 
го!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га 
пита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој  
и ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница! 
ће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што тр 
 да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повиш 
о се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S 
— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд  
 по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, 
на ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си бе 
адни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону!  
, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашир 
а напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — 
е?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А 
и...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па на 
и, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удови 
јде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ож 
и?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јо 
итка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Д 
та оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклониш 
шеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} В 
о, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жен 
ацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој  
hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазда 
Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му  
p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика.. 
ти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!.. 
тру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Син 
бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку 
ав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па 
и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћ 
 за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p 
леветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна к 
 женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уп 
Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, врућ 
шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидн 
ој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> зна 
еко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, ил 
аква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лу 
помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да с 
ме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и 
 кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њ 
д ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној  
овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела преб 
чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми т 
 га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Неће 
ка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збо 
? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си им 
у!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајућ 
 теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <p 
о јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавит 
S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право 
 Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другариц 
} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом 
 по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, 
 Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напрај 
 свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рек 
”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да и 
 Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека 
о инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ” 
 саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се те 
— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} 
и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па  
 ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да  
аде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеири 
ет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Им 
је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! 
крене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушил 
знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајућ 
} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш  
— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имам 
 венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратим 
жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала,  
> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p>  
а кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је мо 
тари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од к 
га Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l>  
 изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем ук 
ко у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш  
па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу 
 знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће  
е и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за 
че, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да зна 
па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p> 
, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што 
}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда 
>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</ 
> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Ман 
/p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо 
>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се ж 
је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! —  
о си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш ка 
ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов ја 
 си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-дв 
сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Т 
оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се 
— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и нес 
ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... { 
S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину. 
е никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p> 
аше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па  
а-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче 
!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си 
аквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и г 
етка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — ве 
!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при 
 купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и 
ри руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина 
</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим нов 
че!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухват 
егендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — г 
 — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџиј 
} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара  
згуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред 
у Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој?  
Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> 
 улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Л 
га ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ 
че.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си ж 
 Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ 
, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете 
па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну: 
 ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васк 
орно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полак 
 што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јо 
> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј з 
А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте 
<hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуш 
брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бат 
S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си 
ење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — настављ 
а Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па с 
а да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане п 
 „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код 
тка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...< 
 — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на  
/p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе 
е смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" />  
а му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по 
и до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, 
је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, как 
а лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф чове 
прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ћ 
ече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S}  
 — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи- 
> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Ман 
ди у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</ 
<p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-туј 
— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш  
 што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за  
 Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и  
 у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми  
о и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је б 
футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо пол 
ицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и пр 
Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губ 
от си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, н 
l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> 
ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега 
 може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума,  
е прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана 
почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће 
ла, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ нед 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искус 
га ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.< 
ти, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Р 
није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лакт 
ила, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати. 
едне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на ул 
 је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовн 
аман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно г 
 и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти  
 робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је 
 метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, 
ого мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуг 
начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да  
ла, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај 
S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно м 
 својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима 
чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не 
е опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта м 
 дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, нај 
крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи у 
хватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Г 
е татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „ 
ом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцк 
тлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале с 
том у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги у 
да им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и д 
ио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Вриј 
та све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ 
се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђор 
Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мр 
 наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У мно 
 Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на сво 
искиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва а 
ину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викн 
арицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џ 
пи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S 
осао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је 
ба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која 
савета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао н 
Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Л 
 — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачег 
у, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела 
.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>К 
негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зеј 
 кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —< 
лном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’,  
бузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрве 
ких очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чуј 
 оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div ty 
је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко у 
p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три кор 
/p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се 
и Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у 
 За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување,  
p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо 
 за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође  
на и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бес 
да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не п 
иднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, са 
.</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> 
шко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна!  
има још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим пр 
, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољ 
а спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — реч 
а слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећн 
и други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло  
дмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:< 
леко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој 
га тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, с 
на, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на ка 
меши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже  
и рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим  
 кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убије 
емеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод 
 И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила,  
мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његов 
еља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а 
 тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула 
све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од вре 
ки, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима  
мбарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас 
а.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да провед 
рено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопре 
ме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто зе 
 мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и в 
у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећа 
ше сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућев 
 — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и  
 неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућ 
макица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра тка 
у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка  
е, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p> 
у, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Ма 
о је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слобод 
следник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира 
в ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж 
 јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше  
на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од к 
аша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете  
 је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфир 
ину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дан 
ењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Ниј 
 unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна  
илолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књ 
још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослов 
 приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма  
Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да  
и, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на с 
ски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, прич 
ли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око пост 
како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину ос 
послетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — 
окак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, 
ј глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који 
ешила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласо 
како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџ 
> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и 
ајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} За 
кућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре п 
...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S 
а издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”,  
и их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како там 
 Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купи 
ује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно. 
e> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећ 
 ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!... 
алоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета,  
точину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на  
руго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је  
исао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло т 
, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада З 
 она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе мн 
 је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом 
м и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико год 
ознатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њ 
андидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима 
о да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после 
слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да 
 пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тај 
страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане оста 
кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високи 
њао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони 
в!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми рак 
већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га к 
и шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb 
га се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њ 
вим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>н 
на да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун 
материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било з 
авета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало гово 
бог које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане ку 
ет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су сво 
е ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S}  
и зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очеви 
о ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма 
погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих об 
а, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељу 
ком био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као  
не, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио,  
ној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, т 
нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да 
амама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту  
сели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муште 
а је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често  
: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и 
ј даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим 
и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном пр 
и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономиј 
ео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима 
далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином  
 им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде ч 
је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом пл 
и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.< 
ве то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа 
и и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магл 
рас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену  
ако се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних глас 
реми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка с 
ну хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, б 
екао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане д 
брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што 
ати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да м 
ога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафани 
ону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона ј 
а бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се 
се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је  
S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да с 
ећ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови. 
много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, о 
и...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, п 
 <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав ж 
{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је ос 
лом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и 
 да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васки 
ести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседа 
ва, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-З 
ка ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да  
огу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим  
 ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керк 
тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зо 
е је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да и 
га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} С 
е Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било. 
о господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, рец 
 који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред рашир 
е ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогл 
а сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће 
есто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, 
к је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, а 
аветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — ник 
а је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај 
> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу,  
д све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по 
е била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помиса 
 или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све  
 и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори францу 
 година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним зн 
е и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам ш 
} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су 
ве то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две т 
ад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене с 
и пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у 
мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана и 
ље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне,  
дна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је с 
метало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и 
 дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији ка 
ако пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није при 
су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загл 
 је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћу 
тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања у 
ујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> 
огама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мис 
 наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једн 
 да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке 
, — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отворе 
S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, 
е пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника св 
е да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} 
 муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p>  
 уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врз 
укли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни  
ји су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манула 
то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим  
ла и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити о 
на бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је с 
добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије  
еће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога 
внодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка 
н, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада ода 
баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне,  
о није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одва 
лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, рад 
шла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често  
е могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и раз 
..</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али ј 
знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, з 
ма нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не  
ло за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао са 
ктиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и п 
шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада вид 
ас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањ 
је могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци из 
и прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окат 
што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидов 
ге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правил 
ише ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник ова 
оворила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана  
оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше 
лед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабр 
гда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука 
а, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потп 
 могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава  
 да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је 
ветке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из нар 
а уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица  
 се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућ 
сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него ка 
е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту  
тала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Н 
је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуд 
лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је свак 
биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> < 
е, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не 
ије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си з 
д мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће 
 опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разаб 
вим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и 
 А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бо 
свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима 
је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако неку 
рио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се з 
тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није сп 
нлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана в 
 и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намота 
 начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами мл 
ретстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све  
ко баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На  
еком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, т 
тари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасв 
ти тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађав 
ста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући т 
од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шуш 
ост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан  
— па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сир 
на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте 
ици <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца” 
ах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и  
</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S 
естаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама 
 демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па т 
А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђ 
гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банки 
да радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне  
 мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мис 
.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, прил 
за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, 
} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о уд 
исава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само у 
војих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} И 
а била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ре 
: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композ 
} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хо 
ош више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио  
о је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S}  
тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Мил 
, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још  
о и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са З 
 години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> 
оло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако  
 који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S 
ца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њег 
 сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да ч 
S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јор 
би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, 
 он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пиш 
} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, наро 
 јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очиј 
ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не  
ујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146 
 њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у ко 
 да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве 
а једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка к 
и све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и п 
авица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, ал 
 Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана,  
 паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру 
 овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пиј 
да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је ик 
ле којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатниј 
говарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесн 
је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој ј 
е успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана 
е, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> < 
Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушају 
казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупо 
ј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те ни 
мпонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како 
се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комши 
дућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После 
около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију а 
и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! —  
ладику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче на 
није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, 
бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је дос 
ма се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа 
 прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} 
није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких  
али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако с 
могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала ж 
ка снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошк 
р.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан чо 
т срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, о 
!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек н 
цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањају 
ак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, 
сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} За 
све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...< 
 збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан” 
 овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази  
олазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштери 
добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, нег 
 ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доист 
неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим п 
нијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај на 
да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринут 
ешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова,  
ладић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао  
су на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова 
унџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит,  
 и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом  
{S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год  
вдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор 
 се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p 
i>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и 
љав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна ма 
не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је за 
 сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се 
— па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био,  
бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак 
о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речит 
и и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од ко 
овни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифр 
у која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него шт 
ентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а 
се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и с 
 све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би 
ва ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и б 
оље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и  
 Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе н 
, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј 
а. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у  
ји.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" 
ећ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Т 
сала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсеко 
. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S 
поветке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.< 
 се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и  
кудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази  
и се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До ду 
и да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати ба 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а  
пет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати пор 
ио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, 
што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с  
 та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим  
си она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само је 
иоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А к 
џи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вр 
е све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него  
све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка  
, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слут 
огло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што  
 осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун 
 гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је о 
 мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда н 
о потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац  
у, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво,  
ир, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намер 
о да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа  
дају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб  
рошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда  
то се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена ( 
лободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разре 
з и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то 
ћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој год 
 рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разгов 
чили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари 
а да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку  
зговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, конце 
држи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за 
ршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у М 
аква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато 
 запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су ј 
и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе сли 
 татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> 
 виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфиров 
и, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркива 
ругој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а 
тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здрав 
дала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb 
="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој  
ет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, р 
ету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами  
акле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је ова 
евовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица 
једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> сти 
а ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се о 
љи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брак 
у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да зна 
кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали 
шава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи то 
дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зн 
 по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, ал 
 Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манула 
, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Б 
 је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га св 
ци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после  
ио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, 
во (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун 
ј каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, ка 
ем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да 
аша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манула 
ји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебив 
је ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тага 
г тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и ви 
 <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насме 
а сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!.. 
ма, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну н 
р, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал да 
чу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога  
нуја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Т 
м да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi 
гару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си ч 
преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока из 
аво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и 
ира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а  
ће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да м 
 црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — 
акицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S 
} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу жени 
 гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си  
...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. —  
ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на  
, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да 
ледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разг 
рђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, 
уђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чор 
е, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу да 
си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S 
 ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди 
 рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше 
тари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи 
.. — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша” 
а иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно т 
>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за д 
мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники 
.. „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да  
каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ј 
 и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те у 
је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће  
а, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг  
 <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себ 
.</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме  
је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њи 
у кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ма 
почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогне 
ндисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па ста 
>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каз 
та-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује 
и жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. 
е, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав 
а, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је  
о, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слоб 
ори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S}  
ше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се оже 
вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Е 
/hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој мо 
ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када  
т: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем 
и, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она г 
 та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па 
а!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{ 
рекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање  
, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, д 
/> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу 
ери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!... 
 најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, 
знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политик 
к да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — зав 
оште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да 
демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки да 
 треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује 
туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки 
</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Анти 
губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас пар 
ачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред 
 је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p 
пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену. 
, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да 
ј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, 
надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира 
рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш 
, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг  
 неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј с 
ће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни  
воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је 
у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још  
нчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „жи 
осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голе 
рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да п 
62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече 
омета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се  
p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена 
ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осм 
{S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да  
м, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да с 
.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг мл 
пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Тас 
еје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, шт 
м...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све 
начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим 
нћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, в 
работи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украд 
ица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек,  
си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом не 
и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> 
кате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио 
 <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’ал 
у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Ма 
<hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, у 
само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се ико 
у не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би 
е ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си 
 да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам 
сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће 
нати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а 
најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи п 
ветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна дом 
али један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSect 
 допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом 
ета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су,  
ивот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су 
о нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" / 
и осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавил 
, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>—  
нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> 
рдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле 
te> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l 
ама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у оби 
хо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Ман 
/p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’ 
коље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну  
дноси!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ ни 
м кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!? 
 гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, неср 
с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је го 
S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори м 
{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> < 
у... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак,  
и владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за 
 си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона  
/hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа. 
 ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови 
мет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Је 
е!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се 
</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је аде 
и за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — в 
и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све 
рука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{ 
зд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчи 
p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша сто 
</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според 
 <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те глед 
а дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— М 
 ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окр 
Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замф 
откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по 
е, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке цип 
атиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није пре 
 глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се са 
 се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и с 
љубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова  
веде, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може  
син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је п 
алим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилик 
обар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, 
ане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, ста 
ашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав ка 
</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и та 
те, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — ка 
ила, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{ 
о време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!.. 
 Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице неста 
у, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих з 
ући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки 
е станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема 
реме такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза 
Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а 
је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. 
 обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скр 
 некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вер 
прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{ 
Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи о 
њижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму  
 Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу М 
ато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро 
, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравн 
стовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве 
 главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се 
истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{ 
 јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или ј 
о се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манул 
и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала З 
не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и 
ан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, ак 
 четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p>  
е да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вод 
неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он  
одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагал 
, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречност 
женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и 
еки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе 
као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре 
Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником 
акшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало 
а кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракн 
дриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке кој 
чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна ж 
мили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије  
дам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе,  
правио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче 
едне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је 
p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног 
ј тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада  
н брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, 
ве.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне 
 преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по 
ило.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је 
 — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и ист 
трају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него ка 
евојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао б 
ла.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно 
о не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> 
етак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Фра 
{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Н 
вршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у ав 
а преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си и 
 тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због  
 — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — п 
вам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жен 
аје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђ 
 да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — пона 
ојим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамн 
свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све ку 
 кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); 
ве куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала п 
— Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малк 
кла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари 
и једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што т 
 ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче 
ин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону,  
лан и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хт 
петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе у 
 мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а с 
е-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S}  
у празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни..  
а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрн 
ађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S 
ју Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни пис 
е ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И 
ако оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</ 
ке</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје раб 
<p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, 
сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама г 
о да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукњ 
сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поруче 
 за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу  
о да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни мог 
ре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а 
нкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на бр 
ложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још је 
тражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар 
 заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера н 
меју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена  
ар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се прос 
 Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за те 
и ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремск 
ли на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају.. 
 гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Изл 
олелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у  
руди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је  
е да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— 
сам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’ 
еће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татк 
 сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не д 
ала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах 
ге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари. 
зиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, је 
ци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> 
исока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>—  
ка своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p 
џију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашо 
мао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како ј 
" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука  
>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли  
е топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше  
оја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То  
, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, ма 
есто како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би  
quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како  
 умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа и 
 или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она  
кобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује 
рстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размириц 
S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, удар 
леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличн 
обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар,  
 тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним  
} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцел 
е, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад  
>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S 
фицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" 
да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев.  
, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си 
и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, 
бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете 
 себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама 
ији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и о 
 је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, ал 
е га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насме 
звињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и ок 
{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и 
ице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва и 
понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по  
а, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађа 
рећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна как 
х кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надглед 
: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га ви 
ечено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и н 
атеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући мас 
што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели 
што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска,  
/hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одг 
дије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Те 
} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S 
тракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit 
ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солу 
атка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И 
у; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је 
тари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић  
ованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу и 
зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне до 
о и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори,  
е — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје 
одбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што збо 
ало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије ка 
. {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си к 
ак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, ш 
аг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј 
ав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, ка 
 једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И са 
 им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних сла 
вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело,  
S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих кр 
е.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију поли 
’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно 
, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђуб 
а се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с 
 кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште 
 скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легн 
и — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> нов 
ош једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчо 
а њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и 
ти подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишље 
ела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али  
ам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидн 
трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чек 
е ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача 
 овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан г 
..</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас о 
 сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, 
о ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше  
ожно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p> 
азу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле 
а с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће 
 паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш 
и сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ак 
о с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се би 
 нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на ум 
вали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која 
м Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И с 
еба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И к 
p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си 
н и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi> 
м ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још ј 
пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља  
ича и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ств 
е и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чек 
>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p>  
 — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и бл 
 пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, 
Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на пр 
 ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> < 
{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале 
никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и  
а ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што и 
 или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Ман 
за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p 
танци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав  
 ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е 
p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што  
кам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиш 
то се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога 
кун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође,  
ече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, је 
аш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дан 
фа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је п 
у, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у т 
{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ 
а, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хл 
е неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гл 
а поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ ост 
 само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му бру 
мфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те 
најке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, г 
рамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка ј 
 а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: к 
то искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — пос 
јче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p> 
настирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије 
{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{ 
им приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим 
о није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће 
ини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задов 
> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла 
 а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона 
{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кол 
чичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младе 
 је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до 
свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто с 
 мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Зам 
 на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад прост 
ма, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете 
ј се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’ 
ко је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слу 
 авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче 
Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-н 
 Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди п 
pter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Дру 
е стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, п 
с и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се  
-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене  
кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав он 
када што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле пис 
еје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</ 
бљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се 
ре, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: 
! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек  
ори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и 
то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане,  
S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој  
ам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено де 
 што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зауста 
у душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висок 
 и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мис 
и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, в 
” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да 
лете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Д 
ачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он 
 многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради 
кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да 
тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што м 
му, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази  
н, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. 
Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалим 
а женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, 
чно проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа 
олико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говор 
олазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с  
ирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није б 
зума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на че 
S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га в 
у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека пос 
ана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чор 
ашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе  
је требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трља 
Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада 
никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чарши 
lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно п 
Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две крив 
ациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману. 
ић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку 
још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и дос 
— када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне збо 
i>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, п 
е никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко  
свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру 
 ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, 
не сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би 
ци и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићи 
прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта  
време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе ј 
ter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађа 
ТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и 
им читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна ду 
м и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обич 
...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао 
играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, своји 
ећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани чи 
ен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред 
 је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором б 
 је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да ј 
и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до  
од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са св 
а оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пек 
ир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone uni 
ане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе  
 у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и  
аки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и он 
ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали 
курент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвок 
а, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како 
се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој по 
bSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласов 
...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} За 
 и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико  
; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погл 
у, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестр 
едне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:< 
бетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре 
на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S 
, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром сам 
ча.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу  
, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{ 
е. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџ 
ке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра  
...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а  
мо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче 
чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре,  
у које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребр 
амо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Ман 
трчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке 
, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... 
мфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи оч 
његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p> 
а.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позна 
ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора 
ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока 
вности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиски 
у новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не оставља 
!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, ил 
цима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, кој 
чајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бав 
етсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепси 
ку да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да 
ја и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина  
 собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје 
а отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басама 
 пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више збо 
алвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећер 
онеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понек 
трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Ц 
и, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама од 
страним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Та 
мам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала  
осад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, з 
све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово ве 
место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане тр 
тавља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и 
 јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, 
они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно свет 
е.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недељ 
е лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, б 
S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише 
, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S 
ајбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Чет 
{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом вр 
ote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је  
кој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витк 
далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес ш 
ући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изгов 
 реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је  
ма и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је бил 
одаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан  
 <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикуј 
огатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно в 
p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не т 
ђу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као д 
иње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ 
!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, 
 Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је 
лу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <p 
ојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он о 
. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан р 
тумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и 
а и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине  
 добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није пе 
 на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком кр 
де у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњ 
 десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хриса 
ка, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што 
 мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Ал 
ји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа,  
во избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак,  
, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине по 
 на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су 
анијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за 
бузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као н 
 никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један сло 
 без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ 
а реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, ал 
сти, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћ 
="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, б 
ј Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра о 
оли.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} 
рине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капе 
 рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Ка 
се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, а 
башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{ 
раш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Ман 
ка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се 
 тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!. 
био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>З 
доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне  
 песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још леп 
се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилу 
 глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и  
ивника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима  
и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{ 
десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле саврш 
и исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Св 
о. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Зами 
 око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто  
 две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће  
како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S}  
реварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике п 
— у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зо 
e> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор 
 помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа 
 и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сирот 
је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S 
 казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{ 
ћи чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, до 
pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у ко 
ијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Нес 
 умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и ис 
ош једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А  
 суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи  
 му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовц 
а и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме  
 мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све 
рквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим нај 
ти?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} 
је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су на 
сад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфир 
 сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се пес 
 њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p> 
 тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Мил 
ст у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ 
> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову ку 
Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је,  
ог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по пр 
 хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и ви 
какао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и  
ије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи 
на песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote>  
којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш 
 моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb 
l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим мест 
ам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је. 
не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> 
ндака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сироти 
едно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га туриш 
 Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</ 
пејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, шт 
но њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и рас 
у од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели д 
 Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „М 
 — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву 
измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше с 
рош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше! 
разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>—  
! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику м 
/hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва мала 
ога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за г 
д тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Госпо 
а порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-жив 
удену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотико 
у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ниш 
ета?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ра 
па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог  
је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој  
о је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна ч 
 и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи? 
 па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и ода 
у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан 
 ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних 
де после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После д 
еченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити. 
>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог 
се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихв 
ста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се ди 
 — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено та 
а Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше 
>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно 
ве разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је д 
 Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио 
 рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се т 
ад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Вас 
ам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сн 
дно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Т 
све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И г 
 и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, 
али остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се  
 осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{ 
 да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају 
 и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>—  
 У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога то 
ка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније де 
p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћу 
му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај  
у за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да  
 {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође 
.. {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— З 
 чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена 
S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Вид 
нча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га 
а ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије  
гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ј 
 Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред  
а што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да  
ика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S 
дне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што  
 неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и исп 
ине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за 
/p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија 
да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побег 
> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прај 
стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”< 
.{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— 
 има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске 
да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" xm 
у и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, 
етску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој  
} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој за 
што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене 
о си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се 
о гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жал 
на преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом 
о је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S 
враћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Уп 
рани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушај 
чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена  
се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су 
а у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да  
том коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чарши 
е роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S 
аровремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију 
а хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; пренос 
 Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о пој 
си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па  
благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сок 
знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у о 
рутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због чести 
ла, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, п 
ук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде,  
ш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... 
че Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче не 
?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће н 
кога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем как 
ем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад с 
се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да  
, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никак 
— понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце 
ном свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и  
баво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш 
на друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутр 
— викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А  
ише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да 
мфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, бил 
хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после п 
челник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, одн 
господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по  
о певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој! 
ако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на 
едно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, к 
е оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак 
} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напра 
лу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам 
ече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази  
фир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, т 
еца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чко 
ми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме је 
 пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за  
дмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свр 
ајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се  
и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан ка 
 и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље од 
еће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по  
није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у 
те, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена иг 
е паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред с 
екоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабе 
„А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамиј 
иде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми,  
братиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посва 
неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и за 
синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрн 
споразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу  
ван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских раз 
амбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на ве 
 нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ 
 ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} 
 одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и  
си чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quot 
 Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не  
 га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{ 
било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да 
а си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!< 
да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину п 
<hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па  
 идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се,  
>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с  
чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>он 
а се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане 
а чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти ре 
!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво уба 
А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грби 
таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</ 
и каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, —  
да ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратоми 
савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и  
а женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке наук 
г високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таков 
цу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим  
фаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магар 
p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо,  
лаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије  
е учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p>  
же ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела  
јао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побрат 
 тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198"  
 Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо 
, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну  
на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је ис 
фир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Пе 
ји знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрин 
 и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који  
 да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А  
оће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Од 
, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензацион 
он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом д 
и мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде 
 ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај не 
 и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јес 
мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја 
} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окрену 
је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане пос 
 али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен  
најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> 
аска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А за 
и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај ис 
 обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу 
"118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по друг 
наш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и  
реба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...< 
тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али 
бодија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у гост 
ако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако  
у ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи с 
..{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се 
ао бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лескова 
хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p 
викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће 
е, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, 
{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па  
го ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, 
је и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар 
се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гарди 
па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражи 
 где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврди 
а.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и  
 убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, 
рговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија. 
ше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98 
 очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и урад 
аботу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече 
?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, ал 
.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је 
, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат  
ко неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{ 
} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ла 
ајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, 
е мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује ј 
p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје да 
о кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија 
е остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих 
Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бр 
он, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице< 
о је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога 
 а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полици 
лај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће 
мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како 
мо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам св 
е си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не в 
S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и на 
о чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне 
помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и пок 
 капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и па 
о лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одве 
ј ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко 
ска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме 
 да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — 
 црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш већ 
кмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код че 
днако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <h 
 их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, 
 Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу плати 
ина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви 
остојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кр 
 <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречен 
ји изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и 
равити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш? 
 где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у 
итно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у д 
 а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође 
де ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми 
ја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Гос 
не с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш  
S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за  
а-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка пров 
ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и исп 
 па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече,  
еликих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и  
им — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — в 
а Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да м 
а да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} 
ћних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети бла 
...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу 
аг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи 
 лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако и 
стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, 
онцерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и 
Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{ 
а, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?!  
ја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Ма 
о мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на т 
 узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голе 
арафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади  
 из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...”  
је!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога м 
се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никак 
л? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара 
} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} 
та је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и  
г па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Ману 
 <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног с 
Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!.., 
 порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да  
ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi>  
и, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек 
 подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! 
ам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легне 
 је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, 
.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим 
ази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и 
ући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета 
јега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривен 
тио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мис 
агаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће  
по живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан ј 
онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче? 
и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафан 
p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу 
тарост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна 
 рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> < 
 срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља< 
шиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из 
још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела  
!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи н 
разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све  
уће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехо 
те, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S 
ветка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је иша 
да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабиц 
угим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој 
ик”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, кој 
 оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојн 
у, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S 
ут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, е 
— виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силн 
 му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за  
: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, трин 
вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и 
Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’ 
 мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и 
ц и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све с 
проти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да с 
м!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>. 
ча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, в 
 бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убав 
ити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђ 
 главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па,  
ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те  
и сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збори 
 Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете 
дица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе 
ба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво 
ави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће ј 
је, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — с 
о, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{ 
а опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и п 
{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турц 
неколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је д 
ој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, 
тављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфи 
ју, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, вика 
јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код ма 
ако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из паж 
аше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну 
ама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му 
е, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти  
ј напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам бата 
вање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио  
>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, в 
ке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што м 
еће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништ 
о’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба дв 
време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестат 
 не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну р 
ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} С 
иш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да ка 
черамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Мор 
 — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.< 
оже да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSectio 
потиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спр 
вила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’р 
еси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмен 
/l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је 
 је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашт 
е удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога др 
 компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> м 
 сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склањ 
 Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса  
 човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стено 
органски памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, 
} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застан 
у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске з 
оглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол 
Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванред 
ћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и т 
о само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем изве 
 њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају 
рдановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — про 
: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолона 
ватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и ту 
реба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за 
ј воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али  
оту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осе 
!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један каж 
о сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона З 
ра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> 
 где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гро 
ив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње 
ги задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, п 
х дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, 
ој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате,  
га, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крај 
олу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала ал 
ресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само 
у задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у све 
стао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче,  
признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, му 
аска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се 
 берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за  
га и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си 
снафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?! 
и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — 
знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко  
кав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S}  
и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два дола 
о.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да 
а!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци 
и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем са 
А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шиш 
 и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболс 
и дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао 
дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди дв 
га’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћ 
к брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то  
 оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на  
 вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је М 
цем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте 
их авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши 
до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то р 
упе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра  
о он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа  
Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после ве 
даха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека к 
очито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши 
о је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} 
Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем. 
првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би г 
е ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину та 
S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем,  
све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки  
р са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} 
атим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе п 
а Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и 
е накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека  
— у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољн 
и останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди с 
тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...< 
..</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Х 
је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — р 
ма убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под 
обро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! 
 сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја  
и — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и с 
и сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заоб 
 давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама 
ки у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџис 
а се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection"  
бија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за св 
две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види 
l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, пот 
 се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, к 
на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога 
каза му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам 
, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига 
 си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и у 
 теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да види 
</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Ман 
ога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу 
се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде е 
 чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n 
n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га мо 
</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета  
о збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — 
ка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч 
генисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на мин 
самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да  
цкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим ку 
му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте мушт 
риликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудор 
!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и ни 
гале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекар 
 буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим 
зарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у  
ни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за 
 запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није т 
пређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увид 
е џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су ш 
ад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачн 
враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори с 
ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџа 
. знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да  
..{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживем 
но злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљес 
 ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да  
мфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа к 
 му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јо 
е, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? —  
!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори 
> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А  
 воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија.  
слушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало нек 
ују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</ 
о си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи  
л’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те н 
>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила 
еку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чи 
е полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеј 
> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли д 
ашице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате 
 викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође 
е и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чор 
 једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обу 
, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та  
и трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’ 
повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и н 
 Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па пи 
ет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти ник 
>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће 
еш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазу 
Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш  
 {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, паш 
ир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове 
не муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: ми 
 Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је 
арод.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то 
 одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб 
то је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се 
је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као а 
се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна к 
ме излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb 
ог првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, уск 
јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и из 
аинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — 
 види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту  
{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћу 
} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и  
о, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и н 
 „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике 
е!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете 
радина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чич 
риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чиче 
нтерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не зн 
ш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свил 
ада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала 
 још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови с 
вда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена  
опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије  
ве тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — те 
дбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се  
дравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="cha 
ас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша  
у и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте 
мо господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни ле 
не девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак зав 
} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски 
е, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша  
лну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно с 
тирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепав 
сни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали 
ћарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си 
тне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бр 
варају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много пола 
ли за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Шваби 
лужећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним дано 
и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђу 
искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како  
 било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу  
ме па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, 
нтан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају,  
бак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за коли 
пуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="ch 
 у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му с 
је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па  
 Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска З 
рош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио  
 лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад 
к лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледа 
его и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада за 
> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рође 
ољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изј 
n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за 
а листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупот 
— узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Зн 
отом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одах 
оће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштени 
 ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске не 
оворио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити  
бе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се 
д, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пр 
е, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види 
де је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пе 
е једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх ј 
Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и  
..{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеш 
ичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пр 
{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ел 
!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> < 
пско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто 
ш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи 
т...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ н 
 слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо н 
де кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тур 
аре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ет 
 ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак 
нче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — ве 
 и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је би 
ина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или,  
сатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авл 
 време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни  
два и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузм 
цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и  
на је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је заде 
на Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато  
ху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лел 
<hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необј 
евдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешани 
ао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне ми 
 све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори  
је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, и 
обре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и 
ана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које 
 терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занат 
</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све 
 епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија< 
у, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p 
д тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан л 
ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем 
 ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво иск 
чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{ 
ј ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се ж 
p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, поб 
ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела та 
ој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је ч 
си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ет 
а, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</ 
меју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на  
S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S 
аред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија  
 турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином  
, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је 
 Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де 
братиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p 
 вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се  
p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш  
/p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче  
бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој  
ога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнча 
нчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да в 
ак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од т 
пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како 
не галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до 
шке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешт 
за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, исти 
озници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се  
ио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поно 
 нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану 
 гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни к 
} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{ 
у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „З 
ање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегени 
Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда 
лисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} 
бијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре  
же да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а пор 
 се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола в 
вора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манула 
 дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој  
довољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застад 
и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије не 
и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, сво 
ада и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане ј 
амет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан о 
илосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још г 
 n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у  
ила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него ота 
ко!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га 
 тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, 
о од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћа 
.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син,  
еме оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју. 
 окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p> 
чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам с 
 <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла 
 су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, на 
ају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, пр 
 мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у к 
аци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих  
прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна  
у пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто пр 
>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу виде 
b n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћут 
 стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондуриц 
огледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању 
Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућ 
ека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или  
у крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из  
 Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Позн 
вом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију профе 
ука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија р 
он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг иск 
.{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грч 
назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чу 
око једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговц 
едан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затво 
Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не пос 
едају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радоз 
т: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Ј 
ла све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и  
”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и 
ер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине  
 n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била 
ила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми пред 
оз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као  
кнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама ш 
 и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, 
слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална  
> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{ 
у је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о с 
но, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њи 
и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао  
сечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона 
а.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала 
ала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу цел 
под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевд 
 и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капи 
ућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом  
ева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> 
а ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, к 
милицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт 
саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна д 
 су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!... 
смехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} 
евдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека 
ило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада н 
га: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га  
ма дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила вра 
га дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва з 
 је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што и 
 се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi> 
мета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве 
онео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или не 
да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама  
 „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе  
јој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узаја 
најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџи 
 великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучи 
е у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па п 
то, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџ 
упних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки  
ерувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог вис 
 и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пр 
Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и 
о и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зел 
им заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само па 
атим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као чове 
ва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа  
 дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко с 
неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом наст 
ва фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и про 
ино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си  
дела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ  
ла плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му 
!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј пес 
јим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише 
ниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав,  
ледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу кос 
 најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што  
гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалвариц 
звија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више 
Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме н 
суству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац  
ш неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а о 
човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се,  
 гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином м 
ојој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код с 
е само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили  
а изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и 
о адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу  
е не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!.. 
вљали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSe 
и једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стар 
е образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика:  
знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громог 
амоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да су 
ут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега 
 наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Ману 
опили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него 
је могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”< 
 онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И п 
турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње в 
начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, о 
милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!. 
р, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко 
p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане о 
Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање? 
ко она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет  
ст</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупа 
тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="1 
рбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не д 
, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па 
ио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда 
, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је  
Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него 
сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па  
ра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а о 
 ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} 
ави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да 
рућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и р 
а, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ст 
к и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за  
</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је к 
и, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њ 
е и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понед 
ити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково ша 
 да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико 
ђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Так 
ће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћ 
ише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, 
а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и рад 
недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде  
а се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи ф 
ут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накр 
и за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milest 
аћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући 
е му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с о 
, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нер 
 кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко  
ао да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо  
b n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; дале 
 из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потраж 
таре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка  
екни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао  
, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помаг 
е гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и н 
вно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није 
 га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је во 
 и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива  
 добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што зап 
а никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> 
ко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стад 
јине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протери 
А</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, са 
 давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ци 
} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би 
ала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се какв 
састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо по 
 јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј 
ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно гла 
 вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико дим 
носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула  
аком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S}  
е тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две за 
, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био 
и ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не ма 
овог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, циви 
се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегаж 
ећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке пре 
е, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумпова 
главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и  
је су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p>  
кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те 
ла сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањ 
на, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брз 
 него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из м 
уги дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S}  
г господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у п 
која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет к 
гледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и при 
о храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфир 
ће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија! 
 /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак г 
 тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио  
и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „ж 
пујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> 
дну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И ка 
већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по 
.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену и 
учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да о 
 ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваз 
о толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге 
е...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, и 
" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и по 
у све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зо 
ња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале до 
шкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за с 
лубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке,  
на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила н 
шне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике  
а и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине... 
се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, кој 
ко ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у ха 
ао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Сила 
му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погле 
је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сра 
џи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Ту 
у је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато  
речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и дев 
гаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S 
ај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> р 
ом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да  
, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} 
По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чиви 
> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг 
— Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно  
.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш о 
рналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p> 
 мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му 
а иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често ме 
едну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућ 
разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га ч 
о од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он 
о што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа др 
је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што с 
а зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек б 
ан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа 
...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања 
 и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу 
епочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према о 
 је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад  
ило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Ураниј 
тим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што т 
 какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука  
ва приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зон 
 свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако  
о да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и  
о, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p>  
!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запант 
т другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, је 
 курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — кр 
оте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — 
{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан 
 час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који н 
амфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао  
осао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силно 
: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледањ 
није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је 
 глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прил 
ран извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила  
љају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом 
, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у 
о је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „ча 
овек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Х 
се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве  
главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфек 
а као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она ч 
та не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не мож 
 рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Паз 
 како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та ш 
 Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!”  
честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — П 
амота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi 
а не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не  
 зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} 
узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно 
 срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или  
<pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове 
си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, а 
ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи 
има и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа. 
 одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на  
анајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S 
 не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави 
меха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, 
дар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега глас 
> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-З 
срећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему см 
нако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да  
криви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да  
ве последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васк 
ришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете 
иске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави,  
и и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех из 
а шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави зап 
еше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се и 
не постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословља 
амфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, 
и човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да  
ну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога 
о паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, велик 
ријима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И  
росто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка  
ке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комши 
 је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и  
ије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n 
ритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџис 
ве празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и  
око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мр 
 јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву  
лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку д 
причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем 
ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку  
је, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељн 
лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до  
”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на сам 
 какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би м 
о стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прост 
 Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити 
ну, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније,  
та ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сург 
а и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А д 
отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су 
школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако 
} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> 
цош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шм 
ша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „ова 
„што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединост 
е убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засв 
уди снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекл 
</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је в 
 Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левент 
но се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди  
чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Т 
гати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Зам 
 је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну 
д хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан  
а песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе п 
његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и м 
 брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било на 
 побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, ко 
јући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је  
te> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l 
; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опе 
избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако с 
бе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се ру 
ји га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вратив 
 ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а посл 
 који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неко 
, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може 
 једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је 
није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено п 
за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у  
намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искрад 
ази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, 
веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одби 
ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде с 
у сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар  
се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, до 
{S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис ж 
већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђе 
р је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S}  
писом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapt 
мфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, ода 
ш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро о 
и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како 
ен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али  
зећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и з 
{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замир 
е напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{ 
и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали ј 
ње по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај 
 им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприли 
 „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, за 
, па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море 
ило дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен ш 
хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и  
ајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а ње 
ир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу.  
де му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа,  
мо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он  
етака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је понос 
 деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у ч 
ила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она боја 
а, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се так 
а?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi>  
ија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових  
/p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и нав 
 не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише д 
 Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом м 
грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме  
, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки 
Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока 
 није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорни 
 живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где  
и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, п 
ривукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пу 
 о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зон 
ну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне 
и требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме, 
ко катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врћ 
е да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ћ 
ј занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске р 
 се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у т 
ине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривок 
 свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије ради 
измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погле 
 је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSectio 
ациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за л 
е Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега прив 
га да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} 
о) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био ј 
рити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она 
 ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p> 
оименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама 
ероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{ 
уо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречно 
нуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску 
о, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="2 
викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93 
ан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. 
 поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим по 
ек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. 
јунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као  
ма, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно к 
она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ств 
и, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување!  
 је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим р 
, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају как 
 Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S 
” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу 
{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све  
 чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане  
ежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} 
есиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропасти 
а је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и 
м...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к 
ну, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла,  
а на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је виси 
у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде 
 тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила 
ако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао  
ин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе наву 
 и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је 
ужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав та 
, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у 
а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где  
е поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне сл 
стили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела 
јака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да  
сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, 
и ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди 
атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине  
, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} А 
— Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, —  
седник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb 
имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчањ 
еној бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, ј 
ас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S 
 Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо  
них <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а м 
о’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не б 
 с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно ши 
с’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој,  
А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што н 
 неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј по 
а кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искоч 
други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазил 
покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчар 
амфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлис 
ија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замф 
ом Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту 
џиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, 
 је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позо 
ек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли ш 
ка на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њ 
гобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а др 
коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Ви 
, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга”  
илно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам  
 му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турц 
у; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме 
миле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над има 
Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима  
оји се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити З 
..{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p>  
 Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курј 
ма или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и кој 
га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе ва 
е и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгле 
!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку. 
тичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, гд 
о кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби оче 
скоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком 
, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља 
, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завр 
> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави рој 
— говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак 
мо један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И  
ва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— 
те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> 
одина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је  
S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све 
 дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио ц 
и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што ниј 
е министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судо 
дмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узј 
макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тог 
ма и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијев 
о што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S}  
ећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде 
отеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака  
оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа з 
ко година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{ 
ла је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Вас 
могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало к 
ико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што к 
инама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато иша 
мбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој  
чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод  
но и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пуст 
купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изве 
е звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако ка 
до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се б 
нијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрм 
е прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> 
прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравил 
 тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео 
 чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће пог 
S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао пр 
ету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада с 
, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метл 
те, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било ј 
Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од с 
{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си 
агиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу  
рећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последњ 
и Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отп 
не му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после заст 
шена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена сви 
атне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити пр 
друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и с 
 то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" 
ће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, т 
 а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” 
 састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње 
ишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања,  
ослу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу ч 
ица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако  
о на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, на 
нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би 
 Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} С 
х га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да 
о, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S}  
е због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих с 
i>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љут 
, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на кл 
мену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних л 
{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{ 
истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Е 
од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, 
к му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S}  
еше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с 
 узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S}  
могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — ко 
полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем. 
ечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, ба 
 се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију 
езина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свог 
а, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слут 
, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дер 
олази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а  
и био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога дост 
не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија ј 
шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту ни 
на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди ј 
а стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спава 
, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даљ 
 ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не мог 
ше није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам сам 
 шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишин 
најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад 
скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том у 
облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се  
пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и су 
ред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао  
</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си збори 
 нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко паза 
p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и 
е, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега  
 — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а п 
тавни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и з 
о, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да раз 
ука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S 
си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав! 
не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офиц 
се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако  
џи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и  
 Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...”  
 А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после по 
ри била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да  
, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршиј 
пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и ч 
о сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>,  
 предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милиј 
 за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго 
ије држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време паз 
егрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми. 
дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саве 
есувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, 
рате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му ника 
али Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! —  
трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од кој 
, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају 
 дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је 
зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чар 
 је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од к 
вао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, 
певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе 
ритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и 
бленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Иск 
 пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза по 
... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Ш 
еше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају не 
пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а  
анкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да ка 
е, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све  
 гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Ма 
звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} 
сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели  
је, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто 
ско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по меј 
ек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и зав 
об!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву р 
ао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој  
 се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обра 
 руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и 
ала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатим 
шао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је  
 Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше 
 се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше умор 
p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није поми 
су (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост б 
димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоич 
уре баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијам 
ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си 
е.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну моти 
дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти  
 владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb 
ач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкурен 
ила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, о 
сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Док 
ену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу н 
па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ма 
јбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у окол 
у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, ту 
устим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као д 
уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и 
ем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно с 
е се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју  
све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> 
 се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговара 
богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по прави 
била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не 
у, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збо 
 зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и ка 
че четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Док 
, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху с 
ла ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И ве 
јала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све слож 
обио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир 
 од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> < 
тарију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би ј 
ашна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман 
ке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си нећ 
ијатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући м 
е деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће м 
т руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави с 
 тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертир 
етрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрад 
али-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и меракл 
а својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог ко 
 у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако 
 да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те п 
о би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућа 
а државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од 
! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја м 
о, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха! 
амење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спро 
како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако  
о — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш 
. та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одгов 
 своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати с 
ајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У коли 
71_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Кот 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> < 
1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом 
1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту је 
71_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста  
C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје за 
"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи 
C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је у 
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зон 
> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су  
"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој  
"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични 
 <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфир 
1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дос 
руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> 
ремењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, 
l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </q 
ше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тиши 
а јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт По 
 лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, 
а његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласо 
о ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} До 
 би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бав 
 малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ 
; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем:  
ијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена зб 
му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га не 
се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, м 
док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло г 
дмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{ 
ило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако л 
је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се 
икну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, 
акој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и пра 
фут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема г 
и’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си,  
то ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та ш 
о: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у  
да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни 
S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш 
тка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља,  
сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слаб 
оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па 
отињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете,  
 снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи 
, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ак 
— Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго ра 
, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p> 
— рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — 
p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и За 
е је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине  
тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си збо 
вори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и  
па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу к 
рски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си з 
дна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да  
м, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>О 
 и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у  
војчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију т 
 а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају де 
 убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да  
ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> л 
зили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосв 
... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћ 
тавите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим м 
овеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што 
>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те ку 
Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?”  
 Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, 
те ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</h 
’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одав 
старела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџ 
знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, де 
и је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко ду 
 ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си  
ну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме  
а <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у ч 
, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас,  
ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као ол 
 — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли још 
ка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече 
бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет дин 
у.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слу 
ете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љ 
мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска не 
 а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ то 
развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и как 
да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели 
евер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S}  
ила за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се  
твори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а М 
кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која  
а се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане 
а и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе не 
Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, г 
којном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђо 
и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису мог 
ала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и 
 кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се  
, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за 
е мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало нога 
 се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, ос 
ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону З 
год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би 
да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питај 
а цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стри 
ала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и чест 
ач, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је 
— иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у св 
као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна сав 
ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивн 
 вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту бли 
цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И 
 и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које ниј 
а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро 
{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погл 
 да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} 
S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда о 
 А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављени 
ека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред 
увао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаш 
ас сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, тр 
олажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна др 
улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас н 
ена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других 
ао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара свој 
</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту 
 на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и г 
е ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова 
странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки аген 
зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, наша 
ту још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом  
о најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мал 
ора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону стра 
ојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац.. 
 је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамбол 
уши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак 
} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа.  
ави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, ни 
та где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случ 
ке собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће,  
аним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту им 
 другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано  
i>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, 
му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер 
атор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара! 
 и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за  
а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Г 
аџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чуве 
се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и приз 
 работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре 
е и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног  
 Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, зборе 
м гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да п 
 Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" / 
а је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру уста 
о и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се  
 рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обич 
 отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у  
естре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си 
пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућан 
у на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чаши 
" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и  
р, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа по 
жен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И 
 и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као  
верних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и ј 
ема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уд 
 пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још виш 
на деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман б 
деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му  
д судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и п 
чена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао н 
 који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с 
 јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће поч 
 држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека к 
ко га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div type="chapte 
 сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њ 
p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје зна 
а се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} 
 сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и 
е, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{ 
 И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је 
 тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако н 
трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац  
удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шам 
 само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — н 
 јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре  
 све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="su 
о ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно  
у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, г 
тигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушк 
ицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију уку 
ја је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке же 
емек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој на 
 сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не б 
дне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Ку 
е сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ 
лаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, д 
у стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, 
начајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда р 
 или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад н 
 ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n=" 
а се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!. 
, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потру 
 у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од г 
— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалиц 
<p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим г 
 па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги м 
а се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да  
е у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се к 
е и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које 
ике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни  
..” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад 
де другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица  
урчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за 
мо мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега  
 ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар.  
дадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра г 
дну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво  
и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} К 
ече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се запл 
— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко сми 
м не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу 
писак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себ 
очне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фе 
тицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти рабо 
испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и 
ница која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом ж 
ле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и  
е се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-За 
а и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и гл 
е <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је бил 
есето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашл 
Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осиг 
?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Ис 
а да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, на 
<hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, пла 
ј шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{ 
ла папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а о 
S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама њего 
апеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталск 
 дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у соб 
 пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан  
састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одозд 
алфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и гл 
е беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мај 
ак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па г 
 да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Прол 
 — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке 
ајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде ко 
ју при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... д 
ирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чо 
S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ип 
ветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто обра 
, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запит 
 у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би 
вих доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јев 
е све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плану 
скомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на 
што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно ш 
. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} 
 њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, 
ји, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свог 
под четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, 
 Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или  
о близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто 
ућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при  
своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију поче 
 пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му 
о да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, ке 
е, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде б 
о <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој;  
екад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није 
лази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па 
а одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доно 
а.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како д 
аћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} 
 него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} 
ху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна ста 
зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске 
на кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а н 
ућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку свој 
 Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао ч 
ко да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну 
и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да  
.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила 
њигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петра 
.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што,  
 само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбин 
 Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном  
 од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице,  
Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чаш 
се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се т 
алудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав ј 
та вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не д 
свира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту  
ао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или 
ђе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се  
ла за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрд 
/p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наш 
ећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја  
у песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче. 
епој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игр 
 као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и  
.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о 
 небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="16 
почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје годи 
обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Бил 
”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и 
о је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је 
 Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиран 
м”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се с 
скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У сва 
па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у ча 
оузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} М 
ћама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и как 
 зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе  
СТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, на 
 га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то 
 највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима 
бул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И  
га синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — нас 
у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њихово 
галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се о 
кера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на м 
испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{ 
оспод никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> 
ободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали г 
свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> < 
ивот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста  
te> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapt 
иту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући 
е, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад  
еше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’к 
шо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину с 
едају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане 
 му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бр 
, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он 
ка умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком ж 
 и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</ 
ак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} 
сао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још ниј 
је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по ком 
је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није см 
е старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и с 
м.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике  
да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и к 
 пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке  
 У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— 
ина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али 
јаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде  
Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} С 
бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти гл 
погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и  
е ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ с 
е!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у 
> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је жен 
ом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} 
муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари  
тресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшини 
} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучишт 
за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не  
ћао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n= 
тавити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој 
кочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, ос 
же каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ам 
рга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и пре 
имо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем 
њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па 
 <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет  
а, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, ма 
ити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од по 
потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мал 
зета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није упр 
управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као рома 
опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше нек 
е Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хер 
е му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си 
 пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилик 
еко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свак 
већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} М 
н, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њом 
 пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би 
, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се  
чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!.. 
 да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S}  
ишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и  
 збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p>  
прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, б 
ад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да 
б’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?... 
м какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S 
не. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да 
на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена 
гда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико нећ 
, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромаш 
, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек с 
 па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бр 
анчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује! 
ори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика 
пријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи 
вдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зон 
рицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело т 
дисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо 
рјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, на 
е по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n=" 
 нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама  
и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај ре 
иже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој  
{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си  
кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А 
, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, ока 
ет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња! 
 узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе,  
ку муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса тов 
афе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</ 
ске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Афр 
, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки  
 де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба  
имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си  
о леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S 
пет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi>  
ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио 
ји је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, 
је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади. 
то ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не б 
S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се на 
је лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи  
ировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане,  
шана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одма 
трашним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зо 
 комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатни 
еферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и  
амарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, 
 своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем —  
 велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова З 
о, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су с 
 много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над врати 
код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!. 
носи силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно буј 
е леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стих 
ућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек 
.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио 
је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па  
 мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је је 
ћи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утоли 
е ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од ср 
е!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава 
аћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... 
а спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — 
аре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мисл 
да ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегу 
пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селск 
јку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнул 
а и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу ук 
} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво кра 
сплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки  
х дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна ч 
 осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без  
а Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певал 
ао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа чо 
 с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријат 
и њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљ 
ј та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадн 
="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајк 
нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина,  
тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако о 
мо бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с  
д абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло 
 дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и п 
 и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уостало 
љених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била нај 
уштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама н 
је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разг 
и је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> < 
 не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ п 
, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и  
уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако је 
 око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџи 
ноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија простр 
мао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вр 
 се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p 
испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке  
гао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .< 
оћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си ту 
 и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А с 
аше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, до 
 Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој ср 
не!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p 
ким кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p 
ним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} 
али никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb  
врдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама,  
оном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратил 
, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остав 
им су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено бил 
а одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, јед 
>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, реше 
на кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је 
самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако 
аг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да ј 
и већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у м 
ге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и д 
тавре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше 
она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућ 
 је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да  
гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S 
је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; 
лете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави  
ућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана че 
о не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућа 
мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетал 
оше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} В 
ко да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу поро 
ајживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечу 
лицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, 
ла Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колим 
 смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни лови 
, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ћ 
ра?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сиро 
 вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{ 
...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, 
 завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треб 
 узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петра 
ешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих т 
Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово са 
едмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то ј 
те...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>г 
у у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> < 
комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; 
ове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слоб 
ма је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друш 
била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помисли 
д Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади та 
а су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Осл 
ако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи  
p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим 
све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетк 
 је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није г 
ку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора 
била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово до 
лензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој м 
спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано д 
 посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка 
 за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак бра 
да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запит 
 је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за правље 
на спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је ве 
 старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у  
, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, н 
ао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и  
ген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради 
шана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побе 
ве до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава з 
женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да 
 как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо род 
е, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнул 
Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме би 
а придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у 
и јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p 
лавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и он 
аститом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист  
о нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак 
 од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се 
ликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од о 
епљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и 
као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{ 
ко свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу 
pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу 
се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?< 
певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече с 
поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно друго 
 се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом 
>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона 
езданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погле 
перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао  
а уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако не 
чно тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми т 
меје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо 
 на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређах 
<l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку  
: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта 
е ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девој 
 стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као муш 
јвише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе пр 
ојим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан ма 
старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и 
 руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p>  
ати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и  
прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричат 
одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема д 
.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као 
тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тв 
е хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друг 
о, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види 
 имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и оста 
 онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито  
 бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара,  
уга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка ј 
 Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи- 
ди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже  
рте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може са 
ини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на 
="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше 
шћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код њего 
чинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер та 
приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то 
ојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима  
 Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је св 
по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је с 
шај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — 
ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне  
то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао  
у се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање над 
 Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибу 
бу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њ 
ена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајко 
са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно  
животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима  
а још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би изб 
ака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке,  
> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци нек 
дна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не 
..</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш к 
 јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је  
да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све,  
рави целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то послед 
а у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала ј 
а.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната ка 
е их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S}  
 и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учини 
давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је с 
атко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не пре 
ања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као  
 претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је с 
ничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела 
мети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо 
ажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег д 
ака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадо 
ио лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколи 
 <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је,  
ман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али з 
n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за 
пет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по  
е то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати З 
ђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђ 
ли гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" />  
искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила  
у корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milest 
 је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна 
ене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећ 
ако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на  
e unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније  
ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто жив 
ном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је 
 сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама 
оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је  
потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветуј 
ло од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно д 
уга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича 
изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и  
егова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад 
говарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то  
у и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да и 
.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она р 
quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>—  
а више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магар 
рају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владик 
ако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак 
Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онак 
и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се 
ватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути;  
маћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнул 
је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p 
А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њ 
Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала 
ише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — 
зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистини 
е и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет  
 па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је ба 
авнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњ 
вују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l> 
сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтерес 
сало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава 
 експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главн 
к би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да 
авити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој ка 
ћајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидају 
себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тиш 
човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати 
пуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, З 
 ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сир 
уда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у с 
гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па  
агледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и  
епенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је 
јстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако ј 
епенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се  
его пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанстве 
ом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свил 
еле године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), н 
че; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и  
ужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер 
ђања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло  
тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заје 
водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редов 
о, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли 
вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они леп 
} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва 
то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и 
 дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан 
ило јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помисли 
ари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она ј 
 фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу сво 
прла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашт 
 дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га виде 
есму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат,  
намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се ум 
осити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер н 
 да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражав 
кошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нан 
рата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг 
енгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после  
ај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиново 
} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прв 
је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и бле 
де сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, зауставља 
 се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом жи 
it="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намисли 
ом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, 
купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више 
лност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све 
свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с к 
— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само п 
да, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, у 
чи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, 
еним басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде 
а прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Н 
е боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кука 
едан, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — к 
 би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанств 
само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да  
ила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тим 
та за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како с 
и речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је  
е, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђо 
најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је  
тка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављен 
ој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га  
то ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају  
 могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</h 
и Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — за 
 танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не 
..{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не н 
ак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери,  
у.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му н 
ски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — 
у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отм 
 пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Ј 
ешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Ц 
 да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уоп 
е раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити па 
ница и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљу 
миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам,  
де пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си!  
мове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибу 
/p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефт 
аваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата  
е да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</ 
 већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и п 
а толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих к 
ах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је р 
ије одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек 
је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо  
вете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n 
јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвес 
чано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, 
е, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замф 
ече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>—  
етка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен:  
љива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Ма 
рене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га 
о син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се  
се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума,  
ом свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак б 
а га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочи 
анцуске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи 
 да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле  
> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по паме 
а се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са 
о помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати  
"22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њег 
а, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад 
чице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — к 
до и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кав 
 код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачил 
и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, са 
оље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на осв 
е врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да  
 се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као шт 
њен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погру 
ар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, 
песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту 
таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Цело 
лико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и осв 
е Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар  
 нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Ве 
адо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере  
о што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни 
и што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде па 
зговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зо 
ама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n= 
воде сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највиш 
ве решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Ми 
 те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мо 
т; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје б 
 не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>—  
и виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У цирк 
гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>са 
 чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Нек 
Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено о 
оо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, 
<p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала  
к да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само ов 
ој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође п 
аћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милуј 
Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и н 
рашна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала о 
унце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица с 
грају, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време бриш 
у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вр 
мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали г 
моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, 
га далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некак 
...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи иг 
ава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две г 
и.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и  
ослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</ 
тка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње 
а, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> < 
 снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло уче 
 учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочар 
више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се 
 лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих мом 
са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Б 
арају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: к 
а из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси 
ла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и п 
ори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол 
е чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу с 
Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштери 
је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у  
јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледал 
 криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њ 
да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му ј 
 кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад пр 
кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што с 
ише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задрж 
било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију 
леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена  
Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај  
"subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбин 
139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа ка 
ла га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, ист 
е никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше 
да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ва 
јег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му  
спад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и бе 
сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послуш 
 догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ств 
нисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Не 
и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S}  
 <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише о 
ико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само ка 
за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам 
и лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако,  
ика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учењ 
лећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема;  
рос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим ка 
а зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да н 
ико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и те 
акорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што 
бља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: раст 
теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могл 
 не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не может 
 ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! —  
чи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме 
 догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радост 
а је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење  
 је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поноси 
S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену изм 
.</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и 
ка, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да до 
 један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то 
ћеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње  
 ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ  
дали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако п 
по и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p 
! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапк 
овина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И п 
па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских 
баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; 
а устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко д 
а.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и 
на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је па 
главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, а 
не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не  
на била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по  
 <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебив 
т, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели  
о: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!.. 
ке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, кој 
па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p>  
е, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне и 
/head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткињ 
вим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрин 
 Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина 
хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често пр 
врди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао 
иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече  
рво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и 
лини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада 
н”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим 
јим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „ау 
 не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И т 
и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од к 
не калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Б 
је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу инте 
међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче оп 
аша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чу 
, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио,  
ка, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да 
pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жи 
 несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу 
а тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан 
Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и с 
ре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен 
 обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да в 
штимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!< 
</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зи 
ир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре  
лази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ни 
 по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си  
ече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад  
чеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ч 
 мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дру 
је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А  
 улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржава 
ински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокако 
све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговор 
ме већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали ф 
рбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која  
. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан 
амфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџ 
к, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је ве 
фир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе до 
. {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не м 
ане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад вре 
век млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати м 
ко запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам 
лна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапк 
опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се л 
отући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издава 
ала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лев 
ва шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама 
е као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она 
амбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, ре 
а није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похв 
чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљи 
ки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна  
Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</ 
и и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасцик 
етњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће д 
осе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, ту 
ако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си 
ј одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се 
 четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока  
 наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће 
оме како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано,  
но за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Док 
 Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо 
је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али зб 
ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила:  
ијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе он 
вљење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и о 
” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив м 
о.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као гос 
ма ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача. 
 Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?!  
ик — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се изм 
, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју  
с другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А та 
дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар тат 
знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, 
га и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду 
а се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пи 
ило, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни  
 назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском д 
 жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао  
д воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога 
 „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком  
не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне да 
 још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на жен 
ли паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гоми 
 где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућ 
озната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „ 
битом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама 
 несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има с 
иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи 
ваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, 
о спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој 
Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p 
илне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту гл 
ге прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да  
а убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је је 
еђа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде 
мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134 
и ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништ 
’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири 
зимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку 
роти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — 
ој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силн 
ј млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} К 
одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле нед 
ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... 
гун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће ј 
мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама  
к од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна баш 
усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви  
зећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и  
недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко ра 
а, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, 
мова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке 
што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Ову 
вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, заш 
лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, заш 
, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ и 
, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ и 
ф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тага 
 излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чохан 
азило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му п 
у, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како ј 
а је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је води 
-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и та 
једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина 
ала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим у 
 другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију и 
у чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе 
unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весе 
 то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, как 
после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности —  
му турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била л 
 у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи- 
овор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није мог 
говор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пр 
чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време п 
hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио ј 
десе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и н 
и! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене ј 
ог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресека 
 у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди с 
нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му с 
 Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не  
 ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разаб 
сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљес 
о их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога  
тиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога ч 
 зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом  
</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништ 
 није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; 
штинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јо 
ђу калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове 
 по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама гд 
p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по град 
ne unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене п 
нуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанстве 
ари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје 
— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка.. 
 мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!. 
га дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним 
Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и  
нако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрав 
 приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била б 
Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно б 
тога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто 
у.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p 
 град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори? 
због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истог 
 да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њу 
о не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, у 
hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то он 
друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потр 
иди и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамида 
p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као 
/head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, саст 
о других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрак 
који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се  
а...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем 
али, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака в 
 глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Т 
а нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. 
</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селск 
сподину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што 
> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Зам 
— куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— 
 спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се ка 
ин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S}  
в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам,  
да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татк 
тра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне траж 
 никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p 
спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бит 
нео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфи 
а, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> < 
сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни М 
огу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав  
 даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и забора 
 да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био  
маћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си чове 
ша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила до 
ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још в 
по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си 
n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девој 
до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поруч 
> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је  
валила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој 
ion" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то с 
 се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им  
онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што 
се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и ша 
е о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона ч 
ше знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука и 
 се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другар 
засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њ 
дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више 
о он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку. 
о си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко  
зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Ман 
ма си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје,  
мек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!.. 
.{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си 
, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S 
 што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с  
је баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану 
 одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с друг 
аш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану аши 
и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскину 
е вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну друж 
млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоц 
остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петра 
о се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компо 
е одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а пос 
рсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; 
ој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми сре 
м; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”! 
 Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збори 
</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свир 
Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да с 
ати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим. 
 жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете! 
Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јо 
 него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње расп 
и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Ма 
, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом 
дио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међу 
тембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није 
бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и  
 послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко вр 
и на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?!  
м један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био 
ато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово 
ла опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину ка 
јан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она р 
ахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само  
д силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S}  
’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е 
овара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћут 
 учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта с 
утеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш т 
лушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као 
ер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда ч 
ве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обичн 
 радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната н 
маче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче 
 али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре про 
ошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. 
Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те 
јрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Ма 
аштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међ 
а у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угур 
 превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани 
ирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако 
, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једн 
аре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој  
 му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застад 
леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p 
Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер 
 Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па  
,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуч 
јеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” све 
— а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље. 
а с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на  
 дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера,  
ешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њег 
 издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште  
ого на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек пит 
меју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске,  
е иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Вас 
о штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а 
ека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за сит 
 си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен  
остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да  
кове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не 
и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}С 
тапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад  
ах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговет 
 и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевност 
е, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узет 
 хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, луд 
амо поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устра 
езу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и нико 
?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} 
рче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године! 
 Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p 
не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј м 
 не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{ 
бро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они п 
, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да 
ћу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S}  
ој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан 
же!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, 
 ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавањ 
нђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... 
а га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим  
 уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{ 
рат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у  
то мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје! 
е, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, ко 
а гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи 
 тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и вр 
 се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре 
. — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да  
ца, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко 
издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цв 
удија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша к 
е прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није б 
гаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље  
о.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња ше 
ица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она 
 заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим реч 
 она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али д 
радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуш 
} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — 
асом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комш 
 страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за т 
шу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у п 
емље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомог 
што није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао  
, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула 
да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вре 
ка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателиса 
ве док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и ч 
не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друг 
му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле 
у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук  
е смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S}  
ста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" 
 и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куд 
 Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напра 
ац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засук 
о слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и з 
рне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност к 
реливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог н 
праји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у нов 
они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспа 
ом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџиј 
е што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да  
ета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и  
 љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије 
 траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу 
енталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, 
е и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо  
аџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадет 
а вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње би 
на, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и  
р тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мир 
ио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Госп 
его је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан 
озвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} С 
{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и з 
а: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа ниј 
то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi>  
рпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки 
 Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{ 
мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама 
рочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно л 
ризортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала! 
 рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним г 
м куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се  
 јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће  
 тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И 
није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало ј 
д толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдок 
име, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си н 
си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно ж 
у, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко  
алко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ г 
 мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налуна 
 стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало пос 
де своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да  
и томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви  
...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S 
 је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мисл 
 рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одгова 
један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих гра 
 и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима  
еме, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то рад 
одне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Ста 
ав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, ака 
еће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната  
ог положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе  
ази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и једа 
.</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну с 
ne unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септемб 
 чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око кућ 
ао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети 
ије Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д 
 наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни р 
 и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опе 
 нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу 
брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говори 
.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није до 
е</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода н 
 био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јаре 
атомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није  
ли Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је зна 
о једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, 
ајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала  
 био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико би 
ише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом 
="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница и 
 скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права  
 опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се д 
 берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да иск 
{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да 
и речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину  
дна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то шт 
ије вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је он 
ш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брат 
ане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се 
...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што  
.</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно 
знемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шт 
 за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S}  
мо се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају,  
сера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја она 
ав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није  
понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за  
н, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једна 
прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за  
Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом п 
, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећ 
певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа  
, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> < 
руги им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти св 
и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирај 
ољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије ка 
есели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту одн 
воју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним 
 на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде 
и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше  
о и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије је 
гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S}  
редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше 
е: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и 
азним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са  
несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p> 
!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Се 
ада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не м 
ике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S 
ћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним  
 њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле  
раји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, та 
ца шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> < 
е посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у  
 наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лаје 
 се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу  
ушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде 
море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде с 
 седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; 
и триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар св 
, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође  
че и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислил 
и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља  
} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Ос 
шеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S}  
клу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, ал 
амфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, расп 
олазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и 
о, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисл 
>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> < 
p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’н 
Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како 
е фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан,  
а, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па 
са, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене франц 
је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био прве 
о, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, јо 
арске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!... 
јући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа недани 
баце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад с 
оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало 
јо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, е 
..{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ ник 
 некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на ф 
 цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p 
то при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посет 
извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифар 
 сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а  
 /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и нап 
један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама  
„да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно 
стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очеки 
вао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композит 
осе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, 
 заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша 
неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки 
 темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане  
 па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча с 
„Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писањ 
ије никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — ј 
да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вреба 
 једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ек 
ало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од с 
 треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује 
а, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфир 
 у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S}  
увици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог висок 
ш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запали 
батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живу 
оји капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколи 
издим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу са 
рна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — вик 
их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу ста 
ва си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборењ 
..</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер до 
а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— М 
нежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у нови 
 ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та 
де, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" / 
, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си с 
оританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, глед 
, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче  
егендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!.. 
> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас д 
угоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча —  
 као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшк 
д и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те пес 
.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да 
о мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу  
 и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и до 
к обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="sub 
ад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће 
 блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње. 
 она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и 
Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње 
изнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у  
гледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Је 
је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се с 
ислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Сн 
сма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним,  
а је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво ч 
пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана 
ар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и 
ране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</ 
 мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често но 
 а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисл 
а!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угри 
це девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! 
ајглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће в 
 је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и каракт 
орцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џиг 
и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још мл 
ј бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура 
 шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој  
:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове 
, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — 
а ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од 
ом бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, не 
 Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много дан 
 Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жа 
 Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир н 
у, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у 
љених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо,  
кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целог 
 Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вин 
а дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје у 
и чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би  
азначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ств 
и, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборав 
кад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као д 
хат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три м 
ра и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неко 
чу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали По 
 новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као шт 
а је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном ока 
 пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га 
по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред 
"67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће 
ка шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на о 
о кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане 
олико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских к 
 два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све  
едио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима ч 
наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако  
о, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Реши 
 колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је  
орбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је же 
p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, ка 
и отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од 
владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на ми 
ен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је г 
 — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у в 
о и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира  
е прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна  
и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све  
ло тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и увера 
и, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру игра 
А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да и 
 им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак  
ко је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну т 
дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и та 
на — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и гд 
говетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згран 
 се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде 
леда око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, поче 
је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате  
 лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву мал 
Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе  
а увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рање 
аваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још ј 
доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато нећ 
 песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше пе 
га слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али  
д њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за  
ког писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања  
 која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне 
празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену п 
гама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећ 
Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа пра 
азван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара 
јстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chap 
Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он 
 никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако ник 
насије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка н 
а и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетц 
тке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и б 
ато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спрот 
хну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, ч 
живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је проша 
о око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нис 
и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћ 
ад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — 
све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и т 
роне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као с 
Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дро 
тареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi> 
ијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </q 
Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива 
издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по 
злука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Бел 
веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће б 
ресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вел 
нуло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења  
се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе ре 
ећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцим 
суљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чуднова 
 на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је  
ушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку 
ју у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропад 
мшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудн 
 старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том 
јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах 
е појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p 
све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватиј 
питет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</h 
и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да  
рбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је 
е здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је  
кренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог н 
о и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је ост 
посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као  
ешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају  
је ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак гол 
блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, оног 
...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S 
удалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi> 
е Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари 
си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми  
 Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља< 
је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она  
 Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте 
/p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> 
} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим 
} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за 
а одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш ов 
кочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како са 
те.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искач 
ре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка ув 
тар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски 
ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може д 
ир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатл 
ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди М 
о си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си с 
 сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће  
е не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кум 
 измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, ко 
дан си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... —  
о ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг д 
селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако.. 
.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула 
зук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!. 
 светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискива 
великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер,  
а у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на  
е наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и о 
и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан  
 због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најне 
па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и  
подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону та 
етело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се ру 
љају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане 
твар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки 
д кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки ча 
че!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а посл 
у.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо че 
га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећ 
.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, ј 
 вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, с 
S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима 
исав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох 
ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на мили 
ру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумар 
тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману  
— ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја  
о се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме  
n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се чов 
ош: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су  
ха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, у 
р само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа. 
<p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Зам 
ећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смеш 
ко ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се 
иви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти 
 последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка  
шући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете,  
ке кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а  
и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех изме 
шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запре 
 очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију  
Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о т 
тамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир. 
не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све 
 поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разила 
послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и и 
ма, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. 
и! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седм 
 пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио  
и недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог.  
о разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и на 
ву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове 
аше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зарад 
ливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... шт 
тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада 
о нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања 
 по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па  
 у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, 
 врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жић 
могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <h 
и забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло примет 
 се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуниц 
иметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се  
.. {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када 
 му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хлад 
{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, с 
а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје 
оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) 
ој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару пр 
; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори 
ани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда пр 
а, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и 
.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева  
ађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и ул 
б’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље 
 у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу 
а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повук 
 самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао 
екни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> 
 <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те год 
ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми св 
же да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, 
 <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Ј 
.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си 
м дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зб 
уги!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар 
ан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затвори 
 још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно 
дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весел 
..</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бак 
то је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то  
У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик- 
стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, 
а...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не 
 Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, дв 
у да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорб 
 зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, деме 
ра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до 
лу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вр 
и се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да п 
 прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главо 
обе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осме 
има, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме  
а чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило изра 
b n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво ј 
, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад у 
ли већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, г 
од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је  
 да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека п 
ћ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа 
рбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало 
стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет  
зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и ру 
ше због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> < 
ли онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема нег 
тивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — уме 
е оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, 
разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Д 
 се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е 
н с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа  
анитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p 
му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас он 
оме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомуч 
ва ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи  
ане и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> < 
, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} 
ала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму тур 
ај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си ч 
Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и г 
че у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, 
ој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му сто 
 кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што м 
к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да  
 сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{ 
 из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манч 
 и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, 
 и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше ја 
седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет:  
во!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми од 
</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{ 
си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам бе 
 ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште види 
тране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око 
азе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све зна 
затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну н 
и.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септе 
девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса с 
нчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко 
их.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је трој 
није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврш 
ction" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним  
кијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и ни 
вољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако 
, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Ма 
ав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако сто 
ни цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује в 
оле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанск 
 нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани. 
ну кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чор 
лазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како  
гим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи све 
у на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека 
ог лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била оми 
оја се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позва 
па и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично у 
 воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на  
под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зо 
ало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних под 
и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на леп 
ичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а м 
една жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и 
у од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка т 
ешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала  
оје се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и исп 
, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме пит 
арност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него  
сну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила б 
овог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{ 
ином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила 
 сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кр 
 Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p>  
црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи м 
 да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њи 
када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха,  
м?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi 
pter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилиј 
је добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је б 
новну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у па 
ривши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном 
...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје 
рећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и  
 па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла  
S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се ј 
ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми т 
он од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по је 
Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфо 
које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био  
мају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игр 
дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чо 
окапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада пра 
та друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — в 
ва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуци 
ла је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала ј 
/p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је  
сте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кон 
бичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та 
ter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Т 
 трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваториј 
 чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога  
едан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко 
} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или изва 
ње. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка... 
ским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137"  
си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетн 
сок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну  
а часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим  
е Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то 
 <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Он 
чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала 
бину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане 
а, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају гла 
отиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних 
Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урад 
како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, је 
гледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се  
у.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си једа 
јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужни 
олико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином ко 
а му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита,  
 Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}П 
 скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад ма 
е, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покра 
ше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. { 
 А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико д 
сковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и  
ке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ 
ће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућ 
спослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали,  
 и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој св 
бичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из  
ати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години  
{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућ 
к и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> < 
о ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па  
е тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био једина 
вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бест 
али су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а  
листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотре 
 наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатк 
ије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и 
е љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није мога 
сто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би м 
од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S 
аније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почн 
лико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фатали 
 Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа  
а, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки д 
жало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђа 
ђу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане гос 
о, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране сво 
сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме  
 кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који т 
еоград!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} 
ће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и 
само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пред 
е си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав зад 
ор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димо 
ведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен 
е по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу,  
а ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде пр 
’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође  
Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па  
а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама ме 
 кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се сино 
 би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види  
а тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд  
аш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг 
бориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Ш 
у сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч зајед 
остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беш 
праји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му шт 
ком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито  
, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, н 
 је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше 
руће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Ма 
човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш до 
..</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама у 
дава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — 
!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бр 
Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилик 
еплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ам 
 шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф чо 
наф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да 
 отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Ке 
се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутат 
ионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пу 
слетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни пра 
 прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти есна 
олако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад башто 
м Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако р 
</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> < 
 си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и  
 теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ 
 и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином д 
а си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара са 
луша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искача 
 <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, д 
 треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А  
и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гоми 
— рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, как 
уди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!.. 
 ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једа 
треба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само п 
даше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе по 
ним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест  
 је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да по 
ише до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина 
 <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ћ 
умере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да с 
ели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали 
е свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у  
e> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак 
ама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина  
челе нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнак 
 убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која 
 земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватал 
чен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била ј 
орила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова 
е, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који ј 
са тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жали 
, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као деришт 
 читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрап 
{S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и н 
 би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му пог 
д речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изиша 
е.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да  
 ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.< 
сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар 
за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, се 
ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скуп 
 <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњи 
, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања 
 био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то  
 а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петр 
 његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука 
то си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чи 
 али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му ко 
у нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанин 
.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради 
дмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и  
 је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику 
увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене верова 
ар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није  
би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Ча 
како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Ве 
l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — 
и и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало 
огатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} А 
S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат.. 
цко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске н 
в му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, б 
бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi> 
кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љути 
за,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек- 
ерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш 
>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi 
икад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у 
ију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу!  
 па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — 
 <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>—  
ање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогла 
ако се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што 
има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си уз 
 Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане,  
на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове о 
вачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Ф 
/l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћар 
 коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци! 
 <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати х 
 био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него 
 најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање 
 дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Иск 
вет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам,  
ука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али и 
 конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господств 
ек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, 
арају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и  
ао насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Ду 
.{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; 
иле!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболо 
 знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi 
мачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{ 
и моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, 
„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га  
} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј 
-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те в 
го се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друшт 
 доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године к 
усан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих да 
Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочека 
аре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попије 
сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и  
ију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше  
ане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p 
ди чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а  
 добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година 
с што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S 
у... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и тргови 
о боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе  
ија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си о 
мет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђо 
ако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изн 
, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао ј 
тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење 
у код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато ј 
ач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро 
и љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом 
рате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики,  
и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан. 
цер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје н 
баве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари.. 
’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак 
с...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — пре 
човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који  
азао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у среб 
 је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, 
<p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи си 
учерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> мно 
и тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си 
а, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{ 
е ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног л 
ко њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад п 
 јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегн 
е може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му би 
а једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне  
у чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лош 
маћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, 
не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S 
пити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је леп 
ага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дук 
, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од ве 
ђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан 
 ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Глед 
аџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам  
бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да зн 
а је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако 
да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикв 
етне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ћ 
ија!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чу 
ве док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чар 
лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат и 
quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб је 
 зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку са 
баџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша —  
а већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ћ 
{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Т 
а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвец 
, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а 
ве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да 
 чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пев 
p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта 
, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес  
} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све 
раву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе 
другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за он 
Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. < 
и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило... 
 најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне 
ас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с 
 нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи  
ану, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, 
Section" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног н 
ка и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и гово 
... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац  
д!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега  
рквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве 
три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из шко 
сли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га  
фир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошл 
па“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit 
.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и 
тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као  
и мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и баде 
кад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак приб 
ао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу,  
/p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-дв 
} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?.. 
ио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петра 
уп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глав 
а супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син че 
</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </ 
финова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају даф 
 — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чо 
к и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет  
ре, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча. 
 својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да  
ати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S}  
рбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га ј 
subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као нек 
аш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, 
} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема виш 
 напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</ 
p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неј 
ојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и 
говора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног,  
 а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замф 
ораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног 
другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер  
па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у опра 
е смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љу 
 одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међ 
гунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа  
да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у од 
 поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене обра 
сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова ме 
пиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и ин 
ј је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— 
чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изи 
— тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па он 
атог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чор 
 и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.< 
ног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још прича 
ац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно н 
 се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши шт 
лас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво М 
паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... ниш 
ра.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену  
а покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> д 
о ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здра 
исјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малк 
анума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем  
="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата  
<hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а  
оздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и о 
.{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну  
она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p 
осим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Док 
 вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се п 
.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школ 
о је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је  
рви случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашњ 
’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па 
, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде ку 
то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски  
гала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче 
 леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре 
 ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако  
анча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим  
 збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, —  
је дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е в 
p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско  
на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>јед 
уче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на с 
у увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених 
ил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из нас 
 измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” 
ре!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће  
вони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна  
син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а о 
одитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг 
 и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, к 
шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се по 
 да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву п 
} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорб 
Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинит 
улаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ре 
из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. 
 поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир  
i>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!.. 
, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике са 
ла што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толи 
аџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њој 
е, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где  
51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџи 
ју?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и 
А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећа 
а неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да  
ине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” р 
јвише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове  
а спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дег 
и!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар 
} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} 
и малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — 
аџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели 
 и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше с 
е кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрин 
ла себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ то 
 За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под  
ас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е,  
..{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се  
ише?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се доса 
ану; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет.  
па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг,  
је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Ал 
рт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</ 
али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним г 
епша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и  
е четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у о 
уштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре 
, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Ле 
ер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на  
ош се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао 
едне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме  
Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти 
 трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се  
лаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком  
Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погл 
и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авли 
апији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише 
 Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си  
лаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отс 
рстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> 
Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!.. 
тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је 
 бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевд 
 ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило 
ност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ру 
дну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти  
међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи и 
 конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и з 
 у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу,  
ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и  
је био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао 
бу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван,  
е удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине 
иковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструмент 
ље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више св 
био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио с 
што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се и 
 како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у се 
nit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије,  
звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв  
адно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се разв 
ле и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на с 
н се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да 
сте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била,  
а? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим 
шио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу он 
е.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтере 
оби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица,  
 не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице 
ве на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона  
дација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут 
па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соб 
а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не зб 
 збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако  
и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p 
зан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је т 
 враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> 
не мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, п 
већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то  
 Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком. 
не нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су сам 
 Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније ш 
 Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била пла 
прама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта  
лазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике пре 
погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације  
 И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за п 
 тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар прип 
 варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео  
хватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то 
е маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на врат 
нути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је 
да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb  
клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала дру 
ду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет дец 
дна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену  
„Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчиц 
и од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи как 
батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни  
 Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину  
но било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио  
да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменул 
е особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брз 
{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи мора 
раверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни у 
оноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њ 
о је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тог 
 само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило 
ко једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шег 
 отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч < 
Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоч 
и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради 
 да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куд 
није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулск 
тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као ша 
бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p 
ка, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад 
ање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quo 
 дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да са 
е свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен ос 
а из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко по 
сели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу 
S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону ме 
м си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код 
ути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па 
, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапре 
 се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запев 
 никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између о 
 помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек 
еколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога 
а, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две му 
а не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде 
орење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо л 
чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто  
се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона л 
 шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi> 
 сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштени 
и као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а  
уке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Ј 
ражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачко 
а пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, ј 
е хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и вод 
 кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси  
 већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задр 
р одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{ 
при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ 
тасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але 
е и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондур 
теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="s 
 на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што не 
и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља 
од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво  
воља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим. 
ом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врат 
S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч  
пет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћ 
ука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно не 
а по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада  
7" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и рези 
о ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху че 
, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{ 
на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила  
ем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и оста 
к како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и к 
ама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино 
е и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све  
ави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира  
ги јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству 
ајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”.. 
орало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због 
ару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, 
ву, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакв 
="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир пл 
рлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафен 
а за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си 
ак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си  
а траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели 
ласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајк 
рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне т 
 калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту п 
сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан 
 батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у 
јање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на  
тница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: 
едне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’н 
ошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбе 
трашне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшн 
тио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од ма 
оје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{ 
је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> < 
у Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, п 
заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и  
вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можд 
оку капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењ 
теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо  
ас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми... 
ог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све 
је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се ј 
Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и  
није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да  
ледње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где 
 изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бед 
, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ного 
-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n= 
а лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загле 
ашано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу уд 
Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зон 
е зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах за 
ако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Кал 
ћи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што о 
она је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или  
Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипариц 
у знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она  
S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују 
 смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана 
S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, ха 
о полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај ду 
неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем пов 
{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’ 
ама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је  
>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Та 
 је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек  
 страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје с 
 па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне н 
ала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети 
бер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела  
д год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од  
зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим ба 
 се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је?  
атког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила: 
 марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” 
бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају  
иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, 
цкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како 
рта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и 
д дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као 
и питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше 
што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „ 
 катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће  
е у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и за 
ац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први п 
олико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кути 
има једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на се 
еликим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић  
це ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, 
а спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, по 
их година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и вели 
; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само  
години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из ке 
 турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем  
 берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамба 
амо духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, п 
 за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, х 
а <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си збор 
ер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S}  
о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, нар 
ен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето  
.{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дуж 
р зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми ка 
"subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели... 
амоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је 
очне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто  
у силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па  
ам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време за 
девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих 
и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мир 
 се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>ср 
рони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чарши 
ико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи 
а-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку 
скудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у с 
одигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чо 
а игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну 
дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га! 
 показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у 
х, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки у 
ли да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на екс 
оубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере. 
а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још ни 
у од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb  
јака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и он 
ице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна на 
гиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијак 
 онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града 
е.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шал 
ју кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, к 
уља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и 
њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте 
правду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до п 
о се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и он 
 <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним на 
 пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, 
Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се 
 се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од рат 
жност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му с 
 од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петрак 
ересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људ 
долед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркул 
м су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је  
е поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим,  
а, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање те 
/l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погле 
/p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво 
 главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се  
лфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајст 
на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју 
 би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш т 
е размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шам 
вао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави бр 
едног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и У 
алиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт к 
рево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, в 
жда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шег 
се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њен 
p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удоб 
n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе  
 искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали 
чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго кр 
аме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, 
 гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџ 
 Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу т 
днако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} 
а њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Ге 
те главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све З 
и, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај 
и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче,  
 Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни А 
 некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао  
тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу т 
о и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који  
дно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се 
, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало посл 
тембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескв 
тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теп 
 <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, ко 
, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> 
 се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање 
="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фу 
t="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој ж 
гледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа  
ветлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечер 
 удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, ку 
е адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар она 
људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би примет 
ахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим  
ако задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, 
з Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фа 
ли! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а 
ре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S}  
јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да вид 
ти да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и  
еру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што д 
 света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још ни 
 много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те пе 
нулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи вр 
 се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — разд 
рче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па  
>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош 
а ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А  
па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа? 
а, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керк 
а раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави 
Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да  
д мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио  
о-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што  
стре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке конду 
џиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кот 
е и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке  
S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печен 
лфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добив 
ђе при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску б 
садно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „ 
да улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе М 
једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко и 
, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили к 
/> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и п 
 до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто д 
у, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П* 
е вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи 
евати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, 
пашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више  
м природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе год 
седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети дру 
аш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} 
ка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за к 
азбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, 
ter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи- 
ија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више о 
за леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.< 
грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако до 
а његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до о 
о су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, 
pter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и б 
 дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељац 
а немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на  
 приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику д 
бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, вр 
и!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или се 
мигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су  
 ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заред 
е код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играњ 
аскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Т 
офесори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фо 
 хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти треба 
и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају коки 
недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био,  
аму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-тр 
лашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекива 
 Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта жени 
 бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никак 
— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне. 
 некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се и 
 n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а  
шишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, ш 
стави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пи 
ндуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућа 
доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да к 
о чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишт 
 помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој  
 главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — к 
пролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну глав 
чекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> у 
а алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушч 
о су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја н 
висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, ч 
ем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљ 
...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. 
апта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне 
у шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је и 
мељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари ш 
ози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак  
и „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних св 
, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила канди 
измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зон 
у и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико д 
што образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрв 
цима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће м 
раболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на  
 сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич  
ак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послужи 
евесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султа 
е би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седн 
, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врл 
етке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Ч 
.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално о 
е школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог да 
иру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} К 
извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако 
е, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се м 
 креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а о 
ако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео,  
 је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с држа 
 — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака 
 unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је  
ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару 
оге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, ба 
та. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и 
уће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад ј 
оле.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би д 
апи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, сти 
 n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашт 
, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и б 
а столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је о 
н збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а нај 
а дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S 
е опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му о 
је, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румен 
и: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је т 
милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>киш 
о што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде  
а шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махала 
.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, 
н ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ок 
ије више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта  
идети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од св 
о ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле  
о је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само 
 стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само п 
рици а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне по 
у у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и с 
свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене! 
љавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већин 
 „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја буд 
„Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и дожив 
 једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим 
ва распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато ст 
е испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; им 
</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер 
 што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навал 
 Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива 
бро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она ка 
еби зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone uni 
а није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гом 
Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне 
head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућут 
, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и  
а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић 
стане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком 
аш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} 
баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе 
 тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да 
е.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зо 
истаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, а 
— колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и гд 
ећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке 
ир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињ 
ове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редов 
ину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише  
не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војс 
кочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја са 
Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове  
к крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уран 
 Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сок 
и су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста 
еч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је 
а!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гом 
питао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се при 
ај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне 
ања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах 
ретресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је проту 
вршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} 
ма лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку,  
} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S 
Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвок 
м каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама 
е, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко 
та.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га  
мад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се д 
још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији  
ЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камар 
 их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове од 
 самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври  
вим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> 
јамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S 
адознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љ 
и и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну ис 
љно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="3 
ока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом ст 
ећ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; 
ложен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти  
вни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и збо 
 У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола 
ј заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изв 
их гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама т 
о стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, о 
МЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику 
докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане. 
 се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи- 
талоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани с 
ловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад 
о једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела г 
есуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ип 
е ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намеште 
ене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се н 
Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, еш 
, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — а 
но ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, 
</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!. 
ађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi> 
и.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај 
не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... 
ао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас 
>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S 
и не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си,  
ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорб 
оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде  
> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p> 
узија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипа 
ку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Ман 
мек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мисли 
 — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb  
и.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, већ 
како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>зл 
е Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" 
улум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што 
на, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чор 
</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па  
даци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем 
 — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. 
гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што ј 
бориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка  
, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне —  
е за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорба 
поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех,  
} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се з 
</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p 
 „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— 
>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слат 
! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чарши 
ао орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— 
— рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p>  
о, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му збори 
 тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје  
{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а  
 на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замб 
нка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" / 
може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест  
 силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли как 
 не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Ми 
ка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, е 
тим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А до 
дрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти треба 
ече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамб 
 у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А о 
ет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си 
вља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То 
— и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као не 
 си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти  
ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Евр 
нл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — 
у: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се  
 нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој гл 
ило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због са 
— батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не мани 
и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав 
е никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца 
а ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука 
гују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у  
у.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одгов 
<p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си. 
 је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума 
је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, 
 што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза 
 и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је 
арском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удов 
стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал  
ацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинск 
 дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе 
.{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине 
м од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам 
му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само м 
 шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практико 
е на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јо 
ца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Та 
ја, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуч 
ио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе г 
ote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се кара 
а’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми 
ли му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за т 
а опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуш 
оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало 
Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно 
ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону чен 
кну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји? 
екрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатрену 
иске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — в 
ока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже ка 
им разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигав 
. — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Ш 
. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија,  
танац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, с 
а, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти 
га Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас 
знавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставриј 
не спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те  
ућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа ј 
{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучин 
кшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чаши 
х на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{ 
бољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S 
ено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет 
авиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке за 
е, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече,  
Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери о 
збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеж 
ели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде 
се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије 
дини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, п 
тају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што 
, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не 
 Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наоч 
оју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зној 
е!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане с 
, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и д 
ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да 
. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разби 
S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Т 
’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се  
сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи  
ле: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пр 
, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” 
нкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез  
>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}За 
искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</ 
више да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} 
итанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди до 
Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— В 
о да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а  
апрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил 
 чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће  
еће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, н 
Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио 
 Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. —  
 а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’  
Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка  
>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> < 
кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо,  
Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, ауст 
акуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и може 
шију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти гл 
..</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да р 
 давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поноси 
за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чу 
Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас 
о им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније на 
чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> 
во је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не  
о?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Зна 
ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и 
А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де... 
Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од  
ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p 
!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> 
 Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас 
вор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје 
 па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски бу 
лунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и д 
ветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — р 
 Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење 
ј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш т 
мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушк 
лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p 
ао и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али 
>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и п 
скаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, 
леду главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>—  
летне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршиј 
а: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисо 
 ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу  
ту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а п 
теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да 
 је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја пе 
 — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де,  
ено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, маши 
ке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно 
ан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми зб 
{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p 
-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питуј 
маћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> 
о, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Т 
праји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па з 
дну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да  
ане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шиш 
 речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмеши 
p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си 
че...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тр 
м висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти ка 
 „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге дв 
и с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир  
евда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти тре 
е по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p> 
ан!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! 
ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да бе 
 си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук прем 
 Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена 
{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p 
ца, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави  
поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p 
 да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p 
е ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата гото 
ире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> < 
а још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам  
астала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма- 
о ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј  
уше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!. 
ови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> < 
викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи  
де му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. 
е уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара п 
рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл 
 узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Им 
 код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, 
{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — 
 си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, шт 
уван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скуп 
екао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> сву 
јом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p 
рзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске цр 
ако си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, збор 
 лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не зна 
оследица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок о 
врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се 
о чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>—  
вемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хт 
и се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита 
ад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — п 
сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на 
друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као г 
 да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збори 
 <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> 
иска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њо 
е каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све вид 
 треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зајед 
 — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет 
него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погл 
с и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интерв 
трима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је м 
амно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћ 
одитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бл 
то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то 
 то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачун 
ати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке 
к ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско  
дара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и п 
сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријат 
еше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер  
вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нис 
, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три д 
не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет  
ло скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале 
рати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног пона 
е тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете,  
о-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p>  
>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си  
.{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скут 
.. — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејч 
и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Ма 
 /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче бру 
 два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук,  
ују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидн 
иџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лак 
таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори 
 по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пе 
ке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и 
га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} 
} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и ко 
И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на зем 
знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, 
пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџ 
њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту 
оре у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее 
 поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ниш 
..</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и из 
есту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико ниј 
! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p 
 од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши д 
 показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збор 
еле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се на 
рбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те  
шилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! 
</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те 
абињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искоч 
тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сар 
та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, и 
атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу  
ди и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће  
 и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си  
јка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не  
не <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли 
ће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија 
Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне” 
— осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети  
убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку! 
/p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време! 
а казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај р 
е... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику 
i> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> 
м да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека.. 
 што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S}  
о доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{ 
 у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под д 
, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће на 
умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта 
опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му За 
ша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој 
ом да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, 
нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем мој 
, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадо 
н еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну  
>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S 
сам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p> 
де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’...  
а у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S}  
е, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, 
да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S} 
Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зуј 
орган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече,  
ла врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се измени 
најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том х 
е три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој 
ути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете  
ре сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој г 
 оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, а 
 је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорб 
 посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком 
римајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га 
така, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висин 
е разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах 
 веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку 
е сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p 
 то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичај 
мало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштери 
рака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти и 
и свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она пот 
ату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџи 
е онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да бид 
евољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима виде 
т бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и т 
у, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Ман 
о (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад  
 и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром по 
 већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоћ 
 ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не пита 
од мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те удар 
и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слоб 
 А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним пе 
, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздах 
љавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табак 
е друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубок 
ј ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување 
тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита мн 
ихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им ис 
 се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, 
ли га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је 
 Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, сврши 
...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим? 
који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та  
е домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од  
ч да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија 
 знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо 
н која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и о 
, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи он 
ивокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p 
Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па 
 поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу 
здан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине 
 захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да  
S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој 
еф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију... 
голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то зб 
о из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и ш 
кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виногра 
 и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха оче 
, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање 
е остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-З 
>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то да 
 о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Таша 
о му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са  
„Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p> 
аоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни д 
 ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и  
о је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’ 
 шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се пот 
у у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак  
ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде сав 
на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: 
 тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни т 
унџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други,  
све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и про 
, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у 
сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде т 
ају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се на 
 шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна  
да као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точ 
ија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само  
у право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под ј 
дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и раса 
досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p>  
не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си расп 
ејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу с 
е научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним? 
 се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један 
агај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ тв 
 <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — 
нчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими;  
} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при де 
ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шт 
 кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласов 
тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — 
носи је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај св 
 у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p>  
асејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дув 
ше.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од ти 
 фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb  
разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као без 
ој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, п 
pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све 
ијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој т 
ујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Им 
 Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане 
ела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде 
е целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи  
итку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е 
чен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима 
не.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде 
и искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си 
оведо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све п 
’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у  
у да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што 
 могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом ц 
тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како з 
врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувено 
шта не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пр 
латних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Ма 
шније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...< 
 ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више ко 
 је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и  
егао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, це 
з летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно з 
head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и роман 
 новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа ч 
ик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручи 
демију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>п 
мо на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђ 
бини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буд 
а каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тог 
на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако  
д њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш 
ило радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био зад 
к препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе ба 
е, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из 
, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, —  
ке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пр 
е ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, лова 
ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којо 
хеолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Ц 
којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче ј 
но натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задр 
ло се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" />  
 му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наст 
као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кош 
јом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само шт 
о свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити. 
 четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била 
 мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па 
а!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и 
 нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остал 
па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше нек 
амти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако 
ене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми 
 и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте ви 
азвијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила с 
три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља,  
ло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у 
р је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио 
 на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и призн 
ет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на с 
зи’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине о 
е играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{ 
равила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њ 
 стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јав 
бе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо пос 
 већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући 
зије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредни 
том чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{ 
пао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко,  
 у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је 
 узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! —  
сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S}  
 да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> 
иско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="c 
ене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони с 
 очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удав 
 имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџиј 
лутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — т 
рмину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче  
и женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сах 
а њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио  
то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само  
ке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од свет 
 дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се 
и-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале ј 
а. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чуј 
ад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> < 
ије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане чита 
равао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Ма 
у доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била п 
.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно  
исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за 
а да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и 
ако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и  
е казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време  
та ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће 
а ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, ни 
да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију 
до; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и 
 га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа,  
ила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не ос 
уди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела прко 
рста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побо 
ете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S 
 и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је с 
го полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она  
ла шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за с 
спут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гл 
ујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцен 
ом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин 
побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и ст 
ого зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и 
; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је д 
ла и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одош 
Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ни 
 се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и 
 је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог  
ош више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава  
зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, 
те, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Ман 
јој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песм 
тиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на н 
м нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву к 
 за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си ос 
оветно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{ 
 се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија 
 њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још тр 
хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није јо 
о што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јо 
 Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се по 
авити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриг 
ко она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоћ 
ју зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису има 
нџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти 
бе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да ст 
на не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији 
се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија ш 
ра”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир з 
илују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре 
..{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S}  
су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — в 
пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење? 
ка па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа  
ote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија 
е:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Ва 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила с 
 појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје с 
но и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" 
та је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курј 
овинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остал 
рећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по  
Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се  
Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курју 
деше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј 
 а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код м 
цепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да с 
а, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми 
такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам  
су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што 
 препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то  
рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S 
 били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да  
ете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто д 
о силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их 
ад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женско 
 прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Не 
оје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то ј 
азговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рац 
ва, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајто 
 хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина 
.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренци 
ом другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.< 
лене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа,  
кати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по 
оне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p 
<l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л 
</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зо 
Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; ниј 
аду дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде 
да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље т 
да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија 
> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне 
l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним  
/l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, д 
, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type="chapter" xml:id= 
ћа — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки 
 <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, у 
l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песм 
,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат,  
 <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по г 
ј’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type="chapter" xml:id 
ј, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S}  
> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки стр 
.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти 
>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — ст 
>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу пра 
иралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка 
l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и 
l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше  
и си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражит 
S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l>  
ој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и 
 девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> 
> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Б 
ао утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд  
вету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господа 
 ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катари 
рави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се  
 то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми г 
ањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љ 
упиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих ст 
 и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не  
песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лу 
uote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растаје 
чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> < 
ним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова  
шта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци 
ара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква 
борави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењу 
свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l 
 еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> < 
 је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни ску 
ке, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не г 
 запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги 
Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <h 
 /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l>