• quote 52
  • А 243
  • а 551
  • аа 1
  • Ааа 1
  • Абеншаам 1
  • абер 4
  • абере 3
  • абери 1
  • абиолози 1
  • абоноса 1
  • авантура 1
  • авантурама 1
  • авлија 2
  • Авлија 2
  • авлије 5
  • авлији 9
  • авлију 11
  • авлиска 4
  • авлиским 1
  • авлиских 3
  • Аву 1
  • агда 1
  • агент 2
  • агенти 1
  • аги 1
  • агина 1
  • Аглајица 1
  • агу 2
  • Адам 1
  • адвокат 2
  • адвоката 1
  • адвокатског 1
  • адвокату 2
  • Адвоцирао 1
  • адет 9
  • адиђар 2
  • адиђаре 1
  • Адресант 1
  • адресованог 1
  • аз 1
  • азбашче 1
  • ај 1
  • Ај 6
  • Ајд 1
  • Ајде 6
  • ајнлегерке 1
  • Ајша 13
  • Ајшо 2
  • Ајшу 2
  • академију 1
  • академска 1
  • акамоли 8
  • Ако 32
  • ако 56
  • акције 1
  • акшамско 1
  • ал 1
  • ала 2
  • алал 5
  • аласке 1
  • алате 1
  • албум 1
  • алва 1
  • алваџије 1
  • алве 1
  • алвицу 2
  • алву 4
  • але 13
  • алевим 1
  • алеву 1
  • али 116
  • Али 53
  • алис 5
  • алиш 1
  • Алов 1
  • алске 1
  • алу 5
  • алузија 1
  • ам 1
  • ама 45
  • Ама 59
  • амалске 1
  • амам 11
  • амама 2
  • амаму 1
  • амамџике 1
  • Аман 3
  • аманет 3
  • амберију 1
  • амбисом 1
  • амбреле 1
  • амбрелима 1
  • Аме 1
  • Американаца 1
  • Амет 1
  • Амета 1
  • амо 3
  • ан 1
  • Анасана 1
  • анатему 1
  • ангорски 1
  • Ангулем 2
  • анђела 1
  • анђео 1
  • антерија 2
  • антерију 1
  • антика 1
  • Антика 1
  • антикварнице 1
  • антикварницу 1
  • антику 1
  • анџике 1
  • Апеловац 1
  • апотекарским 1
  • Апотекарско 1
  • апотекару 1
  • апс 1
  • апсанама 1
  • апсе 1
  • апси 1
  • арам 1
  • аргатка 1
  • арем 1
  • археолошки 1
  • арч 1
  • арче 1
  • арчи 2
  • аскер 1
  • аскера 2
  • асли 1
  • Асли 1
  • астал 1
  • астраганску 1
  • асуре 1
  • атара 1
  • атеш 2
  • атласа 1
  • атласној 1
  • атласом 1
  • аузганг 1
  • аустриски 1
  • аустриску 1
  • ауторитет 1
  • Аферим 1
  • Африци 1
  • Ах 6
  • Аха 2
  • Ахаха 1
  • аџамија 5
  • аџамије 2
  • аџија 1
  • аџијо 1
  • аџике 1
  • Аџиски 1
  • Аџиско 2
  • ашик 4
  • ашиклиске 1
  • ашиковале 1
  • ашиковање 3
  • ашикују 1
  • ашкољс 1
  • Ашкољс 3
  • б 2
  • Ба 8
  • баба 2
  • бабе 1
  • бави 3
  • бавили 1
  • бавио 1
  • багателисањем 1
  • багателишу 1
  • бадем 1
  • бадема 1
  • бадемастим 1
  • бадемастих 1
  • бајађим 1
  • бакар 1
  • бакарно 1
  • баклаву 1
  • баксуз 1
  • баксуза 1
  • Бакшиш 1
  • бакшиш 4
  • бакшиша 2
  • бакшишу 1
  • балегом 1
  • балова 1
  • баловима 1
  • бандом 1
  • бане 2
  • банкер 1
  • банкерче 2
  • банкирче 1
  • банкрот 1
  • банкротирао 1
  • банћер 1
  • банћерче 1
  • банћерчетом 1
  • бану 2
  • банула 2
  • бањају 1
  • бањаше 1
  • Бањи 1
  • бањку 1
  • Бар 1
  • бар 9
  • бару 1
  • барут 1
  • басамак 1
  • басамака 2
  • басме 1
  • Баснама 1
  • басом 1
  • бастун 1
  • бата 26
  • Бата 5
  • батали 1
  • баталија 2
  • баталили 1
  • баталим 1
  • баталио 1
  • баталиш 1
  • батаљене 1
  • батаљивао 1
  • батиса 1
  • Батиса 2
  • батисаја 1
  • батисала 1
  • Батисаше 1
  • батисаше 2
  • батисују 1
  • батргати 1
  • баца 3
  • бацака 1
  • бацао 2
  • баци 3
  • бацила 1
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бачванској 1
  • бачена 1
  • Баш 1
  • баш 59
  • башка 1
  • Башка 1
  • башта 3
  • башти 1
  • баштица 1
  • баштованџија 1
  • баштованџије 1
  • баштом 1
  • башту 2
  • башчу 3
  • бди 1
  • бе 2
  • бегендисување 1
  • бегендисује 1
  • бегендисују 3
  • бегендишеш 1
  • бегенисала 1
  • бегенисуваја 2
  • бедан 3
  • бедна 1
  • бедни 1
  • бедног 1
  • бедном 1
  • бедну 1
  • бежи 5
  • Без 2
  • без 35
  • безазлена 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безбрижност 1
  • бездна 1
  • бездушне 1
  • бездушном 1
  • безнадежно 1
  • беја 1
  • бекству 1
  • бела 3
  • Бела 5
  • белај 1
  • Беле 2
  • беле 4
  • бележака 1
  • белело 1
  • белензуке 2
  • белензуци 1
  • Белензуци 1
  • белешка 1
  • Белешка 1
  • бели 4
  • белим 1
  • белих 1
  • белким 4
  • бело 2
  • белог 1
  • белосветска 1
  • белосветске 1
  • белосветску 3
  • белосвецки 1
  • белу 1
  • Белу 1
  • Бељац 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 4
  • Београда 2
  • београдску 1
  • Београду 1
  • Београђанку 1
  • беоше 3
  • берба 1
  • Бербатовску 1
  • берберском 1
  • берем 7
  • береш 2
  • бери 3
  • берикет 2
  • берите 1
  • берићет 1
  • берићетом 1
  • берићету 1
  • бесан 1
  • бесвесно 1
  • беси 1
  • бесимо 1
  • бескорисног 1
  • бескрајна 1
  • бесмо 2
  • беснела 2
  • бесно 1
  • бесомучним 1
  • бесомучнога 1
  • беспослена 2
  • беспосленом 1
  • бестрага 4
  • бећар 2
  • Бећарл 1
  • бећарска 1
  • бећарски 2
  • бећарско 1
  • беху 4
  • Бечом 1
  • беш 2
  • беше 39
  • Беше 9
  • би 193
  • библиских 1
  • Бива 1
  • бива 11
  • бивале 2
  • бивало 1
  • бивао 1
  • бидне 25
  • биднеш 3
  • бидну 2
  • Бија 1
  • бије 4
  • бијем 2
  • бик 1
  • Била 5
  • била 77
  • биле 8
  • Били 1
  • били 10
  • билијаром 1
  • Било 11
  • било 112
  • бимбаша 1
  • бимбашије 1
  • бињеџија 2
  • Био 11
  • био 115
  • биолози 1
  • бира 1
  • бирајући 1
  • бирање 1
  • бираш 1
  • бисер 1
  • Бистра 1
  • Бит 1
  • бити 38
  • Битола 1
  • бих 2
  • благ 1
  • блага 2
  • благи 1
  • благим 1
  • благо 1
  • благодаре 1
  • благодарно 1
  • Благоја 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • благотворну 1
  • благочестиви 1
  • блажен 1
  • блажена 2
  • блажени 2
  • блато 1
  • блату 1
  • блед 1
  • бледа 2
  • бледи 2
  • бледих 1
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеђа 1
  • блеђе 2
  • блене 1
  • бленуо 1
  • Бленуо 1
  • блесасто 1
  • блешти 1
  • ближе 2
  • ближи 1
  • близини 4
  • близу 2
  • боб 1
  • бобу 1
  • Бог 13
  • Бога 12
  • богат 2
  • богата 2
  • богаташка 1
  • богаташке 1
  • богати 1
  • богатијих 1
  • богатих 1
  • богато 3
  • богатог 1
  • богатога 1
  • богатом 1
  • богатства 3
  • богатство 3
  • богату 1
  • богзна 4
  • богобојазних 1
  • Богородица 1
  • Богородице 1
  • Богородицу 2
  • Богородичину 2
  • Богу 4
  • Бож 3
  • Боже 7
  • Божин 1
  • Божића 2
  • Божји 2
  • боја 1
  • бојала 2
  • бојао 1
  • боје 7
  • бојећи 1
  • боји 2
  • бојиш 1
  • болан 1
  • болело 1
  • болес 1
  • болест 2
  • болестан 1
  • боли 1
  • болна 2
  • Болна 2
  • болно 5
  • болну 1
  • болује 1
  • боље 24
  • бољи 3
  • бомбардирам 1
  • Бонту 1
  • борац 3
  • бори 1
  • бос 2
  • босоноге 1
  • Бошњакушу 1
  • бошчалуке 1
  • бр 1
  • брабињци 1
  • браде 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • Брадфорду 1
  • брак 1
  • брака 1
  • брани 15
  • Брани 2
  • бранила 1
  • Бранила 1
  • бранио 1
  • брањаху 1
  • брање 1
  • брат 2
  • брата 4
  • братанац 1
  • брате 21
  • брату 1
  • браће 1
  • брачна 1
  • брбљива 1
  • брвна 1
  • брго 4
  • Бре 11
  • бре 46
  • брег 1
  • Бреее 2
  • брез 2
  • брескве 1
  • бржа 1
  • брже 3
  • брза 1
  • брзином 1
  • брзо 15
  • брига 4
  • бригај 2
  • бриге 2
  • бригом 1
  • бригу 6
  • бриди 1
  • бризну 1
  • бризнула 1
  • брине 1
  • брисао 2
  • бритвицом 1
  • бричи 1
  • брише 4
  • брка 1
  • брке 1
  • бркове 2
  • брљив 2
  • брљива 4
  • брљивке 1
  • брљиво 3
  • брљиву 1
  • броди 1
  • број 7
  • бројеве 2
  • бројим 1
  • броју 1
  • брујало 1
  • брујаху 1
  • брује 1
  • брука 11
  • бруке 2
  • бруку 7
  • брчића 1
  • брчиће 2
  • бубњарима 1
  • будала 1
  • будалаштину 1
  • будало 1
  • будалу 2
  • будан 1
  • буде 20
  • будеш 1
  • Буди 1
  • буди 4
  • будите 1
  • будна 1
  • будне 1
  • будућа 1
  • будућност 1
  • будућности 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујним 1
  • бујном 2
  • буквар 1
  • була 1
  • булбул 2
  • буле 1
  • буљуке 1
  • буљуком 1
  • буна 1
  • бунде 1
  • бундеве 2
  • бундеву 1
  • бундица 1
  • бундице 1
  • бундици 2
  • бундицу 3
  • бунду 1
  • бунило 2
  • бунован 1
  • буну 1
  • буњишту 1
  • бура 1
  • бурних 1
  • бурно 2
  • бурнога 1
  • бурном 1
  • буру 1
  • бурунџук 2
  • бућну 1
  • бучила 1
  • буџаке 1
  • буџаклија 1
  • буџаклију 1
  • буџаци 2
  • в 4
  • ваган 1
  • ваде 1
  • вади 2
  • вадио 1
  • вађено 1
  • важан 1
  • важила 1
  • важио 1
  • важним 1
  • важно 1
  • ваздан 2
  • Ваздандан 2
  • ваздуха 1
  • вала 2
  • ваља 4
  • ваљада 3
  • ваљам 1
  • ваљда 13
  • Ваљда 3
  • вам 3
  • ван 1
  • Вана 1
  • Ване 2
  • ванредно 3
  • вара 1
  • Варају 1
  • варају 2
  • Варда 1
  • Вардај 1
  • варљиви 1
  • варнице 1
  • варош 10
  • вароши 3
  • варошка 1
  • варошке 1
  • варошки 1
  • вас 7
  • Васка 39
  • Васке 16
  • Васкеее 1
  • Васки 2
  • Васкин 1
  • Васкине 1
  • Васком 1
  • Васку 5
  • васпитано 1
  • васпитању 1
  • ватра 1
  • ватру 2
  • Ваче 2
  • Вачин 1
  • ваша 1
  • ваше 5
  • ваши 1
  • вашу 4
  • ве 3
  • ведар 3
  • ведра 1
  • веза 1
  • везе 1
  • везен 1
  • век 6
  • века 4
  • Веле 1
  • веле 17
  • велепоседа 1
  • вели 93
  • Велибор 1
  • Велик 1
  • велика 6
  • велике 3
  • велики 1
  • великим 4
  • великих 4
  • велико 5
  • великовртопском 1
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 2
  • велику 1
  • велим 2
  • Вело 3
  • вене 2
  • венчавање 1
  • венчани 1
  • венчаном 1
  • венчање 2
  • вера 5
  • веран 2
  • вере 2
  • вереника 1
  • вересију 2
  • верзија 3
  • верзије 2
  • вериш 1
  • верна 1
  • Веровала 1
  • веровала 2
  • веровале 3
  • веровали 1
  • веровати 1
  • вероватнија 1
  • вероватнији 1
  • вероватно 1
  • вероватноћа 1
  • вероваше 1
  • Вертхајмову 1
  • Веру 1
  • веру 3
  • верује 3
  • верујем 1
  • верујеш 2
  • верују 1
  • верујући 1
  • весела 4
  • веселе 3
  • весели 6
  • весело 2
  • веселом 2
  • веселу 1
  • весељак 3
  • Весеље 1
  • весеље 5
  • весељу 1
  • весео 4
  • вест 3
  • вести 2
  • ветар 2
  • већ 100
  • Већ 4
  • већа 5
  • Веће 1
  • веће 69
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 6
  • већим 3
  • већина 2
  • већином 4
  • вече 7
  • вечера 3
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечераш 1
  • вечерашњем 2
  • вечерашњи 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечеру 3
  • вечечерамо 1
  • вечна 1
  • вечно 1
  • веш 1
  • вешала 1
  • вешерка 1
  • вешт 2
  • вешто 11
  • вештоме 1
  • ви 19
  • вид 2
  • виде 12
  • Виде 4
  • видеја 3
  • видела 5
  • виделе 3
  • видели 4
  • Видело 1
  • Виден 1
  • Видену 1
  • видео 7
  • видети 3
  • видећи 1
  • Видеше 1
  • видеше 5
  • види 25
  • видим 8
  • видите 2
  • видиш 20
  • видо 11
  • видов 1
  • видосмо 1
  • Видосте 2
  • видоше 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђен 1
  • виђених 1
  • виђено 1
  • вије 1
  • вика 14
  • Вика 6
  • Викају 1
  • викају 2
  • викале 1
  • викам 14
  • викање 1
  • викању 1
  • викао 3
  • викати 1
  • викач 3
  • викаш 3
  • викаше 1
  • викне 4
  • викни 1
  • Викни 1
  • Викну 1
  • викну 23
  • викнуше 2
  • вили 1
  • вилице 2
  • вилици 1
  • вим 1
  • вина 4
  • Виник 2
  • вино 8
  • виновој 1
  • виноград 2
  • винограда 1
  • винограде 3
  • виногради 1
  • виноградима 2
  • вином 3
  • вину 1
  • виолини 1
  • вириле 1
  • вирио 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висио 1
  • висок 3
  • висока 5
  • високе 1
  • високим 2
  • високих 1
  • високога 1
  • високопреосвештенства 1
  • високу 1
  • вита 1
  • витак 1
  • Витак 1
  • витка 2
  • виткија 1
  • витку 1
  • виче 8
  • вичу 4
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 81
  • виши 1
  • виших 1
  • влада 2
  • владала 2
  • владање 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владиком 1
  • владику 3
  • влажно 1
  • влас 1
  • властитом 1
  • влашћу 1
  • вода 4
  • воде 7
  • водена 1
  • воденице 1
  • Води 2
  • води 6
  • водила 5
  • водили 2
  • водило 1
  • водио 5
  • водити 1
  • водише 1
  • водом 2
  • водоноше 1
  • воду 7
  • војник 2
  • војних 1
  • војске 1
  • војску 5
  • војсци 1
  • воле 2
  • волела 4
  • волели 2
  • волемо 2
  • волење 1
  • Волео 1
  • волео 4
  • Волешем 1
  • воли 4
  • волије 1
  • воља 2
  • воље 2
  • вољи 4
  • Врана 1
  • врани 1
  • Врања 1
  • Врање 1
  • врапци 1
  • врат 4
  • врата 24
  • врате 1
  • Врати 1
  • врати 8
  • Вративши 1
  • Вратила 1
  • вратила 3
  • вратили 1
  • вратима 7
  • вратио 4
  • вратити 2
  • вратише 1
  • вратом 4
  • враћа 4
  • враћај 1
  • враћају 1
  • враћала 1
  • враћале 1
  • враћали 2
  • враћам 1
  • враћао 2
  • враћаху 1
  • враћена 2
  • враћено 1
  • врбама 1
  • врднути 1
  • вребала 2
  • вребао 1
  • Врева 1
  • вреве 2
  • вредан 2
  • вреде 1
  • вредна 3
  • вредни 1
  • вређало 3
  • Време 1
  • време 62
  • времена 13
  • временом 2
  • времену 2
  • врзле 1
  • врзмале 1
  • врзује 1
  • врзујете 1
  • ври 1
  • Врије 1
  • вријееее 1
  • врлина 2
  • Врло 1
  • врло 27
  • врлој 1
  • врне 2
  • Врни 2
  • врну 2
  • врнусте 2
  • врсним 1
  • врте 1
  • Врти 2
  • врти 3
  • вртиваганска 1
  • Вртиште 1
  • врће 1
  • врћеш 1
  • врћу 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућици 1
  • врхове 1
  • вршњакиње 1
  • вршњацима 1
  • вук 1
  • Вук 1
  • вукао 1
  • вукло 1
  • вуку 1
  • вукује 1
  • вукујем 1
  • г 5
  • га 287
  • Габровачку 1
  • гадна 1
  • гадне 1
  • гадно 1
  • гађају 1
  • гађао 1
  • газда 5
  • газдинстава 1
  • газимо 1
  • гајтане 2
  • гајтанли 1
  • гајтаном 1
  • гајтану 1
  • Гаки 1
  • гакице 1
  • галаме 2
  • галантерије 1
  • галантерис 1
  • Галантериска 1
  • галантерист 1
  • галантериста 1
  • Гана 2
  • Гане 2
  • гаравим 1
  • гардероба 1
  • гардиског 1
  • гарнизоном 1
  • Гаћанку 1
  • гаца 1
  • где 43
  • Где 5
  • гега 1
  • гејаку 1
  • Гена 3
  • Гене 1
  • Гено 1
  • Геном 1
  • Гену 5
  • Генче 2
  • геџо 1
  • ги 47
  • Гиган 1
  • Гигану 1
  • гим 1
  • гимназије 1
  • Глава 1
  • глава 10
  • ГЛАВА 22
  • главама 1
  • главати 1
  • главачки 1
  • главе 15
  • Главе 2
  • Глави 1
  • глави 11
  • главни 4
  • главније 1
  • главнијим 2
  • главним 1
  • главно 3
  • главобоље 1
  • главом 17
  • главу 23
  • глад 1
  • глади 2
  • глај 1
  • Глас 1
  • глас 26
  • гласа 4
  • гласи 1
  • гласила 3
  • гласило 2
  • гласима 1
  • гласио 1
  • гласнику 1
  • гласно 1
  • гласова 2
  • гласове 2
  • Гласови 1
  • гласови 2
  • гласовима 2
  • гласом 13
  • гласу 3
  • глатко 1
  • гледа 39
  • Гледа 4
  • гледај 1
  • гледају 12
  • гледајући 6
  • гледала 10
  • Гледала 2
  • гледале 2
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 9
  • гледан 1
  • гледања 1
  • гледао 6
  • гледаоце 1
  • гледати 2
  • гледах 1
  • гледаш 3
  • гледаше 6
  • гледе 1
  • Гледе 1
  • глуп 1
  • глупа 1
  • глупе 1
  • глупи 1
  • глупог 1
  • глупом 1
  • Гмитра 1
  • Гмитраћ 2
  • Гмитраћа 1
  • Гмитраћева 1
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гневом 1
  • гнезданце 1
  • гнезданцу 1
  • гњави 1
  • говедо 2
  • говора 2
  • говораху 4
  • говоре 5
  • Говори 2
  • говори 6
  • говорила 7
  • говориле 2
  • говорило 5
  • говорио 10
  • говорити 1
  • год 14
  • годила 1
  • година 13
  • годинама 2
  • године 24
  • години 4
  • годину 3
  • гојним 1
  • гола 1
  • Голем 1
  • голем 8
  • голема 2
  • големаш 1
  • голему 5
  • гологлав 1
  • голуб 1
  • голубица 1
  • голубова 1
  • голубови 1
  • гомила 1
  • гомилала 1
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гони 3
  • Гопе 1
  • гора 1
  • горд 1
  • горе 6
  • горело 1
  • гореше 1
  • гори 3
  • Горица 1
  • Горици 1
  • Горицу 3
  • горко 2
  • Господ 7
  • Господа 1
  • господа 5
  • Господар 4
  • господара 2
  • господарским 1
  • Господи 4
  • господин 9
  • господина 1
  • господину 1
  • Господњем 1
  • господске 1
  • господски 2
  • господским 1
  • господској 1
  • господску 1
  • господства 1
  • господство 4
  • господству 1
  • гост 2
  • госте 3
  • гостинске 1
  • гот 1
  • готов 4
  • готова 5
  • готове 1
  • готови 1
  • готовљених 1
  • готово 1
  • гоч 1
  • грабе 1
  • граби 2
  • град 4
  • града 3
  • градила 1
  • градина 2
  • градске 1
  • граду 6
  • грађана 2
  • грађани 2
  • грађанина 1
  • грађанства 2
  • гракнула 1
  • гракнуше 1
  • грамзиви 1
  • граната 1
  • гране 1
  • границу 1
  • грању 1
  • Граха 1
  • Грац 2
  • грашкама 1
  • грбину 3
  • грди 7
  • грдиле 1
  • грдне 1
  • грдним 1
  • грдно 2
  • грдну 1
  • грдњама 1
  • грдње 2
  • грдњи 1
  • гривну 1
  • гризе 1
  • Грк 1
  • грла 1
  • грлат 1
  • грли 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • грми 1
  • грмио 1
  • грмну 1
  • грнчара 2
  • Грнчарска 2
  • Грнчарску 2
  • гроб 1
  • гробља 1
  • гробљиште 1
  • гробљу 1
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грозд 1
  • грозници 1
  • гројзе 1
  • гром 1
  • громогласно 1
  • громом 1
  • грохотом 1
  • грош 2
  • гроша 8
  • грубо 1
  • грува 1
  • груди 8
  • грудима 4
  • груну 1
  • грунуше 1
  • група 1
  • групама 1
  • грчевито 1
  • грчка 2
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчком 2
  • грчку 1
  • гу 122
  • губертл 1
  • губи 2
  • губиш 3
  • гугутке 2
  • гугутки 1
  • гугуткине 2
  • гужви 1
  • гуја 1
  • гукали 1
  • гуњче 1
  • гура 1
  • гурање 1
  • гурбетлук 1
  • гуркале 1
  • гурне 1
  • гусак 1
  • гуске 1
  • густ 1
  • густе 6
  • густим 1
  • гутати 1
  • гуцне 1
  • гушчарника 1
  • Д 2
  • да 1312
  • Да 33
  • дабетер 1
  • дабогда 1
  • дава 10
  • давају 7
  • давало 3
  • давам 2
  • давамо 1
  • давања 1
  • давање 3
  • давао 1
  • давате 3
  • давати 1
  • даваш 1
  • дави 1
  • давију 1
  • Давију 1
  • давнашња 1
  • давнашње 1
  • давне 1
  • давно 9
  • Даде 2
  • даде 9
  • дади 1
  • дадне 1
  • даднем 1
  • дадну 1
  • дадо 2
  • дадосте 2
  • дадоше 2
  • даду 2
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајте 1
  • дају 3
  • Дакле 1
  • дакле 6
  • дала 2
  • далеко 15
  • далеком 1
  • дали 2
  • дало 3
  • даље 21
  • даљег 1
  • даљи 2
  • даљини 1
  • дам 1
  • дама 1
  • даме 1
  • Даме 1
  • Дамно 1
  • дамно 3
  • Дан 2
  • дан 34
  • дана 71
  • данас 12
  • данаске 1
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • дангуби 1
  • дане 4
  • дано 1
  • даном 2
  • дању 2
  • дао 7
  • даром 1
  • дарује 1
  • даскалица 2
  • дати 2
  • датке 1
  • дафина 1
  • дафине 1
  • дафинова 2
  • дафиновим 1
  • дафиновог 1
  • дафину 2
  • дах 1
  • дахире 2
  • дахирета 4
  • дахиретом 1
  • дахнула 1
  • дахнуо 1
  • Два 1
  • два 23
  • двадесет 1
  • ДВАДЕСЕТ 2
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дванаест 1
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванаесте 1
  • дванаесту 1
  • двапут 2
  • Дваред 1
  • дваред 3
  • Две 2
  • две 37
  • двеста 2
  • дводинараца 2
  • дводинарце 1
  • дводинарцима 1
  • двоја 1
  • двојако 1
  • двоје 2
  • двојица 4
  • двокатна 1
  • двокрилну 1
  • дворе 3
  • двори 1
  • двориле 1
  • дворити 1
  • де 26
  • Де 5
  • Дебарско 1
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебелог 1
  • дебљину 1
  • Дебрелија 1
  • девер 10
  • девера 6
  • деверске 1
  • девет 1
  • ДЕВЕТА 1
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • девовале 1
  • девојака 13
  • девојачка 3
  • девојачке 1
  • девојачки 2
  • девојачко 1
  • Девојачку 2
  • девојка 17
  • девојкама 1
  • девојке 19
  • Девојке 2
  • девојком 1
  • девојку 17
  • девојци 1
  • девојче 14
  • девојченце 4
  • девојчета 1
  • девојчетово 1
  • девојчики 10
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • дегенеци 1
  • дед 2
  • деда 1
  • Деда 2
  • деде 2
  • Деде 2
  • дедо 1
  • дејствовало 1
  • дек 3
  • дела 1
  • дели 1
  • делим 1
  • дело 1
  • делом 2
  • делу 1
  • демантовати 1
  • демантују 1
  • демек 21
  • демократа 1
  • демонска 1
  • Дена 2
  • Дено 1
  • Дену 1
  • део 2
  • депутације 1
  • дерао 1
  • дервиш 1
  • Дервиш 1
  • дервиши 1
  • дере 2
  • дериште 3
  • дериштету 1
  • дерњаву 1
  • дерта 3
  • дертови 1
  • десе 2
  • десет 1
  • ДЕСЕТА 1
  • десето 1
  • десетогодишњег 1
  • десиле 1
  • десило 6
  • десна 1
  • десни 1
  • десно 3
  • десног 1
  • десном 1
  • десну 1
  • детаљи 1
  • детаљно 1
  • Дете 1
  • дете 41
  • детенце 1
  • детета 1
  • дететом 2
  • детету 1
  • детињства 3
  • дефинитивно 1
  • дефинитивном 1
  • Деца 2
  • деца 20
  • децу 7
  • дечак 1
  • дечје 1
  • дечурлије 1
  • дечурлију 1
  • дешава 1
  • диве 1
  • дивизије 1
  • дивјаке 1
  • Дивјанском 1
  • дивљи 1
  • дивнији 1
  • дивно 2
  • дигавши 1
  • дигао 1
  • дигне 5
  • дигну 2
  • Дигоше 1
  • Дидић 1
  • диже 12
  • дижући 1
  • дизала 1
  • Дијалог 1
  • дијалог 2
  • Дика 4
  • дико 1
  • Дику 2
  • дилбер 2
  • дилбери 1
  • дим 1
  • дима 2
  • димова 1
  • димове 7
  • динар 1
  • динара 2
  • динаре 1
  • дипломирани 1
  • дира 2
  • дирају 2
  • дирали 1
  • дирек 1
  • директор 3
  • директора 2
  • диреци 1
  • дирљива 1
  • дирнула 1
  • дисциплина 1
  • дишући 1
  • длановима 1
  • дни 2
  • До 3
  • до 81
  • доба 6
  • Добар 1
  • добар 10
  • добацила 1
  • доби 4
  • добива 1
  • добивен 1
  • добивене 2
  • добија 4
  • добијала 2
  • добије 1
  • добијемо 1
  • добијете 1
  • добио 7
  • добише 1
  • добра 5
  • добре 4
  • Добри 1
  • добрим 1
  • добро 18
  • Добро 5
  • доброг 2
  • доброга 1
  • добродетељи 1
  • добродушни 1
  • добром 1
  • доброћудна 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведеш 2
  • доведи 1
  • довело 1
  • довлет 1
  • доводе 1
  • доводи 1
  • доводила 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршује 1
  • догађа 1
  • догађај 6
  • догађаја 2
  • догађају 4
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догоревало 1
  • догурају 1
  • дода 1
  • додав 1
  • додаде 6
  • додаје 3
  • додајући 1
  • додирују 1
  • дође 38
  • Дође 5
  • дођем 1
  • дођеш 3
  • дођи 1
  • дођо 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 3
  • дођу 2
  • доживела 1
  • доживемо 1
  • доживео 1
  • доживесмо 1
  • доживети 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознао 2
  • доиста 5
  • Дој 1
  • дојакошњој 1
  • дојду 3
  • Док 1
  • док 29
  • Дока 75
  • докаже 1
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказао 1
  • Доке 24
  • Доки 6
  • Докин 1
  • Докина 3
  • Докине 2
  • Докино 1
  • докле 3
  • доклегод 2
  • Доко 1
  • доксат 2
  • доксате 1
  • доксатима 1
  • доксатом 1
  • доксату 2
  • доктур 1
  • Доку 10
  • долажаху 1
  • долажаше 1
  • долазе 1
  • долазење 1
  • долази 11
  • Долази 2
  • долазија 1
  • Долазила 1
  • долазила 5
  • долазиле 2
  • долазимо 1
  • долазио 3
  • долазиш 1
  • долапа 1
  • долапских 1
  • доласка 1
  • Доле 1
  • доле 3
  • дољи 1
  • Дом 2
  • дом 25
  • Дома 1
  • дома 5
  • домазлук 1
  • домазлука 1
  • домазлуку 1
  • домакица 3
  • домакицу 2
  • домаћа 1
  • домаће 1
  • домаћег 1
  • домаћи 2
  • домаћима 1
  • домаћин 5
  • домаћина 1
  • домаћиново 1
  • Домаћица 2
  • домаћица 8
  • домаћице 2
  • домаћици 1
  • домаћицу 2
  • дометало 1
  • домина 1
  • домине 1
  • домишљаху 1
  • Доне 6
  • донела 3
  • донео 3
  • донесе 3
  • донесено 1
  • донесо 1
  • Донесо 1
  • донети 2
  • доносе 1
  • Доносе 1
  • доноси 3
  • доносила 4
  • доносило 1
  • доњи 1
  • доњој 2
  • доњу 3
  • допада 1
  • допадао 3
  • допадаш 1
  • допала 1
  • допало 2
  • Допао 1
  • дописе 1
  • допрати 1
  • допре 1
  • допунио 1
  • допустио 1
  • дор 3
  • досад 8
  • досада 2
  • досадашњих 1
  • досадна 1
  • досадни 1
  • досадно 7
  • досаду 1
  • досетака 1
  • досеткама 1
  • досетљив 1
  • досетљивац 1
  • досетљивошћу 1
  • доскочио 1
  • доспела 1
  • доста 14
  • Доста 3
  • достављено 1
  • достојанствена 1
  • достојанственим 1
  • достојанствено 5
  • дотерао 1
  • Дотерао 1
  • дотерују 1
  • дотицај 1
  • дотле 11
  • доћи 2
  • дофатим 1
  • дохватио 1
  • Доцна 1
  • доцна 2
  • Доцне 1
  • доцније 5
  • дочека 1
  • дочекали 1
  • дочекам 2
  • дочекан 2
  • дочекате 1
  • дочепа 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошеја 2
  • Дошла 3
  • дошла 9
  • дошле 3
  • дошли 1
  • дошло 5
  • дошљака 1
  • драга 2
  • драги 1
  • драгичка 1
  • драго 3
  • драгоцености 1
  • дражи 3
  • дражило 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвећа 1
  • дрвећем 1
  • дрвље 1
  • дрво 1
  • Дрво 1
  • древном 1
  • дремају 1
  • дремеж 1
  • државна 1
  • државом 1
  • држала 1
  • држало 3
  • држањем 1
  • држао 5
  • Држе 1
  • држе 2
  • држећа 1
  • држећи 3
  • држи 6
  • држиш 1
  • дрзак 2
  • дрма 1
  • дробили 1
  • Дробне 1
  • дрска 1
  • дрт 1
  • дрта 1
  • дрту 1
  • друг 2
  • друга 12
  • ДРУГА 2
  • другарица 3
  • другарицама 3
  • другарице 5
  • другарицом 3
  • другарицу 2
  • Друге 1
  • друге 18
  • Други 3
  • други 43
  • Другим 1
  • другим 11
  • другима 1
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 23
  • другова 1
  • друговима 2
  • другог 7
  • другога 4
  • другој 3
  • другом 11
  • другу 9
  • дружељубив 1
  • дружина 1
  • дружини 2
  • дружином 1
  • дружину 1
  • дружио 1
  • друзи 1
  • друкче 1
  • друкчија 1
  • друкчије 4
  • друкше 1
  • друства 1
  • друство 2
  • друшке 1
  • друшкеее 1
  • друштва 5
  • друштвеном 1
  • друштво 4
  • друштвом 5
  • друштву 5
  • дршће 1
  • дршћу 1
  • дршћући 1
  • дршћућим 2
  • дубак 2
  • дубе 1
  • дубље 3
  • дубока 1
  • дубоким 1
  • дубоких 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 2
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 4
  • дуванкесу 1
  • дуваном 1
  • дувар 1
  • дуварима 1
  • дуг 1
  • дуга 2
  • дугачким 1
  • Дуге 1
  • дуге 3
  • дуги 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугих 1
  • дугменџије 1
  • дуго 20
  • Дуго 7
  • дугог 3
  • Дугом 1
  • дугу 3
  • дуда 1
  • Дудија 2
  • Дудији 3
  • Дудију 1
  • дуету 1
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужег 3
  • дужи 3
  • дужна 2
  • дужника 1
  • дужност 3
  • дужности 2
  • дуздишем 1
  • дуката 2
  • дукати 1
  • дунгерин 1
  • дунђери 1
  • дуња 1
  • дуплог 1
  • Дућан 4
  • дућан 50
  • дућана 11
  • дућане 5
  • дућани 2
  • дућаном 2
  • дућанску 1
  • дућану 14
  • дућанчета 1
  • дућанчету 1
  • дућанчића 1
  • духну 2
  • духнуо 1
  • духовити 1
  • душа 1
  • душе 1
  • душевне 1
  • душек 2
  • души 1
  • душица 1
  • душмани 2
  • душманима 1
  • душом 5
  • душу 9
  • ђаво 4
  • ђаволства 1
  • ђаволство 1
  • ђаконије 1
  • ђаци 1
  • ђачки 1
  • ђачких 1
  • ђене 4
  • ђердани 1
  • ђерђеф 1
  • Ђорђија 11
  • Ђорђије 2
  • Ђорђијем 1
  • Ђорђији 4
  • Ђорђијин 1
  • Ђорђијина 1
  • Ђорђијине 1
  • Ђорђијини 1
  • Ђорђијино 1
  • Ђорђијину 1
  • Ђорђијо 2
  • Ђорђијом 1
  • Ђорђију 2
  • ђубре 1
  • ђубрету 1
  • ђулијака 1
  • ђулијаком 1
  • ђулијаци 1
  • Ђулсефа 1
  • Ђулсефи 1
  • Ђулсефу 2
  • Ђурђијанке 1
  • Ђурђовдан 2
  • Е 70
  • е 9
  • ев 1
  • еве 1
  • Еве 4
  • евентуалност 1
  • Ево 1
  • ево 3
  • Еврејка 4
  • Еврејското 1
  • еврејску 1
  • Еврејче 2
  • Европи 1
  • Евстатија 1
  • еглен 1
  • еденским 1
  • Едисон 1
  • една 1
  • Ее 3
  • Еее 1
  • еј 1
  • Еј 3
  • екимин 1
  • еклатантног 1
  • економску 1
  • ексер 1
  • ексера 4
  • ексере 2
  • ексерима 1
  • експедиције 1
  • ела 1
  • Ела 13
  • ели 29
  • Ели 4
  • ем 17
  • Ем 2
  • еманципације 1
  • енглеска 1
  • Енглеске 1
  • ено 2
  • Ено 3
  • епизода 3
  • епитет 1
  • епитета 1
  • епитети 1
  • епитимији 1
  • есап 1
  • Есапим 1
  • Еснаф 1
  • еснаф 8
  • еснафа 1
  • Еснафска 1
  • еснафска 3
  • еснафску 1
  • еспап 2
  • ете 124
  • Ете 23
  • Етее 1
  • Ето 5
  • ето 8
  • ефекат 1
  • ефендију 1
  • ех 1
  • Ех 18
  • ешек 1
  • Ешек 2
  • Ешекл 1
  • ешеклак 1
  • Ешексене 1
  • Ешеку 1
  • ешеку 5
  • жагор 1
  • Жагор 1
  • жал 5
  • жалан 1
  • жалба 1
  • жалбе 1
  • жали 2
  • жалили 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • Жална 1
  • жална 2
  • жални 1
  • жално 1
  • жалну 3
  • жалосним 1
  • жалост 3
  • жандара 2
  • жандаре 1
  • жандарево 1
  • жао 4
  • жаока 1
  • жапци 1
  • жар 1
  • жбуња 1
  • же 1
  • железничку 1
  • желела 2
  • желели 1
  • желео 4
  • желети 1
  • жели 2
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељена 1
  • жељени 1
  • жељни 1
  • Жељни 1
  • жељно 1
  • жем 7
  • Жена 1
  • жена 21
  • женама 1
  • жене 15
  • женење 1
  • жени 7
  • женидба 1
  • женидби 1
  • женидбом 1
  • женидбу 3
  • женила 1
  • женим 5
  • женимо 2
  • женица 9
  • женици 1
  • жениш 2
  • женска 7
  • женскадија 2
  • женскадију 1
  • Женске 1
  • женске 9
  • женски 8
  • женским 1
  • женскиња 1
  • женско 7
  • женског 1
  • женскога 1
  • женску 2
  • жену 3
  • жењени 1
  • жестином 1
  • жеш 4
  • Жив 1
  • жив 3
  • Жива 3
  • жива 4
  • живаца 1
  • Живе 1
  • живе 5
  • живели 1
  • живење 1
  • живео 1
  • живи 3
  • живимо 1
  • живине 1
  • живину 1
  • живља 1
  • Живо 2
  • живо 8
  • живописном 1
  • живост 1
  • Живот 1
  • живот 7
  • живота 3
  • животу 7
  • живу 2
  • живување 1
  • живувашем 1
  • живујеш 1
  • живују 2
  • жигова 1
  • жића 1
  • жица 1
  • жици 2
  • жмиј 1
  • Жмиј 1
  • Жмијете 1
  • жмијеш 1
  • жу 1
  • жупско 1
  • жупског 2
  • жупском 1
  • журе 2
  • жури 2
  • журналистика 1
  • журналистички 1
  • журналистичком 1
  • Журно 1
  • журно 2
  • жустар 1
  • жута 1
  • жуте 2
  • жуто 1
  • жутог 1
  • жуту 3
  • Жућко 4
  • жућом 1
  • жуч 1
  • жучи 1
  • з 1
  • за 418
  • За 48
  • заб 7
  • забавља 1
  • забављају 1
  • забадава 2
  • забатрга 1
  • забезекнутом 1
  • забелела 1
  • заблену 1
  • забленула 1
  • забленуто 1
  • заболе 1
  • заболеле 1
  • заболеше 1
  • заборави 9
  • заборавила 3
  • заборавио 1
  • заборавити 2
  • заборављала 1
  • заборављене 1
  • забравила 1
  • забранио 1
  • забринутИ 1
  • забринути 2
  • забринуто 1
  • забуна 1
  • забуни 1
  • забунио 1
  • забушио 1
  • заваду 1
  • завали 3
  • заваравају 1
  • завежљајем 1
  • завери 1
  • завесе 1
  • заветна 1
  • завету 1
  • завијати 1
  • завијену 1
  • завирити 1
  • зависило 1
  • завргну 1
  • заврзаја 1
  • заврте 2
  • завртеше 1
  • заврће 1
  • заврши 14
  • завршну 1
  • заглади 1
  • загледа 3
  • загледају 3
  • загледала 1
  • загледале 1
  • загледали 1
  • заглуши 1
  • загонетан 1
  • загонетка 1
  • загонетно 1
  • загорчала 1
  • заграби 1
  • загрди 1
  • загрљене 1
  • загрљени 1
  • загрме 1
  • загучу 1
  • загушеним 2
  • задатака 2
  • задах 1
  • задаци 1
  • задевајући 1
  • задевао 2
  • задене 1
  • заденем 1
  • задесио 1
  • задиманиле 1
  • задиркивајући 1
  • задовољан 8
  • задовољио 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољне 2
  • задовољни 1
  • задовољно 7
  • задовољног 1
  • задовољства 2
  • задовољство 5
  • задоцнио 2
  • задржава 1
  • Задржава 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржали 1
  • задржао 4
  • задржати 2
  • задржаше 1
  • задрже 1
  • задржи 1
  • задруге 1
  • задубе 1
  • задубила 1
  • Задубили 1
  • Задубио 1
  • задубљени 1
  • задуван 2
  • задувана 1
  • задуго 5
  • зажалио 1
  • зажелео 1
  • заигра 1
  • Заиграше 1
  • заинати 1
  • заинтересовала 1
  • заинтересовао 1
  • заиста 2
  • зајам 2
  • зајаука 1
  • заједањима 1
  • заједљива 1
  • заједљиви 1
  • заједљиво 4
  • заједничког 1
  • заједно 7
  • зајмодавца 1
  • зајца 1
  • закалфе 1
  • закитиш 1
  • заклања 1
  • заклапарају 1
  • заклела 1
  • заклети 1
  • Заклиње 1
  • заклонише 1
  • закључци 1
  • закону 3
  • закопам 1
  • закопча 1
  • закука 1
  • закуне 1
  • закунеш 1
  • Закуни 2
  • залевала 1
  • залечио 1
  • залудео 1
  • залуди 1
  • залудила 1
  • залудњаци 1
  • залупа 1
  • залупи 2
  • заљубиле 2
  • заљубљена 1
  • заљубљене 1
  • заљубљени 1
  • заљубљених 1
  • заљубљено 1
  • заљуља 1
  • замажи 1
  • замало 2
  • замандалише 1
  • замбак 3
  • замбака 1
  • замерали 1
  • Замилуваше 1
  • замирише 1
  • Замислила 1
  • Замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљена 2
  • замишљену 1
  • замоли 1
  • Замолила 1
  • замолио 1
  • замолити 1
  • замуца 1
  • замуцкује 1
  • Замфир 101
  • Замфира 16
  • Замфиров 5
  • ЗАМФИРОВА 2
  • Замфирова 8
  • Замфирове 9
  • Замфирови 7
  • Замфировим 3
  • Замфировима 3
  • Замфирових 8
  • Замфирово 4
  • Замфировог 1
  • Замфировој 7
  • Замфирову 8
  • Замфиром 1
  • Замфирска 1
  • Замфирско 2
  • Замфиру 4
  • Замфирче 2
  • занајат 3
  • занат 1
  • заната 2
  • занатлије 1
  • занатлију 1
  • занатлиска 1
  • занату 1
  • занео 2
  • занет 2
  • занимало 1
  • занимања 1
  • зановет 1
  • заноси 2
  • зао 1
  • заобиколим 1
  • заове 1
  • заокупила 2
  • западу 1
  • Западу 1
  • запази 2
  • Запали 1
  • запали 3
  • запалија 1
  • Запамти 1
  • запамти 2
  • Запамтиће 1
  • запанти 3
  • запантиш 3
  • запева 9
  • запевају 1
  • запевала 1
  • Запевала 1
  • запевале 1
  • запевали 1
  • Запевало 1
  • запевао 5
  • Запеваше 1
  • запеваше 2
  • запео 1
  • записи 1
  • запита 21
  • запитају 1
  • запитала 2
  • запитали 1
  • запитао 6
  • запитаће 1
  • запишта 1
  • заплака 1
  • Заплањку 1
  • заплаче 4
  • заплашила 1
  • заплашило 1
  • заплете 1
  • заплеће 1
  • заповеди 1
  • заповести 1
  • заподева 1
  • запој 3
  • започе 1
  • запрегни 1
  • Запрегни 2
  • запрепашћене 1
  • запрепашћено 2
  • запрепашћеног 1
  • запрепашћење 3
  • запуши 1
  • запушила 1
  • запушити 2
  • Зар 12
  • зар 25
  • заради 12
  • Заради 2
  • зарадио 1
  • зарадом 1
  • зараду 1
  • зарађивати 1
  • зареди 2
  • заредила 1
  • Заредио 1
  • Зарекао 1
  • зарекли 1
  • заричу 1
  • зарони 1
  • заруменила 1
  • зарфове 1
  • зарфовима 1
  • засад 1
  • Засвира 1
  • засвираше 3
  • засео 1
  • засипана 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • засмеја 3
  • заспалих 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • застаде 4
  • застала 2
  • застане 1
  • застану 2
  • застареле 1
  • застиђено 1
  • застрашена 1
  • заступи 4
  • заступило 1
  • засука 1
  • заташкавали 1
  • затварају 3
  • затварајући 1
  • затворен 1
  • затвореним 1
  • затворених 1
  • затворила 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • затекне 1
  • затим 15
  • Затим 2
  • Зато 30
  • зато 37
  • затраже 1
  • затражи 1
  • затрепће 1
  • затресе 1
  • заћутасте 1
  • заузела 1
  • заузети 1
  • заузме 1
  • зауставе 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • зауставља 3
  • заустављао 1
  • Заусти 1
  • заушке 1
  • захвали 2
  • захватали 1
  • захватише 1
  • захтева 1
  • захтевају 1
  • заценио 1
  • зацрнеја 1
  • зачинити 1
  • зачудиле 1
  • зачуђено 9
  • заџакаше 1
  • зашт 2
  • Зашт 2
  • Зашто 20
  • зашто 50
  • збаци 1
  • збере 1
  • зберем 1
  • збива 1
  • збило 1
  • збира 1
  • збирам 1
  • Због 2
  • због 28
  • Зборе 1
  • зборе 18
  • зборење 6
  • збореше 4
  • зборешем 1
  • збори 55
  • Збори 7
  • зборила 4
  • зборим 23
  • зборимо 3
  • зборисмо 1
  • зборите 1
  • збориш 20
  • збраја 1
  • Збрасмо 1
  • збунио 1
  • збуњено 1
  • зваја 1
  • звала 1
  • звали 3
  • званичним 1
  • звања 1
  • звао 1
  • зваоше 1
  • зваше 2
  • звезданог 1
  • звезде 1
  • звек 1
  • звекира 1
  • звекиром 1
  • зверати 1
  • звери 2
  • звецкају 2
  • звецкање 1
  • звечали 1
  • звече 1
  • звижди 1
  • звиждукао 1
  • звиждуће 2
  • звонари 1
  • звони 1
  • звониле 1
  • звонио 1
  • звоно 1
  • звонца 1
  • зврцнуо 1
  • звуке 1
  • звуку 1
  • згодне 1
  • згорег 1
  • зготовљено 2
  • згрануше 1
  • здрав 2
  • Здрава 1
  • здрава 3
  • здрави 1
  • здравје 2
  • здравља 1
  • Здравља 2
  • здравље 1
  • Здраво 8
  • здраво 9
  • зебњом 1
  • зева 2
  • зевајући 1
  • зевала 1
  • Зевзек 1
  • зевзека 2
  • Зејни 1
  • зекир 2
  • зелен 1
  • Зелен 2
  • зелена 3
  • зеленило 1
  • зеленим 2
  • зеленој 2
  • Зелену 1
  • зелену 3
  • зељова 1
  • зем 4
  • земан 2
  • земја 1
  • земља 3
  • земљак 1
  • земљаку 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљица 1
  • земљоделско 2
  • земљу 5
  • зет 3
  • зета 5
  • зетови 2
  • зету 1
  • зечеви 1
  • зечјом 1
  • зечју 2
  • зид 5
  • зида 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • Зима 1
  • зимницу 1
  • зимње 1
  • зимске 2
  • зимских 1
  • зину 1
  • Зипе 1
  • Зла 1
  • златан 2
  • златар 1
  • Златна 1
  • златне 2
  • златних 1
  • златну 1
  • злато 8
  • злату 1
  • Злату 1
  • зло 1
  • зловољан 1
  • зловољна 1
  • зловољни 1
  • Зловољни 1
  • зловољнија 1
  • зловољних 1
  • зловољно 4
  • злу 3
  • змија 2
  • Зна 1
  • зна 40
  • Знав 1
  • знавамо 1
  • знаваш 3
  • знаде 1
  • знадо 1
  • Знаје 1
  • знаје 17
  • знајем 17
  • Знајем 3
  • знајеш 12
  • Знајеш 5
  • знају 9
  • знајући 1
  • знак 9
  • Знала 2
  • знала 9
  • знале 1
  • знали 3
  • знало 4
  • знам 11
  • Знам 5
  • знамо 1
  • знање 11
  • знањем 2
  • знао 19
  • Знао 2
  • знате 3
  • знати 1
  • знаће 1
  • значајно 1
  • значи 3
  • значило 1
  • Знаш 2
  • знаш 9
  • зној 1
  • зноја 1
  • знојавом 1
  • знојаву 1
  • зноју 1
  • Зо 1
  • Зова 2
  • зове 10
  • зовеш 3
  • зовну 5
  • зову 5
  • Зона 121
  • ЗОНА 2
  • Зоне 85
  • Зони 25
  • Зонин 1
  • Зонина 3
  • Зонине 6
  • Зониним 2
  • Зониних 2
  • Зонино 1
  • Зониног 1
  • Зонину 1
  • Зоном 7
  • Зону 47
  • Зонче 3
  • зор 3
  • Зора 1
  • зора 2
  • зоре 1
  • зором 2
  • зорт 4
  • зору 1
  • зраке 1
  • зрацима 1
  • зрно 4
  • зубачу 1
  • зубе 2
  • зујале 1
  • Зујица 1
  • зулум 2
  • зулумћарке 2
  • зумбул 3
  • Зумрутом 1
  • зурлаш 1
  • зурле 2
  • зуцнути 1
  • И 188
  • и 2954
  • иако 29
  • Иако 4
  • Ибиш 1
  • Ибраимом 1
  • ибрик 1
  • ибрици 1
  • ивер 1
  • иверка 1
  • ивице 1
  • игара 2
  • игда 1
  • иглу 1
  • Игра 1
  • игра 26
  • играју 13
  • Играју 2
  • играла 7
  • играли 3
  • играло 2
  • играм 2
  • играмо 2
  • играња 5
  • играње 5
  • игрању 2
  • играо 2
  • играч 3
  • играче 2
  • Играчи 2
  • играчи 6
  • играчица 2
  • играчице 1
  • играше 2
  • игре 3
  • игром 2
  • игру 10
  • Иде 1
  • иде 37
  • идеју 1
  • идем 7
  • идемо 1
  • идење 1
  • идеш 2
  • Иди 4
  • иди 6
  • идилска 1
  • иду 13
  • Идући 1
  • идући 2
  • идућим 1
  • идућој 1
  • Иже 1
  • ижице 1
  • из 122
  • Из 9
  • Иза 2
  • иза 7
  • изабере 1
  • изабра 1
  • изађе 2
  • изазвао 1
  • изазивачки 1
  • изашао 1
  • избаце 1
  • избацила 1
  • избегавајући 1
  • избегавали 2
  • избегавање 1
  • избегао 1
  • избере 1
  • избери 1
  • избијала 1
  • избијаху 1
  • избије 3
  • избио 1
  • избише 1
  • изблејала 1
  • избријана 1
  • извади 5
  • извадио 1
  • Изван 1
  • изведе 3
  • изведу 1
  • извежбао 1
  • извезао 1
  • извесне 1
  • извесно 1
  • извести 1
  • извештавале 1
  • извештај 2
  • извештаја 1
  • извештаченим 1
  • извештен 1
  • извештио 1
  • извињава 2
  • извињавали 1
  • извињење 1
  • извиривао 1
  • извлаче 1
  • извлачи 1
  • извлачити 1
  • изводила 2
  • изводио 1
  • изводити 1
  • извојевати 1
  • извору 1
  • извршена 1
  • извршене 1
  • извукла 1
  • изгинемо 1
  • изглед 1
  • изгледа 10
  • изгледају 3
  • изгледала 1
  • Изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледани 1
  • изгледао 4
  • изгледати 1
  • изгледаће 1
  • изгледаш 1
  • изгледаше 1
  • изгнани 1
  • изговарао 2
  • изговором 1
  • изгрдила 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 2
  • изгубија 1
  • изгубила 1
  • изгубим 1
  • изгубио 2
  • изгужвану 1
  • изда 1
  • издавали 1
  • издавања 1
  • издавао 1
  • ИЗДАВАЧКО 1
  • издаде 1
  • издалека 3
  • издање 1
  • издању 1
  • издао 1
  • издахнуо 1
  • издигне 2
  • издиже 2
  • издржи 1
  • издува 1
  • изеде 6
  • изела 2
  • изиђе 2
  • изиђу 2
  • изискивала 1
  • изићи 1
  • изишао 3
  • изишла 2
  • изјављује 1
  • изјављују 1
  • изјада 1
  • излаза 1
  • Излазе 1
  • излазећи 1
  • Излазећи 1
  • Излази 1
  • излази 2
  • излазила 1
  • излазио 1
  • Излегох 1
  • излетео 1
  • излети 2
  • излишно 1
  • изложене 1
  • измакла 1
  • измакну 1
  • измалена 1
  • измами 1
  • измаћи 1
  • Измаче 1
  • измаче 3
  • између 10
  • изменила 1
  • изменише 1
  • измења 1
  • измењати 1
  • измеси 1
  • Измеси 2
  • измећар 1
  • измећара 1
  • Измећарка 1
  • измећарка 8
  • измећарке 4
  • измећарки 1
  • измећарком 2
  • измећарку 11
  • измећарче 1
  • измире 1
  • измирења 1
  • измирити 1
  • измучено 1
  • изнајпре 1
  • изненада 1
  • изненадила 2
  • изненадио 1
  • изненадно 1
  • изненађене 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађење 2
  • изнео 2
  • Изнесе 1
  • изнесе 2
  • изнета 1
  • изнети 1
  • изнето 1
  • износе 1
  • изостао 1
  • изработи 1
  • изработим 1
  • изради 1
  • израдио 3
  • израђеној 1
  • израђивао 1
  • израђује 1
  • изражавају 1
  • изражавао 3
  • израз 4
  • изразе 1
  • изразила 1
  • изразим 1
  • израстоше 1
  • изређа 1
  • изређати 1
  • изређаше 2
  • изрекне 1
  • изрибају 1
  • икад 1
  • икада 5
  • икаквог 1
  • ико 1
  • икоме 1
  • икона 1
  • иконе 1
  • иконом 3
  • икону 3
  • ил 3
  • или 101
  • Или 9
  • им 71
  • Има 18
  • има 61
  • имађаху 1
  • имају 2
  • имајући 1
  • Имала 2
  • имала 4
  • имали 3
  • имало 3
  • имам 19
  • Имам 6
  • имаме 2
  • имамо 2
  • Имамо 3
  • имања 1
  • имањем 1
  • Имао 1
  • имао 23
  • имаћу 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • Имаше 1
  • имаше 4
  • име 11
  • имена 5
  • именом 2
  • Имер 1
  • императивно 1
  • инает 1
  • иначе 5
  • индиферентна 1
  • инжењер 1
  • инорог 1
  • инстинктивно 1
  • инструментима 1
  • интелигентнијег 1
  • интелигенције 1
  • интервјуисати 1
  • интервјуише 1
  • интерес 1
  • интереса 1
  • интересантан 2
  • интересантна 1
  • интересантнији 1
  • интересовало 1
  • интересовање 1
  • Интересовање 1
  • интересу 1
  • интернационалну 1
  • инћар 1
  • инћариш 1
  • инћару 1
  • инџилире 1
  • инџилири 1
  • инџилирски 1
  • ипак 40
  • иронично 1
  • Исидора 1
  • Иска 1
  • иска 10
  • исказује 1
  • искају 1
  • искам 13
  • Искам 2
  • искамо 1
  • Искапи 1
  • искарује 1
  • искате 5
  • искача 1
  • Искачају 1
  • искачала 5
  • искачање 1
  • искачаше 1
  • искаче 1
  • Искаш 1
  • искаш 16
  • искашем 1
  • искашља 4
  • искашљавао 1
  • искашљао 1
  • искашљује 2
  • исквари 1
  • искијаће 1
  • исклати 1
  • исклизне 1
  • искључења 1
  • искоче 1
  • Искочи 1
  • искочи 17
  • искочија 1
  • искочила 3
  • искочиле 2
  • искочило 1
  • искочим 2
  • искочимо 2
  • Искочио 1
  • искочиш 1
  • искраде 1
  • Искрала 1
  • искрено 4
  • искрену 1
  • искрсну 1
  • искубе 1
  • искупила 1
  • искусан 1
  • искусна 1
  • искуснији 1
  • искуства 3
  • искуством 1
  • исмејан 1
  • испад 1
  • испадне 4
  • испали 1
  • испалим 1
  • испало 2
  • испасти 1
  • испевао 1
  • испекао 1
  • испеци 1
  • испече 1
  • испи 1
  • испитана 1
  • испитивачки 1
  • испишем 1
  • исплази 1
  • исплазио 1
  • исплате 1
  • исплатио 1
  • исповеди 1
  • испод 15
  • Исполај 1
  • исправио 1
  • исправку 1
  • Исправку 1
  • испрати 1
  • испратила 1
  • испраћају 1
  • испраћајући 1
  • испраћао 1
  • Испред 1
  • испред 10
  • испрекидано 2
  • Исприча 1
  • исприча 5
  • испричала 1
  • испричан 1
  • испричана 1
  • испричано 2
  • испричанога 2
  • испричаном 1
  • испричао 1
  • испричати 3
  • испрошена 2
  • испрсио 1
  • испружи 1
  • испружили 1
  • испружио 1
  • испунила 1
  • испунио 1
  • испунити 1
  • испуњавала 1
  • испуњена 1
  • испусти 2
  • испуштала 1
  • иста 3
  • исте 1
  • истепате 1
  • Исти 1
  • исти 8
  • истим 1
  • Истин 1
  • истин 6
  • истина 12
  • истине 3
  • истинитих 1
  • истину 3
  • истих 1
  • исто 17
  • истог 2
  • истога 2
  • истоку 1
  • Истоку 2
  • истом 4
  • Историја 1
  • историчари 1
  • истражују 1
  • истраје 1
  • истресао 1
  • истрчавао 1
  • исту 4
  • истук 1
  • истуреном 1
  • истурила 2
  • ићи 1
  • Их 11
  • их 76
  • Иха 1
  • Ихааа 1
  • Ихаха 1
  • ич 11
  • Ич 3
  • ичије 1
  • ичијег 1
  • Ишао 1
  • ишао 7
  • ишарана 1
  • ишараним 1
  • ишла 2
  • ишли 3
  • ишло 2
  • ишчезле 1
  • ишчуђавала 1
  • ја 115
  • Ја 41
  • јабанџије 1
  • јава 2
  • јаваш 1
  • јавашлук 1
  • јаве 1
  • Јаве 1
  • јави 7
  • јавити 1
  • јављају 1
  • Јављале 1
  • јављати 1
  • јављено 1
  • јавна 1
  • јавних 1
  • јавно 1
  • јавнога 2
  • јавност 1
  • јаглак 1
  • јаглук 1
  • јаглуком 2
  • јагњећу 1
  • Јагурида 2
  • јагуриде 1
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадник 1
  • јазију 2
  • Јазук 1
  • јаја 2
  • јаје 1
  • јајетом 1
  • јајца 1
  • јаке 1
  • јако 7
  • јала 1
  • јалова 1
  • Јаре 4
  • Јарета 1
  • јареће 1
  • јасан 1
  • јасније 1
  • јасно 13
  • Јасно 3
  • јаст 1
  • јастука 1
  • јастуци 1
  • Јахао 1
  • јахач 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јашмаком 1
  • је 1669
  • Је 6
  • Јевда 46
  • Јевде 1
  • Јевди 4
  • Јевдин 1
  • Јевдо 18
  • Јевдокија 2
  • Јевдокијо 1
  • Јевдом 2
  • Јевду 1
  • јевропејски 1
  • јевропејског 1
  • Јевропејци 1
  • Јевропи 1
  • јевтиније 1
  • јеглена 1
  • Један 3
  • један 49
  • једанаест 1
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанпут 5
  • једаред 13
  • Једва 1
  • једва 8
  • једе 2
  • Једина 1
  • јединац 3
  • Једини 1
  • једини 7
  • Једино 1
  • једна 37
  • Једна 4
  • Једнако 2
  • једнако 37
  • једне 19
  • Једни 4
  • једни 6
  • Једним 1
  • једним 6
  • једнима 1
  • Једно 1
  • једно 39
  • једног 8
  • Једнога 2
  • једнога 5
  • једногласно 1
  • једнодушан 1
  • једној 3
  • једном 14
  • Једном 2
  • једноставан 1
  • Једну 1
  • једну 33
  • једо 1
  • једра 1
  • једре 1
  • једрији 1
  • једу 2
  • једући 1
  • Језда 1
  • Језду 1
  • језик 3
  • језика 2
  • језику 1
  • јекну 2
  • Јекономија 2
  • Јекономије 1
  • Јекономијом 1
  • јела 1
  • јелек 3
  • јелека 1
  • јелече 1
  • јелечићима 1
  • јели 1
  • Јелисавета 1
  • Јелка 1
  • Јелке 5
  • Јелку 2
  • јело 2
  • јемство 1
  • Јени 1
  • јео 1
  • јер 111
  • Јер 16
  • Јерусалима 1
  • јесен 4
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењим 1
  • јесењих 2
  • јесењу 1
  • јеси 2
  • Јеси 5
  • јест 9
  • јетко 3
  • јетрве 1
  • јечао 1
  • јогунастог 1
  • јогуница 1
  • јој 141
  • Јок 10
  • јок 11
  • Јоне 3
  • јопета 1
  • јорган 2
  • јоргански 1
  • Јордан 7
  • Јордана 4
  • Јорданови 1
  • Јордановим 1
  • Јордановица 3
  • Јордановог 1
  • Јорданско 1
  • јота 1
  • још 154
  • Још 2
  • Јоште 2
  • јоште 35
  • ју 9
  • јувелир 1
  • јума 1
  • јунак 4
  • јунакиње 1
  • јунакињом 1
  • јунаци 1
  • јуницу 1
  • јунска 1
  • Јунус 1
  • јурење 1
  • јури 2
  • јурила 1
  • јутарњег 1
  • јутарњом 1
  • јутре 2
  • јутредан 1
  • јутрење 1
  • јутро 4
  • јутром 1
  • Јуче 1
  • јучерашња 1
  • јучерашњег 2
  • јучерке 1
  • К 2
  • к 24
  • ка 4
  • кабает 3
  • кавалерији 1
  • кавеза 1
  • кавурима 1
  • кавуру 1
  • кад 281
  • Кад 51
  • када 19
  • кадгод 2
  • кадију 1
  • кадионицу 1
  • кадифа 1
  • кадифе 1
  • каже 42
  • Каже 5
  • кажем 12
  • кажете 1
  • кажеш 7
  • кажи 5
  • кажипрст 2
  • кажу 12
  • каза 14
  • казаја 1
  • казала 5
  • казали 2
  • Казанлика 1
  • казано 1
  • Казао 1
  • казао 5
  • казасте 1
  • казати 5
  • Казаше 1
  • казаше 5
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казначеј 3
  • казначеја 1
  • казнити 1
  • казује 3
  • казујем 6
  • казујеш 3
  • казују 4
  • казујући 1
  • каиш 1
  • каишем 1
  • кајање 1
  • каје 1
  • как 3
  • какав 19
  • Какав 5
  • Каква 6
  • каква 7
  • какве 3
  • какви 1
  • Каквија 1
  • каквим 2
  • Какво 1
  • какво 11
  • каквог 3
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 1
  • какву 4
  • како 259
  • Како 26
  • какогод 1
  • какој 3
  • калајисано 1
  • калдрме 2
  • калдрми 2
  • калдрмисане 1
  • калдрму 1
  • Калина 14
  • Калине 1
  • Калини 2
  • Калинин 1
  • Калино 1
  • Калину 9
  • Калиопа 10
  • Калиопе 1
  • Калиопи 1
  • Калиопом 1
  • Калиопу 1
  • Калоферлиски 1
  • Калоферлиском 1
  • Калтагџије 2
  • Калтагџиска 1
  • калугер 1
  • калуђере 1
  • калупе 1
  • калупима 1
  • калфа 14
  • Калфа 4
  • калфе 3
  • калфи 1
  • калфица 1
  • калфу 1
  • камарила 1
  • камен 2
  • камене 1
  • камење 1
  • камик 1
  • каму 1
  • камфор 1
  • канаринка 1
  • канда 1
  • кандидат 1
  • кандидата 1
  • кандидаткиња 1
  • кандила 3
  • Кандило 1
  • кандило 4
  • кантарџиски 1
  • канцеларији 1
  • Као 12
  • као 233
  • кап 1
  • капе 1
  • капетал 1
  • Капетал 1
  • капетан 1
  • Капија 1
  • капије 2
  • капији 1
  • капијом 1
  • капију 2
  • капиталиста 1
  • капиџик 2
  • капиџиком 1
  • капу 1
  • капци 1
  • капцима 1
  • капче 2
  • Кара 2
  • кара 4
  • карају 1
  • каракол 1
  • карактера 1
  • карактерне 1
  • карам 3
  • карамфила 1
  • карања 1
  • карање 1
  • Карање 1
  • карасевдах 2
  • карасевдаха 1
  • кардаша 1
  • кардаши 2
  • кардашима 1
  • карте 2
  • касапи 1
  • касапницу 1
  • касе 1
  • касина 1
  • касини 3
  • Касину 1
  • касиру 1
  • касу 2
  • катанац 5
  • катанци 3
  • Катарини 1
  • Катаринке 1
  • кафа 2
  • кафана 3
  • кафанама 1
  • кафане 2
  • кафани 5
  • кафаница 1
  • кафанице 1
  • кафаници 2
  • кафаницу 1
  • кафански 1
  • кафанским 1
  • кафе 10
  • кафезу 1
  • кафенце 2
  • кафу 13
  • качак 1
  • качи 2
  • качкете 1
  • кварта 1
  • квартету 1
  • квинтету 1
  • ке 7
  • Кеву 1
  • Кеиф 1
  • кеиф 7
  • келешу 2
  • келнер 1
  • Келнер 2
  • келнеру 1
  • келчо 1
  • керка 5
  • керке 3
  • керко 1
  • керку 4
  • Кермина 1
  • Кермину 2
  • кесама 1
  • кеси 1
  • кесом 2
  • кесу 4
  • кетену 1
  • кеф 7
  • кецеље 1
  • кецељица 1
  • ки 3
  • кибицује 1
  • кидајући 1
  • кидало 1
  • кидаху 1
  • кикот 3
  • кикотале 1
  • кикотали 1
  • кине 1
  • кирид 1
  • кисела 1
  • кита 1
  • китило 1
  • киту 3
  • кићанка 2
  • кицош 1
  • кицошке 1
  • киша 1
  • киши 2
  • кишице 1
  • кишицу 1
  • кишне 1
  • кишобране 1
  • кишу 2
  • клавире 1
  • кладе 1
  • кладенца 1
  • кладити 1
  • кладу 1
  • класе 1
  • клевета 3
  • клеветама 1
  • клевети 2
  • клеветницима 1
  • клекла 1
  • клела 1
  • клета 1
  • клетва 2
  • клети 1
  • клијенту 1
  • кликну 3
  • кликћу 1
  • Клинчар 1
  • клисари 1
  • клне 2
  • клот 1
  • клупче 1
  • кључ 1
  • кључеве 2
  • кмет 1
  • кмету 1
  • КЊИГА 1
  • књига 3
  • књигама 1
  • књиге 6
  • књиговодства 1
  • књигом 1
  • књигу 4
  • књижевне 1
  • књижевном 1
  • књижевности 1
  • Ко 2
  • ко 77
  • кобног 1
  • кова 1
  • ковачима 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 33
  • Код 10
  • код 42
  • коже 1
  • кожу 1
  • Кој 21
  • кој 26
  • Која 1
  • која 66
  • Које 1
  • које 65
  • којег 2
  • којега 6
  • којегде 1
  • којешта 1
  • Којешта 2
  • Који 2
  • који 90
  • којим 6
  • којима 8
  • којих 5
  • којој 14
  • којом 5
  • Коју 2
  • коју 35
  • кока 1
  • кокетна 1
  • кокетно 1
  • кокетовала 1
  • кокица 1
  • кокице 5
  • кокошака 2
  • кокошка 1
  • кокошкама 2
  • кокошке 1
  • кол 12
  • Кол 2
  • Кола 1
  • кола 9
  • колај 1
  • колани 1
  • колевка 1
  • колевку 2
  • колега 1
  • колена 2
  • коленима 1
  • колено 1
  • колену 2
  • колеснице 1
  • колико 11
  • Колико 2
  • колима 8
  • колицима 1
  • колицно 1
  • колко 1
  • колнеше 1
  • коло 17
  • коловођа 2
  • коловође 1
  • коловођу 2
  • колом 1
  • колу 1
  • колуте 1
  • ком 1
  • комад 1
  • команди 2
  • комарџија 1
  • комбинацијом 1
  • комбинацију 1
  • коме 13
  • компаније 1
  • композиторска 1
  • композиција 1
  • компонованој 1
  • компоновао 2
  • компонује 5
  • кому 1
  • Кому 1
  • комшијама 1
  • комшије 2
  • комшијом 1
  • комшијско 1
  • комшију 2
  • комшијче 5
  • комшика 2
  • комшилук 3
  • комшилука 3
  • комшилуку 2
  • комшиницу 1
  • комшиска 1
  • комшиске 1
  • комшиски 1
  • комшиским 1
  • комшиских 1
  • комшиској 1
  • комшиску 2
  • конак 1
  • конаку 2
  • конац 2
  • конацима 2
  • кондуит 1
  • кондуре 2
  • кондурица 1
  • кондурице 4
  • кондурџије 1
  • конзерваторије 1
  • конзерваторист 1
  • конзул 1
  • конкурент 1
  • конкуренција 1
  • конкуренције 1
  • конкурисати 1
  • конопци 1
  • контраверзије 1
  • контраст 1
  • контроле 1
  • концепат 1
  • концерте 2
  • концертирањем 1
  • концертирао 2
  • коњ 1
  • коња 1
  • коње 1
  • коњску 1
  • корак 4
  • корака 4
  • кораке 1
  • кораци 1
  • корача 2
  • корист 2
  • користио 1
  • корита 1
  • коританце 2
  • Коритар 1
  • коритарска 1
  • Корнелију 1
  • корњача 1
  • корпама 1
  • корпоративном 1
  • косе 6
  • коске 1
  • косом 2
  • Костадинке 2
  • Костадинкино 1
  • Костадинку 3
  • косу 4
  • Кота 1
  • Коте 18
  • Котине 1
  • Коту 1
  • Коце 1
  • коцкарин 3
  • коцкарина 1
  • кочијаш 1
  • кочијаша 1
  • кочије 4
  • коџа 1
  • кошева 1
  • кошевима 1
  • кошкали 1
  • кошнице 1
  • Коштане 1
  • кошуља 2
  • кошуљом 1
  • кошуљу 3
  • Краве 1
  • крадем 1
  • крадом 1
  • крађи 1
  • Крај 1
  • КРАЈ 1
  • крај 22
  • краја 3
  • крајевима 1
  • крају 4
  • краката 1
  • краљско 1
  • красан 1
  • краставицу 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 4
  • кратког 1
  • краткога 1
  • краће 4
  • краћи 1
  • крв 6
  • крвавили 1
  • крвљу 1
  • крвни 1
  • кревет 3
  • креветске 1
  • кревету 1
  • крене 4
  • крену 2
  • кренула 1
  • Кренуо 1
  • кренуо 6
  • кренуше 2
  • кресни 1
  • Кретала 1
  • Креће 1
  • креће 2
  • крећу 1
  • крешу 1
  • крзао 1
  • крив 4
  • крива 1
  • криве 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • Кривица 1
  • кривљи 1
  • Криво 1
  • криво 9
  • кривој 1
  • Кривокапска 1
  • Кривокапско 2
  • Кривокапском 1
  • Кривокапску 1
  • криву 1
  • Криву 1
  • крије 1
  • крију 3
  • кријумчар 2
  • кријумчарења 1
  • кријумчарска 1
  • кријумчарски 1
  • крила 3
  • крило 2
  • крио 1
  • критика 1
  • критиковале 1
  • критици 1
  • кришом 14
  • крканлук 1
  • крканлука 1
  • крова 2
  • кровова 1
  • Кроз 2
  • кроз 28
  • кроза 3
  • кромпир 2
  • кротак 3
  • кротка 1
  • Кротка 1
  • крошто 2
  • крст 1
  • крсте 1
  • Крсти 1
  • крстиле 1
  • крстим 1
  • крстио 1
  • Крстовдан 2
  • круга 1
  • кругу 4
  • кружи 1
  • кружиле 1
  • крупне 2
  • крупни 2
  • крупније 1
  • крупнијих 2
  • крупнију 1
  • крупних 2
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крши 1
  • крштењу 1
  • кћери 3
  • кћерина 1
  • кћи 3
  • ку 4
  • кубе 1
  • кубеџију 1
  • Кубеџиско 4
  • куд 12
  • Куд 2
  • куда 3
  • куде 17
  • Куде 4
  • кудељу 1
  • куди 1
  • Куди 1
  • кудила 2
  • кује 1
  • кујем 1
  • кујна 1
  • Кујна 2
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујну 3
  • кујунџија 11
  • Кујунџија 4
  • Кујунџије 3
  • кујунџије 6
  • кујунџији 1
  • кујунџију 3
  • Кујунџију 3
  • кујунџилак 1
  • кујунџиници 1
  • кујунџиска 1
  • кујунџиском 1
  • кукањем 1
  • кукњаву 1
  • куку 2
  • кукурикати 1
  • кукуруз 1
  • кукуруза 3
  • кум 1
  • кума 2
  • куме 1
  • кумита 2
  • кумице 1
  • кумрија 1
  • кундак 1
  • Кундака 1
  • куне 7
  • куп 3
  • купе 2
  • Купи 2
  • купи 9
  • купио 1
  • купити 2
  • купиш 1
  • купљено 1
  • куповала 1
  • куповати 1
  • купује 2
  • купујеш 1
  • купују 1
  • Куражан 1
  • куражна 1
  • курвинске 1
  • курдисује 1
  • курдишеш 1
  • курјаци 1
  • курјука 1
  • курјуке 1
  • курјуком 1
  • курјуци 2
  • курјучић 3
  • курјучића 1
  • курјучићи 1
  • курталисао 1
  • Куршумлије 1
  • кусајте 1
  • кускуне 1
  • кута 3
  • кутају 1
  • кутије 1
  • кутњака 1
  • кућа 18
  • Кућа 5
  • кућама 12
  • куће 31
  • кућевна 1
  • кућевни 1
  • кућевној 1
  • кући 45
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућицу 1
  • кућна 1
  • кућом 5
  • кућу 34
  • куцка 1
  • Куче 2
  • куче 20
  • кучине 2
  • кучиште 2
  • кучка 2
  • кучке 1
  • кучко 2
  • кучку 1
  • л 15
  • Л 4
  • ла 2
  • лавеж 1
  • лавиринту 1
  • лагала 4
  • лагиране 3
  • лагираним 1
  • ладожења 1
  • ладолежу 1
  • лаж 3
  • лажи 2
  • лажна 1
  • лажне 1
  • лажни 1
  • лажним 1
  • лажних 4
  • Лазо 1
  • лајем 1
  • лака 1
  • Лако 1
  • лако 18
  • лаковане 2
  • лаковани 1
  • лакомислености 2
  • лакоће 1
  • лактом 1
  • лакша 1
  • лакше 4
  • лакшег 1
  • ланац 2
  • ландара 1
  • ланца 1
  • ланци 1
  • ланцу 1
  • ланчеве 1
  • лањском 1
  • ларма 1
  • ласка 1
  • ласно 22
  • Ласно 8
  • ластавице 1
  • ласте 1
  • латифундија 1
  • лаћао 1
  • лаф 2
  • лафови 1
  • Лафонтеновим 1
  • лацкају 1
  • лацкам 1
  • леб 2
  • лебдела 2
  • леблебије 2
  • лева 1
  • леве 1
  • левентовања 1
  • лево 3
  • левом 2
  • леву 1
  • легао 2
  • леген 1
  • легени 1
  • легла 1
  • легнемо 1
  • легни 1
  • Легни 1
  • легну 1
  • леђа 6
  • леђима 4
  • лежала 1
  • леже 1
  • лежи 1
  • лежу 1
  • Лезет 1
  • лек 3
  • лека 1
  • лекар 1
  • лекове 1
  • лекције 1
  • лекцију 1
  • леле 12
  • Леле 18
  • лелее 1
  • Лелее 10
  • Лелеее 4
  • Ленче 4
  • ленштину 1
  • леп 7
  • лепа 21
  • лепе 7
  • лепи 4
  • лепим 2
  • лепињама 1
  • лепињу 1
  • лепио 1
  • лепих 1
  • лепо 25
  • Лепо 3
  • лепог 4
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепота 2
  • лепоте 3
  • лепотија 2
  • лепотију 2
  • лепотиња 2
  • лепотињу 1
  • лепотица 3
  • лепотицама 1
  • лепотицу 1
  • лепоту 3
  • лепу 5
  • лепушкасте 1
  • лепша 2
  • лепше 7
  • лепшег 1
  • лепши 1
  • лепших 1
  • Лесковац 2
  • Лесковачком 1
  • Лесковачку 1
  • летве 1
  • лете 2
  • лети 2
  • лето 1
  • летошња 1
  • лету 1
  • лећи 1
  • ли 141
  • либаде 2
  • ливаду 2
  • ливене 1
  • ливених 1
  • лижеш 1
  • лизну 1
  • ликовали 1
  • лила 1
  • лимунаду 1
  • линцуре 1
  • липу 1
  • лисац 1
  • лисната 1
  • лист 5
  • листа 2
  • листе 1
  • листи 1
  • листови 1
  • листу 3
  • лиферант 1
  • лиферанти 1
  • лица 9
  • Лице 1
  • лице 11
  • лицем 1
  • Лицем 1
  • лицима 1
  • лицу 5
  • лично 1
  • личност 1
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • лов 3
  • ловац 2
  • ловачке 2
  • ловачког 1
  • лови 1
  • ловио 1
  • ловџија 3
  • логична 1
  • лози 1
  • лојзе 9
  • лојзенце 1
  • лом 2
  • ломе 1
  • ломи 3
  • лош 1
  • лоши 1
  • Лошо 4
  • лошо 9
  • лошотију 1
  • лубеници 1
  • луд 2
  • луда 5
  • луди 1
  • лудих 1
  • лудо 11
  • Лудо 2
  • лудорију 1
  • лудост 1
  • луду 1
  • луђе 1
  • луђега 1
  • лук 3
  • лулу 1
  • лумповао 1
  • лупа 3
  • лупајући 1
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лупила 1
  • лупити 1
  • лупу 1
  • лута 1
  • лутао 1
  • љубав 4
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 4
  • љубим 2
  • љубимац 1
  • Љубисава 1
  • љубити 2
  • љубљење 1
  • људи 8
  • људима 1
  • Љуљају 1
  • љуљају 6
  • љуљала 1
  • љуљашка 1
  • љуљашки 1
  • Љут 1
  • љут 8
  • љута 3
  • љуте 2
  • љути 5
  • љутила 2
  • љутило 1
  • љутине 2
  • љутио 2
  • љутито 8
  • љутиш 1
  • љутну 2
  • љуто 1
  • м 1
  • М 1
  • ма 26
  • магазу 1
  • магаре 8
  • магаренце 1
  • магарца 1
  • магарцу 1
  • магла 1
  • магле 1
  • Мадине 1
  • Мадину 1
  • мадмазељ 2
  • Мадо 2
  • мађије 1
  • мази 1
  • Мазни 1
  • мазну 1
  • Мајка 3
  • мајка 49
  • мајке 9
  • мајкин 1
  • Мајкина 1
  • мајком 3
  • мајку 21
  • мајског 1
  • мајстор 18
  • мајстора 2
  • мајстори 3
  • мајсторице 1
  • мајстором 1
  • мајсторске 1
  • мајстору 2
  • мају 2
  • мајци 5
  • мајчиним 1
  • мајчица 1
  • макар 5
  • Макином 1
  • макла 1
  • максуз 1
  • мал 3
  • Мала 1
  • мала 8
  • малаксала 2
  • малаксале 1
  • мале 2
  • мали 8
  • малих 1
  • Малко 1
  • малко 17
  • Мало 7
  • мало 82
  • малог 1
  • малодушна 1
  • малом 2
  • малопре 1
  • малопређашње 1
  • малопређашњег 1
  • малочас 3
  • малу 3
  • маље 1
  • Мамино 3
  • мамурни 1
  • Мамут 1
  • мана 1
  • Мана 31
  • Манасија 3
  • Манасије 1
  • Манасији 1
  • манастирима 1
  • манастиру 1
  • мангале 1
  • мангали 1
  • Мане 258
  • мани 1
  • Мани 11
  • Манин 3
  • Манина 8
  • Манине 4
  • Манини 1
  • Маниним 1
  • Маниних 1
  • Маниница 1
  • Манино 5
  • Маниног 2
  • Маниној 3
  • Манином 3
  • Манину 3
  • манира 1
  • манистре 1
  • манише 1
  • Маном 5
  • Ману 33
  • Манулаћ 42
  • Манулаћа 27
  • Манулаћев 1
  • Манулаћева 1
  • Манулаћеве 5
  • Манулаћевих 1
  • Манулаћевица 1
  • Манулаћево 1
  • Манулаћевој 2
  • Манулаћеву 1
  • Манулаћу 3
  • Манча 21
  • Манчи 2
  • Манчин 1
  • Манчине 1
  • Манчиним 1
  • Манчином 1
  • Манчину 1
  • Манчо 6
  • Манчом 2
  • Манчу 28
  • мања 2
  • Мање 1
  • мање 8
  • мањи 3
  • мањим 3
  • мањима 1
  • марамом 1
  • мараму 5
  • маре 1
  • марјаш 1
  • марка 1
  • масиван 1
  • маслинке 1
  • маслинове 3
  • масло 1
  • маслом 1
  • масницама 1
  • мастика 1
  • мастике 4
  • мастиком 1
  • мастику 1
  • масу 1
  • математичари 1
  • материјал 1
  • материјала 1
  • материно 1
  • мати 3
  • матора 1
  • маторих 2
  • матронама 1
  • матроне 1
  • мах 2
  • махалама 6
  • махале 6
  • махали 4
  • махало 1
  • махалом 1
  • махалских 1
  • махнише 1
  • махну 2
  • махове 1
  • маховином 1
  • махсуз 1
  • мач 1
  • мача 1
  • Мачине 1
  • мачјег 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • мачком 1
  • мачор 2
  • Маџарска 1
  • маша 1
  • Машалах 1
  • маши 3
  • машив 1
  • машице 1
  • машта 2
  • машти 1
  • ме 75
  • мед 1
  • медвед 1
  • меденице 1
  • Међу 1
  • међу 22
  • међутим 1
  • Међутим 1
  • мезетише 1
  • мезетишући 1
  • мезимица 2
  • мезимицу 3
  • мезулџиски 1
  • мејане 1
  • мекике 1
  • меко 1
  • меку 1
  • меланхолију 2
  • мелем 1
  • Мелентија 1
  • Мен 3
  • мен 43
  • мене 11
  • Мени 1
  • мени 6
  • мења 3
  • мењају 1
  • Мерак 2
  • мерак 5
  • мераклија 3
  • мердевинама 1
  • мердивен 2
  • мере 1
  • мери 1
  • мерџан 3
  • месец 2
  • месеца 2
  • месим 1
  • месна 1
  • месне 1
  • меснице 1
  • места 8
  • местима 2
  • место 12
  • месту 7
  • метак 1
  • метала 1
  • метали 1
  • метар 1
  • меташе 1
  • метлом 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • Метне 1
  • метну 3
  • метнула 1
  • метнуле 1
  • методом 1
  • меће 3
  • мећу 8
  • мећући 1
  • меуна 1
  • мечка 1
  • мечке 1
  • мешкољи 1
  • мештани 1
  • ми 180
  • Ми 3
  • миг 1
  • Мидо 1
  • Микајла 1
  • микроскопичари 1
  • миланче 1
  • Миланче 2
  • миле 1
  • Миле 2
  • милији 2
  • милило 2
  • милион 4
  • Милисав 8
  • Милисава 2
  • Милисаве 1
  • мило 26
  • милом 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милуваше 1
  • милује 4
  • милују 1
  • мимо 1
  • мимопролазећи 1
  • миндерлук 5
  • миндерлука 2
  • миндерлуку 2
  • миндерлуци 1
  • миндерлуцима 2
  • минђуше 8
  • минђушу 2
  • мине 1
  • минем 1
  • министру 1
  • минтана 1
  • Мину 1
  • минуло 1
  • мио 2
  • мира 1
  • Мираз 1
  • мираз 4
  • мираза 2
  • миразу 1
  • миралај 1
  • Миралај 1
  • миралаје 1
  • мирило 1
  • Мирис 1
  • мирис 6
  • мирисавог 1
  • мирисала 1
  • мирисало 1
  • мирисао 1
  • мирису 1
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • миришући 1
  • мирна 1
  • мирне 2
  • мирније 1
  • мирним 2
  • мирно 7
  • мирног 1
  • мирном 1
  • миру 3
  • мисао 2
  • мисечни 1
  • мисечно 1
  • мисија 2
  • мисле 3
  • мислећи 4
  • мислешем 1
  • Мисли 2
  • мисли 30
  • мислила 3
  • мислили 6
  • мислим 4
  • мислима 2
  • мислимо 1
  • мислио 16
  • Мислио 3
  • мислиш 5
  • Митад 1
  • Митанча 7
  • Митанче 10
  • Митанчи 1
  • Митанчин 1
  • Митанчу 3
  • Митка 4
  • Митки 2
  • Митко 1
  • Митку 3
  • Митров 1
  • митровске 1
  • Мицку 1
  • Миче 4
  • Мичо 2
  • Мичу 1
  • мишеве 1
  • мишка 1
  • мишком 3
  • мишку 3
  • мишљаше 5
  • Мишљење 1
  • мишљење 8
  • Млад 1
  • млад 4
  • млада 7
  • младе 4
  • младежа 1
  • младежи 1
  • младенаца 2
  • младенци 3
  • млади 2
  • младим 2
  • Младиња 1
  • младић 3
  • младих 1
  • Младо 1
  • младо 5
  • младожење 1
  • младожењу 3
  • младом 1
  • младос 6
  • младости 1
  • младошћу 1
  • младу 4
  • млађа 1
  • млађана 1
  • Млађе 2
  • млађе 4
  • млађег 2
  • Млађи 2
  • млађи 5
  • млађих 2
  • млађу 1
  • млат 1
  • млого 1
  • мнења 1
  • мнење 1
  • мнина 1
  • многа 1
  • многе 3
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 7
  • многима 2
  • многих 2
  • Много 3
  • много 39
  • многобројна 1
  • многобројни 1
  • многобројнија 1
  • мноштвом 1
  • мога 2
  • могаде 3
  • могао 26
  • могаше 3
  • могашем 1
  • могла 8
  • могле 2
  • могли 5
  • могло 13
  • могу 10
  • могући 1
  • могућности 1
  • моде 1
  • можда 12
  • Можда 2
  • Може 5
  • може 70
  • можете 2
  • можеш 4
  • мој 22
  • моја 4
  • моје 18
  • мојега 3
  • моји 2
  • мојим 1
  • Мојсеј 2
  • моју 3
  • моле 1
  • молећивим 1
  • моли 4
  • Молила 1
  • молим 5
  • молио 1
  • молитве 1
  • Момак 1
  • момак 9
  • момака 6
  • момачко 2
  • моме 3
  • момка 1
  • момке 2
  • момку 1
  • Момци 1
  • момци 8
  • момцима 1
  • момчадије 1
  • момче 2
  • мора 6
  • морају 2
  • морала 5
  • морале 1
  • морали 2
  • морални 1
  • моралном 1
  • морало 3
  • Морао 2
  • морао 5
  • морати 1
  • морганатички 1
  • море 10
  • Море 26
  • мори 34
  • Мори 35
  • Мору 1
  • Мостара 1
  • мотиком 1
  • мотику 1
  • мото 1
  • моћ 3
  • моћи 8
  • Моша 1
  • мрак 6
  • мрака 3
  • мраку 1
  • Мрамору 1
  • мрачна 1
  • мрена 1
  • мрзи 2
  • Мрзио 1
  • мрсим 1
  • мртваца 1
  • мртвачки 1
  • мртвих 1
  • му 332
  • мува 1
  • мување 1
  • муву 1
  • мудрости 1
  • мужа 5
  • мужије 1
  • мужу 1
  • музикалним 1
  • Мука 1
  • мука 8
  • муке 4
  • муку 8
  • муње 1
  • мустаћи 6
  • мутвак 1
  • мућка 3
  • Мућкам 1
  • Мућни 2
  • мућну 1
  • Мућну 1
  • мућнуо 1
  • муфталук 1
  • мухамеданцима 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • мучно 1
  • мушки 3
  • мушких 1
  • мушко 8
  • мушљика 1
  • мушљике 2
  • мушљику 4
  • муштерија 4
  • муштеријама 1
  • муштерије 7
  • муштерији 1
  • муштерију 2
  • муштикле 5
  • муштиклом 1
  • муштиклу 5
  • муштулугџија 1
  • Н 1
  • н 4
  • На 23
  • на 530
  • набавити 1
  • наби 1
  • навађа 1
  • навале 1
  • навали 1
  • навалио 1
  • навалише 1
  • наваљивања 1
  • наваљује 1
  • навијала 1
  • навијао 1
  • навикао 1
  • навикле 1
  • навише 1
  • наводаџија 1
  • наводаџисала 1
  • наводаџишем 1
  • наводи 1
  • наводили 1
  • наводницама 1
  • навукао 1
  • нагађањима 2
  • нагвирују 1
  • нагиздан 1
  • нагиздим 1
  • нагиздио 1
  • нагледа 1
  • нагло 1
  • нагнало 2
  • наговести 1
  • наговестила 1
  • наговештавања 1
  • наговештавати 1
  • над 4
  • нада 3
  • надала 1
  • надалеко 2
  • надали 2
  • надаље 2
  • надао 2
  • надгледања 1
  • наде 2
  • нади 1
  • надимак 1
  • надимци 1
  • надисао 1
  • надмоћност 1
  • надугачко 3
  • нађавола 1
  • нађе 11
  • нађем 2
  • нађемо 1
  • нађеш 3
  • нађиздим 1
  • нађо 1
  • нађосте 1
  • нађоше 3
  • нађу 5
  • наже 1
  • назад 2
  • назадњачке 1
  • назван 2
  • названи 3
  • названом 1
  • наздрављали 1
  • назива 1
  • називајући 1
  • називали 1
  • назначењем 1
  • назове 1
  • назовем 2
  • наиграју 1
  • наиграм 1
  • наиграо 1
  • наиђе 1
  • наизменце 3
  • наићи 2
  • наишла 1
  • најближи 1
  • најбоље 6
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • највеће 1
  • највећи 1
  • највећим 1
  • највећом 1
  • највише 14
  • најволела 1
  • најгалантнији 1
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најгорима 1
  • најдосаднији 1
  • најдрскију 1
  • најдуже 2
  • најживље 1
  • најзад 4
  • најзгодније 1
  • најзнатнија 1
  • најинтересантнија 1
  • најјачи 1
  • најлакше 2
  • најлепе 1
  • најлепша 3
  • најлепше 3
  • најлепши 4
  • најлепшу 2
  • најмалецно 1
  • најмања 2
  • најмање 6
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмилији 1
  • најмилију 1
  • најмлађа 1
  • најмлађи 1
  • најневероватнијим 1
  • најнежније 1
  • најнесрећнија 1
  • најнесрећније 1
  • најнесумњивији 1
  • најобичније 1
  • најозбиљније 1
  • најозбиљнији 1
  • најомиљенији 1
  • најпосећенија 1
  • најпосле 2
  • најпре 4
  • најприличније 1
  • најрадије 14
  • најрадикалнији 1
  • најразноврснији 1
  • најразноврснијим 1
  • најразноврснијих 1
  • Најраније 1
  • најранијег 2
  • најранијим 1
  • најречитија 1
  • најсвеснији 1
  • најскупоценији 1
  • Најтеже 1
  • најтоплије 1
  • најубаве 1
  • најчеститији 1
  • најчешће 2
  • најчуднијим 2
  • најчудноватије 1
  • накаје 1
  • накита 1
  • накитим 2
  • накићено 1
  • накладено 1
  • наклапали 1
  • наклоности 1
  • накрај 1
  • накриви 2
  • накривио 3
  • накривиш 1
  • накривљена 1
  • накривљене 1
  • накривљује 1
  • накриво 1
  • нал 1
  • налажу 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • Налази 2
  • налазио 1
  • Налазио 1
  • налик 2
  • налуна 1
  • налунама 1
  • налуне 3
  • наљути 1
  • наљутим 1
  • нам 2
  • нама 4
  • намера 1
  • намере 1
  • намести 1
  • намеће 1
  • намешта 1
  • намештајући 1
  • намештен 1
  • намештена 1
  • намигнуо 1
  • намирише 1
  • намислила 1
  • намотавала 1
  • нана 1
  • нане 13
  • Нане 5
  • нанини 1
  • наопако 1
  • наочаре 2
  • наочит 1
  • напад 1
  • напада 1
  • нападају 1
  • нападали 1
  • нападаху 1
  • нападе 1
  • нападну 1
  • напали 1
  • напамет 1
  • напасе 1
  • напасти 1
  • написа 1
  • Написа 1
  • написала 1
  • написано 1
  • написао 3
  • написати 2
  • напише 2
  • наплати 1
  • Наплати 1
  • напојен 1
  • напоље 1
  • напољу 1
  • НАПОМЕНА 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 8
  • направија 2
  • направио 2
  • напраји 20
  • напрајила 1
  • напрајило 2
  • напрајим 5
  • напрајиш 2
  • напрајише 1
  • напред 4
  • напредак 1
  • напротив 2
  • напрћеном 1
  • напудија 1
  • напудимо 1
  • напунише 1
  • наравно 18
  • Наравно 2
  • наргила 1
  • наредаба 1
  • наредбе 2
  • нареде 1
  • наредник 4
  • наредника 1
  • наређивао 1
  • наређује 1
  • народ 1
  • народа 3
  • народне 1
  • народном 2
  • народу 2
  • нарочите 1
  • нарочито 7
  • наруџбине 1
  • нарушитеља 1
  • нас 15
  • насамо 1
  • наскоро 1
  • наследник 4
  • наследства 1
  • наслов 2
  • наслову 1
  • наслони 2
  • Наслонила 1
  • наслонила 2
  • наслутила 1
  • наслушао 1
  • насмеја 2
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • Насрадин 1
  • насред 2
  • насртање 1
  • насртљива 1
  • наставак 2
  • наставе 1
  • настави 4
  • наставила 1
  • наставља 9
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • настајаше 1
  • настане 2
  • настао 1
  • настрану 2
  • натеже 1
  • натенане 1
  • натентао 1
  • натоварила 1
  • натписом 1
  • натраг 3
  • натрапа 1
  • натрапава 1
  • наћи 5
  • науке 2
  • науснице 1
  • научи 2
  • научија 4
  • научила 1
  • научиле 1
  • научило 3
  • научио 4
  • нахерени 1
  • Нацко 10
  • Нацково 1
  • начелник 7
  • начелника 2
  • начелнику 1
  • начелниче 1
  • начелства 1
  • начелу 1
  • начин 7
  • начиним 1
  • начину 1
  • начињена 1
  • начисто 2
  • начичкани 1
  • наш 18
  • наша 9
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 21
  • нашег 1
  • нашега 3
  • нашеја 1
  • Нашеја 1
  • наши 6
  • нашим 2
  • нашироко 3
  • наших 1
  • нашла 2
  • нашле 1
  • нашли 2
  • нашло 1
  • нашљемам 1
  • нашога 4
  • Нашто 1
  • нашу 1
  • Не 39
  • не 459
  • неба 2
  • небо 1
  • Небојша 1
  • небом 1
  • небу 1
  • неваљале 1
  • невенчано 1
  • невероватна 1
  • невероватне 1
  • невероватније 1
  • невеселим 1
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невести 1
  • невесто 1
  • невесту 2
  • невештину 1
  • невешто 1
  • невину 1
  • невјенчано 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невољу 2
  • нега 1
  • негда 2
  • негдашњи 1
  • негде 2
  • неге 1
  • Него 1
  • него 92
  • неговали 1
  • неговању 1
  • неданимице 1
  • Недеља 1
  • недеља 6
  • недеље 13
  • недељна 1
  • недељни 2
  • недељом 3
  • недељу 11
  • Недељу 2
  • недирнуто 1
  • недозвољени 1
  • недопуштени 1
  • нежан 2
  • неженат 1
  • неженет 2
  • неженето 1
  • нежењени 1
  • нежне 2
  • нежнија 1
  • незвана 2
  • незгодна 1
  • неизоставни 1
  • неизоставно 1
  • неисечена 1
  • неиспаван 1
  • Неје 24
  • неје 43
  • неједнакост 1
  • Нек 2
  • нек 5
  • нека 32
  • некад 7
  • Некада 2
  • некада 3
  • некакав 1
  • некако 11
  • неке 16
  • Неки 3
  • неки 33
  • неким 1
  • некима 1
  • неких 7
  • Некња 2
  • некња 3
  • неко 13
  • неког 6
  • некога 3
  • Некој 1
  • некој 6
  • Неколико 2
  • неколико 32
  • неком 15
  • некосену 1
  • неку 11
  • некуд 1
  • некуј 1
  • нема 38
  • Нема 6
  • немају 1
  • немак 1
  • немам 6
  • немаме 2
  • немамо 1
  • немара 1
  • Немате 1
  • немацку 1
  • немачки 1
  • Немаш 1
  • немаш 4
  • немиле 1
  • немили 1
  • немилице 1
  • немило 1
  • немилој 1
  • немилосрдна 2
  • немилосрдним 1
  • немилосрдно 2
  • неминовна 1
  • неминовно 1
  • немио 1
  • немогућ 1
  • Немој 1
  • необично 2
  • необјашњив 1
  • необучен 1
  • неопажено 2
  • неопходни 1
  • неопходно 1
  • неосвојено 1
  • неочекиване 2
  • непитан 1
  • непобеђено 1
  • непобитан 1
  • непознати 1
  • непокупљене 1
  • непомично 1
  • непочупану 1
  • неправду 2
  • неправедан 1
  • неправо 1
  • непрестано 4
  • непријатељ 1
  • непријатеља 2
  • непријатељи 1
  • непријатељима 2
  • непријатељу 1
  • непријатне 1
  • непријатних 2
  • непријатност 1
  • неприлике 1
  • неприлику 2
  • нерадо 2
  • нервозно 1
  • Несам 13
  • несам 14
  • несебичан 1
  • Неси 1
  • неси 11
  • Несмо 1
  • несносно 1
  • неспоразума 1
  • неспретан 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 5
  • несрећан 2
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећник 2
  • несрећних 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • Несрећо 2
  • несрећо 9
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • нестаде 2
  • нестаје 2
  • нестало 1
  • нестањује 1
  • нестати 1
  • несташлук 1
  • несташна 1
  • нестрпљиво 1
  • Несу 2
  • несу 3
  • несувремене 1
  • нетремице 1
  • нетренимице 1
  • Неће 2
  • неће 60
  • нећемо 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 5
  • Нећу 3
  • нећу 8
  • неумивен 1
  • неупотребљив 1
  • неутешан 1
  • нечега 1
  • Нешто 1
  • нешто 51
  • ни 219
  • Ни 7
  • нигда 2
  • нигде 1
  • Низ 3
  • низ 4
  • низаху 1
  • Није 11
  • није 258
  • ниједан 11
  • ниједна 3
  • ниједне 2
  • ниједно 3
  • ниједној 1
  • ниједном 1
  • ниједну 3
  • ника 4
  • Никад 1
  • никад 21
  • никада 3
  • никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 4
  • никакве 4
  • никаквих 1
  • никакво 5
  • никако 30
  • нике 2
  • Ники 1
  • ники 16
  • Нико 2
  • нико 30
  • никог 1
  • никога 10
  • Никој 1
  • никој 5
  • никоја 1
  • Николета 2
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 4
  • никому 1
  • нику 11
  • никуд 4
  • никуда 1
  • никуј 1
  • нимало 1
  • ниоткуда 1
  • нисам 2
  • ниски 1
  • ниских 1
  • нису 25
  • нит 1
  • нити 16
  • ничим 1
  • Ниш 1
  • Нишавом 1
  • нишавску 1
  • Нишаву 1
  • нишаљка 1
  • нишаљкама 1
  • нишаљке 3
  • нишаљку 2
  • нишаљци 2
  • нишан 3
  • Нишевљанку 1
  • нишлиски 1
  • Ништа 5
  • ништа 56
  • Ништо 3
  • ништо 43
  • нка 3
  • нку 1
  • но 4
  • Но 5
  • нов 1
  • Нов 1
  • нова 3
  • новац 1
  • Новац 1
  • новаца 3
  • нове 6
  • нови 2
  • новије 1
  • новим 3
  • новина 2
  • новинама 9
  • новинари 1
  • новинарској 1
  • Новине 1
  • новине 10
  • ново 2
  • Новом 1
  • новом 2
  • новости 1
  • нову 5
  • новце 1
  • новцу 1
  • ногавице 1
  • ногама 7
  • ноге 9
  • ногом 3
  • ногу 9
  • нож 1
  • ноздрве 1
  • нокти 1
  • нос 7
  • носа 1
  • носат 1
  • носе 7
  • носено 1
  • носи 12
  • носим 3
  • Носио 1
  • носио 2
  • носић 2
  • носићу 1
  • носу 1
  • ноћ 15
  • ноћас 2
  • ноћашњем 1
  • ноћи 7
  • ноћива 1
  • ноћила 1
  • ноћна 2
  • ноћни 3
  • ноћник 1
  • ноћних 1
  • ноћно 1
  • ноћу 2
  • ноћување 1
  • нуди 4
  • нужде 1
  • нужно 3
  • Нукали 1
  • нумере 1
  • нумизматиком 1
  • нци 2
  • њ 6
  • ње 22
  • њег 15
  • Њега 3
  • њега 55
  • његов 6
  • његова 11
  • његове 19
  • његови 1
  • Његови 1
  • његовим 6
  • његових 5
  • његово 10
  • његовог 11
  • његовога 1
  • његовом 6
  • његову 4
  • њезина 1
  • њему 24
  • њен 9
  • њена 4
  • њене 8
  • њени 1
  • њених 2
  • њено 6
  • њеног 1
  • њенога 1
  • њеној 2
  • њеном 2
  • њену 2
  • њи 3
  • њива 1
  • њиве 1
  • њиву 1
  • њим 28
  • њима 18
  • њиме 1
  • њину 2
  • Њих 1
  • њих 25
  • њихов 1
  • њихова 4
  • њихове 5
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихово 2
  • њиховог 2
  • њиховој 2
  • њиховом 5
  • њихову 2
  • њој 36
  • њојна 3
  • њојне 2
  • њојни 2
  • њојно 4
  • њојну 1
  • њом 23
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 32
  • њује 1
  • њума 17
  • О 7
  • о 97
  • оба 2
  • обавести 1
  • обавештавање 1
  • обасуше 1
  • обгрлило 1
  • обдарило 1
  • обе 8
  • обезбедио 1
  • обеле 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обеси 1
  • обесио 1
  • обесиће 1
  • обесни 1
  • Обећа 1
  • обећа 4
  • обећава 1
  • обећавајући 1
  • обећавало 1
  • Обећао 1
  • обијем 2
  • обилази 1
  • обилан 1
  • обиму 1
  • обистинила 1
  • обистинише 1
  • обитници 1
  • обичај 4
  • обичаја 2
  • обичају 6
  • обичан 1
  • обична 4
  • обично 29
  • обишао 1
  • објаснио 1
  • објашњење 1
  • објективан 1
  • објективно 1
  • облак 1
  • облаке 1
  • облачила 1
  • облачио 1
  • обливен 1
  • облику 1
  • облио 2
  • обложи 1
  • обогаћено 1
  • обожавала 1
  • Обоје 1
  • обоје 2
  • обојега 1
  • Обојица 1
  • обојице 1
  • оборених 1
  • обори 1
  • оборили 1
  • оборио 2
  • оборити 1
  • обрадити 1
  • обрадовати 1
  • обрађивати 1
  • обрађује 1
  • образ 8
  • образе 2
  • образом 1
  • образу 2
  • обраслим 1
  • обраслој 1
  • обратно 4
  • обраћала 1
  • обрва 1
  • обрве 4
  • обрецну 2
  • обрецнуо 1
  • обрецује 2
  • обријан 1
  • обријати 1
  • обриса 1
  • обрисао 1
  • обрте 1
  • обруч 1
  • Обузе 1
  • обузима 1
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обукујеш 1
  • обухватио 1
  • Обуче 1
  • обуче 3
  • обучен 2
  • обучене 1
  • обучеш 2
  • ова 11
  • овај 20
  • Оваква 1
  • овако 11
  • овакој 1
  • овам 2
  • овамке 2
  • овамо 1
  • овдашњу 1
  • Овде 1
  • овде 14
  • овден 2
  • овдешњи 1
  • Ове 2
  • ове 21
  • овеј 3
  • овеја 2
  • ови 3
  • овија 1
  • Овим 1
  • овим 4
  • ових 2
  • овладао 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 30
  • овог 3
  • овога 4
  • овогодишњем 1
  • овогодишњи 1
  • овој 21
  • Овој 7
  • овом 6
  • овоме 3
  • ову 3
  • овуј 3
  • Овуја 1
  • овуја 2
  • овце 2
  • овчије 1
  • огањ 1
  • оглашава 1
  • оглашена 1
  • огледа 2
  • огледају 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалом 1
  • огледалу 2
  • огледалце 1
  • огромним 1
  • огромног 1
  • огуглао 1
  • Од 17
  • од 270
  • одава 1
  • одавају 1
  • одаваше 1
  • одавна 1
  • одавно 1
  • одагнавао 1
  • одазва 3
  • одазваше 1
  • одазивају 1
  • одазивао 1
  • одаја 1
  • одајама 1
  • одаје 4
  • одаји 1
  • одају 4
  • одакле 1
  • одамно 1
  • оданде 4
  • одасвуд 2
  • Одатле 1
  • одатле 6
  • одахну 1
  • одахнути 1
  • одбаци 1
  • одбегла 1
  • одбија 2
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбију 1
  • одбио 1
  • одборници 1
  • одбрани 1
  • одбранио 1
  • одваја 1
  • одвајали 1
  • одвајкада 2
  • одвалила 1
  • одведе 2
  • одведем 1
  • одведена 4
  • одвезоше 1
  • одвели 1
  • одвео 3
  • одвести 1
  • одвојен 1
  • одвојила 1
  • одвраћа 1
  • одвраћали 1
  • одврзуј 1
  • одговара 23
  • одговарају 2
  • одговора 5
  • одговори 4
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одговорност 1
  • оде 16
  • одело 4
  • оделу 3
  • одељане 1
  • одемо 1
  • оди 26
  • Одиграше 1
  • одија 1
  • одиш 1
  • одише 1
  • одједаред 2
  • одлазе 3
  • одлазећи 1
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одлазио 3
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлуци 1
  • одлучна 1
  • одлучно 3
  • одљути 1
  • одмарају 1
  • Одмарају 1
  • Одмах 3
  • одмах 42
  • одмахну 3
  • одмахнуо 1
  • одмахује 1
  • одмену 1
  • одмери 2
  • одмет 1
  • одмиче 1
  • одмори 3
  • одморим 1
  • однекуд 2
  • однесе 1
  • однесем 1
  • Однеси 1
  • односи 3
  • односила 2
  • односно 1
  • односу 1
  • одношај 1
  • одобрава 2
  • одобравају 1
  • одобравањем 1
  • одобраваше 1
  • одобровољи 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одоли 1
  • одох 1
  • одоцнео 1
  • Одоше 1
  • одоше 3
  • одређену 1
  • одржа 1
  • одржао 2
  • одржи 1
  • одрицаху 1
  • одриче 1
  • оду 1
  • одузето 1
  • одупрту 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљено 1
  • одушевљењу 1
  • ожалила 1
  • ожени 3
  • оженија 1
  • оженио 3
  • ожениш 3
  • оживеле 1
  • оживети 1
  • оживи 1
  • оживљавати 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљније 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 4
  • ознојила 1
  • Ој 3
  • Ока 2
  • ока 8
  • окадила 1
  • окане 1
  • окатренућу 1
  • окачим 1
  • оке 2
  • окива 1
  • окитио 1
  • оклеветена 1
  • Окни 1
  • Око 1
  • око 33
  • околини 1
  • околину 1
  • околни 1
  • околним 1
  • околних 1
  • околности 1
  • около 1
  • оком 2
  • окрене 6
  • окренула 3
  • окренуо 5
  • окрепљен 1
  • окретао 2
  • окрете 3
  • окреће 1
  • округу 1
  • окружен 1
  • окруженој 1
  • окружни 1
  • оку 1
  • окује 1
  • окупе 1
  • окупио 1
  • окупу 2
  • олизну 1
  • олизнув 1
  • олмаз 1
  • оловних 1
  • олуја 1
  • олупане 1
  • олупану 1
  • омаци 1
  • омиљена 1
  • омиљену 4
  • омирисана 1
  • омладине 1
  • омотаваху 1
  • омотаним 1
  • омрзнуо 1
  • Он 15
  • он 185
  • она 149
  • Она 17
  • онај 28
  • Онај 4
  • онакав 1
  • онаква 1
  • Онакву 1
  • Онако 1
  • онако 45
  • онамо 2
  • Онда 1
  • онда 32
  • онде 1
  • Оне 3
  • оне 70
  • онеја 2
  • они 44
  • Они 9
  • онија 1
  • оним 15
  • онима 2
  • оних 6
  • Оно 4
  • оно 59
  • оног 13
  • онога 15
  • оној 17
  • Оној 2
  • онол 1
  • онолики 1
  • онолико 1
  • оном 17
  • ономад 1
  • Ономад 2
  • ономе 6
  • оному 1
  • ону 29
  • онуј 4
  • онуја 5
  • оп 2
  • опадало 1
  • опадаху 1
  • опази 4
  • Опазила 1
  • Опазили 1
  • опазило 2
  • опазио 3
  • опасан 1
  • опасно 1
  • опепелити 1
  • операција 1
  • Опери 2
  • Опет 4
  • опет 82
  • опија 1
  • опије 1
  • опис 1
  • описана 1
  • описани 1
  • описано 2
  • описаног 1
  • описаном 2
  • опише 1
  • Оплакала 2
  • опомена 1
  • опомене 2
  • опоменута 1
  • опомињао 1
  • оправио 1
  • оправку 1
  • оправљао 1
  • опраји 1
  • Опрала 1
  • опрана 1
  • опредељења 1
  • опрости 2
  • опростиле 1
  • опстане 1
  • опточена 1
  • оптуживала 1
  • опуштиле 1
  • опхрвали 1
  • опширан 1
  • опширније 1
  • опширно 1
  • опште 1
  • општем 1
  • општине 1
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинског 2
  • ора 1
  • орао 1
  • орезили 2
  • ори 1
  • оригиналних 1
  • оријенталац 1
  • оријенталски 2
  • оркестрима 1
  • оро 23
  • ороде 1
  • ороди 1
  • ороспија 1
  • ортака 1
  • ору 1
  • оружје 2
  • оружју 1
  • Оршави 1
  • осам 1
  • осамнаест 1
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнаесте 1
  • осамнаестој 1
  • осамне 1
  • Осампутку 1
  • освајаче 1
  • освајачку 1
  • Освануло 1
  • освежити 1
  • освета 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветити 2
  • осветиш 1
  • осветом 1
  • освету 1
  • освештана 1
  • освојило 1
  • осврне 1
  • осврташе 1
  • Осврте 1
  • осврће 2
  • Осем 1
  • осети 2
  • осетила 1
  • осетио 1
  • осетише 1
  • Осећа 2
  • осећа 7
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећала 1
  • осећале 1
  • осећања 1
  • Осећао 2
  • осећао 3
  • осећати 1
  • осигуравајућег 1
  • осигуравајућога 1
  • Оскудација 3
  • оскудација 4
  • ослабела 1
  • Ослањајући 1
  • ослободе 1
  • ослободи 1
  • ослови 4
  • ословила 1
  • ословио 1
  • ословити 1
  • ословљавају 1
  • ословљавао 2
  • ослонити 1
  • ОСМА 1
  • османлуке 1
  • осме 1
  • осмех 1
  • осмехне 2
  • осмехну 6
  • осмехом 1
  • осму 1
  • основну 1
  • основци 1
  • Основци 1
  • особе 1
  • особито 3
  • особитом 1
  • остави 10
  • Остави 5
  • оставив 1
  • оставила 1
  • оставио 4
  • оставите 1
  • оставише 2
  • оставља 5
  • остављају 1
  • остављали 1
  • остаде 11
  • Остаде 2
  • Остадоше 1
  • остајала 1
  • остаје 1
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 5
  • остале 4
  • осталим 3
  • осталима 2
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 5
  • остане 5
  • останем 2
  • останеш 1
  • остани 2
  • Остани 3
  • остану 3
  • остањује 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарела 2
  • остати 6
  • осташе 4
  • осуђени 1
  • отад 1
  • Отада 1
  • отаљавао 1
  • Отац 1
  • отац 19
  • отварају 1
  • отварао 1
  • отворе 1
  • отворена 1
  • отворени 1
  • отворено 1
  • отвореног 1
  • отвореном 1
  • отвори 3
  • Отворио 1
  • отворио 3
  • отворити 1
  • отворише 1
  • оте 1
  • отегао 1
  • отеже 1
  • отера 1
  • отета 2
  • отети 1
  • отеченим 1
  • отиде 1
  • Отиди 1
  • отима 2
  • отимају 2
  • отимала 2
  • Отимали 1
  • отимао 1
  • отирали 1
  • Отишао 1
  • отишао 10
  • отишла 2
  • откад 3
  • откако 1
  • откидају 1
  • откидало 1
  • Откуд 2
  • откуд 6
  • отме 1
  • отмем 1
  • отмице 1
  • отмици 1
  • отму 1
  • отоичке 3
  • Отоше 1
  • отпадали 1
  • отпадало 1
  • отпаде 1
  • отпевали 1
  • отпевана 1
  • отпоздрави 1
  • отпоздравља 1
  • отпор 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • отпочео 2
  • отпочети 1
  • отпочне 3
  • отприлике 2
  • отресит 1
  • отрести 1
  • отрпе 1
  • отрпела 1
  • отрцао 1
  • отрчала 1
  • отрче 1
  • отсвира 1
  • Отсекла 1
  • отсекоше 1
  • отсечно 1
  • отскора 1
  • отслужило 1
  • отслужио 1
  • отсуству 1
  • отуд 1
  • отуда 1
  • отуривши 1
  • отурују 1
  • отутке 1
  • оћемо 2
  • оћута 1
  • оћутати 1
  • офајдити 1
  • офицер 2
  • офицерску 1
  • официр 2
  • официре 1
  • официри 2
  • охладнео 1
  • Охо 1
  • охола 1
  • охрабри 1
  • охрабрило 1
  • оца 10
  • оцем 4
  • оцени 1
  • оцрнела 1
  • оцрни 1
  • оцрта 1
  • оцу 3
  • очајава 1
  • очајавала 1
  • очајни 1
  • очајно 1
  • очева 1
  • очевидно 2
  • очевим 1
  • очевици 2
  • очекивала 2
  • очекивали 1
  • очекивана 1
  • очекивани 1
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекује 1
  • очекују 1
  • очекујући 1
  • очеше 1
  • очи 40
  • очиглед 1
  • очигледно 1
  • очију 10
  • очима 19
  • очински 1
  • очинском 1
  • оџа 1
  • оџацима 1
  • ошишала 1
  • ошишан 1
  • оштра 1
  • оштријих 1
  • оштро 1
  • П 4
  • Па 102
  • па 473
  • Паа 1
  • Паганинијеву 2
  • пада 9
  • падала 1
  • падале 1
  • падао 2
  • падаше 1
  • паде 3
  • падне 1
  • пажљив 2
  • пажљиво 1
  • пажљивог 1
  • пажњу 1
  • пазар 17
  • пазара 1
  • пазаре 3
  • пазари 2
  • пазарим 1
  • пазарио 3
  • пазариш 1
  • пазарише 1
  • пазарни 2
  • пазару 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазили 1
  • пазим 1
  • пазио 2
  • пазите 1
  • пазити 1
  • пазувима 1
  • пазухом 1
  • Пајица 2
  • Пајицом 2
  • пајтон 2
  • пак 1
  • паклену 1
  • пакосна 1
  • пакосних 1
  • пакосно 2
  • пакосног 1
  • пакост 1
  • пала 2
  • паланкама 1
  • палац 1
  • пале 1
  • пали 1
  • палилулски 1
  • Пало 1
  • пало 2
  • Памет 1
  • памет 15
  • паметан 1
  • памети 6
  • паметна 1
  • паметним 1
  • паметно 1
  • паметном 1
  • памти 3
  • памук 2
  • памуклије 1
  • памуклију 1
  • Пан 2
  • пан 7
  • панаија 1
  • панталоне 1
  • Пантелеја 1
  • Пантелејска 1
  • Пантим 1
  • пантим 3
  • пантиш 1
  • Пантиш 1
  • пантљичице 1
  • пану 1
  • пањ 1
  • пао 1
  • папир 1
  • папуча 1
  • папучама 2
  • папуче 5
  • папучице 1
  • папучом 2
  • папучу 2
  • папуџиске 1
  • пар 4
  • пара 7
  • парама 1
  • Парашкева 5
  • Паре 1
  • паре 30
  • Паригушица 1
  • паркова 1
  • паркове 1
  • парку 1
  • парламенат 1
  • парници 1
  • партиских 1
  • партитурама 1
  • пару 2
  • парче 2
  • пас 9
  • паса 3
  • пасем 1
  • пасом 2
  • пасуљ 1
  • патарице 1
  • пате 1
  • пати 2
  • патицама 1
  • патосом 1
  • патријархалан 1
  • патролу 1
  • патролџије 1
  • патрона 1
  • пауза 2
  • паузе 2
  • паун 1
  • пафте 1
  • паша 12
  • Паша 4
  • паше 6
  • Паши 1
  • паши 2
  • Пашин 1
  • пашина 1
  • пашине 1
  • пашиних 1
  • пашиницу 1
  • пашином 2
  • пашински 1
  • пашину 1
  • пашо 2
  • Пашонине 1
  • пашу 1
  • Пева 1
  • пева 8
  • Певају 1
  • певају 9
  • певајући 1
  • Певала 1
  • певала 4
  • певале 1
  • Певали 1
  • певали 2
  • певало 1
  • певање 1
  • певањем 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певаху 1
  • певач 1
  • певачка 1
  • певуше 1
  • певуши 1
  • певушила 1
  • певушио 2
  • педесет 1
  • пекао 1
  • пекари 1
  • пеку 1
  • пеливанка 1
  • пелтечећи 1
  • пензионовани 1
  • пенџер 1
  • пер 1
  • периоде 1
  • Перица 4
  • перо 6
  • пером 1
  • Перса 2
  • Персида 2
  • Персиде 1
  • Персиду 1
  • персиске 1
  • Персо 4
  • перу 1
  • перунико 1
  • перфектно 1
  • песма 19
  • песмама 2
  • песме 6
  • песми 3
  • песмом 3
  • песму 40
  • песна 1
  • песне 6
  • песници 1
  • песницом 1
  • песну 14
  • пет 8
  • ПЕТА 1
  • петалско 1
  • петама 1
  • петао 1
  • пете 4
  • Петку 1
  • петли 1
  • петлиће 1
  • петлова 1
  • петловима 1
  • петлу 1
  • петнаест 1
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаестој 1
  • петохљебницу 1
  • Петраки 1
  • Петракија 18
  • Петракијев 2
  • Петракијева 1
  • Петракијевог 2
  • Петракијевом 3
  • Петракијеву 2
  • Петракију 1
  • Петраћов 1
  • Петрића 1
  • пећ 1
  • Пећ 3
  • пехара 1
  • печали 1
  • печалим 1
  • печене 2
  • печену 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкирић 1
  • пештимаљ 1
  • Пи 1
  • пи 3
  • пива 3
  • пиво 4
  • пијан 1
  • пијаних 1
  • пијаци 2
  • пијацу 1
  • пије 7
  • пијем 5
  • пијнеш 1
  • пију 1
  • пикантан 2
  • пиле 2
  • пили 1
  • пилића 1
  • Пио 1
  • пио 2
  • пипа 1
  • Пипка 1
  • пипну 1
  • Пирга 1
  • Пиргу 1
  • пиротски 1
  • писали 1
  • писало 1
  • Писанке 1
  • писано 7
  • писања 1
  • писању 1
  • писар 1
  • писара 2
  • писаре 1
  • писари 1
  • писару 1
  • писац 3
  • писма 2
  • писмен 1
  • писменост 1
  • писмо 1
  • писување 1
  • писујеш 1
  • писци 1
  • ПИСЦИ 1
  • Пита 1
  • пита 33
  • питај 1
  • Питај 1
  • питаја 1
  • питају 9
  • питајући 1
  • питала 1
  • питали 1
  • питања 5
  • питање 1
  • питањем 1
  • питањима 1
  • Питао 1
  • питао 6
  • питаше 1
  • питомо 1
  • питуваше 1
  • питуј 4
  • питује 8
  • питујем 10
  • Питујем 3
  • питујеш 4
  • питују 7
  • пића 1
  • пиће 1
  • пише 3
  • пишман 1
  • пиште 1
  • пишу 1
  • плави 1
  • плаву 1
  • плакала 2
  • плакати 1
  • план 2
  • плане 2
  • плану 6
  • планула 2
  • плануло 1
  • плануо 2
  • Плати 1
  • плати 2
  • платија 1
  • платим 2
  • платом 1
  • плаћа 1
  • плаћају 1
  • плаћам 1
  • плаћао 1
  • плаћено 1
  • плафона 1
  • Плач 1
  • плач 5
  • плача 1
  • Плаче 1
  • плаче 10
  • плачемо 1
  • плачи 1
  • Плачним 1
  • плачући 1
  • плашљива 1
  • плашљиво 3
  • плебејац 1
  • плебеје 1
  • плела 1
  • племениту 1
  • плете 1
  • плећа 1
  • плећима 3
  • плитке 3
  • плот 2
  • плундре 1
  • пљескање 1
  • пљесну 1
  • пљоска 1
  • пљусак 1
  • пљушти 2
  • По 10
  • по 206
  • побегла 2
  • побегне 1
  • побегуља 8
  • побегуље 1
  • победила 1
  • побожна 1
  • побоље 6
  • побољи 1
  • Побољи 1
  • поборник 1
  • побочне 2
  • побратим 1
  • побратима 2
  • Побратиме 1
  • побратиме 6
  • побратими 2
  • побратимили 1
  • побратимио 1
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побрго 1
  • побунили 1
  • поваздан 4
  • поведе 5
  • поведење 1
  • поведеш 1
  • повезаним 1
  • повели 1
  • повео 1
  • поверавао 1
  • поверила 1
  • поверио 2
  • поверити 1
  • поверљиве 1
  • повести 3
  • повеће 2
  • повећом 1
  • повећу 1
  • повешаним 1
  • повикаше 1
  • Повисока 1
  • повиша 1
  • повише 5
  • повлађују 1
  • Повлачи 1
  • повлачи 2
  • повлачим 1
  • повод 1
  • повода 4
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратити 1
  • повратку 2
  • повраћен 1
  • повукао 3
  • повукла 1
  • повукли 1
  • Повуче 1
  • повуче 4
  • повучен 1
  • погађали 1
  • погађања 1
  • погаженим 1
  • погачу 1
  • погинуо 1
  • погле 3
  • Погле 3
  • поглед 3
  • погледа 31
  • Погледа 5
  • погледају 5
  • погледала 1
  • погледам 1
  • погледао 4
  • погледаше 1
  • погледе 5
  • Погледи 1
  • погледи 2
  • погледима 1
  • погледну 1
  • погледом 8
  • погледу 1
  • погнуте 1
  • погнутом 1
  • погоде 1
  • погодила 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погодиш 1
  • погодише 1
  • поголему 1
  • пограбе 1
  • погреши 1
  • погрешку 1
  • погружен 2
  • погурају 1
  • под 34
  • пода 1
  • подавиле 1
  • подај 1
  • подајте 1
  • подаље 5
  • подаљи 1
  • податке 1
  • подбријаним 1
  • подвезице 1
  • подвига 1
  • подвикну 2
  • подврискивали 1
  • подврискују 1
  • поделило 1
  • подесна 1
  • подигнутим 2
  • подиго 1
  • подигоше 1
  • подиже 3
  • подичи 1
  • подлегла 1
  • подлеже 1
  • подлистак 1
  • подложно 1
  • подне 12
  • подобне 1
  • подобни 1
  • подоцне 1
  • подржавано 1
  • подруг 1
  • подругљиво 1
  • поду 1
  • подужа 3
  • подуже 2
  • подужим 1
  • Подупрле 1
  • пође 10
  • пођоше 1
  • поживејем 1
  • пожуре 1
  • пожутело 1
  • поза 1
  • позајмљивале 1
  • позва 1
  • Позва 1
  • позвала 1
  • Позвао 1
  • поздрав 4
  • поздраве 1
  • поздрави 6
  • поздравија 1
  • Поздравија 1
  • поздравила 4
  • Поздравила 5
  • поздравиш 2
  • поздравље 2
  • поздрављен 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позивала 1
  • позивали 1
  • позиву 1
  • позлеђују 1
  • познава 1
  • Познава 1
  • познавала 1
  • Познавам 3
  • познавам 6
  • познавао 2
  • познаваш 1
  • Познаваш 2
  • познајеш 1
  • познају 1
  • познали 1
  • познат 2
  • позната 3
  • познате 3
  • познати 2
  • познатије 1
  • познатим 1
  • познато 2
  • познатог 2
  • познаш 1
  • Познаше 1
  • позове 1
  • позорнице 1
  • позорници 1
  • поигра 1
  • поиграм 1
  • поиздаља 1
  • поиздаље 2
  • поименце 1
  • пој 2
  • појави 4
  • појавили 1
  • појавио 1
  • појавити 1
  • Појављују 1
  • појас 3
  • појасом 1
  • Поје 1
  • поје 10
  • поједем 1
  • појединостима 2
  • поједу 1
  • појем 1
  • појење 2
  • Појео 1
  • појести 1
  • појеш 2
  • појеше 4
  • појешем 1
  • поју 2
  • појурила 1
  • појурило 1
  • појурише 1
  • покаже 2
  • показа 7
  • показао 2
  • показаше 1
  • показује 1
  • покајала 1
  • покарају 1
  • покварише 1
  • покидала 1
  • покладе 1
  • поклањала 1
  • поклизнути 1
  • поклон 1
  • поклони 3
  • поклонио 1
  • поклопцу 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојном 2
  • покори 1
  • покорио 1
  • покрај 2
  • покри 2
  • покрива 3
  • покривају 1
  • покривених 1
  • покрио 1
  • покротки 1
  • покуљала 1
  • покупи 1
  • Покупи 1
  • покућар 1
  • покуша 2
  • покушавао 1
  • покушај 1
  • покушала 1
  • пол 6
  • пола 8
  • полагала 1
  • полаже 1
  • полажу 1
  • Полако 1
  • полако 14
  • Полани 1
  • поласку 1
  • полезним 1
  • полелеј 1
  • полете 6
  • полетела 1
  • полетеле 1
  • полетело 1
  • полетео 1
  • полетеше 1
  • полети 2
  • полиза 1
  • полије 1
  • полију 1
  • политику 1
  • политичке 1
  • политичку 1
  • полицају 1
  • полиција 3
  • полиције 2
  • полицију 1
  • полициски 1
  • полициског 1
  • положај 1
  • положаја 1
  • поломе 1
  • полоше 4
  • полујава 1
  • полусан 1
  • полусветлост 1
  • полутама 1
  • поља 3
  • пољак 2
  • поље 3
  • пољубе 1
  • пољуби 4
  • Пољубила 1
  • Пољубио 1
  • помагају 1
  • помагала 1
  • помагач 1
  • помаже 2
  • помало 11
  • помеђу 4
  • помета 1
  • помешан 1
  • помило 1
  • помилују 1
  • помисао 5
  • Помисли 1
  • помисли 12
  • помислила 1
  • помислио 1
  • Помислио 1
  • помислити 1
  • Помишља 1
  • помогло 5
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогнеш 1
  • Помози 1
  • помомак 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћником 2
  • помоћници 1
  • понавља 3
  • понављала 1
  • понављао 1
  • понављаху 1
  • понајбоља 1
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понегде 1
  • понедељак 2
  • понедеоник 1
  • понека 1
  • Понекад 2
  • понекад 7
  • понеке 1
  • понеки 7
  • понекога 1
  • понеком 1
  • понеку 1
  • понео 3
  • понесе 6
  • понесеш 2
  • понесу 1
  • понете 1
  • понешто 1
  • понизно 1
  • поникла 1
  • поништена 1
  • понова 1
  • понови 2
  • поново 2
  • понос 2
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 3
  • поносита 3
  • поносите 2
  • поносити 2
  • поносито 8
  • поноситом 1
  • поноситост 1
  • поносно 1
  • поноћ 1
  • понуди 3
  • понудила 1
  • поодмори 1
  • поп 2
  • попа 1
  • попе 1
  • попије 2
  • попијем 1
  • попију 2
  • попили 1
  • попио 1
  • поплашена 1
  • поплашено 1
  • попови 1
  • поподне 1
  • поправи 1
  • поправио 2
  • поправити 1
  • поправљања 1
  • поправљених 1
  • попреко 2
  • попу 1
  • попустила 1
  • попушили 1
  • попушта 1
  • поради 1
  • поражен 1
  • поразила 1
  • порасла 1
  • поред 6
  • поређала 1
  • поређале 1
  • поређане 1
  • поређаним 1
  • порез 1
  • порекло 1
  • порена 1
  • пореска 1
  • пориче 3
  • породице 2
  • породични 3
  • порту 8
  • поруча 1
  • поручала 1
  • поручена 2
  • поручено 1
  • поручену 1
  • поручивао 1
  • поручика 1
  • поручио 3
  • поручити 1
  • поручује 1
  • поручују 2
  • поруџбина 1
  • поруџбину 1
  • посаветује 1
  • посадити 1
  • посадиш 1
  • посао 23
  • посатру 1
  • посвадише 1
  • посве 1
  • посвети 2
  • посветио 2
  • посвира 1
  • поседају 1
  • поседале 1
  • поседе 2
  • поседео 1
  • поседи 1
  • посета 1
  • посетиоци 1
  • посетитељака 1
  • поскачу 1
  • поскоро 1
  • поскочи 1
  • Поскочи 1
  • поскупе 2
  • посла 4
  • посланик 1
  • послао 1
  • послати 1
  • после 66
  • После 9
  • последица 3
  • последицама 1
  • последицу 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последње 9
  • последњи 5
  • последњима 1
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послен 1
  • послове 1
  • послови 1
  • пословица 1
  • пословице 1
  • послу 6
  • послужавнику 1
  • послуже 2
  • послужен 1
  • послужи 1
  • послуживала 1
  • послушан 2
  • послушано 1
  • послушати 1
  • послушна 2
  • послушност 1
  • послушности 1
  • посматрала 1
  • Посматрала 1
  • посмешила 3
  • посмешило 1
  • посмотрили 1
  • поспиј 1
  • посред 1
  • посредница 1
  • посркали 1
  • постављала 1
  • постављао 1
  • Постављао 1
  • постављених 1
  • постаде 6
  • постајали 1
  • постајању 1
  • постаје 1
  • постала 4
  • постале 1
  • постали 1
  • постало 1
  • постане 2
  • постао 2
  • постаријих 1
  • постеља 1
  • постепено 1
  • постидна 1
  • постојале 1
  • постоји 1
  • поступаонице 1
  • посумњала 1
  • потајно 1
  • потакав 1
  • потакве 1
  • потаквог 1
  • потакву 1
  • потанко 1
  • потапка 1
  • Поте 23
  • потеза 1
  • потекла 1
  • потепаше 1
  • потераше 1
  • потиљка 1
  • Потину 2
  • потискивала 1
  • потискивале 1
  • потковане 1
  • потковицама 1
  • потковице 3
  • поткрепили 1
  • поткрепљен 1
  • поткупим 1
  • потока 1
  • потом 1
  • Потом 1
  • потпирује 1
  • потпис 1
  • потписивао 1
  • потписом 1
  • потпису 1
  • потпомаже 1
  • потпуно 2
  • потраже 1
  • потражи 3
  • потражио 1
  • потреба 2
  • потребан 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребни 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потреса 1
  • Потресуљку 2
  • потроши 1
  • потрпа 1
  • потрти 1
  • потруди 2
  • потрупамо 1
  • потрча 1
  • потрчале 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потсвојкиња 1
  • потсмех 2
  • потсмехом 1
  • потсмешљивих 1
  • потсмешљиво 2
  • потстрекавао 1
  • Поту 2
  • Потужи 1
  • потужили 1
  • потукао 1
  • потукли 1
  • потуку 1
  • потурњак 1
  • потући 1
  • потуче 1
  • поћи 1
  • поубав 1
  • поубава 1
  • поубаве 2
  • поубави 1
  • поубаво 1
  • поудаваше 1
  • поуздана 1
  • поуздане 1
  • поузданом 1
  • поучава 1
  • поучителан 1
  • похвали 2
  • похвалити 1
  • Похватале 2
  • похватани 1
  • похитао 1
  • похлепне 1
  • походе 2
  • походи 1
  • поцврста 1
  • поцелуј 1
  • поцепам 1
  • поцепане 1
  • поцрвенеле 1
  • Поче 1
  • поче 20
  • Почела 1
  • почела 3
  • почеле 3
  • почели 1
  • Почео 1
  • почео 4
  • почесто 2
  • почетак 1
  • Почеше 1
  • почешће 2
  • почивка 1
  • почивке 1
  • Почиње 1
  • почиње 2
  • Почињу 1
  • почистио 1
  • почитују 1
  • почне 5
  • пошале 1
  • пошао 2
  • Пошеја 1
  • пошетаја 1
  • пошетам 1
  • пошивену 1
  • пошиљаоцу 1
  • пошири 1
  • пошла 3
  • пошље 3
  • Пошљи 1
  • пошљу 2
  • поштар 1
  • поштеди 1
  • поштен 1
  • поштене 2
  • поштеним 1
  • поштења 1
  • пошто 6
  • поштовани 2
  • поштованим 1
  • поштовао 1
  • права 2
  • правда 1
  • правде 1
  • правду 1
  • праведну 1
  • правећи 3
  • Прави 1
  • прави 5
  • правија 1
  • правило 2
  • правилу 1
  • правим 1
  • правио 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правичан 1
  • прављење 1
  • правну 1
  • право 22
  • правом 1
  • православне 1
  • праву 1
  • прагова 1
  • празилук 1
  • празније 1
  • празнији 1
  • празник 1
  • празника 1
  • празнике 1
  • празником 1
  • празничне 1
  • празно 1
  • праји 5
  • прајим 7
  • прајимо 1
  • прајите 1
  • прајиш 2
  • практикант 1
  • практиканта 1
  • практиканти 2
  • практиком 1
  • прангије 1
  • прапорац 1
  • прапорци 2
  • праске 1
  • прате 1
  • пратено 1
  • пратећи 1
  • Прати 1
  • прати 5
  • пратија 1
  • Пратија 1
  • пратила 6
  • пратим 2
  • пратиш 1
  • праћа 6
  • праћала 1
  • праћена 2
  • прашину 1
  • прашта 1
  • праштају 1
  • праштајући 1
  • ПРВА 2
  • прва 4
  • прве 2
  • првенац 1
  • први 29
  • првим 1
  • првина 1
  • првих 1
  • прво 7
  • првог 3
  • првога 2
  • Првој 1
  • првом 1
  • прву 3
  • пргав 2
  • Пре 2
  • пре 24
  • пребацивање 1
  • пребацила 2
  • пребацили 1
  • пребацује 1
  • превали 1
  • превари 1
  • преварили 1
  • преварио 2
  • преварите 1
  • превија 1
  • преврћем 1
  • превуче 2
  • прегажено 1
  • прегледају 1
  • пред 34
  • Пред 4
  • преда 6
  • Предаде 1
  • предаде 4
  • предала 1
  • предану 1
  • предао 1
  • преди 1
  • Преди 1
  • предлажу 1
  • предлог 1
  • предмет 3
  • предузеће 1
  • ПРЕДУЗЕЋЕ 1
  • предузимао 1
  • Предузимач 1
  • предусретљив 1
  • пређашно 1
  • пређашње 1
  • пређе 3
  • презиваше 1
  • презирала 1
  • презнавам 1
  • презриво 2
  • прека 1
  • прекараја 1
  • прекида 2
  • прекидају 1
  • прекидајући 1
  • прекидао 1
  • прекиде 9
  • прекинут 1
  • преклиње 1
  • Преко 1
  • преко 39
  • Прекодан 1
  • прекодан 2
  • прекојутре 1
  • прекрађи 1
  • прекрилио 1
  • прекрсти 2
  • Прекрсти 2
  • прекрштених 1
  • прексутра 1
  • прелазе 1
  • прелазиле 1
  • преливало 1
  • Према 1
  • према 15
  • премењуваш 5
  • премећем 1
  • премештени 1
  • Премисли 1
  • преносио 1
  • преноћи 1
  • преокрет 1
  • препарандије 1
  • препарандисти 2
  • препеченице 2
  • преплашена 1
  • преплашени 1
  • преплашено 1
  • прерадио 1
  • прерипи 1
  • прерипујемо 1
  • преруши 1
  • преса 1
  • пресвлачи 1
  • пресвукује 1
  • пресвуче 1
  • пресекао 1
  • пресекли 1
  • пресео 1
  • пресече 1
  • прескакати 1
  • преспиј 1
  • Престаде 1
  • престајали 1
  • престала 2
  • Престале 1
  • престану 2
  • престао 1
  • престолонаследник 1
  • престонице 1
  • престоничко 1
  • пресуо 1
  • претвара 1
  • претвори 1
  • претерани 1
  • претио 1
  • претњама 1
  • претњу 1
  • претресају 1
  • претресала 1
  • претресе 1
  • претресла 1
  • претрпети 1
  • претседник 2
  • претсобљу 1
  • претставити 1
  • претставља 1
  • претстављала 1
  • претставник 1
  • Претурају 1
  • претури 1
  • пречи 1
  • пречим 1
  • пречнику 1
  • прешао 1
  • пржене 1
  • при 35
  • прибележавао 1
  • прибећи 1
  • приближаваше 1
  • прибојавао 1
  • прибра 1
  • прибрао 1
  • привежу 1
  • привиђају 1
  • привиђења 1
  • привиривале 1
  • приводила 1
  • приводили 1
  • привукло 1
  • привуку 1
  • привући 1
  • Привуче 1
  • придигне 1
  • придикама 1
  • придобио 1
  • придрема 1
  • придржавају 1
  • Приђе 1
  • приђе 6
  • приђоше 3
  • Приздрен 1
  • призна 3
  • признавам 1
  • Признавао 1
  • признаде 1
  • Признаје 1
  • признаје 2
  • признају 1
  • признао 1
  • призора 1
  • Призортило 1
  • призору 1
  • Призрен 2
  • пријатан 3
  • пријатеља 1
  • пријатељи 2
  • пријатељским 1
  • пријатна 1
  • пријатније 1
  • пријатнијим 1
  • пријатно 2
  • пријатној 1
  • пријатном 1
  • Прије 1
  • прикажња 1
  • прикачимо 1
  • прико 1
  • прикривен 1
  • прилега 8
  • прилегао 1
  • прилегне 1
  • Прилепи 1
  • прилепчивости 1
  • прилика 18
  • приликама 2
  • прилике 11
  • приликом 6
  • прилику 14
  • прилици 1
  • прилично 1
  • приљубило 1
  • прима 2
  • примајући 1
  • примакао 1
  • примам 1
  • примамљива 1
  • примао 2
  • примаче 1
  • приме 2
  • пример 1
  • примерака 1
  • примерним 1
  • примети 1
  • приметила 2
  • приметили 1
  • приметио 4
  • приметити 1
  • приметише 5
  • прими 2
  • примила 1
  • примиче 1
  • примљен 1
  • принети 1
  • припалила 1
  • приповеда 2
  • приповедала 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетка 5
  • приповеткама 1
  • приповетке 7
  • приповетку 1
  • приповетци 2
  • припомогао 1
  • припомоћи 1
  • Припрети 1
  • припретили 1
  • припретио 1
  • природи 1
  • природна 3
  • природније 1
  • природних 1
  • природно 4
  • приседник 3
  • Присели 1
  • Присети 1
  • присети 2
  • присетила 1
  • присећа 1
  • Присећа 1
  • присећали 1
  • присиљена 1
  • Пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајала 1
  • пристаје 1
  • пристала 1
  • пристали 1
  • пристане 1
  • пристанком 1
  • пристао 1
  • пристасали 1
  • пристати 1
  • пристигла 1
  • приступа 1
  • присуство 1
  • присуству 2
  • притврдио 1
  • притегне 1
  • притегну 1
  • притеже 1
  • притерује 1
  • притече 1
  • притискиваху 1
  • притискује 1
  • притисну 1
  • притиснуо 1
  • Притиснуо 1
  • притиште 1
  • притрча 1
  • прихватају 1
  • прихвати 3
  • прихватиле 1
  • прихватио 1
  • прихватише 3
  • Прича 1
  • прича 12
  • причајући 1
  • Причала 1
  • причала 4
  • Причало 2
  • причало 3
  • причам 1
  • причама 1
  • Причање 1
  • причао 2
  • причати 1
  • Причаше 2
  • причаше 3
  • приче 1
  • причекала 1
  • причекнем 1
  • Причекни 1
  • причести 1
  • причешћивао 1
  • причи 1
  • причу 2
  • пришао 1
  • пришива 1
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • пробави 1
  • пробуди 1
  • пробудила 1
  • пробудити 1
  • Пробудише 1
  • проведе 2
  • проведено 1
  • проведу 2
  • провео 1
  • провесели 1
  • провеселио 1
  • провидном 1
  • Провира 1
  • проводе 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводио 1
  • проглашен 1
  • проговори 2
  • проговорити 1
  • прогута 1
  • прогутала 1
  • прогутати 1
  • прода 1
  • продавају 2
  • продаје 1
  • продају 3
  • продао 1
  • продати 1
  • продру 1
  • продужи 4
  • продужило 1
  • продужио 1
  • продужити 1
  • прође 18
  • Прође 4
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • прођу 1
  • прозаични 1
  • прозор 4
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • произвела 1
  • Прока 1
  • прокај 1
  • проклео 1
  • проклета 1
  • проклети 2
  • проклетом 1
  • проклетством 1
  • Проклињао 1
  • прокљуви 1
  • прокљувио 1
  • прокрадала 1
  • прокуне 1
  • пролажаше 1
  • Пролазе 2
  • пролазе 6
  • пролазећи 3
  • Пролази 1
  • пролази 11
  • пролазила 1
  • пролазиле 1
  • пролазили 1
  • пролазим 1
  • пролазио 3
  • пролазу 2
  • пролепшала 1
  • пролет 5
  • пролетње 1
  • пролећним 1
  • пролила 1
  • Промени 1
  • промени 2
  • Променила 1
  • промену 1
  • промине 2
  • промину 1
  • промињује 1
  • промиче 1
  • промичу 1
  • промукла 1
  • пронађоше 1
  • пронесених 1
  • пропада 1
  • пропадању 1
  • пропаднем 2
  • пропаднеш 1
  • пропала 3
  • пропале 1
  • пропало 3
  • пропалу 1
  • пропао 2
  • пропасти 1
  • пропатила 1
  • пропише 1
  • пропорцији 1
  • пропратити 1
  • прос 2
  • ПРОСВЕТА 1
  • просеше 1
  • проси 1
  • просим 1
  • просипа 1
  • прословио 1
  • прост 1
  • проста 3
  • простије 1
  • простите 1
  • просто 12
  • простр 1
  • пространа 2
  • простране 1
  • пространим 1
  • Простре 1
  • простртом 1
  • протеривана 1
  • протест 1
  • протећи 1
  • против 1
  • противника 1
  • противност 1
  • противречности 1
  • Протрља 1
  • протумачити 1
  • протурање 1
  • протурао 1
  • протурио 1
  • проћи 1
  • профанисани 1
  • професија 1
  • професори 2
  • процафте 1
  • прочетеја 1
  • прочети 1
  • прочетиш 1
  • прочитају 1
  • прочитати 2
  • Прочуо 1
  • проџумбуси 1
  • проџумбусио 1
  • прошао 5
  • прошапта 4
  • прошаху 1
  • прошевина 4
  • прошевини 2
  • прошевином 1
  • прошевину 2
  • прошење 1
  • прошета 1
  • проширивши 1
  • Прошла 1
  • прошла 6
  • прошле 1
  • прошло 2
  • прошлој 3
  • прошћаваш 4
  • прса 3
  • прсне 3
  • прсну 2
  • прснуле 1
  • прст 3
  • прста 2
  • прстен 5
  • прстена 2
  • прстеном 1
  • прстенџије 1
  • прстење 2
  • прћи 2
  • пругу 1
  • пружа 2
  • пружајући 1
  • пружао 1
  • пружи 4
  • пршти 1
  • психолог 1
  • псовке 2
  • птица 1
  • птичица 1
  • птичице 1
  • публике 2
  • публику 1
  • пудара 1
  • пударин 1
  • пударском 1
  • пукао 1
  • пукло 3
  • пукне 2
  • пуковника 1
  • пуку 1
  • пуле 3
  • пун 1
  • пуна 8
  • пуне 3
  • пуни 4
  • пуније 1
  • пунији 1
  • пуних 1
  • Пуно 2
  • пуно 7
  • пуномоћије 1
  • пуну 3
  • пупољку 1
  • пуст 2
  • пуста 4
  • пусте 3
  • пусти 7
  • Пустила 1
  • пустила 3
  • пустили 3
  • пустио 3
  • Пустише 1
  • пусто 3
  • пут 23
  • пута 13
  • путем 1
  • путине 8
  • путнике 1
  • путнику 1
  • путничког 1
  • пући 1
  • пуца 1
  • Пуцала 2
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуче 2
  • пушење 1
  • пуши 3
  • пушила 1
  • пушио 4
  • пушка 1
  • пушкарања 1
  • пушке 1
  • пушку 8
  • пушта 7
  • пуштају 2
  • пуштајући 1
  • пуштам 1
  • пуштао 2
  • пуштати 1
  • пушташе 1
  • пушти 2
  • Пушти 3
  • Пуштија 1
  • пуштила 2
  • пуштисмо 1
  • пцетиште 1
  • пшешка 1
  • пшешко 2
  • р 1
  • работа 7
  • работе 4
  • работи 9
  • работила 1
  • работиш 1
  • работу 4
  • рави 1
  • равија 1
  • равим 3
  • равиш 2
  • равна 1
  • равнодушним 1
  • равнодушно 2
  • рад 6
  • Раде 3
  • раде 5
  • радене 1
  • ради 31
  • радије 1
  • радиле 1
  • радило 1
  • радим 2
  • радио 3
  • радити 2
  • радиш 1
  • радним 2
  • радници 1
  • радња 1
  • радњи 1
  • радњу 1
  • радо 13
  • радова 2
  • радовало 1
  • радознала 2
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радосно 3
  • радост 2
  • радостан 1
  • радости 2
  • рађено 1
  • Разабра 1
  • разабра 2
  • разабрао 3
  • разабрати 2
  • разабраше 1
  • разбегло 1
  • разбегоше 1
  • разберем 1
  • разбереш 2
  • разбира 5
  • Разбирам 1
  • разбирам 4
  • разбираш 2
  • разбоје 1
  • разбра 2
  • Разбра 2
  • разведри 1
  • разви 2
  • развија 2
  • развијала 3
  • развика 2
  • развио 1
  • развити 1
  • разгали 1
  • разглавиле 1
  • разглављене 1
  • разгледа 3
  • разгледају 2
  • разгледајући 1
  • разговара 1
  • разговарају 8
  • разговарали 3
  • разговарао 4
  • разговарати 1
  • разговараху 2
  • разговараше 1
  • разговетније 2
  • разговетно 4
  • разговор 18
  • разговора 3
  • разговоран 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорити 1
  • разговору 2
  • разгори 1
  • раздера 4
  • раздрагао 1
  • раздремао 1
  • разиђоше 3
  • разилазити 1
  • разјапљене 1
  • разлеже 1
  • Разлеже 1
  • разлежу 1
  • разлике 2
  • разликовати 1
  • разлику 1
  • размажена 1
  • размере 1
  • размеће 1
  • размештати 1
  • размирица 1
  • размишља 1
  • размишљајући 3
  • размишљала 1
  • Размишљали 1
  • размишљања 1
  • размишљао 1
  • размишљати 1
  • размишљаше 3
  • разним 4
  • разних 1
  • разноси 1
  • разоноди 2
  • разред 1
  • разреда 1
  • разуздан 1
  • разуме 1
  • разумевањем 1
  • разумела 2
  • разумели 1
  • разумео 2
  • раја 1
  • ракијице 1
  • ракијке 1
  • ракију 1
  • ракијчине 1
  • ракиске 1
  • ракли 1
  • Ракли 1
  • раме 3
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 2
  • ранама 1
  • Ранђеловог 1
  • ране 1
  • раније 7
  • ранијих 2
  • ранијој 1
  • раним 3
  • ранитељ 1
  • раних 2
  • раниш 1
  • рано 6
  • рањен 2
  • рањених 1
  • рапортира 1
  • расанио 1
  • расејан 1
  • расејана 1
  • расејани 1
  • расејано 1
  • раскида 1
  • раскинута 1
  • раскомоти 1
  • раскомоћене 1
  • раскош 1
  • раскошно 2
  • раскрави 1
  • расло 1
  • распали 1
  • распаљена 2
  • распитао 1
  • распиташ 1
  • распитивања 1
  • Распитивао 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • расплашене 1
  • распознавала 1
  • распознаје 1
  • распознају 1
  • расположен 4
  • расположење 2
  • распремајући 1
  • распричају 1
  • распростирање 1
  • распрострла 1
  • распрострто 1
  • раст 1
  • растави 1
  • растајемо 1
  • Растајемо 1
  • растанка 1
  • растапа 1
  • растужи 1
  • Растужило 1
  • растура 1
  • растурене 1
  • ратлока 3
  • Ратомир 6
  • Ратомира 1
  • ратосиљала 1
  • раћија 1
  • рахатлук 1
  • рахатлуку 1
  • рационално 1
  • рачун 3
  • рачунајући 1
  • раширен 1
  • раширили 1
  • Рђаво 1
  • рђаво 2
  • рђавство 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • ревносна 1
  • револвер 1
  • Ред 1
  • ред 19
  • реда 1
  • редакције 1
  • редовима 2
  • редовни 1
  • Редовно 1
  • редовно 9
  • редом 3
  • ређа 1
  • ређали 1
  • ређаху 1
  • ређе 2
  • резанце 1
  • резервисано 1
  • резил 5
  • резилак 11
  • резиле 3
  • резилење 1
  • резилиш 1
  • резилук 1
  • резилуку 1
  • резонују 1
  • резонујући 1
  • рекао 12
  • рекла 7
  • рекли 6
  • рекне 6
  • рекнем 10
  • рекнеш 3
  • Рекни 3
  • рекни 8
  • рекну 2
  • реко 4
  • рекосмо 1
  • рекоше 6
  • реп 2
  • репа 1
  • рестаурирати 1
  • ретке 1
  • ретко 3
  • Ретур 1
  • рећи 11
  • реферата 1
  • реферисале 1
  • реферисао 1
  • реци 4
  • рецимо 1
  • Реч 1
  • реч 39
  • Рече 1
  • рече 159
  • речено 2
  • Речи 1
  • речи 37
  • речима 8
  • речита 1
  • речови 1
  • речца 1
  • решена 1
  • решење 1
  • решењу 1
  • решето 1
  • реши 1
  • решила 1
  • решиле 1
  • решили 1
  • Решио 1
  • решио 3
  • решмета 1
  • Ржанску 1
  • риба 1
  • рибљу 1
  • риза 2
  • Римљанку 1
  • римских 1
  • рипаше 1
  • рипим 1
  • рипчики 1
  • рис 1
  • рисјане 1
  • рисјанка 1
  • Рисјанка 1
  • рисјанке 1
  • рисјанску 1
  • Ристовца 1
  • рита 1
  • риташ 1
  • роб 1
  • робију 1
  • Род 1
  • род 5
  • Родбина 2
  • родбина 4
  • родбине 2
  • родбини 1
  • роди 4
  • родила 1
  • родитеља 4
  • родитеље 1
  • Родитељи 1
  • родитељи 2
  • родитељима 1
  • родитељске 1
  • родљаци 1
  • роднинску 1
  • роднину 1
  • родољубљу 1
  • рођак 2
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођеним 1
  • рођеном 1
  • ројиле 1
  • рок 1
  • рокчића 1
  • роман 2
  • романе 1
  • романима 1
  • ронеше 1
  • рони 1
  • ропску 1
  • росе 1
  • росом 1
  • роспије 1
  • роспију 1
  • руву 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 6
  • ружичастог 1
  • ружични 1
  • ружно 1
  • рујно 1
  • рука 2
  • рукави 1
  • рукама 8
  • руке 15
  • руковање 1
  • руком 13
  • руку 29
  • рукују 2
  • румен 1
  • румене 2
  • русе 1
  • Русе 1
  • Русије 1
  • руци 2
  • руча 1
  • ручак 7
  • ручам 2
  • ручао 1
  • Ручао 1
  • ручаш 2
  • ручицом 1
  • ручицу 2
  • ручка 3
  • Рушка 4
  • с 187
  • С 6
  • Са 1
  • са 85
  • сабајле 1
  • саблазан 2
  • сабља 1
  • сав 14
  • савесно 3
  • савесног 1
  • савести 1
  • савет 3
  • савета 3
  • савети 1
  • саветовали 1
  • саветовао 1
  • саветује 5
  • саветују 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијати 2
  • савила 1
  • савршенија 1
  • савршеније 1
  • Саг 11
  • саг 83
  • сагашње 3
  • сагашњи 2
  • Сад 3
  • сад 41
  • Сада 2
  • сада 43
  • садашњи 1
  • садеше 1
  • сажаљевају 1
  • сазвала 1
  • сазнао 3
  • сазнати 3
  • сазрева 1
  • сака 1
  • сакривене 1
  • саксију 1
  • сал 37
  • Сал 7
  • сале 1
  • салете 1
  • салетеле 1
  • салте 1
  • салтоморталски 1
  • сам 111
  • Сам 3
  • Сама 3
  • сама 35
  • самар 1
  • самарице 1
  • самарицу 3
  • саме 6
  • сами 9
  • самим 1
  • самих 2
  • СаМо 1
  • Само 11
  • само 159
  • самога 2
  • самој 3
  • самом 2
  • самотује 1
  • самоћа 1
  • самоћи 1
  • самоћу 3
  • саму 1
  • самцит 1
  • сан 8
  • санак 2
  • санд 1
  • сандалија 1
  • сандаци 5
  • сандука 1
  • сандуци 1
  • сандуче 1
  • санким 1
  • сањао 1
  • сањарија 2
  • сањаријама 1
  • сањивим 1
  • сањиво 3
  • саплеће 1
  • саплиће 1
  • сапун 5
  • сапуни 1
  • сапуњавицом 1
  • сапутница 1
  • сапутницу 1
  • сараје 1
  • Сараф 1
  • сараф 2
  • сарафећи 1
  • сарафина 1
  • сарафско 1
  • сарафче 2
  • Сас 4
  • сас 52
  • сасвим 12
  • сасипа 1
  • састави 3
  • саставити 1
  • састављена 1
  • састављеним 1
  • састављених 1
  • састављено 1
  • састајемо 1
  • састане 3
  • састанку 1
  • састати 2
  • сат 1
  • сата 1
  • сатинске 1
  • сахани 1
  • сахат 3
  • сахата 4
  • сахате 1
  • сачека 1
  • сачувај 1
  • сачувао 2
  • Сва 2
  • сва 21
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 3
  • свадби 1
  • свадбу 4
  • свађања 1
  • свађе 2
  • свађи 1
  • свак 1
  • Свака 1
  • свака 9
  • сваке 1
  • сваки 22
  • Сваки 4
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • свако 7
  • Свакога 1
  • свакога 2
  • свакој 5
  • свакојаким 1
  • свакојаких 2
  • свакојаког 1
  • сваком 1
  • свакоме 3
  • свакому 1
  • Сваку 1
  • сваку 6
  • сварити 1
  • свастике 1
  • сватове 2
  • свачега 1
  • Свачему 1
  • свашта 1
  • свашто 1
  • све 250
  • Све 30
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 11
  • сведоке 1
  • сведоче 1
  • сведоџбама 1
  • свежег 1
  • свекрва 1
  • свем 1
  • свемоћан 1
  • свему 3
  • свесрдно 1
  • Свет 4
  • свет 45
  • света 18
  • светак 2
  • свете 2
  • светиња 1
  • светле 1
  • светлиш 1
  • светлост 2
  • светлости 1
  • Светоандрејска 1
  • светог 1
  • Светог 1
  • светој 1
  • светом 2
  • светске 1
  • светски 2
  • свету 16
  • Свету 2
  • свећа 2
  • свеће 3
  • свечан 1
  • свечана 3
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • свечаном 1
  • свештенству 1
  • Сви 12
  • сви 38
  • свију 14
  • свила 1
  • свиле 4
  • свилен 1
  • свилена 3
  • свилене 3
  • свиленим 1
  • свилених 1
  • свилену 4
  • Свима 1
  • свима 7
  • свира 4
  • свирајке 1
  • свирају 3
  • свирало 1
  • свирао 2
  • свирачима 2
  • свире 1
  • Свири 1
  • Свирите 1
  • свирка 2
  • свирком 3
  • свирку 2
  • свих 1
  • свог 1
  • свога 17
  • свој 17
  • своја 1
  • своје 37
  • својевољно 1
  • својега 2
  • своји 2
  • својим 21
  • својих 15
  • својој 9
  • својом 7
  • своју 38
  • свом 16
  • своме 3
  • Сврате 1
  • свратиле 1
  • свраћа 1
  • свраћају 3
  • свраћао 1
  • сврне 1
  • сврх 1
  • свршава 1
  • свршавају 1
  • свршавала 1
  • сврше 1
  • свршена 5
  • свршетку 1
  • сврши 2
  • Свршија 1
  • Свршила 2
  • свршила 5
  • свршило 5
  • свршио 5
  • свршити 2
  • сву 9
  • свуд 3
  • Свуда 1
  • свуда 2
  • се 1330
  • себ 6
  • себе 24
  • себи 13
  • севдалише 1
  • севдалука 1
  • севдах 5
  • севдаха 1
  • севдисали 1
  • северних 1
  • Седа 1
  • седа 2
  • седајући 1
  • седам 1
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • седао 1
  • Седе 1
  • седе 10
  • седела 1
  • Седео 1
  • седео 7
  • седећи 2
  • седефли 1
  • седефски 1
  • седеше 1
  • седи 21
  • Седи 4
  • седим 1
  • Седимо 2
  • седишта 2
  • седиштем 1
  • седма 1
  • СЕДМА 1
  • седне 2
  • седнем 2
  • Седоше 1
  • сеђаше 2
  • сезоне 1
  • сеирим 1
  • сеириш 4
  • сејмени 1
  • села 2
  • селамет 1
  • селица 1
  • село 3
  • селска 3
  • селске 3
  • селски 6
  • селскије 1
  • селу 2
  • сељака 1
  • сељаку 1
  • сељанака 1
  • сељанкама 1
  • сељанке 3
  • сељанче 3
  • сељанчица 2
  • сељанчицама 2
  • сељанчице 1
  • сељанчицу 1
  • сељацима 1
  • сељачке 2
  • Сем 1
  • сем 10
  • семенке 1
  • сене 1
  • сензациони 2
  • сензациону 1
  • сенка 1
  • сентименталност 1
  • сенци 1
  • сео 2
  • септембарска 1
  • септембарски 1
  • септембарског 1
  • септембарску 1
  • сербез 1
  • Сербез 1
  • сестара 1
  • Сестре 1
  • сестре 4
  • сестри 1
  • сестрић 1
  • сестру 2
  • сета 2
  • сети 6
  • сетија 1
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетио 6
  • сетисте 1
  • сетити 1
  • сетиш 1
  • сетна 1
  • сетом 1
  • Сећа 1
  • сећа 5
  • сећајући 1
  • сећао 1
  • сефте 3
  • сефтеџију 1
  • сеци 1
  • си 550
  • сија 1
  • сијало 1
  • сијасвет 5
  • Сика 2
  • Сике 1
  • сикирче 4
  • Сику 1
  • сила 6
  • силазила 1
  • Силан 1
  • силан 2
  • силе 2
  • силна 10
  • силне 9
  • Силни 1
  • силни 2
  • силније 2
  • силних 8
  • силно 31
  • Силно 4
  • силног 2
  • силном 2
  • силну 2
  • силом 1
  • силу 1
  • симит 1
  • симитом 1
  • симиџије 1
  • симпатичнији 1
  • симпатишу 1
  • Син 2
  • син 25
  • Сина 1
  • сина 16
  • сине 3
  • синије 1
  • синији 1
  • синови 2
  • сином 5
  • Синоћ 1
  • синоћ 2
  • Синоћке 4
  • синоћни 1
  • синоћног 1
  • синоћној 1
  • синоћњем 1
  • сину 5
  • синчића 1
  • сирома 2
  • сиромах 1
  • сиромашка 1
  • сиромашну 1
  • сирота 1
  • сиротиња 3
  • сиротињи 2
  • сиротињских 1
  • сиротињску 1
  • сиротице 1
  • сиротицу 2
  • сироту 1
  • сити 2
  • ситни 2
  • ситније 1
  • ситница 1
  • ситно 2
  • ситног 1
  • сиџадету 2
  • сишао 1
  • сјајеш 1
  • сјајна 1
  • сјури 1
  • скакати 1
  • скакуће 1
  • скамењен 1
  • скаче 1
  • скида 1
  • скидајући 1
  • скиде 3
  • Скила 1
  • скине 3
  • скинеш 1
  • скинути 1
  • скита 1
  • склања 3
  • склепане 1
  • склопи 1
  • склопила 1
  • склопити 3
  • скоку 1
  • скоре 2
  • скорим 1
  • Скоро 1
  • скоро 7
  • скочи 4
  • скочидевојку 1
  • скочио 1
  • скочише 5
  • скрасила 1
  • скривен 1
  • скривене 1
  • скривени 1
  • скровито 1
  • скровитом 1
  • скромности 1
  • скрстити 1
  • Скудена 1
  • скудија 1
  • скудиш 1
  • скуп 2
  • скупа 2
  • скупе 4
  • скупи 1
  • скупила 1
  • скупиле 2
  • скупио 1
  • Скупио 1
  • скупљају 1
  • Скупљају 1
  • скупље 3
  • скупоцени 1
  • скупоцено 2
  • скупштина 1
  • скута 1
  • скутаја 1
  • скутасте 1
  • скутате 1
  • скути 2
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабије 1
  • слабине 1
  • слабо 3
  • Славан 1
  • славе 2
  • Славе 2
  • Славеј 1
  • слави 2
  • славу 1
  • славуја 1
  • славуји 1
  • слагала 1
  • слагали 1
  • слагалишта 1
  • слагања 1
  • слагати 1
  • сладолед 1
  • слађе 1
  • слажу 1
  • слази 1
  • слали 1
  • слао 1
  • слас 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • слатки 3
  • слатким 1
  • слатко 1
  • слаткоречивошћу 1
  • слегло 2
  • слегну 1
  • следовала 1
  • слеже 1
  • слепе 1
  • слепче 1
  • слива 1
  • слизаш 1
  • слика 6
  • сликали 1
  • сликама 1
  • слике 10
  • слику 2
  • слично 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободе 2
  • слободија 2
  • Слободна 1
  • слободније 1
  • слободно 1
  • слободоумнијег 1
  • слободу 1
  • слободумних 1
  • сложан 1
  • сложе 1
  • сложи 1
  • сложише 2
  • сложне 1
  • сложно 6
  • слошки 1
  • слубио 1
  • слуге 1
  • слудовао 1
  • служејећи 1
  • служећи 1
  • служи 2
  • служилац 1
  • служиле 1
  • служиоци 1
  • слунце 2
  • слути 1
  • слутила 2
  • слутили 1
  • слутило 1
  • слутити 1
  • слутња 1
  • слутње 1
  • слутњом 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • случајеве 1
  • случајем 1
  • случајно 1
  • Случајно 1
  • слуша 13
  • Слушај 1
  • слушај 4
  • слушају 1
  • Слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 3
  • слушам 3
  • слушан 1
  • слушао 4
  • слушати 2
  • слушах 1
  • слушкиње 2
  • сматрају 2
  • сматрајући 1
  • сматрала 3
  • сматрале 1
  • сматрали 1
  • сматране 1
  • сме 11
  • смејање 1
  • смејао 1
  • смејати 1
  • смејаше 3
  • смеје 17
  • Смеје 2
  • смејеш 1
  • смеју 11
  • смејући 2
  • смела 2
  • смеле 1
  • смелих 1
  • смело 2
  • смем 4
  • Сменио 1
  • смео 7
  • смет 10
  • смета 1
  • сметени 1
  • смети 1
  • смех 9
  • смеха 8
  • смеху 1
  • смеш 1
  • смешан 2
  • смеше 1
  • смешем 1
  • смешећи 1
  • смеши 4
  • смешио 1
  • смешно 2
  • смије 1
  • смијешна 1
  • смирају 1
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смисли 1
  • смиће 1
  • смићеш 1
  • смо 11
  • смрт 1
  • смрти 1
  • сна 2
  • снабдевена 1
  • снагу 1
  • снађе 2
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снаја 1
  • снајка 2
  • снајке 2
  • Снају 1
  • снаћи 2
  • снебива 2
  • снебивају 1
  • снебивала 1
  • снебивљиво 1
  • снева 1
  • Снева 1
  • сневао 1
  • снела 1
  • снесе 1
  • снесена 1
  • снесених 1
  • снесоше 1
  • снио 1
  • снисходљиви 1
  • снисходљиво 1
  • снове 1
  • снови 2
  • сносе 1
  • сноси 1
  • сну 6
  • со 1
  • собе 7
  • соби 5
  • собици 1
  • собицу 3
  • собом 10
  • собу 6
  • содом 1
  • соду 1
  • сокак 15
  • сокака 7
  • сокаке 4
  • сокаком 6
  • сокаку 3
  • сокаци 4
  • сокацима 3
  • соком 1
  • Сол 1
  • сол 2
  • солзи 1
  • соли 1
  • соло 1
  • Солун 3
  • соплетеш 1
  • сопче 5
  • сортира 1
  • Соса 1
  • сосуде 1
  • Сотираћ 2
  • Сотираћа 2
  • Сотирче 1
  • софру 1
  • социјалну 1
  • спава 3
  • спавала 1
  • спавања 1
  • спавати 1
  • спаде 1
  • спадоше 1
  • спази 1
  • спајајућ 1
  • спанђали 1
  • спацирување 1
  • спацирује 1
  • спеван 1
  • спевао 2
  • спечали 1
  • спечалиш 2
  • спије 2
  • спијење 1
  • спијеш 1
  • спију 2
  • Спиридона 1
  • списак 1
  • сплетке 2
  • споља 3
  • спомен 1
  • спомене 1
  • Спомену 1
  • спомену 5
  • споменула 3
  • споменули 1
  • споменуо 1
  • споменути 1
  • Споменуше 2
  • спомињала 1
  • спомињати 1
  • спомиње 3
  • спомињување 1
  • спопадну 1
  • спора 1
  • според 1
  • споредним 1
  • споречкају 1
  • Споречкају 1
  • споречкала 1
  • спрам 1
  • спрама 3
  • спрема 2
  • спремају 1
  • спреман 1
  • спремане 1
  • Спреме 1
  • спреми 2
  • спремио 1
  • спроти 12
  • спусти 2
  • спустија 1
  • спустила 2
  • спушта 3
  • спуштају 2
  • спуштао 1
  • спуштене 1
  • спуштеним 2
  • сравњује 1
  • срам 11
  • Срам 3
  • Срамота 1
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 4
  • срамување 4
  • срамује 2
  • Срамујем 1
  • срамују 1
  • Срби 1
  • Србија 4
  • СРБИЈЕ 1
  • Србије 2
  • Србију 3
  • Србима 1
  • срдачан 1
  • сребра 2
  • сребрни 2
  • сребрним 2
  • сребрних 1
  • сребрно 3
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • сребро 3
  • сребром 2
  • средини 2
  • средином 1
  • средње 1
  • сређеног 1
  • Сремац 1
  • СРЕМАЦ 1
  • срео 1
  • срести 1
  • сретају 1
  • срете 1
  • сретне 3
  • сретну 1
  • Срето 1
  • срећа 3
  • срећан 3
  • среће 5
  • Срећна 1
  • срећна 7
  • срећне 1
  • Срећни 1
  • срећних 2
  • срећно 1
  • срећном 1
  • срећом 2
  • Срећом 2
  • срећу 5
  • сркао 1
  • сркну 1
  • срма 3
  • срмали 1
  • срме 3
  • срмом 1
  • срму 2
  • сродства 1
  • Српске 1
  • СРПСКИ 1
  • српских 1
  • српско 2
  • српској 1
  • српском 1
  • Српском 1
  • сруче 1
  • сручи 1
  • сручила 1
  • срца 6
  • срце 5
  • срцу 1
  • срче 2
  • Срчу 1
  • срчу 3
  • Ставре 7
  • Ставријо 1
  • Ставрију 1
  • Ставрино 3
  • Ставру 1
  • Стаде 1
  • стаде 19
  • стадо 2
  • стадомо 1
  • стадосмо 1
  • стадоше 2
  • стазе 1
  • стазица 2
  • стазом 1
  • стајало 1
  • Стала 1
  • стала 2
  • сталан 2
  • Стале 1
  • сталеж 3
  • сталежа 1
  • стали 1
  • сталоженији 1
  • Стамбол 3
  • Стамболијке 1
  • стамболски 1
  • стамболског 1
  • Стамболу 1
  • стане 5
  • станеш 2
  • Стани 1
  • станицу 1
  • становала 1
  • становао 1
  • стану 4
  • стануја 3
  • станула 3
  • стање 1
  • стању 1
  • стао 2
  • стар 1
  • Стара 1
  • стара 13
  • старала 1
  • старање 1
  • старе 7
  • стареје 1
  • Стареји 1
  • стареји 4
  • Стари 3
  • стари 37
  • старија 2
  • старије 3
  • старијег 1
  • старији 4
  • старијима 1
  • старијих 1
  • старију 1
  • старим 1
  • старина 1
  • Старинар 1
  • Старих 1
  • старих 2
  • старицама 1
  • старо 7
  • старовремска 1
  • старовремско 2
  • старог 1
  • старога 5
  • старојка 1
  • Старом 1
  • старом 3
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 4
  • стаса 1
  • стати 2
  • ствар 32
  • стварачка 1
  • стварачким 1
  • ствари 25
  • створен 1
  • створена 1
  • створио 2
  • створовима 1
  • сте 5
  • СТЕВАН 1
  • стегло 1
  • Стегло 1
  • стегне 2
  • стегнуту 1
  • стеже 4
  • стезаше 1
  • стекао 1
  • стенографских 1
  • стењао 1
  • стење 1
  • степенице 1
  • стереотиписало 1
  • стећи 1
  • стига 1
  • Стига 1
  • стигао 3
  • стигла 2
  • стигне 2
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стида 2
  • стиде 1
  • стиди 4
  • стидљив 1
  • стидљиво 1
  • стидљивости 1
  • стиже 2
  • Стиза 1
  • стизам 1
  • стикови 1
  • стискавац 1
  • стисла 1
  • стићи 1
  • стихове 1
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • сто 6
  • стовнама 1
  • Стога 1
  • стога 6
  • стојало 2
  • Стојанча 4
  • Стојанчина 1
  • Стојанчину 1
  • Стојанчу 1
  • стојао 2
  • Стоје 1
  • стоје 5
  • стојећи 3
  • стојеше 1
  • стоји 14
  • стоку 1
  • стол 1
  • стола 2
  • столицом 1
  • столицу 2
  • столичице 1
  • столом 1
  • стопа 1
  • стопарац 2
  • стопараца 1
  • стопарце 1
  • стотина 3
  • Стра 1
  • стра 7
  • стражар 2
  • стражарити 1
  • страна 3
  • стране 11
  • страни 1
  • страну 5
  • странци 2
  • страсним 1
  • страсно 2
  • страстан 1
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 2
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшан 3
  • Страшна 1
  • страшна 3
  • страшне 1
  • Страшне 1
  • страшни 1
  • страшнија 2
  • страшније 2
  • страшнијем 1
  • страшним 1
  • страшно 3
  • страшној 1
  • страшну 1
  • стрелиште 1
  • стрепила 1
  • стреса 1
  • стрехе 1
  • стрина 8
  • стринама 2
  • стрине 9
  • стринка 6
  • Стринке 2
  • стринке 8
  • стринку 1
  • строге 1
  • строго 1
  • строшиш 1
  • струк 1
  • струка 1
  • струку 3
  • студене 1
  • студену 1
  • студијом 1
  • ступац 1
  • су 223
  • субјективно 1
  • субота 2
  • суботе 1
  • суботњи 1
  • суботом 1
  • суботске 1
  • суботу 2
  • сува 1
  • сувих 1
  • сувише 3
  • сувишне 1
  • суво 1
  • сувопарне 1
  • сувремен 1
  • суд 5
  • суда 3
  • судбине 1
  • судбини 1
  • судбину 2
  • суделује 1
  • судија 1
  • Судија 1
  • судити 1
  • судом 1
  • суду 1
  • суђено 3
  • суза 3
  • сузе 7
  • сузних 1
  • сујета 1
  • суклате 1
  • сукња 1
  • сукње 1
  • сукњи 1
  • сукњице 1
  • сукњу 1
  • сукоб 3
  • сукобише 2
  • Сукова 1
  • султанл 1
  • сулундар 1
  • сумња 2
  • сумњају 2
  • сумњао 1
  • сумњиво 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сунчане 1
  • сунчаним 1
  • супе 1
  • супротност 1
  • супруга 1
  • сургун 1
  • сургунисао 2
  • сургунисувашем 1
  • сургунл 1
  • суседима 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 1
  • Сутра 1
  • сутра 5
  • Сутрадан 4
  • сутрадан 7
  • сухом 1
  • суче 1
  • суши 2
  • сушило 1
  • сушта 3
  • схватила 1
  • сцена 3
  • сцене 2
  • сцени 1
  • сцену 2
  • т 5
  • Та 25
  • та 88
  • табака 2
  • табакере 3
  • табакери 1
  • табакером 1
  • табакеру 4
  • Табијат 1
  • табију 1
  • табле 3
  • таблице 2
  • таблицу 1
  • таблом 1
  • таблу 2
  • таван 1
  • тавана 1
  • тавици 1
  • тавори 1
  • таг 10
  • тагај 3
  • тад 1
  • тада 30
  • Тада 8
  • Тај 1
  • тај 52
  • таја 1
  • тајанствен 1
  • тајанствено 1
  • тајку 2
  • тајна 1
  • тајом 1
  • так 1
  • Така 1
  • Такав 1
  • такав 12
  • таква 6
  • такве 13
  • таквим 6
  • таквих 2
  • такво 3
  • таквог 2
  • таквога 1
  • такву 3
  • тако 162
  • Тако 24
  • таково 2
  • такође 1
  • такозвана 1
  • такозваних 1
  • такој 13
  • Такој 2
  • такорећи 9
  • таксена 1
  • тактике 1
  • тактику 1
  • таку 1
  • таласа 1
  • таласало 1
  • Таљигаш 1
  • Там 1
  • там 11
  • тама 1
  • таман 2
  • тамбураши 1
  • тамбуру 2
  • тамјаном 1
  • тамне 1
  • тамничарка 1
  • тамничарке 3
  • тамничарку 2
  • Тамо 2
  • тамо 32
  • танак 3
  • Тане 1
  • танка 2
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 2
  • танких 3
  • танком 1
  • танку 1
  • танц 1
  • тањи 1
  • тапију 1
  • тарану 1
  • Тараф 1
  • тараф 3
  • Таса 1
  • Тасе 1
  • Тасицу 1
  • Таска 49
  • Таске 10
  • Таски 2
  • Таскин 1
  • Таскине 1
  • Таскиних 1
  • Таско 16
  • Таском 1
  • Таску 2
  • Тасу 1
  • татино 2
  • татка 19
  • татко 23
  • Татко 7
  • татли 1
  • тахо 1
  • Таче 5
  • тачно 7
  • Ташана 35
  • Ташане 2
  • Ташанина 1
  • Ташанином 1
  • Ташано 7
  • Ташаном 1
  • Ташанооо 1
  • Ташану 4
  • твој 11
  • твоја 3
  • Твоје 3
  • твоје 9
  • твојега 5
  • твоји 2
  • твори 1
  • творца 1
  • тврде 1
  • тврди 2
  • тврдила 1
  • тврдиле 1
  • тврдили 2
  • тврдити 1
  • тврдо 1
  • Те 1
  • те 120
  • Теб 2
  • теб 41
  • Тебе 1
  • тебе 7
  • теби 1
  • теглим 1
  • теде 1
  • Тедену 1
  • тежак 2
  • теј 5
  • теја 1
  • тек 45
  • Тек 8
  • теке 4
  • Теке 5
  • текију 1
  • текла 1
  • тел 3
  • телеграф 1
  • телеграфиста 1
  • телом 1
  • тема 1
  • темеље 1
  • теми 1
  • тенџеру 4
  • тепам 2
  • тепамо 2
  • тепање 1
  • тепаш 1
  • теписи 1
  • тепсије 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терен 1
  • терзија 1
  • терзијица 1
  • терцету 1
  • тесак 3
  • тесака 2
  • Теслин 1
  • тесни 2
  • тесној 1
  • тесте 5
  • тестија 1
  • тестијама 1
  • тета 2
  • тетака 7
  • тетина 1
  • тетино 1
  • тетинче 1
  • Тетка 10
  • тетка 81
  • теткама 2
  • тетке 20
  • теткину 1
  • тетко 2
  • тетку 4
  • тето 4
  • тетреб 1
  • Тету 1
  • тету 2
  • теферич 1
  • теферича 1
  • теферичи 1
  • тефтер 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешила 2
  • тешили 1
  • тешио 3
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешких 2
  • тешко 14
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешком 2
  • тешкоћа 1
  • тешку 1
  • Ти 20
  • ти 264
  • Тија 1
  • тија 8
  • тим 8
  • Тиме 1
  • тиме 10
  • Тимка 1
  • Тимку 1
  • Тимче 1
  • тињало 1
  • Титинка 1
  • Титинку 1
  • тих 14
  • тихим 1
  • тихо 23
  • тихој 1
  • тихом 1
  • тиху 2
  • тицало 1
  • тиче 3
  • Тишина 1
  • тишина 6
  • тишине 3
  • тишини 2
  • тишину 1
  • тишме 2
  • тка 1
  • ткаје 1
  • ткаља 2
  • тко 1
  • То 17
  • то 308
  • товар 1
  • товара 1
  • тог 1
  • Тога 3
  • тога 58
  • Тодорове 1
  • Тодорчине 1
  • тој 108
  • Тој 17
  • тоја 1
  • токе 1
  • тол 21
  • Тол 4
  • толика 1
  • Толика 1
  • толике 2
  • толики 2
  • толиким 1
  • толиких 2
  • толико 10
  • Толико 2
  • толко 3
  • том 23
  • томбола 1
  • томболама 1
  • томболе 3
  • томбула 1
  • томе 17
  • тоне 1
  • тоном 2
  • топал 1
  • Топал 2
  • топи 2
  • топлим 1
  • топлине 2
  • топло 1
  • топрв 5
  • тотално 1
  • точе 1
  • точим 1
  • Тошке 1
  • траболос 3
  • травица 2
  • травку 1
  • траву 2
  • траг 2
  • трага 2
  • трагања 1
  • траже 3
  • тражене 1
  • тражење 1
  • тражећи 2
  • Тражи 2
  • тражи 4
  • тражија 4
  • тражила 1
  • тражиле 2
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • тражио 1
  • тражити 3
  • тражиш 1
  • трајало 1
  • трајао 1
  • траје 4
  • Трајку 1
  • трандафил 1
  • трбух 2
  • трбуха 1
  • тргала 2
  • Трговац 1
  • трговац 6
  • трговачка 1
  • Трговачка 1
  • трговачке 1
  • трговачки 5
  • трговачких 1
  • трговачког 1
  • Трговачкој 3
  • трговачком 1
  • трговачку 4
  • Трговина 1
  • трговине 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговци 10
  • трговцима 1
  • трговчића 1
  • тргоше 1
  • тргују 1
  • Треба 1
  • треба 42
  • требају 2
  • требала 3
  • требало 11
  • требам 3
  • требаше 1
  • требе 1
  • Требе 1
  • треби 1
  • трем 1
  • тренутака 1
  • трепавица 1
  • трепавицама 1
  • трепере 1
  • трепери 1
  • тресак 1
  • тресе 1
  • треска 2
  • тресла 1
  • тресли 1
  • тресну 1
  • треснула 1
  • треснуо 1
  • тресу 1
  • ТРЕЋА 1
  • трећа 2
  • треће 2
  • трећега 2
  • Трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • Трже 2
  • трже 7
  • трза 1
  • Три 2
  • три 31
  • ТРИНАЕСТА 1
  • тринаесте 1
  • тринаестој 1
  • триред 1
  • триумфи 1
  • триумфу 1
  • трљајући 1
  • трљао 2
  • троје 1
  • Тројеручица 1
  • трокатница 1
  • троножне 1
  • тронут 1
  • тротоара 1
  • тротоарске 1
  • трофеј 1
  • трофејима 1
  • трошак 1
  • трошка 1
  • трпе 1
  • трпети 2
  • трпи 2
  • трудио 2
  • трумбете 1
  • трумбетом 1
  • трумбету 1
  • трунке 1
  • трунули 1
  • трупам 1
  • трупамо 3
  • трупкају 1
  • трупкање 1
  • трче 3
  • трчи 1
  • Трша 1
  • тршавој 1
  • Ту 24
  • ту 94
  • туга 3
  • туго 3
  • Туго 4
  • Тугоо 2
  • тугоо 3
  • тугооо 2
  • Тугооо 5
  • Туд 1
  • туда 2
  • туђим 1
  • туђих 1
  • туђој 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужан 2
  • туже 1
  • тужећи 1
  • Тужио 1
  • тужио 3
  • тужна 6
  • тужне 1
  • тужнија 2
  • тужније 1
  • тужно 6
  • тузи 1
  • туј 22
  • Туј 4
  • туја 1
  • тујеш 1
  • туку 1
  • тумарање 1
  • тумачењима 1
  • тумачили 1
  • тумачило 3
  • туњави 1
  • тур 1
  • турају 2
  • Турака 1
  • туре 2
  • турековачке 1
  • турена 3
  • Тури 1
  • тури 6
  • Турио 1
  • турио 2
  • туриш 1
  • турише 3
  • Турско 1
  • турско 3
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • турцке 1
  • турцки 1
  • Турцко 1
  • турцко 5
  • Турчин 2
  • тутње 1
  • тутори 1
  • тутун 1
  • туфеци 1
  • туцета 1
  • туча 1
  • Тхе 1
  • Ћа 1
  • ћа 2
  • ћара 1
  • ћарио 1
  • ћасе 1
  • ћата 1
  • ћати 1
  • ћаше 1
  • ће 220
  • Ће 9
  • ћелеш 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 2
  • ћемо 1
  • ћепенак 5
  • ћепенака 1
  • ћепенка 1
  • ћепенцима 1
  • ћерамидама 1
  • ћерка 7
  • ћерки 1
  • ћерком 1
  • ћерку 2
  • ћерчица 1
  • ћете 2
  • ћетене 1
  • ћеф 3
  • ћефу 1
  • ћеш 7
  • ћилер 1
  • ћилибарске 1
  • Ћилими 1
  • ћилиму 1
  • ћилимче 1
  • ћипровачки 1
  • ћир 1
  • ћирију 1
  • ћопек 1
  • ћорави 1
  • ћорсокак 1
  • ћорче 2
  • ћосав 1
  • ћосавог 1
  • ћошак 4
  • ћошку 2
  • ћу 38
  • Ћу 4
  • Ћуд 1
  • ћуд 2
  • ћумур 1
  • ћуприју 1
  • ћуркастим 1
  • Ћурлине 1
  • ћутао 2
  • ћуте 1
  • ћутеци 4
  • ћути 17
  • Ћути 3
  • ћутим 4
  • ћутиш 7
  • У 69
  • у 809
  • уа 2
  • Уа 4
  • уапи 1
  • уапило 1
  • Убав 1
  • убав 5
  • убава 3
  • убавачко 1
  • убаве 4
  • убавиња 2
  • убавињу 1
  • Убаво 2
  • убаво 33
  • убедљивије 1
  • убија 1
  • убијају 1
  • убијен 1
  • убијена 2
  • убијеш 1
  • убију 2
  • убојица 2
  • убрза 1
  • уваженог 1
  • Увек 1
  • увек 42
  • увеличати 1
  • уверава 1
  • уверавала 1
  • уверавао 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверене 1
  • уверио 1
  • Увече 1
  • увече 11
  • уви 1
  • увидела 1
  • увидео 1
  • увидети 1
  • увиди 1
  • увис 1
  • увлачи 1
  • уво 2
  • уводних 1
  • уводом 1
  • увребала 2
  • увредила 2
  • увредљивим 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • увређене 1
  • уврте 2
  • увртела 1
  • увуче 2
  • углавноме 1
  • углу 1
  • уговорише 1
  • Уговорише 2
  • уграбе 1
  • уграби 2
  • уграбија 3
  • уграбим 1
  • угризе 1
  • угурсузл 1
  • уда 2
  • удава 3
  • удавале 1
  • удавамо 1
  • удавање 4
  • удавате 1
  • удавати 3
  • удавачама 1
  • удаваче 1
  • удадба 1
  • удаде 2
  • удадена 1
  • удадне 1
  • удадни 1
  • удадну 1
  • удају 4
  • удала 1
  • удале 1
  • удало 1
  • удаљене 1
  • удаљила 1
  • удаљује 1
  • удам 5
  • удар 2
  • ударањем 1
  • ударе 1
  • ударено 1
  • удари 6
  • Ударија 1
  • ударим 1
  • ударише 1
  • удате 1
  • удаш 1
  • удевајући 1
  • удес 1
  • удесе 1
  • удешено 1
  • удобно 1
  • удовац 1
  • удовица 4
  • удовице 1
  • удовицом 1
  • удубио 2
  • Уђе 1
  • уђе 8
  • уђоше 3
  • Ужасно 2
  • ужасно 4
  • ужасну 1
  • ужаснути 1
  • ужива 3
  • уживај 1
  • уживају 1
  • уживао 1
  • Уживао 1
  • уз 15
  • Уз 2
  • Уза 1
  • уза 2
  • узајамно 1
  • Узалуд 1
  • узалудног 1
  • узаман 2
  • узвик 1
  • узвике 1
  • узвикну 5
  • узвици 2
  • узгред 1
  • уздахне 1
  • уздахну 7
  • уздахом 1
  • уздисајима 1
  • уздисао 2
  • уздисати 2
  • уздисаху 1
  • уздисаше 1
  • уздишу 1
  • уздржа 1
  • уздржавајући 1
  • уздржала 1
  • уздржи 1
  • уздрхтала 1
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 10
  • узев 1
  • узеде 1
  • узедо 2
  • узеја 1
  • узела 1
  • узео 3
  • узета 2
  • узети 4
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимао 1
  • узјахао 1
  • узме 7
  • узмем 4
  • узми 2
  • Узми 4
  • узму 4
  • узне 7
  • узнем 3
  • узнемире 1
  • узнемирен 1
  • узнемирили 1
  • узнемирујућих 1
  • узни 2
  • узрок 2
  • узрока 1
  • ујдурисао 1
  • ујдурише 1
  • ујдуриши 1
  • уједаред 1
  • Уједе 1
  • ујне 3
  • ујни 5
  • ујутро 2
  • ујутру 2
  • Ујутру 2
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уколико 2
  • укоснице 1
  • украде 1
  • украднем 2
  • украднемо 1
  • украдни 1
  • украдну 4
  • Украдоше 1
  • Укратко 2
  • укратко 3
  • укрстила 1
  • укућана 2
  • укућане 1
  • укућани 8
  • улазећи 1
  • улази 3
  • улазиле 1
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазу 2
  • улару 1
  • улегне 3
  • улезнем 1
  • улети 2
  • улије 1
  • улица 1
  • улицама 11
  • улице 5
  • улици 2
  • улицом 4
  • улицу 3
  • уловив 1
  • уловим 2
  • уловио 1
  • улоге 1
  • улогу 1
  • уложити 1
  • ум 1
  • ума 1
  • уме 2
  • умеју 1
  • умела 4
  • умем 1
  • умео 3
  • умесно 1
  • умети 1
  • умеша 5
  • умешала 1
  • умешан 1
  • умешана 2
  • умешати 1
  • умиљата 1
  • умио 2
  • умири 1
  • Умирио 1
  • Умирује 1
  • умирује 3
  • умирују 1
  • умне 1
  • умножили 1
  • Умољавају 1
  • умор 1
  • уморан 1
  • уморним 1
  • уморних 1
  • уморно 4
  • умору 1
  • умотавају 1
  • Умотана 1
  • умотана 2
  • умочена 1
  • умрем 3
  • умро 1
  • уму 1
  • умукну 1
  • унакрсна 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • унаокруг 1
  • унапред 3
  • унезверено 1
  • унеколико 1
  • унесе 1
  • унесрећеног 1
  • унета 1
  • унутра 2
  • унуче 2
  • унучики 1
  • уображена 1
  • уопште 2
  • Уопште 2
  • уосталом 3
  • Уосталом 3
  • уочи 1
  • упаде 4
  • упамти 1
  • упао 1
  • упеглана 1
  • упита 1
  • уплашен 1
  • уплашени 1
  • уплашено 4
  • уплаши 1
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • упознао 1
  • упорно 2
  • употребити 1
  • употребљавале 1
  • управљање 1
  • управљати 1
  • управник 1
  • Управо 2
  • управо 9
  • упреподобе 1
  • упрла 1
  • упропастило 1
  • Упропастио 1
  • упропашћује 1
  • упрте 1
  • упутише 3
  • упуштао 1
  • ураде 1
  • уради 1
  • урадио 3
  • урадити 2
  • Уранија 12
  • Ураније 3
  • Уранији 1
  • Уранијом 1
  • Уранију 1
  • урањују 1
  • уредник 2
  • уредника 1
  • уређење 1
  • уречено 1
  • усамљена 1
  • усамљености 1
  • усана 3
  • уседелица 1
  • усиљено 1
  • уситне 1
  • ускакањем 1
  • ускакао 2
  • ускаче 1
  • уске 1
  • Ускрса 2
  • услова 1
  • услове 2
  • условом 1
  • услужно 1
  • усмених 1
  • усне 1
  • усни 1
  • уснице 1
  • усну 4
  • успавао 1
  • успављују 1
  • успео 2
  • успеху 1
  • усплахирен 1
  • усплахирена 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усправи 1
  • Успут 1
  • успут 6
  • усред 1
  • Уста 1
  • уста 20
  • устајао 2
  • устају 1
  • устане 1
  • устао 1
  • устима 1
  • устрану 6
  • устукну 1
  • уступе 1
  • усу 1
  • усхићавало 1
  • усхићен 1
  • Усхићен 1
  • усхићена 1
  • утањио 1
  • утвари 1
  • утврдише 1
  • утврђен 1
  • утепа 1
  • утепам 1
  • утеха 2
  • утехе 1
  • утеху 1
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утешним 1
  • утисак 1
  • утиском 1
  • утиснуле 1
  • утицај 1
  • утишало 1
  • утолико 7
  • уторак 1
  • утрвена 1
  • утучен 2
  • утучени 1
  • утученија 1
  • утучености 1
  • ући 1
  • ућута 4
  • ућутале 1
  • ућуте 1
  • ућути 1
  • ућуткали 1
  • уфати 4
  • уфатисте 1
  • ухапсила 1
  • ухвати 7
  • ухватила 3
  • ухватио 4
  • ухватише 1
  • ухваћена 1
  • ухо 2
  • Ухухуху 1
  • уче 1
  • учена 3
  • ученијих 1
  • учење 1
  • учи 3
  • учија 1
  • учила 1
  • учини 9
  • учинила 2
  • учиниле 1
  • учинило 4
  • учинио 2
  • учинити 2
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учињену 1
  • Учио 1
  • учитељи 1
  • учитељице 1
  • учитељском 1
  • учовњак 1
  • учтиво 1
  • ушао 3
  • уши 4
  • ушима 9
  • ушла 1
  • ушло 1
  • уштине 1
  • фабрички 1
  • фазона 1
  • фајда 2
  • фајде 1
  • Фајерунт 1
  • факат 2
  • факта 1
  • фала 1
  • Фала 1
  • фалили 1
  • фамилијарна 1
  • фамилијарно 3
  • фамилијарног 2
  • фамилијарност 1
  • фамилији 1
  • фамилију 1
  • фантазију 2
  • фараонове 1
  • фармацајтским 2
  • фасциклама 1
  • фаталиста 1
  • фатална 3
  • фаталног 1
  • фаталнога 1
  • фати 1
  • фатија 1
  • фатила 1
  • фатило 2
  • фаћа 1
  • фаћају 1
  • фенер 4
  • фењер 3
  • фењера 2
  • фењере 1
  • фењери 1
  • фењерџија 1
  • фереџа 1
  • фереџом 1
  • фес 10
  • феса 1
  • фесић 1
  • фидан 1
  • филдиш 1
  • Филибе 3
  • Филоксера 1
  • филолози 1
  • филолошко 1
  • филџана 2
  • филџане 2
  • фини 1
  • финије 1
  • фино 2
  • фирма 1
  • фирму 1
  • фолклористичко 1
  • форинти 1
  • формално 2
  • форме 1
  • форму 1
  • фрајла 1
  • фрајлице 1
  • фрајлицу 1
  • франга 2
  • Франћишек 8
  • француске 1
  • француски 3
  • француског 1
  • фрља 1
  • фрљи 1
  • фрљија 3
  • фрљим 1
  • фронтовна 1
  • Фрузина 1
  • Фрузину 1
  • Фузија 1
  • фукара 6
  • фукаре 1
  • Фукаро 1
  • фукару 1
  • фустан 1
  • фустана 1
  • фустане 2
  • фустанима 1
  • фустанчић 1
  • футролу 1
  • Ха 1
  • хај 4
  • Халила 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хамам 2
  • хамама 2
  • хан 1
  • хана 1
  • хану 1
  • ханума 1
  • хаосу 1
  • хапшена 1
  • харемски 1
  • Харивда 1
  • хармоником 1
  • Харчиш 1
  • хата 1
  • хатару 1
  • Хахаха 1
  • Хаџи 3
  • хаџи 37
  • хаџија 2
  • хаџијо 8
  • хаџију 1
  • Хаџика 1
  • хаџику 1
  • хаџилуку 1
  • Хаџиске 1
  • хвала 4
  • хвале 1
  • хвалећи 1
  • хвали 4
  • Хвалила 1
  • хвалила 2
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 3
  • хватају 1
  • хватати 2
  • хе 1
  • Хе 6
  • хеј 4
  • Хермина 3
  • Хермином 1
  • херувими 1
  • Херувици 1
  • хесапећи 1
  • Хехе 4
  • хизмет 4
  • хиљада 1
  • хирург 1
  • хита 4
  • хитају 1
  • хитно 1
  • хлада 1
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладније 1
  • хладним 1
  • хладно 4
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хлеб 2
  • хлеба 1
  • хлебац 1
  • Хм 3
  • хмељу 1
  • хо 1
  • Хо 1
  • ход 1
  • Ход 1
  • хода 1
  • ходу 1
  • хој 4
  • холуј 1
  • хору 1
  • хоће 23
  • хоћу 8
  • храбри 3
  • храмајући 1
  • храни 1
  • хранио 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 1
  • хризантема 2
  • Хрисанта 1
  • хрт 1
  • хте 1
  • хтеде 1
  • хтедоше 1
  • хтела 5
  • хтело 1
  • хтео 12
  • Ху 1
  • хукањем 1
  • хукну 3
  • хумора 1
  • хумором 1
  • хуче 1
  • Хуче 1
  • Цариградом 1
  • царствовала 1
  • цвет 1
  • Цвета 2
  • цвета 3
  • цветају 1
  • цветићима 1
  • цветна 1
  • цветним 1
  • Цвету 1
  • цвећа 4
  • цвеће 9
  • цвећем 1
  • цвећу 2
  • цврст 1
  • цврста 1
  • цврсте 2
  • цврчања 1
  • цела 6
  • Целе 1
  • целе 6
  • целива 1
  • цело 3
  • Целога 4
  • целога 6
  • целој 2
  • целом 4
  • целомудрености 1
  • целу 2
  • целују 1
  • цени 1
  • ценила 1
  • ценили 1
  • ценим 1
  • цениш 2
  • централним 1
  • централној 1
  • цењено 1
  • цео 1
  • церека 1
  • цери 1
  • ци 1
  • Цибулка 1
  • цивилизован 1
  • цивилизованих 1
  • цивилизованој 1
  • Цигана 1
  • Цигани 11
  • Циганима 3
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • циганске 1
  • цигански 1
  • циганском 2
  • цигара 1
  • цигаре 2
  • цигарицу 1
  • цигарлук 2
  • цигару 13
  • цикну 1
  • циљала 1
  • ципела 2
  • ципелама 1
  • ципеле 4
  • циркулира 1
  • циркулирати 1
  • циркус 2
  • цифара 1
  • цифре 3
  • цифру 1
  • Цицули 1
  • цичање 1
  • цмољу 1
  • црвене 2
  • црвеним 1
  • Црвеном 1
  • црвену 1
  • црвоточину 1
  • црква 1
  • цркве 5
  • црквене 1
  • црквену 2
  • цркви 1
  • Цркву 1
  • цркву 3
  • црн 1
  • црна 12
  • Црна 6
  • црне 5
  • црни 1
  • црним 1
  • црних 2
  • црно 2
  • црном 1
  • Црномањаст 1
  • црну 1
  • црње 2
  • црњи 1
  • црте 4
  • цура 1
  • цуру 1
  • ццц 1
  • чадар 2
  • Чаир 1
  • чаира 1
  • чаири 1
  • чаирски 1
  • чак 49
  • Чак 7
  • чакшире 2
  • чампаре 1
  • Чапкун 1
  • чапкун 9
  • чапкуна 1
  • чапкуни 1
  • чапкунлука 1
  • чапкунски 1
  • чарапе 1
  • чардак 1
  • чаре 1
  • чарне 1
  • Чаршија 1
  • чаршија 7
  • чаршије 5
  • чаршији 7
  • чаршијом 5
  • Чаршију 1
  • чаршију 22
  • чаршилије 3
  • чаршиски 1
  • чаршиским 1
  • час 14
  • часак 1
  • часник 1
  • часника 1
  • часова 1
  • част 1
  • Части 2
  • части 5
  • чашире 12
  • чашице 1
  • чашицу 3
  • чашћу 1
  • чашу 3
  • чворугама 1
  • чворугу 1
  • чврста 1
  • чврсто 1
  • чву 2
  • чега 4
  • чедна 1
  • чежњивије 1
  • чежњом 1
  • чезнуо 2
  • чека 7
  • чекају 2
  • чекало 1
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекао 2
  • чекате 2
  • чекати 1
  • чекаш 2
  • чекмеџе 4
  • чела 3
  • челеби 2
  • Челебија 1
  • чело 8
  • челом 1
  • челу 4
  • чељад 3
  • чељадета 1
  • чељадске 1
  • чем 1
  • чему 7
  • ченгија 2
  • ченгије 5
  • ченгијом 1
  • ченгију 1
  • черек 1
  • чес 13
  • чесма 1
  • чесме 5
  • чесми 3
  • чесних 1
  • чест 3
  • честим 1
  • честитања 1
  • честите 1
  • честити 1
  • честитим 2
  • честиту 1
  • честих 1
  • често 17
  • Често 2
  • четврт 1
  • ЧЕТВРТА 1
  • четврта 2
  • четвртак 1
  • четврти 1
  • четврту 1
  • чете 1
  • четеше 1
  • чети 1
  • Чети 1
  • четим 1
  • Четири 1
  • четири 7
  • четрдесет 4
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Чех 1
  • чешање 1
  • чеше 1
  • чешља 2
  • чешљајући 1
  • Чешљеви 1
  • чешљеше 1
  • чешљине 1
  • Чешменџиско 1
  • чешму 1
  • чешће 6
  • чибук 3
  • чибука 1
  • чибуке 2
  • чибуци 1
  • чибуче 1
  • чивију 2
  • Чивутке 2
  • чивчије 1
  • чивчике 1
  • чија 1
  • Чије 2
  • чије 3
  • чији 3
  • чијој 1
  • чим 11
  • Чим 2
  • чиме 1
  • чине 4
  • чини 8
  • чинило 2
  • чиним 5
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чиниш 4
  • Чиновник 1
  • чиновник 6
  • чиновници 1
  • чиновнички 1
  • чиновничку 1
  • чину 1
  • чирака 2
  • чираци 5
  • чирацима 1
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чисто 7
  • чисту 2
  • чита 1
  • читав 3
  • читава 2
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читаву 1
  • читала 1
  • читалачку 1
  • Читали 1
  • читања 2
  • читаоци 3
  • Читаоцима 1
  • читаоцима 3
  • читатељ 2
  • читатељи 1
  • читатељима 1
  • читаше 1
  • чифлаци 2
  • чифлук 3
  • чифлука 3
  • чифлуке 2
  • чифлуку 3
  • чифлуци 1
  • Чифут 1
  • Чифути 1
  • чифутско 1
  • чича 1
  • чичек 3
  • чичо 1
  • чкоље 3
  • чкољу 4
  • члан 1
  • чланака 1
  • чланом 1
  • чобанче 1
  • човек 47
  • човека 13
  • човекова 1
  • човеку 4
  • човеци 2
  • човечанство 1
  • чокањчиће 1
  • чокањчићи 1
  • чорапе 1
  • Чорбаџи 5
  • чорбаџи 58
  • Чорбаџија 1
  • чорбаџија 7
  • чорбаџије 5
  • чорбаџијо 4
  • чорбаџика 2
  • чорбаџике 3
  • чорбаџику 1
  • чорбаџинска 1
  • Чорбаџиска 1
  • чорбаџиска 15
  • Чорбаџиске 1
  • чорбаџиске 11
  • чорбаџиски 12
  • Чорбаџиски 2
  • чорбаџиским 1
  • чорбаџиских 1
  • Чорбаџиско 2
  • чорбаџиско 4
  • чорбаџиског 1
  • чорбаџиској 1
  • чорбаџиску 8
  • чоханим 1
  • чочек 2
  • чочеци 2
  • чочечкој 1
  • чочешки 1
  • Чу 1
  • чу 8
  • чува 5
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чување 1
  • чувао 4
  • чуварним 1
  • чуваш 1
  • чувена 1
  • Чувена 1
  • чувеније 1
  • чувено 1
  • чувеног 2
  • чувенога 1
  • чувши 1
  • чуда 4
  • чудан 2
  • чуде 1
  • Чуди 1
  • чуди 5
  • чудиле 1
  • Чудимо 1
  • чудио 1
  • Чудите 1
  • чудније 1
  • чудних 1
  • чудно 4
  • чудновате 2
  • чудноватије 2
  • чудновато 1
  • чудо 21
  • чуду 1
  • чуђење 1
  • чуја 1
  • Чуја 1
  • Чује 2
  • чује 28
  • чујем 1
  • чујете 2
  • чујеш 7
  • Чују 1
  • чују 3
  • чука 1
  • чукне 1
  • чукнуше 1
  • чула 17
  • чуле 1
  • чули 2
  • чуло 3
  • чунке 1
  • Чуо 1
  • чуо 14
  • чупав 2
  • чупави 1
  • чупаше 1
  • чупе 8
  • чупенце 1
  • чупенцета 1
  • чупета 1
  • чурење 1
  • чури 2
  • чурим 1
  • чути 6
  • Чучук 1
  • чучук 2
  • чуше 3
  • џавељају 2
  • џамбасин 1
  • џандари 1
  • џандрљив 1
  • Џевап 1
  • џеп 2
  • џепарац 1
  • џепни 1
  • џепно 1
  • џепова 1
  • џепу 1
  • џиби 1
  • џивџакати 1
  • џигљаста 1
  • џигљасто 2
  • џимпир 4
  • џимпира 1
  • џубе 1
  • џумбус 5
  • Џумбусио 1
  • ш 1
  • шавдани 1
  • шајкачу 1
  • шака 1
  • шакама 2
  • шаке 1
  • шаком 4
  • шаку 6
  • шала 1
  • шалвара 4
  • шалварама 1
  • шалваре 3
  • шалварицама 1
  • шале 4
  • шали 1
  • шалио 2
  • шаље 1
  • шаљиви 1
  • шаљиво 1
  • шам 1
  • Шам 1
  • шамар 8
  • шамара 1
  • шамаре 2
  • шамари 2
  • шамија 1
  • шамију 1
  • шану 2
  • шанула 1
  • шапа 1
  • шапатом 3
  • шапће 1
  • шапћући 2
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шарао 1
  • Шарен 1
  • Шарене 1
  • шарени 2
  • шаренила 1
  • шаренило 2
  • шаренилу 2
  • шаренити 1
  • Шареној 1
  • шареном 2
  • Шаторче 2
  • шах 2
  • шаха 1
  • шахиста 1
  • шахом 1
  • шаху 1
  • Швабица 1
  • Швабицом 1
  • Швабицу 1
  • Швајцараца 1
  • швапског 1
  • шебека 2
  • Шебинче 2
  • шебој 1
  • шевтелије 1
  • шегрт 12
  • шегрта 5
  • шегрти 3
  • шегртом 1
  • шегртског 1
  • шегрту 2
  • шес 1
  • Шесет 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаестој 1
  • шест 4
  • ШЕСТА 1
  • шестог 2
  • шесту 1
  • шета 1
  • шетају 1
  • шетале 1
  • шетња 1
  • шетње 1
  • шетњом 1
  • шетњу 1
  • шеће 1
  • шећера 1
  • Шефтели 1
  • Шефтелија 3
  • шефтелије 1
  • шефтелију 1
  • шеш 2
  • шешир 2
  • шије 3
  • шију 6
  • шиљастијом 1
  • шиљастим 1
  • шиљбок 1
  • шиљте 1
  • шимшир 1
  • шимшира 1
  • шимшировим 1
  • шипарицу 1
  • шипке 1
  • шире 1
  • ширили 1
  • ширине 1
  • широких 1
  • широком 1
  • шише 1
  • шишенце 2
  • шишенцетом 1
  • шишком 1
  • шкодиле 1
  • школе 5
  • школи 2
  • школовање 1
  • школски 1
  • школу 5
  • школује 1
  • шлосерима 1
  • шмркну 1
  • шмрче 1
  • шнајдера 1
  • шњева 1
  • шопати 1
  • шором 1
  • шпаркаса 1
  • Шта 10
  • шта 63
  • штабу 1
  • штале 1
  • штампа 2
  • штампан 1
  • штампао 1
  • штампе 1
  • штампи 1
  • штап 1
  • штедљив 1
  • штиклама 2
  • штикли 1
  • штипа 1
  • штифлетне 3
  • Што 101
  • што 478
  • штогод 1
  • штоно 1
  • штофа 1
  • штошта 2
  • штукатор 1
  • шубару 2
  • шумарска 1
  • шумарске 1
  • шупа 1
  • шупи 2
  • шушљета 1
  • шуштање 1
  • шуште 1
51841 matches <
одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже 
га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi>  
>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика 
>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S 
е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц 
ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што 
и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил 
 рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с 
 само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита 
кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр 
аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока 
са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк 
т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник 
 речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так 
војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< 
-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как 
а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л 
и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, 
о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по 
 Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма 
војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ 
S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити 
авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна 
а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о 
ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П 
Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед 
едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у 
14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро 
 дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> 
ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче 
апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре 
оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у 
вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н 
 Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди 
учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.  
аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва 
.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што 
 ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте 
е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил 
а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код 
официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не 
 бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р 
ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад 
/p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр 
 због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане  
опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с 
н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч 
ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она 
и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! 
то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— 
ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго 
м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула 
 камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре,  
ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр 
диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже  
цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве 
а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета 
 па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н 
ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане,  
а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по 
ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац 
озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об 
</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује 
се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом  
 што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб 
ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути 
 — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. 
тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће  
нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма 
 први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли  
то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у 
у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет  
з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал 
ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За 
ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така 
p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери 
 тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ 
пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц 
p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н 
исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на 
динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" 
ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв 
нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос 
нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, 
ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис 
илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел 
и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> 
ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то 
ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S 
девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево 
ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање 
а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т 
новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко 
грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с 
 дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске  
а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ 
 дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа 
 да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли  
хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта  
 да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; 
си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци 
 беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол 
она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је 
и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по 
јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити  
{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме 
дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако  
а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { 
 ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се 
екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит 
де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде 
не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д 
енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо 
ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа 
ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к 
 он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче  
тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај 
у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не  
не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го 
таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та 
Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m 
цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих,  
ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи 
на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с 
ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај 
 има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до 
 пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно 
.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз 
па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род 
басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко 
о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад 
аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно 
а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! 
 И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави 
Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи 
ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише  
 си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче 
о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду 
ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам 
 дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити,  
дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј 
ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. 
био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о 
да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да 
Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће 
ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо 
ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће.  
аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм 
ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које  
д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад  
 у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> 
оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < 
оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек 
анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам,  
Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то 
м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман 
ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми 
слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по 
— није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја 
аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам 
Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о 
„Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб 
 блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М 
к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од 
опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви 
 и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби 
их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб  
 сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, 
S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас,  
 поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! 
о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ 
учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во 
/p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За 
ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч 
от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н 
теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт 
: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави 
а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт 
Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж 
ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како 
алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат  
а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н 
х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м 
? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б 
као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост 
да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм 
</quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји,  
тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних  
ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој 
 тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п 
S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет 
ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла  
еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр 
у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет 
боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- 
е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла 
 пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по 
ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба 
то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S 
и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста  
 стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и 
 ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш  
ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно 
 о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з 
Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да 
аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и  
 <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода 
хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д 
ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж 
Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>—  
ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве 
оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, 
 и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па 
е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој 
сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке 
нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о 
бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S 
 испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје 
дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / 
 <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш 
омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији 
 и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас 
нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак  
друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо 
не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p 
ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S}  
и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко 
 последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок 
му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува,  
Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к 
 која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв 
hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См 
, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок 
а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с 
тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу 
ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, 
а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в 
ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ 
студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти 
кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з 
е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ 
, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д 
 као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес 
неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има 
у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св 
аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л 
оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу 
е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт 
p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и  
у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су  
{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П 
b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ 
ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п 
ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако 
што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес 
ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, 
да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет 
 сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп 
о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају  
ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун 
је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же,  
м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност 
еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb 
ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд 
то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п 
ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м 
 не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако 
ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S}  
м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не  
ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} 
ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста 
бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г 
дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з 
 тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал 
ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни 
ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма 
 — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к 
 овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч 
есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру 
рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к 
и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих  
ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо 
ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге 
којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так 
не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110"  
 бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. 
патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни 
д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се 
сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја 
во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо 
ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с 
те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на 
мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п 
 нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада 
њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т 
ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде 
зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив 
 али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з 
ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже 
n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ 
баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис 
 и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м 
еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — 
{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да 
ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та  
га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об 
ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi 
ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис  
а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и  
има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј 
прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију,  
ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету 
упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја 
тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск 
 оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив 
 није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о 
 чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, 
 на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод  
ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом 
unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к 
џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен 
сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај 
 по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> 
ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра 
 знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти 
о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з 
{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији 
овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н 
из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ 
ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб 
и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са  
а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће 
Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе  
аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј 
 песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише 
ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле 
рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле 
— по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр 
укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још 
 два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче 
иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка 
 све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма 
акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, 
гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато  
м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека 
ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис 
тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу 
, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући  
т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. 
жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње  
 свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није  
радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p 
шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је  
ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с 
поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива,  
како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог  
је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она 
.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово 
 <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т 
е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! 
иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати 
вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр 
 па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора 
ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" />  
јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по  
ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир 
а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А  
Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т 
. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво  
 из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа 
е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг 
подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек 
рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош 
оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их  
арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге 
е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... 
у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр 
 интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до 
”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п 
.{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве 
з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез 
 ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... 
аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т 
> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен 
ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у  
 — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си  
кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж 
 и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу 
а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа 
 се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште 
же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс 
дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи 
којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега  
где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ 
иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало  
лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св 
није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как 
 други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти  
тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај 
 и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п 
гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с 
ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ 
е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн 
дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су 
 све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света 
и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће  
ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< 
нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де 
о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати  
!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та 
ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо 
оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе 
ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni 
ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па  
аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим 
 си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, 
subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ 
о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни  
е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т 
...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис 
 — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек 
, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих 
м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо 
ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> 
Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио 
 с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као 
; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод 
о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их 
у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче 
 невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ 
 у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она  
јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ 
чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер  
 миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к 
Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ 
” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин 
у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П 
гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! 
одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је  
а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег 
а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у  
 та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж 
 и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п 
ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, 
 пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева 
или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и 
за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј 
периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S 
су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш 
 тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће 
риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с 
е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да 
ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре 
пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу  
то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— 
ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога 
 је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар 
да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос 
јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 
 очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст 
баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> 
де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у 
 син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’  
агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли  
 татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај 
пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и 
 — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају 
 оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, 
 Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м 
етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој  
него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи 
о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д 
о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, 
колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата 
ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је 
 Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне 
Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. 
ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва 
 је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему 
им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S 
л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не 
него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По 
е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота  
у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... 
ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че 
акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао 
мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h 
жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с 
ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река 
е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр 
ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко 
 мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је 
!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ 
трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и 
још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, 
а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в 
>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна  
а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш  
Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о 
на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту  
слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н 
ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен 
а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па 
лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и 
а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б 
. и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ 
рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели 
ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> 
само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па  
а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји 
и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, 
те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а 
ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д 
оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну  
уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи 
 новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад 
атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не 
ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с 
ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр 
.. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. 
абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ 
а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> 
витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док 
чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} 
 ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p 
е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. 
 кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — 
а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо 
а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник 
а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. 
.{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. 
Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о 
у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр 
војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика 
скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на 
и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си 
 Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој  
{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S 
оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад 
коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако  
ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени 
..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! 
навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < 
 <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој  
 обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр 
 силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и 
г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка  
под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан  
 срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з 
} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен 
је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни 
к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр 
 није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де 
и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и 
гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо  
о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као 
последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана 
е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају!  
лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски 
 телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј 
зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран 
у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. 
и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да 
 излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S}  
 жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту 
ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је 
 је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба 
 дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та 
чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не  
на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни 
био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p 
 одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика  
свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте 
и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни 
пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили  
 хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т 
еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц 
анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и  
аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста 
 доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн 
био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека  
а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре 
нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после  
спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S}  
 је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З 
ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? —  
 је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета  
полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. 
 смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут 
 да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук 
ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за 
 ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи 
, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан 
ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни 
чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун 
бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп 
ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па 
весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш 
еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу 
падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је 
<p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н 
ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб 
 шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако 
кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку  
 /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д 
 увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра 
ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био 
ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе,  
чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки 
знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает 
и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л 
је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду 
нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ 
 неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се 
једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој 
 Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он 
је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је 
ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> 
може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и  
допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр 
ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно 
рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про 
бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" 
рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— 
 ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За 
 је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је;  
да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал 
не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А 
ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто  
 како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор 
о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — 
 да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... 
ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест 
може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п 
н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с 
ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи 
и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад 
о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр 
ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он 
Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе 
ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона 
ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње  
 се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о 
и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово 
памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, 
ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби 
к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо 
да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни 
посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По 
е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је  
а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. 
ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ 
ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с 
е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо 
е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле 
та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ 
чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола 
о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па 
 онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, 
ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове 
Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош 
хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту 
к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те 
вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? 
 свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти 
p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит 
вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < 
па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте 
Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори 
врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ 
— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! 
цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц 
 грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће 
Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> 
та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо 
ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки 
/hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед 
има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па 
...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S}  
резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело 
ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво 
p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ 
аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу  
је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише  
.</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам  
 од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори:  
 не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в 
?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт 
ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај 
аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд 
си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је 
што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона  
..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц 
а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више 
алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... —  
а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. 
</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас 
е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам 
е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен 
ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој 
де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се 
мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе 
сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> 
’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија  
о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот  
море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо 
 де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не  
 „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о 
, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И  
кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж 
аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см 
ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам 
-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл 
њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич 
 тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего 
ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, 
ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик 
ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону 
<hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру  
и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S}  
у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, 
и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск 
дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ 
ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о 
ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с 
ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус 
же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и  
 офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 
ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За 
ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут 
/> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав 
дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ 
ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ 
и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам 
 је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт 
 свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да  
е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати  
нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер  
ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл 
саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу 
воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п 
Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с 
 је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с 
ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је 
рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен 
ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег 
љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн 
ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми 
њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ 
ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l 
l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, 
ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл 
 туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне 
авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл 
а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д 
му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир 
та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св 
и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач 
!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д 
време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време 
ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала,  
Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... 
не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у  
ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... 
све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист 
за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. 
њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т 
говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману 
 остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк 
р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном  
треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ 
лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ 
 <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко 
ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се  
 тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен 
епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б 
овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде 
р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом 
 <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. 
тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу,  
 — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с 
!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В 
вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и 
ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и  
ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n 
, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз  
и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче 
ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др 
 затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га  
лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S}  
уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп 
и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако 
 рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт;  
е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго  
о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да  
ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав 
 певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад 
итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p 
ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко 
 ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша 
ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ 
 Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон 
ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно 
 ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб 
била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. 
 историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд 
угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку 
уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж 
т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир 
азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван 
грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М 
рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са 
 <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по 
 се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух 
ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као 
ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук 
осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како  
на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет 
Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа 
ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к 
 и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн 
кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел 
кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве 
ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај  
фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска 
спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп 
гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу 
купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн 
од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с 
ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу 
, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С 
ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна 
јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М 
бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко 
</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме 
 гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер 
 на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке 
веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. 
еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој 
S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих,  
а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо 
у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= 
ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у 
и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом  
вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад 
Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа 
игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу  
си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо 
е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да 
 дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из 
 се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач 
сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном  
> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик 
се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з 
S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој 
 збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) 
, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр 
{S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа 
во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — 
афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за  
задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S 
 својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем 
дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к 
 слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања 
еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те 
боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук 
нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d 
и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто  
чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч 
ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику 
ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат 
.{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> 
давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на 
свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње 
трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа  
ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб 
ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 
 названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц 
лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш 
/l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А 
но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј,  
ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј,  
неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} 
чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?!  
ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с 
слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! 
{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду 
а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је 
татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре 
едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч 
/p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З 
 — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје 
а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече 
је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у  
је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист 
пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев 
у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто 
не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго 
p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст 
енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он 
паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак 
>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ 
ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап 
мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман 
дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма  
су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и 
их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст 
 /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да 
</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос 
изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше...  
 Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п 
хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа 
име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите,  
же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу 
ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад 
 не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда 
емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал 
од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме 
днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво 
ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п 
амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог 
ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> 
има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> 
S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради 
и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој  
а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би 
’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... 
 јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> 
t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров 
ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... 
 се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће  
како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд 
 ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ 
баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр 
је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме  
ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, 
...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д 
ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте 
плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми 
вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н 
тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” 
кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен 
па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S 
талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо,  
, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч 
 под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б 
 Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет 
— чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ 
ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта 
ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што  
е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ 
ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл 
. — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе 
еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев 
 и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа 
ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој  
} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве 
 ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго 
ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S 
и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што  
 — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је 
 неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ 
си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S 
} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м 
ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће 
м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли 
рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / 
сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу  
, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност 
улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара 
ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке 
епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с 
— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! 
опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо 
ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. 
фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори,  
л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— 
ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и 
 ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш  
опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на 
те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. —  
} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти,  
 зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил 
оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч 
ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду 
ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла  
 сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста 
е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S 
ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек 
на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр 
Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет 
лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још  
, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је  
/p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ 
...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн 
еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д 
<p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< 
ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П 
!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p 
нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика 
че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с 
 се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ 
ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ 
Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, 
S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе 
b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов 
оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч 
њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак 
 не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу  
 сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи 
више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава 
 с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т 
Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, 
{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ 
 бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. 
а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој 
Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија 
рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви 
кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук 
вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл 
ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај 
, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи 
уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па 
ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. 
 салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко 
стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S}  
ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели 
ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е 
 за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего 
 треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и  
{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па  
што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт 
ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар 
 — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас 
дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе 
то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!...  
 видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу  
 на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- 
/p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је 
ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да  
зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб 
.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл 
уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — 
екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о 
у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ 
у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп 
лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ 
 пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н 
лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња 
> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож 
и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола 
ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби 
ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— 
вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се 
ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј 
 Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ 
?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен 
Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра 
најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и 
ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила 
ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер  
 куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки 
куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг 
не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра 
с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево 
ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н 
грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу 
екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани 
ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко —  
е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ 
} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от 
тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м 
умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав 
 две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес 
 Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист 
<p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о 
и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ 
Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико  
на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и 
 он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово 
је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред  
који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 
 према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн 
е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује  
и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш 
ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел 
идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, 
е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак  
tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је  
кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник 
 женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб 
сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза 
је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт 
нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ 
вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је  
 Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с 
не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе 
ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац 
ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује 
је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке 
пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= 
еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после 
дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи  
н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње  
ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S}  
е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој 
 удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род 
n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане  
дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да 
тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају 
ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих 
еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p 
ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и  
те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као 
 бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како  
аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ 
ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа  
ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву 
ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б 
 га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не 
а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ 
ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је 
 Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н 
одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом,  
сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре 
ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели  
p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect 
лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу 
руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н 
ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м 
 Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу  
 паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! —  
ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт 
с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к 
ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с 
о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима 
ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли  
 — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с 
 се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се 
би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена 
кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп 
аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст 
/p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т 
отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог  
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод 
ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип 
ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се  
 толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр 
евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким 
ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети 
и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д 
S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с 
увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових 
ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т 
оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ 
 којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака  
на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним  
ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п 
ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д 
други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! 
циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див 
е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на 
право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен 
е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о 
на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т 
ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог 
 а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по  
а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве 
 је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу 
и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес 
 нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се 
 не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с 
еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад 
ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се  
} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п 
 стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се 
а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад 
играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав 
/p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н 
фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к 
ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа 
?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи 
есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке  
ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би  
акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку 
су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S 
 и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман 
танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није 
 и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се 
према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так 
им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш 
не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару  
рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува  
ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав 
бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији 
од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се  
чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман 
гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал 
кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши  
та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна 
ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист 
 успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из 
побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр 
ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој 
ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист 
би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи,  
ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило  
ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју 
не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк 
тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми 
нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време  
е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак 
ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н 
анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком 
 досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б 
и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и 
— кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш 
мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т 
селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју 
вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја 
— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па 
ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ 
о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч 
<p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр 
 врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с 
Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш 
тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> 
уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> 
е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим 
 тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф 
ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо 
, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> 
?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м 
еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради 
х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, 
ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, 
и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све 
 Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених  
..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј,  
..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци,  
ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј 
саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче  
итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал 
ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут 
а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док 
вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик 
си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ 
бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра 
 и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога 
hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к 
— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с 
у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ 
рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол 
кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо 
> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" 
i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће  
, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа 
икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га 
, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци 
— запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја,  
ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да 
да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер 
џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с 
</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће 
а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ 
вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub 
’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м 
да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} 
песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем 
 једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < 
 Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. 
>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр 
и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л 
{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д 
 пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего 
 татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па 
запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н 
е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по 
р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! 
а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек 
 Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени 
о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о 
 како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и  
братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да  
нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p 
е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и 
е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h 
/hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет 
моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са 
ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу 
следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с 
 Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S}  
башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— 
јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак —  
лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр 
 арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 
, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe 
сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц 
 се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке 
ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш 
е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој 
ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се 
 и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з 
— у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет 
и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- 
р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад,  
, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој 
а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит 
 — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин 
е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка 
ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш 
 каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S}  
ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< 
Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес 
ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи 
ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м 
, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка  
оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p>  
забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} 
 бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели 
говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С 
 да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г 
 ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн 
 неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за 
рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла 
 Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва 
тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема 
ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да  
мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S 
е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п 
м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, 
 опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А 
’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з 
а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила 
су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили  
 па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види 
ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул 
о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре  
а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс 
ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид 
е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј 
ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за  
 и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се 
е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап 
менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ 
 све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма 
ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно 
којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш 
прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и 
ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ 
 погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, 
вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона 
кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p 
не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр 
ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека 
веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка 
чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад  
причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија 
песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} 
.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил 
 бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с 
је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да  
 гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> 
талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста 
hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш 
 и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа 
олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј 
а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре 
а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил 
ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она 
енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви 
није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом 
 неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б 
свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну 
била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија 
> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери 
</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за 
 она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на  
...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ 
м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м 
 — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј 
чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона,  
 ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра 
реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон 
то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман 
ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад  
: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме 
 је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр 
се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ 
а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д 
ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча 
 кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S 
алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече  
ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за  
е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По 
ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до 
аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д 
, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па 
о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! 
 /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, 
Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру,  
како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан 
ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти 
уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, 
пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног 
чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, 
а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није 
воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност 
Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове 
о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха 
ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и  
на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел 
куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т 
ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке 
 помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк 
 бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ 
утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа 
ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм 
 за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д 
итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст 
астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ 
 нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут 
ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир 
шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле 
, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П 
ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу 
ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко  
урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо 
е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати 
 ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да 
6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От 
сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се  
 повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански 
> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, 
оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар  
вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. 
ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до 
ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> 
његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону 
ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а 
ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл 
мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк 
— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му 
их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч 
што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — 
ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о 
на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће  
како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о 
а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве 
 поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко 
дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин 
лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц 
не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од 
 на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је 
се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна 
 руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино 
ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар 
пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч...  
> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, 
мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб 
ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б 
, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, —  
> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска  
на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?...  
еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка 
 и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi 
а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док 
 Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш 
лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и  
арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис 
лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под 
не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да 
се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл 
 је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка 
ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао 
и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају 
ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан 
 редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ 
 погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч 
фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда  
гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана 
 од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства 
 ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл 
е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка  
је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре 
ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће 
ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р 
, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с 
 и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел 
и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у 
ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов 
и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру 
јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него 
 Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју  
о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је  
аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено 
чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр 
танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне 
но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак 
риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м 
и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д 
.{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак 
l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману 
мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д 
>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 
„бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он 
е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi>  
љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д 
се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} 
е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк 
осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека  
 им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор 
лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” 
ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка 
 си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш  
 опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било 
p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм 
у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п 
 задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж 
њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме 
ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир.  
ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м 
 Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор 
ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков 
а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази 
кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она  
следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил 
 била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га 
ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв 
{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл 
 је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја  
 У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт 
{S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л 
ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр 
глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра 
и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к 
си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад 
елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде 
, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, 
ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује 
 — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи 
о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то 
 <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор 
а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S 
 па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да  
 ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем 
ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ 
p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к 
о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же 
чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст 
:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< 
</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда 
/p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке 
ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S}  
 и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S 
ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < 
и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти  
!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не  
еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с 
<p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и 
чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне  
} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т 
.”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје  
војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио  
 и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј 
роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с 
 био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н 
е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали 
 и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> 
 рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си,  
 мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал 
екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н 
кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг 
 и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес 
елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др 
 јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је  
и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка 
тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в 
то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н 
 капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си  
ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не  
, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој 
аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ 
тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу,  
 ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми,  
откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с 
весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ 
чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у  
е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа  
убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и  
оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак 
, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З 
муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј 
е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к 
има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S}  
 и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како 
реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе 
лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао  
ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо 
 је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} 
и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б 
 ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн 
елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с 
о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб 
аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле 
ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно 
пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в 
 брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m 
ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори 
 необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д 
да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн 
 би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? 
не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја 
били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће  
ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог 
поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д 
ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст 
лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу  
одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ 
>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт 
отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те 
ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S}  
 је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо 
е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т 
огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос 
ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се 
део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је  
раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р 
тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < 
летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у  
, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше  
ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота 
а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и  
ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка 
ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед 
мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с  
="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к 
 посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази 
није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се 
дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу  
треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ 
аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све  
о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч 
као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т 
бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил 
...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп 
ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс 
ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си 
он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога  
ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб 
ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби 
га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц 
 {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут 
о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, 
 мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он  
разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с 
ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио 
 сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо  
нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да  
 кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S 
, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, 
.</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо 
е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр 
 куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака  
јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк 
она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско 
} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве 
ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S}  
подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду 
S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново 
уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад 
 би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П 
а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад 
, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт 
же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < 
бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} 
седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi 
че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне 
! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, 
сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S 
} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив 
ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис 
љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п 
и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник 
р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма 
 — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш 
после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р 
ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар 
 пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви 
сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако  
умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б 
и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} 
и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц 
ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна 
р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б 
, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га 
 па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му 
а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило 
се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В 
 сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале 
к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де 
; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; 
иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... 
 песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно  
, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан 
ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, 
вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен 
убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај 
ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут 
ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал 
упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије  
 од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог 
а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с 
 то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј 
а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т 
ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат 
оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо 
 ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је  
си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h 
еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток 
о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст 
рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу 
тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас 
кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с 
чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц 
е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе 
че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе 
родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк 
ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да 
што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему,  
} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе 
 Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о 
но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је,  
теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра 
размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао  
и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово 
о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у  
ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p 
стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не 
у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је 
то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з 
не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн 
дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче  
 као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ 
јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била 
ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика 
тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п 
иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п 
} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла 
<p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка 
 А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела  
ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај 
то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд 
е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла 
говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе 
 како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив,  
кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас 
 снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој 
не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна 
ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д 
.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да 
рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да 
рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити 
 погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана 
 свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти 
тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов 
латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п 
образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар 
, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек 
p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше 
 показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока 
праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли 
, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет 
м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч 
ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је 
дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави 
А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви 
Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од  
и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, 
 како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој  
p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ 
p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр 
 штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно 
н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра 
бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми 
к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што  
љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду 
е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој  
-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове  
туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни 
л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир  
опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: 
маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали 
о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не 
Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају  
 женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг 
 је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо 
СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" 
ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не  
ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично 
Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ 
рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи 
зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша  
е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале  
и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с 
 Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < 
 су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете —  
раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш 
ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек 
а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в 
че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин 
ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч 
ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п 
 Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп 
ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је  
, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д 
Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ 
 да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. 
p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће 
е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S}  
иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу  
е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са 
а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi 
тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S}  
p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му  
ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>—  
</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима,  
 као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, 
угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша 
ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з 
теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? 
p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол 
е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p 
 тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ 
ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш 
свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је  
је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ 
тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет 
зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу 
 одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима  
а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје 
 сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила 
је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у 
ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и 
стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја 
јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска 
ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе 
тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= 
оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол 
сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т 
акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св 
ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби 
угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави 
ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел 
} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н 
рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још  
је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З 
 остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све 
аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз 
ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ 
132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она  
д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку 
Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} 
} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да 
ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н 
ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине  
елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе  
 Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц 
} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С 
навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш 
каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како  
ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} 
<pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис 
па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п 
лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да  
а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак 
 један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо  
навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < 
, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi 
тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г 
кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт 
орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св 
! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" />  
и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р 
м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре 
. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма 
њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко 
јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с 
 су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се 
ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и 
смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p 
?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а 
ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с 
p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> 
и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад 
стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману 
ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч 
некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми 
пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, 
видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек 
а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много 
аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, 
а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в 
 мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, 
 дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор 
ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор 
елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p 
које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо 
м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че 
, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ 
ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р 
ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући  
Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об 
же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т 
 њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто 
 питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном  
варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр 
 Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста 
а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} 
е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога 
рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил 
че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели,  
има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> 
не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао  
ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа 
ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти 
он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла 
е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат 
му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би 
 помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> 
олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе  
ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б 
е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б 
а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао 
<l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би 
дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр 
о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум 
вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио 
таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це 
ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника 
дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ 
 доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са 
н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н 
роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир 
ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о 
укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк 
ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо 
 па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и 
мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} 
 ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, 
о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с  
 је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p 
олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла 
н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам  
pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п 
да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз  
о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма 
старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, 
ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха 
задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом 
иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај 
сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек 
оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао 
фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је  
би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није 
 га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S 
 да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И 
е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши 
чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио 
какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у 
Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи 
 би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају 
 било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т 
кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, 
а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет 
је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала 
 весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио 
асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б 
опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и  
оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ  
сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф 
.</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> 
и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та 
о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик 
l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на  
ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно 
{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб 
д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел 
ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’  
 ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав 
вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= 
оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се 
 обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја 
е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { 
ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус 
аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, 
— то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило  
а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и 
 које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока  
 навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у 
 заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с 
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с 
 је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н 
ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. —  
а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом 
И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на 
ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p 
у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а  
 боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака 
 би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј 
{S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт 
 зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи 
ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— 
лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука 
чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад 
је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се 
ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот 
ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река 
же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре 
 с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун 
ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из 
ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би 
оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго 
или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па 
 и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је  
рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка 
е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он  
рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице  
и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада 
S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би  
о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету:  
што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку 
е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио  
т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то 
умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по 
би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају 
, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да 
уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт 
а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај 
иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили 
арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован 
не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том 
 из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат 
би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про 
мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као 
!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов 
убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— 
и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S 
, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи 
 погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би  
азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, 
ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади 
p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по 
milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м 
ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б 
сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ 
војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр 
ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к 
 Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, 
.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је 
мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р 
> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе 
ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео 
и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д 
папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је  
лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес 
ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк 
к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко 
ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда  
иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре 
 али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма 
е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је 
ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал 
оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел 
ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— 
то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не 
, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика 
баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а 
у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом 
што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц 
де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д 
к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и  
ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец 
упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби 
тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ 
: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до 
за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева,  
воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil 
, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма 
после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат 
ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је 
је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра 
а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро 
 доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао  
о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад  
ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу 
о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а 
ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ 
росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме  
разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под 
да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то 
ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп 
, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа 
н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За  
ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама...  
е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т 
Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! 
змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то 
 Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин  
! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га 
а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < 
га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи 
ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S 
зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— 
 хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор 
 мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З 
е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп 
о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова 
 потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј 
!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете 
 ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко 
.. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З 
. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав 
— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. 
хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и 
зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што  
га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др 
 бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са 
аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм 
сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско 
неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S}  
 куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к 
 та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н 
тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је 
..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј 
Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо 
> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде 
т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид 
За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н 
етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет 
.</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п 
иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и 
аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л 
довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е 
{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п 
...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо 
и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и 
те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид 
ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба  
идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З 
олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста 
каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј 
па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока 
="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и 
— па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са 
ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел 
узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим  
зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си  
 ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год 
туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с 
ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо 
 она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то 
уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј 
Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S 
дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро 
ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет 
кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с 
-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као 
и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу 
 лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми 
ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било 
она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, 
и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му 
бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил 
мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S}  
атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц 
муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на 
и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао  
уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима 
џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице 
пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као 
Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ 
p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј 
ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д 
 Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један  
е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед 
е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш 
 и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се  
ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ  
а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран 
да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п 
 да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне  
ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три 
ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к 
 јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м 
Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п 
ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш 
 по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З 
ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос 
е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа 
бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј 
 цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре 
их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо 
тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, 
аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме 
е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник 
љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је 
 прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран 
очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица 
као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али  
lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо 
а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће 
ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро 
 — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког 
а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо 
 зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни 
ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али 
лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим 
ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша 
упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к 
еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и  
лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} 
 ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов 
а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој 
један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој 
 био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала,  
тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду 
о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се 
ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова  
да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он  
магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ 
итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. 
оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул 
освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир 
уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват 
"subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и  
а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п 
на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и 
з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- 
Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ 
могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка 
 двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно 
Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли 
усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, 
 и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по 
, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж 
а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће,  
а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало,  
ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о 
Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао 
бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак 
/p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр 
остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l 
е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б 
у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека 
спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син 
трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а  
а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит 
умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к 
том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр 
а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој  
, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали 
афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре 
рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ 
вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц 
<p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону 
е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста 
ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} 
неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше 
е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли,  
ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог 
и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је 
еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл 
! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А 
емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и 
bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. 
ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан 
 његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било 
е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп 
ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре 
!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче 
по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш 
рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ 
она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је  
 и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин 
 сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој 
ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ 
, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi>  
олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр 
 добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о 
ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у 
 изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист 
аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара 
и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У 
ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег 
 проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије,  
ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести 
ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил 
 си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал 
дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а 
бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак 
то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј 
ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с  
Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав 
лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа 
но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че 
евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи  
} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < 
када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, 
е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н 
орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или  
Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који 
ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ 
и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене,  
="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам 
 лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. 
д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр 
умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао 
а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н 
а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код 
ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, 
ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него 
треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се 
Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун 
 А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, 
А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о 
ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек  
е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл 
га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи 
а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам  
н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно,  
 Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе 
а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло 
ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту 
е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} 
се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п 
...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр 
ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право 
о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл 
беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д 
Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ 
nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч 
— и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З 
 само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш 
м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру 
ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр 
ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог 
не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} 
а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег 
е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели,  
Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис 
зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница 
ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада  
ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј 
е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р 
 јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то  
баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п 
умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ 
ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн 
 својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ 
памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б 
изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, 
p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил 
у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ 
 другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само 
могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод 
га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада 
.</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к 
наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат 
S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} 
шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе 
ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се 
ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п 
и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби 
 одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже  
 је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т 
-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је 
о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек 
ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице 
 главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола 
ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе 
зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с 
рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу 
 заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр 
гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до 
 џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л 
, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по  
а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој 
лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур 
ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо 
 је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл 
да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< 
а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био  
у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на  
Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен 
 је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из 
ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид 
>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње 
те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј 
 тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл 
шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по 
е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је  
 онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад  
анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су  
к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке,  
е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и 
е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема 
аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н 
/hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, 
ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да 
је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је  
есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то  
је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си 
ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн 
у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син 
део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се 
одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с 
тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј 
у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск 
уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир 
вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так 
 за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч 
љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен 
ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н 
цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она 
еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела  
о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств 
.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја 
аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима  
опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер,  
о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с 
лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} 
ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч 
а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав 
p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво  
да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск 
једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ 
уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли 
та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д 
 мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада 
на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха 
и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања 
са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе 
е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо 
дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али 
руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду,  
је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то 
 паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са 
и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век 
џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси 
ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош 
ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог 
и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как 
а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр 
или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп 
ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми 
 овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н 
лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе 
 јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им 
Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако  
врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ 
е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К 
>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк 
д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па 
пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које  
зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк 
 свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З 
S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат 
о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, 
р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска 
ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо 
е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је 
а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с 
S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо 
кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан 
 објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп 
{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б 
испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру 
ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр 
ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр 
еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> 
ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети 
тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак  
p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м 
дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко 
 да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми 
е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си 
ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи 
сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и 
 пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви 
и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је  
араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не 
онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко  
е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка  
S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни 
ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ 
 био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни 
мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица  
преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут 
ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ 
вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их 
а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н 
ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср 
о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч 
 утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м 
сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з 
и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде 
 какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је 
о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар 
зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S}  
х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног 
има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на 
исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл 
ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све  
аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био  
у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за 
 на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до 
су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато  
е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу!  
а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош 
 ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< 
ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п 
 су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно,  
 већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист 
хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових 
.{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва 
о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска 
олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, 
 њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — 
че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! 
а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г 
“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш 
удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара 
, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак 
!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест 
не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док 
мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" />  
знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М 
каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д 
лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена 
аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен 
 како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де 
ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — 
 најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено 
о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад 
ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он 
вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш 
е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб 
све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — 
ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св 
тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе  
 ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се 
 пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу 
 лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају  
 <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч 
> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д 
аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п 
ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов 
гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т 
ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi>  
то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части 
урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S 
 је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И 
ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни 
ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> 
е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... 
е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина 
леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув 
прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше 
ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом  
о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. 
ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об 
је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав 
Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост 
ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ 
здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш 
лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле  
, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св 
уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од  
ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р 
му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то 
ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к 
? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј  
, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п 
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... 
, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени 
 помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже  
а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде 
ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од 
хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће 
ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да  
т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима 
ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме 
укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ 
т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од  
е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав 
 у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил 
ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг 
ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ 
г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је 
е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл 
епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б 
и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу 
е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред 
неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није  
, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у 
{S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља 
рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те:  
сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч 
 само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" 
> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време,  
кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} 
им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена 
е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p>  
него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј 
отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о 
остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По  
 господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си  
зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва 
оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S 
ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво 
 да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би 
не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З 
 и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад 
је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш 
</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ 
и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S}  
смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т 
им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће  
 рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар 
рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, 
{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве 
 пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р 
 да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба 
 наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете 
ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и  
 као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р 
е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк 
же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну 
ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост 
 друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т 
много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних 
 каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо 
очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д 
а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био  
м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар 
на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S 
е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с 
дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу  
добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ 
</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб 
 у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p 
громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи 
p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни 
S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц 
 тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в 
ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој  
 не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р 
а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр 
знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је 
hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд 
 се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о 
убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и 
еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По 
женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран 
ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч 
г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом 
то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ 
о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с 
 само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј 
љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни 
те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з 
пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед 
ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... 
ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф 
е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и  
 — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа  
.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н 
орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm 
 само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље,  
оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук 
мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е 
е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш 
нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку 
 /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен 
 — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако 
p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и  
е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа 
а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све  
е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар;  
ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м 
обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње 
вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако 
 преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо 
ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све 
ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м 
и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув 
у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара 
тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна  
о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу 
"183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама 
е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о 
ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег 
ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. 
уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н 
 довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи 
 књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет  
Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап 
 тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си  
ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна 
, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон 
е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За 
у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< 
ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр 
м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст 
</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у  
во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не 
 ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан  
ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо 
ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма 
нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се 
једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h 
их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи 
е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе 
у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук 
Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст 
њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам 
кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко 
талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести 
 и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму  
говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје:  
 А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п 
.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм 
о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит 
ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. —  
и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају;  
 мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу 
вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д 
курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће 
е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког 
ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни 
аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи 
иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу  
а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен 
е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем 
а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће 
и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н 
/p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б 
де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно  
 светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у  
Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с 
н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т 
ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало 
 тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч 
 славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у 
иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка 
 видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика 
ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д 
ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори  
ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер 
ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек 
ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi 
чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по 
јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав 
 кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н 
ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако 
..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између 
е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’  
?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику 
рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед 
ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси 
ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј 
оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед 
ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n 
.</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се  
 честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 
енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ 
трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м 
пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад 
?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим  
изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> 
не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт 
 имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји 
 мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг 
лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до  
д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се 
дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад 
ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О 
 саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва 
у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало 
так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био 
{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле 
 одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз 
 ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h 
ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј 
ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д 
 а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не 
ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран 
ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б 
 увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће  
дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени  
се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им 
то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с 
авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S 
седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им 
о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл 
кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> 
 путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц 
 сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов 
ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид 
м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни,  
 покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене 
а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин 
и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој 
да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш 
и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему  
i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п 
ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на 
а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с 
редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с 
 и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне  
рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П 
 оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре 
 искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect 
 карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S 
не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си 
 за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење 
 приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н 
ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} 
и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; 
преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел 
 и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” 
и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе 
но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко 
једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан —  
колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по 
ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд 
-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу  
пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж 
 главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено 
ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б 
тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М 
јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч 
ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом  
о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу 
 стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му 
нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед 
ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к 
 је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка  
осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати 
ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез  
ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ 
 мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т 
слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом 
хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а 
<hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад  
 ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од 
оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета  
 врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше 
 и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав 
а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш 
л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ 
ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... 
, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило 
ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба 
што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го 
ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те 
n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> 
љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за 
, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б 
овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија 
спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира 
и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква  
hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з 
о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус 
тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар 
е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и  
</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају 
нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < 
мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о 
Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ 
{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће 
tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш 
ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о 
стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне 
кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м 
 џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, 
на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц 
 зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица,  
 се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p 
 то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр 
д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. 
редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к 
т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла 
ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По 
иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало  
 су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч 
ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би 
 велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе 
нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и 
то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос 
има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и  
 авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" 
 на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис 
еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће 
његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... 
 дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с 
удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко 
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо 
ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово  
а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали 
је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен 
де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл 
им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист 
; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и  
уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн 
х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн 
с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г 
Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра 
Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< 
оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и 
> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи 
!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно;  
рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре 
> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ 
као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено 
тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам 
а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ 
шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва 
аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с 
е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али 
ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели 
чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} 
ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс 
 и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да 
 И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше,  
 она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса,  
наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни 
вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва 
чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а 
да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ 
ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр 
рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з 
у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису 
е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston 
 га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес 
ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку 
кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. 
</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид 
голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с 
ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да  
д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро 
а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број  
.</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд 
.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и  
Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг 
p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ 
јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< 
.. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. 
 у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, 
ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на 
им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д 
ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук  
>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ 
поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... 
милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с 
а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск 
нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле 
о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на 
то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп 
а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч 
не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи 
?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што 
им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п 
 — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее,  
још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј 
у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с 
а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би 
говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h 
} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так 
ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не 
не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S}  
ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам  
 да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в 
шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по 
 га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је 
 ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св 
 сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично  
осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак  
егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и 
нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о 
ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а  
мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм 
.{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к 
стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н 
а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља,  
а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ 
го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр 
 што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д 
 је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је  
у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М 
ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо 
рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так 
ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје 
 А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м 
аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво  
{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М 
кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и  
волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д 
кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д 
ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је 
ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, 
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур 
к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о 
 они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме 
у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м 
ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина.  
осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми 
ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не 
ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит 
 <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l>  
ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп 
 се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S}  
 и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. 
<hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега 
} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” 
обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p 
и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду 
а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза 
игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка 
 руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви 
се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з 
 из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе 
S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б 
ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п 
<l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> 
ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став 
а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ 
то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу  
.{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до  
.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> 
а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут 
и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с 
черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе 
 Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к 
вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ 
а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос 
 паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве 
ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста  
 на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и  
ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра 
 уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. 
ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок 
та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу 
 уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум 
и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра 
владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па 
ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од  
као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету 
ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн 
афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг 
јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д 
е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а  
аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био 
шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо 
 покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и  
аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су 
и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, 
 зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и 
оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н 
вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад  
епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну  
кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б 
зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ 
момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је  
рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? 
у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т 
не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И 
атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, 
, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад 
 и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у 
у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него  
 с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему 
но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет 
уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, 
вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З 
сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со,  
и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб 
 искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа 
сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл 
а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева  
?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара 
 <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < 
а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок 
а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман 
е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу 
"178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с  
заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? 
 је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет 
и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се  
ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с  
 Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо 
 и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с 
да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м 
 кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише 
 та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ 
— вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним.  
само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из 
ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако 
изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S 
е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато 
х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни 
е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне 
мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи  
ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула  
а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т 
о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију 
ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с 
рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле  
Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д 
алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни 
ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о 
 Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З 
 што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш 
ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ 
— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете 
pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так 
. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, 
ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи 
и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер 
а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л 
у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати 
отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари  
Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При 
ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене  
ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и  
аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн 
колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила  
ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет 
л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј 
ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти 
е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши 
де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко  
те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не 
в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија  
 ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач 
ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј 
...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб 
ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти 
Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, 
н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до 
, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ 
и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори 
и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо  
, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил 
у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли 
Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви 
удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива,  
ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p 
у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с 
едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш 
о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг 
прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему,  
Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... 
си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> 
меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у  
уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила,  
ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи 
рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к 
ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п 
крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p 
.</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> 
 песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l>  
ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела 
!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни 
 су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну  
ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и  
 си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер 
не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети 
ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија 
рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На  
а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас 
?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p>  
>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о 
 и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < 
Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова 
је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" 
се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се  
неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш 
е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т 
— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, 
ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што 
 искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика 
а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф  
какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас 
 треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид 
је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < 
а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на 
— прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража 
и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али  
и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. 
милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо 
 устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла 
 абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в 
 зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај 
е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве...  
и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n 
ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ 
екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи 
угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо 
за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну  
 за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт 
ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т 
<p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и 
и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и 
м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно 
— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој 
у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши  
а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и 
{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и  
 и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч 
ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево 
олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. 
 оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ 
мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после 
> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма 
рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом 
 с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд 
аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика 
а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле 
 <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра 
атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p>  
асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч 
 си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за 
ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч 
и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” 
ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и 
бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела 
ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше,  
<p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш 
.</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч 
е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса 
Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па 
.. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така  
е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ 
 „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д 
 Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје  
опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори 
то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат 
ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све  
а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у  
ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши 
олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и 
, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан 
зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж 
 револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с 
quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, 
еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко 
} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си  
} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако 
стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. 
т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт 
, и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка 
 води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h 
а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д 
S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ 
 — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе 
сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб 
е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу 
 једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до 
а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по 
евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска 
А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је 
акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће 
аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се  
титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна 
... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар 
— и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв 
уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот 
 авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав 
ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове 
е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ 
беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет 
у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>—  
латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе 
ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в 
о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је 
>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о 
кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка 
адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди  
ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту 
удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује  
ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, 
ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б 
о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен 
рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / 
а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен 
ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав 
се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика  
орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност 
неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис 
е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! 
р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им 
оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет 
, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к 
 Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне 
ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе 
— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p>  
о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове  
, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана 
ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. 
 ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне 
е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p 
 цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб 
разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски 
зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично  
> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— 
чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј 
 владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно 
то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— 
</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече  
 мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п 
шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн 
.{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес 
у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср 
вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так 
</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До 
л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у 
гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ 
?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам  
спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто  
ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока,  
> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p>  
</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д 
а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p>  
 се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко  
> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни 
а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када  
 онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз 
— тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с 
ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад 
ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До 
оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г 
.”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац 
 тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис 
а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п 
 ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с 
па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, 
еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> 
!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! 
што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см 
 имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги 
„Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет 
Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо 
је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија  
нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за 
е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну 
 <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> 
че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв 
ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка 
у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб 
о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ 
 баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не 
дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац 
басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni 
p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе 
е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та  
 Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше  
сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж 
 је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в 
ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да 
к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и  
вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува 
ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н 
тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S 
 сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим 
ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице 
бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> 
скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с 
 окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили 
ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или  
кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним  
мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л 
је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S 
да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н 
ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један 
ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н 
ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов 
 верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат 
имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не  
 и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> 
ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа 
је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје 
-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S}  
брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању  
краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за 
малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино 
хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши 
, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По 
му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане 
о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни 
ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h 
тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи 
прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше  
нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј 
за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали 
 себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т 
 очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с 
 зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст 
јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да  
обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка 
слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И 
>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој 
l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l>  
веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре 
’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев 
 волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. 
снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више  
јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко  
днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} 
х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у  
рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д 
 онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож 
то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир 
> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче 
луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск 
от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св 
 написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н 
ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма 
, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово  
а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” 
овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n 
 у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује  
о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и  
 ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија 
јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д 
по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није 
Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање 
 Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе,  
 свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да  
ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим  
ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка 
 — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће  
раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због 
раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с 
до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да 
узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка 
еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра 
па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи  
ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој 
25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет 
онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора  
шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад 
ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане,  
и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече,  
очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум 
 неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост 
сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин 
p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве 
трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа 
Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће 
 л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S}  
 ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве 
 колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г 
дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад 
 неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка 
пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи 
ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас 
пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср 
 се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с 
сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} 
заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у 
 поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад 
 и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча 
еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон 
анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц 
="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна  
о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117"  
и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п 
оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по 
 руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и 
 једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави 
 по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај,  
ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј 
 им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на 
ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че 
ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав  
ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон 
on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују  
луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и 
> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку 
е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ 
аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј 
као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани  
 све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За  
, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и  
рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и  
причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u 
 што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст 
 а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де 
ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн 
 сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш 
су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с 
е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < 
ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ 
 места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} 
, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в 
Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п 
је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој  
да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру 
 никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв 
у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл 
јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч 
тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно  
вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис 
-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! 
 меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње 
о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им 
 ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п 
улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе 
и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита 
ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може  
оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм 
вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери 
ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим 
 те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати 
чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи 
а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста 
 Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе 
ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос 
вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S 
„Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ 
ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. 
 не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д 
 многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи 
 и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична 
е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва 
иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш 
му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к 
ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п 
челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква 
ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту 
 код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев 
око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да  
 да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми 
и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит 
никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита 
д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и  
јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то,  
а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило 
ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру 
ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл 
”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи 
 и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма 
а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви 
 тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им  
..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск 
ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле 
{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да 
 /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м 
две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл 
 кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог  
врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М 
ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни 
младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н 
икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До 
исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи 
мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И 
ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан 
је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку 
дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт 
 сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и 
мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ 
иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, 
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како  
и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, 
већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије  
саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 
м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па 
тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење 
ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан  
о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше,  
тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з 
е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге 
м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о 
оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо 
о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< 
искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр 
Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба 
ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т 
еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да  
 шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни  
етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как 
еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о 
пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је  
це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и 
а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ 
} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на 
ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим  
.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт 
огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако  
реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их 
ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава 
аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по  
а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру 
о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за 
и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо 
 не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих 
ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те 
ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И  
двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко 
ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д 
где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим 
ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш 
Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је 
, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У  
ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ 
ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба 
дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше 
S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. 
 га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу 
ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И  
ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о 
..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н 
што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли  
 знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка 
недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов 
едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да  
-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос 
е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, 
/p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово 
роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум 
 може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке 
ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр 
 кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј 
ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол 
 — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија  
девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А 
ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и 
> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру 
драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! 
 убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме 
је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- 
ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни 
ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати 
к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек 
ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол 
S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. 
 за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј 
и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} 
> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е,  
 су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је  
Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр 
м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп 
а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p 
кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим 
спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу 
 праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то 
ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как 
тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви 
 у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д 
поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си 
 такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п 
з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ 
рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик 
. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те 
е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. 
ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то 
 зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу 
је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно  
Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па 
о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> 
окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен 
етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се  
де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр 
hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д 
ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа 
, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр 
!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку  
едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој 
 пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт 
но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути 
си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш 
амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер 
 великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или 
ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг 
оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот 
ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са 
о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи,  
у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај 
кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: 
/p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п 
о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад 
дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к 
 пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с 
обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви 
о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта 
и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у 
?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног 
н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на  
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и 
ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић 
ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с 
ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу 
којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као  
едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана  
дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад 
 А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал 
ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а 
 <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. 
твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд 
ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil 
од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн 
арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има 
 си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З 
лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин 
уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл 
и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која 
обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце —  
 обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т 
покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n 
и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} 
 и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич 
ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво 
ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... 
рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек 
 ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. 
се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме 
 мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб 
, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув 
је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо  
ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан 
рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г 
изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је  
икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра 
 не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с 
ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало  
{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна 
S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом  
 калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј 
ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије  
 се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци  
 и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и 
 Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла 
 и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су 
ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све 
се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар 
, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос 
аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” 
ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как 
а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di 
ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша 
нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { 
плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок 
ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си  
усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег 
 трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв 
 искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ 
сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та  
итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни 
је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори 
 се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр 
алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете,  
си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с 
у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва 
 тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор 
је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је 
им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р 
 куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у 
>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < 
 кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... 
смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн 
ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит 
 па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика,  
не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној 
момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп 
какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј 
 шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед 
учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к 
овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и  
 измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S}  
глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр 
 си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па 
 нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде 
.. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан 
Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте 
павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније 
тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској 
 а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа 
а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча  
/> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си 
 дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си 
је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако 
работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр 
ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога 
сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је 
 отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: 
 толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к 
опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел 
х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог  
 или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива 
рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век 
 страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св 
S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази 
ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз 
у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње,  
а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави 
та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д 
помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор 
младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит 
ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ 
! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту 
при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев 
 одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, 
вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш 
е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа 
 n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к 
ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману  
но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п 
 у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве 
не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује  
аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе 
таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи 
твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка 
/p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз  
S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг 
ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда 
се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од 
год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо 
ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} 
а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не  
мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош 
...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане,  
враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А 
не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши 
се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао  
тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше 
 је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо 
оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови 
 оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка 
ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м 
одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац 
 ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим 
 подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече 
езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике,  
урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један  
е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. 
си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н 
и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време 
ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти 
а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д 
уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук 
ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< 
hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г 
ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу 
i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш.  
а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел 
 чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече 
ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што 
то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра 
чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор 
 овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док 
ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < 
..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб 
 тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев 
за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не 
 алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори 
си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да 
ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен 
 да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> 
ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти 
равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S 
 душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи 
 је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм 
 себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote>  
олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува 
 он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж 
...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма 
S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с 
 ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи 
а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар  
 Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један  
ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути 
в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе,  
 <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> 
ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше  
 зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да  
те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што  
а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру 
ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко 
 са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура 
д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с 
ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли 
ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал 
ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т 
е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л 
вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику 
 к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се  
м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, —  
борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с 
неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не  
ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да 
ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> 
7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти 
 — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан 
да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер 
ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! 
е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са 
иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... —  
Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!”  
тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S 
<p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо 
 да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и  
.. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти  
оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ 
а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст 
у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по  
њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли 
х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр 
у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј 
лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат 
а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га 
 Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави 
иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи,  
ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n 
 ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са 
де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... 
зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је 
, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек  
 минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и 
астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва 
ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да  
си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра 
ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући  
а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг 
{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>—  
у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац 
 у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш 
 опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} 
е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји 
дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д 
о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека 
 - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си 
 њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче 
тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се 
 знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, 
вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла 
 кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та 
 по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол 
аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!”  
 — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н 
hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам 
 стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб 
евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар 
 Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри 
ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и 
ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис 
ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< 
нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м 
дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук 
<p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје  
омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч 
 на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? 
е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п 
 чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а 
ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр 
, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни 
 си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш 
ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p 
 што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. 
и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— 
а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут 
е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S}  
а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст 
 пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п 
цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ 
ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна 
!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка 
ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с 
превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о 
..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст 
дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! 
а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит 
 од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада 
и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи 
ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на 
ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М 
 главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> 
е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау 
одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара 
 у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива 
 рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам 
ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу 
нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в 
 више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је  
ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што 
еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l 
а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир 
ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради  
, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S 
кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже  
селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце  
баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида  
ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни 
 од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из 
аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир 
ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви 
е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо 
 као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у  
омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p>  
е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в 
х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t 
м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н 
мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о 
те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — 
е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б 
а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк 
.</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема 
l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l>  
ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао 
 при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм 
богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из 
 смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул 
а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама,  
 — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S}  
ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир 
ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут 
и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се  
...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма 
чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона  
осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат 
ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и  
рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и 
младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј 
еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она  
ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так 
херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн 
неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он 
урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп 
ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! 
се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: 
ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа 
 бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну  
а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој  
еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато  
тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет 
у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно  
ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: 
 краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ 
ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по 
} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д 
 као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра 
н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на 
да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде 
свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д 
с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к 
ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, 
мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит 
чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко 
у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука  
ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је 
вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора 
ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но 
 да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом  
ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи 
нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб 
ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп 
у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма 
Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" 
тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и  
ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect 
 црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле  
ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца 
е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б 
 се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк 
нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо 
ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и 
о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни  
исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо 
нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с 
ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок 
се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа  
у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити 
 из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа 
 кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са 
отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла 
, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н 
S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор 
ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр 
исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер 
акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, 
ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ 
би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо 
а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ 
аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у 
а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј 
а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова 
м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек 
е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел 
дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ 
з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане 
а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S}  
, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’  
и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж 
отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?”  
 уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске 
, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал 
ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства,  
ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време  
а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> 
t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г 
 и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к 
маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога 
 жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово 
="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме 
у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз 
али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от 
е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра 
стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п 
 Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта 
унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице 
ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут 
жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука 
иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и 
гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је  
, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца 
ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству  
 од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано 
 отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си 
и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск 
а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п 
е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н 
? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач 
е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б 
огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј 
ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних 
арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т 
ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и 
рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр 
 Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао 
уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани 
о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а 
она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да  
/p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре 
е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал 
атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. 
стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш 
...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес 
ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} 
 силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн 
татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине  
о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се  
ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о 
milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством  
буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк 
<l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < 
кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote 
 пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера  
ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div 
је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио 
кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад 
парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак  
а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље  
ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн 
иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св 
е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б 
quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} 
 зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>—  
соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер 
е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала 
знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол 
ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з 
ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр 
од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" 
то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат 
онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео  
а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј 
ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га  
 у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з 
гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ 
у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п 
!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе 
н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио  
коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м 
нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи 
 срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п 
о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о 
" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте 
у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг 
ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По 
 водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи 
ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У 
о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич 
роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п 
узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам 
итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де!  
тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да  
смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет 
нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле  
објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе 
} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм 
чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q 
.</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног 
-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о 
за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине 
 није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг 
} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели  
ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по 
 а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" 
е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, 
ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва 
она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари 
ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о 
риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл 
 коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је 
 на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов 
ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв 
е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за  
’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће 
смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг 
а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б 
е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п 
ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за 
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј 
аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед 
боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} 
певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ 
 /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. 
слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у  
весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе 
од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као  
ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле  
глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и 
ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц 
кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је  
{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику  
 њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу 
 треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он 
ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де 
о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< 
и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј 
} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан 
Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски,  
ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до 
м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било 
 али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко 
жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- 
за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт 
а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани 
лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети  
дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S 
ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с 
прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> 
ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с 
сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци 
 малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас 
да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр 
 кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг 
домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз 
ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен 
аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се  
анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке 
сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з 
акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. 
укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како  
?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила 
чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији 
дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и  
 Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> 
 Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија  
се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т 
а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л 
е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п 
, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и  
е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о 
а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а 
себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. 
же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан 
, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub 
осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к 
 ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S}  
овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг 
о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по 
 је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и  
 или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна,  
ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p 
двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник 
честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам 
 цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди,  
та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла 
аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов 
е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу  
 и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте 
огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter 
морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био 
га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н 
сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам  
ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п 
 у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с 
отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и  
— па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с 
од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег 
 ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао  
т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс 
 бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок 
 у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни 
 и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али  
та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за 
, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане 
 жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з 
интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди 
тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је 
ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао 
у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л 
 гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су  
о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка 
сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср 
ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п 
<p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде 
остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој  
а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб 
други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д 
 древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура 
ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна 
ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се 
и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После 
та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум 
руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама 
екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши 
се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с 
та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h 
у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју  
му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних  
, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! 
седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога  
.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо 
p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу  
есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл 
илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ 
.{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе 
акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк 
ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м 
 радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да 
 одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па 
у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто 
дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј 
ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата  
еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у  
је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х 
 или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н 
се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар 
Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су 
предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док  
еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х 
не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi 
} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат 
 а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла  
кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с 
оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк 
овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м 
 нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и 
и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст 
демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп 
долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора 
и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква  
ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако  
Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона  
 могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ 
ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ 
илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг 
ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т 
изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре 
а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит 
, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа 
/> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта 
гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { 
"48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S 
девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем  
S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо 
и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у  
ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило,  
ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла 
мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в 
тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и 
један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ 
еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у 
.{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па  
у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен 
о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка 
 маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато 
татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну  
ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк 
Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом 
ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам 
ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к 
 главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз 
на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме 
м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на 
држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је 
 својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб 
S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда,  
то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м 
рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к 
проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове 
аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана 
ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к 
, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М 
евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га  
амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с 
фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка 
и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем 
није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо 
мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко 
абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због 
ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру 
 се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала 
ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К 
S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул 
 што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него 
ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл 
 се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно  
чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири 
..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он 
е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А 
а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи 
ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше,  
а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа 
, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен 
целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев 
раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост 
је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је 
није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу 
 на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре 
а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит 
однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш 
</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к 
 издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н 
а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и 
 накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к 
к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш 
дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч 
о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до 
ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о  
у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на 
огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о 
авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м 
онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр 
и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н 
и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј 
о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер 
 да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < 
ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил 
 (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не 
 и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в 
упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше 
шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до 
ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к 
еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д 
у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни 
 (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П 
види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а 
Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота  
 помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч 
ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха 
и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не 
нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр 
вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ 
ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел 
попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б 
ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их 
 па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p 
еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти 
итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ 
итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт 
у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч 
 иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p 
џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не 
е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника 
вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма 
нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... 
чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> 
е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн 
 накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво 
 својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче 
дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед 
де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и 
бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев 
следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б 
 на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро 
штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед 
оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, 
 веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш 
ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је 
вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви 
ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога 
ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно,  
 моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах  
!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по 
l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос 
>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч 
рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < 
е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо 
ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п 
охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све 
у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод 
 пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се,  
теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} 
 било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б 
е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што 
 устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам 
павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе 
е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што 
говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра  
ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима 
а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви 
"122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др 
јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н 
у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па  
штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка 
гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор 
мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п 
врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра 
бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе 
ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај 
— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" 
рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г 
 други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, 
д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао 
и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb  
, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p 
да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н 
па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и  
 непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р 
аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S 
у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б 
 брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с 
вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи 
 прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн 
 кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР 
ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к 
доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио 
 се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам 
 мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а 
рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа 
— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте  
 /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој 
 младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з 
 доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог 
оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се  
ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала 
уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? 
ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им 
>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di 
l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < 
а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је 
</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг 
е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед 
Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д 
, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и  
ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет 
 ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом 
у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р 
е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, 
она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и 
водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него  
епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир 
и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т 
{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га 
 Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли 
етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div>  
ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо 
 сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека  
а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и 
га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а  
 допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг 
и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра 
кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте 
 не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си,  
и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки  
..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ 
 сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З 
> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па  
инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер 
даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл 
кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога 
з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк 
 „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку,  
 поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме  
о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту 
 да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n 
ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће,  
раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l>  
<p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав 
.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт  
оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми  
е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з 
 корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т 
ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> 
ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на 
ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску  
нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х 
ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с 
 гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч 
м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба 
се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред 
дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума 
ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г 
аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с 
 изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н 
у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је  
и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму 
ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у  
и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је 
мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си  
че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли 
ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе 
а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље 
ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане  
да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м 
 ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S 
и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив 
чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик 
авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по 
еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под 
 — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду 
и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м 
шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} 
 опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн 
ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А 
осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет 
<p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч 
и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла 
што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз 
 као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< 
и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и  
 свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и 
то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт 
 поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н 
во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к 
енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( 
ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј 
ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др 
откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, 
} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се  
дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb 
и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи 
рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо 
вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о 
тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о 
ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а 
дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука 
ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н 
Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од 
и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з 
 само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се  
 домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч 
д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке  
> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с 
 си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S}  
г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан 
стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil 
ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по 
икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да 
и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и 
 си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн 
врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем 
има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе 
ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж 
ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли 
 скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> 
 диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор 
летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч 
као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм 
оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил 
ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к 
теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} 
а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства,  
еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи 
ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви 
ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем 
арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. 
 а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са 
да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау 
даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно  
ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S 
Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе 
драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг 
 <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П 
 што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр 
у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико 
к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д 
{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н 
и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д 
лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном 
l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп 
>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l 
вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си 
а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi 
њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од 
та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред 
хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао,  
 сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А  
вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S 
и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о 
чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но 
а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш 
си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h 
{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо 
пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт —  
 Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш!  
и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте 
гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба,  
мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно 
вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн 
Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико  
цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т 
ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил 
џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и 
 мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и 
е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p 
е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же 
реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн 
ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p>  
нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је  
ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише 
о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та 
спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ 
одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко 
ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см 
{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М 
ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г 
ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по 
ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха 
ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити 
 грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра 
Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст 
е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то 
p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око 
ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, 
</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели 
}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га 
 изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S 
; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он 
ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што  
 време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри 
о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— 
ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? 
 се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока 
чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н 
није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к 
 пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има  
 јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п 
и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род 
ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} 
тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о 
е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ 
 граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та 
” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана 
ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој  
кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће  
чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти 
о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз 
ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са 
е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја 
таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве 
омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 
одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон 
, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ 
отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с 
 грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш 
о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м 
је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра 
 касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако 
Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали 
тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом,  
, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по  
дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре 
 жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} 
 престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је  
<l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча 
ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> 
цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и 
есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с 
едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође  
р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то  
.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман 
, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед 
ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн 
те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као 
акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио  
 — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} 
S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ 
ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде 
 није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га 
би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и 
зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута 
тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни 
друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла 
љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са 
аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што  
ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с 
, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му  
— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт 
ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S}  
ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб 
ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом  
 конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о 
ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј 
галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего 
у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра 
 овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с 
извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км 
номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк 
се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две 
 „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри  
ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они  
 се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам 
евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ 
ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате 
Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл 
} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од 
<hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не  
 у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово 
лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн 
је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S}  
 и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с 
uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, 
</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур 
"128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и 
се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж 
у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама 
свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу 
утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој 
ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> 
 умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо,  
атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г 
у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш 
син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т 
тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн 
пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока 
ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п 
 поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра 
не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133"  
после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. 
и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед 
речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру 
ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми  
ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> 
ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п 
пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по 
кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора 
к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к 
ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе 
.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач 
 ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став 
комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је  
ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ 
грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис 
глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал 
искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И  
/> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно  
Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с 
е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед 
но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави,  
 танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ 
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави 
 видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г 
ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле 
ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г 
вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p 
ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не 
ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S 
, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д 
 „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе  
знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби,  
шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да  
ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир 
ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн 
Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д 
ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p>  
милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир 
оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара 
радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра 
ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра 
шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ 
путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми  
е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! —  
с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, 
— вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< 
амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба 
љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен 
а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ 
у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к 
е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за 
аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги  
вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ 
„Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и  
b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М 
зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол 
и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор 
тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о 
 да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш 
ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и 
} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег 
е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре,  
ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S 
 да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м 
а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ 
S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} 
 — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел 
>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес 
вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти 
с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона 
вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол 
ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике 
у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту 
да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар 
најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше 
ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они  
 та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ 
!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч 
ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при 
л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном 
паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з 
м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете,  
 си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што 
..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр 
оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де 
 да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и 
потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у 
то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с 
и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн 
ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < 
ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу 
су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол 
и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, —  
а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак 
е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д 
е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п 
 се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш 
ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз 
а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т 
 све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви 
ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр 
ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо 
ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З 
 читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род 
="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр 
="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како  
="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и 
="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ 
="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како  
="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун 
="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о  
e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла 
="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф 
="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод 
="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн 
="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра 
="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло  
="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн 
e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и  
зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка 
вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з 
ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа  
и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи 
— рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, 
увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. 
/hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d 
и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак 
 обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово 
 пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите 
на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи 
Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н 
нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S}  
ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те 
ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је  
ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је  
а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< 
ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч 
/head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд 
год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том  
омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К 
секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма 
ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш 
аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил 
 дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани 
риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит 
ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога 
а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се  
тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж 
лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за 
јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас 
ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је 
о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за 
јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з 
b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне 
си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона 
 је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс 
еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал 
дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис 
ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један  
ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој 
 распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак 
 не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише 
, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб 
 у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и  
о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S}  
у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”,  
 — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед 
м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му 
ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S 
/p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго 
алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше 
а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су 
 и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш 
 паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша  
и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S}  
ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} 
раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! 
ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и 
е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И  
е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха 
, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена 
 зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може 
м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару,  
ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш 
>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде  
сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети  
у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол 
ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и 
мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п 
 остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек 
и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону  
а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> 
, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се  
 Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат 
вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит 
„Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с 
као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор 
тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето 
ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к 
а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... 
ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p 
а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, 
м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ 
да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о 
шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов 
на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори 
, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" 
као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и  
 је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу 
икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. 
 те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар  
ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее 
шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак 
 се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и  
городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко 
етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва 
иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати 
лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу 
и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава 
аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи 
pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту 
па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним 
„бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се  
 она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. 
, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг 
тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор 
по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј 
 Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове 
 хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска 
и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S}  
начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л 
а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з 
кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук 
све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо 
а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М 
канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о 
у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} 
рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам 
до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош 
над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < 
 сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч 
ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа 
 на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао 
љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо 
!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а  
.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и  
 <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг 
х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и 
ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п 
трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви 
цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка  
 чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го 
ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз 
ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера 
а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они  
 и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч 
 је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ 
е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л 
p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, 
>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о 
 али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави  
 Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к 
 се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка  
 па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ 
е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г 
/p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не 
ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све 
 кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб 
— и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с 
</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је  
 је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач 
о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим 
азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и  
е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан 
 свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв 
 и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад  
, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ 
влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. 
јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, 
 потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш 
смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст 
 се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе  
} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко 
авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета  
/p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р 
појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв  
неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да 
ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи 
главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци 
уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом 
менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље  
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ 
и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у  
ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ 
еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд 
м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она 
"72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. 
о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога  
сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн 
 дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт 
је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к 
{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче  
че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно.  
р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест 
Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј 
бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в 
Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск 
о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, 
то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек 
.{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ 
рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ 
тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з 
ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов 
ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S}  
ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где 
твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов 
ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, 
 а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S 
е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да  
приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г 
ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн 
м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим  
quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за 
о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад  
спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право 
 из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви 
 А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка 
 да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о 
ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо 
 сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к 
, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва 
рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро 
 <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... 
влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано  
 срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде  
едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи 
 није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит 
; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и 
ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је 
 да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter 
и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал 
 онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} 
и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, 
нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво 
Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку 
енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о 
S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м 
до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману  
том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист 
ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош 
ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи 
, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н 
 албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој 
 шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но 
те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са 
патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт 
мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив 
ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж 
пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни 
 узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј 
и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма  
л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д 
 други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п 
осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали 
ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе 
да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св 
усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му 
, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио  
трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад 
ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг 
шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ 
, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су  
шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г 
и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т 
ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што  
ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p 
лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т 
 купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п 
уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је 
{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т 
обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап 
ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не  
гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу  
 једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— 
 добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з 
епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом 
 на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске 
чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго 
ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об 
слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон 
..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п 
и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно  
те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу  
у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се 
е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск 
ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу 
све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш 
 Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу 
 беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле 
 ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку 
е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц 
тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив  
ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск 
 Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д 
оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. 
ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п 
овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма 
ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и 
е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф 
држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па 
е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не 
 и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их  
иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д 
 речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као  
 не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово 
 зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс 
 говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S}  
{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т 
он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика 
 то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с 
 кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак 
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г 
руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти  
о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк 
и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов 
 можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, 
.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале 
мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с 
у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња 
ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика 
ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог 
 само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < 
само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с 
 три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први 
 у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и  
тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу  
ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi 
је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус 
 </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор 
нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д 
идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није  
фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < 
епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским  
 зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину  
, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi>  
је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да  
нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — 
за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет 
е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за 
оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она  
екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп 
ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж 
гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б 
 оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе 
 собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију 
Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г 
 — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако  
 ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка 
му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо 
е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап 
акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... 
ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но 
е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко 
гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји 
стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр 
Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила  
анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л 
 руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К 
лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој 
ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по 
шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св 
ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука 
ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал 
 њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката 
та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он 
е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај 
нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев 
рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је  
већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала  
ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к 
већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у  
дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.  
ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к 
 је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S}  
г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела  
еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков 
S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци 
и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис 
ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод 
таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад 
отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене  
ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов 
!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до 
{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи 
да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту 
м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме 
S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} 
га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} 
 да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој 
те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi 
е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са 
ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш 
дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога  
се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи 
 (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к 
 ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п 
{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете,  
 Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло  
едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј 
и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, 
атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп,  
гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид 
 катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па  
— наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за 
ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> 
то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис 
збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш 
Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч 
/p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор 
и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели  
Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m 
рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес 
>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ 
пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по 
орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов 
ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се 
пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S 
аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу 
 полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека 
и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S}  
у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} 
</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он  
ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р 
че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то  
амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод 
пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок 
што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d 
м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р 
о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише  
 одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р 
ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин 
есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м 
о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, 
стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што 
змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б 
 шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре 
 је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је  
тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У 
ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори 
развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају 
стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и 
во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку 
 собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио  
="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку 
 данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < 
даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која 
 на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, 
мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах 
и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме 
 у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно 
ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не  
-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи 
о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ 
у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S}  
ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да 
с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, 
 Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма 
ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h 
 узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги  
 заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код  
очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — 
еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце 
 Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што  
азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па  
е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и 
ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим 
 кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с 
 сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије  
l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, 
сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба 
<l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с 
Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж 
еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> 
отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д 
о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< 
ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha 
, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу 
е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе 
} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} 
ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба 
i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п 
ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с 
огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об 
.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ 
 веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс 
росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н 
ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ 
ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про 
 са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе 
ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш 
рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно  
ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по 
?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г 
ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел 
ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих 
 неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил 
био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из 
е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда 
амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше  
 на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" 
баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с 
 постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије 
пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо 
у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често 
рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју 
ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с 
оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин 
пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело 
да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!...  
о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко  
оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с 
је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. 
 Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> 
ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при 
 ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да  
мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен 
, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп 
еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ 
е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им 
е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ 
џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр 
 била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з 
анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво 
атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши 
ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и  
 малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ 
ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн 
де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в 
оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има  
 керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S 
стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми 
 осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат 
 слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не  
свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма 
е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < 
l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза 
, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — 
{S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам 
бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети 
ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о 
ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам 
рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: 
раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра 
и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг 
. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и  
ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа 
лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос 
суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” 
рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так 
стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с 
p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с 
 неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S}  
аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им 
дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов 
е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да 
 арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с 
, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све 
љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо 
на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу 
о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија  
ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше  
та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44"  
еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л 
без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш,  
 обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в 
 у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= 
још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук 
нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит 
 амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак  
 саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p>  
о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, 
на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с 
тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а  
лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко 
 било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од  
венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл 
заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није 
о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ 
 и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с 
} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ 
никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао  
ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск 
раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст 
одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј 
еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п 
 му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им 
..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош 
ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... 
ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” 
лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св 
ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво 
а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг 
 љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п 
ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да 
каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та 
ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут 
туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К 
 вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст 
како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст 
уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста 
ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да 
ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну  
а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м 
а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука 
колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер  
шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група 
гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем 
<p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил 
о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. 
 вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи 
 — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше  
ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла 
рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му 
 у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета 
 седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од 
 разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... 
д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута,  
 је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s 
антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; 
еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп 
године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С 
 при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе  
овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна 
скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п 
м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук 
егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу 
у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S 
не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува 
имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, 
е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- 
 {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т 
можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н 
га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по 
ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи 
 кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл 
игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку 
> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле 
лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас 
к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен 
рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов 
твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ 
је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в 
не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар 
ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по 
 све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави 
табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком 
џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете 
окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, 
е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... 
 ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! 
</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с 
ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се  
надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад  
 и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж 
ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се 
Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ 
е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= 
е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> 
нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” 
 n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла 
рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м 
а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да 
...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има 
ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле 
е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што 
аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. 
не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> 
 па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра 
нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> 
не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем 
 њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п 
 хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми 
прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска 
>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд 
и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу 
е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми 
е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк 
ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад  
тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас 
искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска 
 батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и  
идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн 
а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров 
тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов 
, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с 
ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! —  
S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П 
та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав 
еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј 
 како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече 
и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср 
и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути 
збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> 
, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је 
опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос 
 Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че 
оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на  
си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн 
 деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко 
а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми  
нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану  
ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама  
.{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво  
<p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска 
 видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и  
на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" 
.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама,  
 он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов 
ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi 
пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми 
те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н 
} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос 
 неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе 
рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ 
, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как 
а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв 
е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S}  
о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу 
 питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п 
> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти!  
собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али 
 на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в 
аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек 
} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з 
теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — 
е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п 
 ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех 
би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. 
ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} 
па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си 
Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как 
 ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат 
е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и  
 што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и  
 бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p 
што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p 
те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете 
равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... 
те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат 
S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П 
вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни:  
бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп 
 криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него  
им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт 
> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" />  
ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б 
оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н 
пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра 
 је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је,  
</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к 
 друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј 
чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ 
је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк 
 се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о 
 <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ 
ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и 
пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} 
ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> 
! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај 
че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте  
л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p 
, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к 
риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П 
ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето 
 да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п 
.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо 
вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст 
 Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в 
 кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким 
нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало  
 што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p 
и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н 
д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је 
ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д 
 ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S}  
тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат 
то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос 
 смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев 
спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т 
и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве 
ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало 
ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. 
на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет 
је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т 
ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи  
уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану —  
осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н 
о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за 
они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј 
 приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају 
 виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват 
ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи 
 женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о 
 тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А 
се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ  
иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој 
цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти 
ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К 
мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < 
воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ 
 тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек  
 или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли 
ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву 
г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш 
ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод 
ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, 
ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије 
дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { 
 ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н 
у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј 
p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како 
 заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр 
а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и 
 Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време;  
су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и 
арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н 
и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н 
да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба 
верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т 
е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п 
то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу 
м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер 
ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. 
Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба 
 чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к 
кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, 
се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел 
рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке  
су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла 
тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј 
ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми 
а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во 
је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала 
се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и 
 него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с 
размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој  
племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији  
нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу 
ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња 
ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само 
и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све  
 <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује 
знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале  
ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за  
се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече 
ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове  
Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с 
 И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц 
 четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те 
одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни 
викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а 
аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>—  
ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи 
{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв 
штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> 
тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру 
 тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да 
 времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали  
до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас  
ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit 
 сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и 
..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да 
<p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо 
 и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша 
 те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш 
 споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по  
 тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво 
 муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д 
м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно 
и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p 
!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! 
реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с 
 Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> 
а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у 
би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... 
свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба 
у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, 
е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к 
иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш 
 натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. 
стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго,  
 рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе 
драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде 
лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там 
”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј 
и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’  
обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али  
кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
 вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв 
о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ 
ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао  
а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в 
да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син 
 да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S 
ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у 
ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S}  
орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк 
 и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр 
хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја 
покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави 
— он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он 
а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, 
Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви 
 Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н 
с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S}  
удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони 
и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од 
а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут 
другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је 
одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш  
сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити  
азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— 
баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола 
ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање 
...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и  
з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле 
— подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они 
да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само 
 је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве 
 је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба 
сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. 
ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> 
ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им  
а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера 
фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј 
е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л 
сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она 
под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М 
о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово  
 да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза:  
тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек 
ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови —  
евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту  
корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је 
{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не 
те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон 
ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес 
 би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с 
о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р 
зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо 
осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који  
а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш 
 другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол 
њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у 
е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П 
а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле 
{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор 
ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- 
падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет 
 коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида  
 пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене,  
е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд 
а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст 
ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н 
ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, 
 било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та 
као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш 
ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с 
еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али  
дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. 
у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м 
 куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се  
а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка 
тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили!  
 по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р 
е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј 
тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете 
чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се 
>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди 
 <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н 
е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом 
од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по 
то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср 
иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон 
згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није  
истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на 
и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И  
 ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове 
е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија 
гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као 
ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск 
 ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо 
о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то  
овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та 
иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри 
пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре  
данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов 
— викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi>  
 <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр 
..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч 
!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, 
 и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< 
брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам 
е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко 
енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и  
, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з 
сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как 
 си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр 
новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече 
и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву  
 а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв 
лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" 
рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ 
ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т 
 бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb 
и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра 
су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф 
лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За 
 и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit 
 се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м 
у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < 
 <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! 
 кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма 
 у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој 
ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно  
прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик 
збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! 
е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б 
дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ 
шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п 
 узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега 
 да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< 
це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и 
мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз 
тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир 
ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та 
сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао  
буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! 
вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи,  
раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма 
ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па 
ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет 
 ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш 
ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што 
>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и 
 јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си  
 /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли 
лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки 
агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра 
> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ 
ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод  
дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< 
 бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо 
 до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд 
ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т 
 или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к 
еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у 
ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород 
по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д 
Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају,  
здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. 
ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има,  
о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! 
ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ 
мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб 
кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а 
али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> 
како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi>  
ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба 
— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб 
оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је 
о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= 
 хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, 
Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р 
 од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази 
о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d 
 да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- 
 — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст  
...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн 
ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног 
олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање 
 ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о 
е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да 
е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ 
о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за 
руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да  
ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c 
pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де 
рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч 
ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ 
рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га  
p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> 
 сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот 
анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи 
 и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама 
а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ 
разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут 
зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n 
кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за 
а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на 
 коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср 
тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се 
има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је 
естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < 
Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с 
 Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла 
змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па  
 је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри  
ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре 
 и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој  
 ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни 
један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен 
 се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све 
да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с 
еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т 
че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З 
о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни 
а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection 
џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> 
едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује...  
 <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— 
 а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн 
јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па 
, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба 
је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с 
поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал 
е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл 
 рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p 
рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј 
свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим 
есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета 
вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато 
ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з 
 довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> 
е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест 
ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг 
ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, 
</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет  
за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био  
е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г 
, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S 
> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр 
длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како 
пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв 
<pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до 
ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака,  
е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео 
ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо 
нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји 
о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и 
 бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога 
м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп 
ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед 
ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни 
пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, 
а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к 
и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче 
шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? —  
љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће  
 тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор 
аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна 
те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ 
у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила 
о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра 
 жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву  
да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с 
ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до 
 и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи 
.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н 
ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — 
 тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п 
па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин 
то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав 
 не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас 
р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред  
не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће 
.{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>—  
ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов 
ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb  
 Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече 
ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, 
то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и  
х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам 
м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, 
песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди 
 на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т 
ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за 
 све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође  
 онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти  
чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н 
-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи 
о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и 
ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h 
оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што  
 реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S 
 шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, 
i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј 
 како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к 
ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да  
ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот 
јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, 
алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што...  
а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка 
 ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ 
 паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру 
више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; 
и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку  
о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и  
 n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по 
ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј 
 ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с 
е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку 
мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани  
 Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе 
брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С 
што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ 
прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" 
 сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису 
вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас 
зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што  
ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, 
тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т 
њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује  
човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин 
 за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ 
и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д 
љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S 
 теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр 
/p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори,  
 твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је 
евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј 
а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М 
{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос 
сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши 
е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. 
 Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ 
ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш 
нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} 
стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају.  
и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л 
а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и  
ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак 
њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л 
, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да  
есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио  
приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> 
о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом 
 женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... 
ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела  
 каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле 
 јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т 
 не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не 
ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како  
бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га 
 — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш 
и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, 
ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп 
b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама  
ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п 
о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај  
овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о 
а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји 
о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! 
есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт 
говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< 
 земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве 
, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се 
о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" 
>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје 
је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што 
 му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј 
смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб 
шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно 
тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр 
какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он  
јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе 
па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и 
ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке  
с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, 
како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим  
то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter 
с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П 
а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс 
а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј 
-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете 
че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де,  
вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 
p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п 
 А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск 
 и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се 
 за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је 
уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет 
друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта 
оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити  
те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много 
заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па  
равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се 
 заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па 
лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да 
pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по  
а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ 
е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м 
си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д 
чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ 
јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се  
ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в 
влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће  
лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де!  
е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га  
вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а 
рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим  
оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев 
ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде 
упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да 
о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к 
се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора,  
о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... 
ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав 
у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша 
е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се 
рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем,  
S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не  
збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ 
 рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — 
оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин 
а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро 
 његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога  
мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не 
то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом 
баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ 
ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, 
И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на 
непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј 
е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан 
 био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов 
 сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с 
} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј 
 је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш 
 то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат 
азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А  
 и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим 
 да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за 
ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк 
ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за  
 четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са  
ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више  
је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак 
, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. 
але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, 
се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе 
ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p 
га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк 
је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао  
 и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри 
требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако 
ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. 
 како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч 
даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња  
но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, 
” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и 
.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду 
посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц 
 дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ 
, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао  
ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб 
д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба  
 улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос 
 да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као  
зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче  
да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад 
ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к 
рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише 
ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п 
робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и  
ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде  
у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи 
 да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш 
вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за  
ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел 
пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако 
ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, 
то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с 
} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб 
татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад  
одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј 
.</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ 
Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено,  
 си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно  
 тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре 
Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и 
 све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије;  
ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт 
<p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 
н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес 
Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши 
} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј 
него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез 
.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т 
 а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф 
 да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим  
е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа  
дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си 
о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана  
ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, 
енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и 
илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало  
а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она  
лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p 
ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба 
евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег 
ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је 
, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с 
 и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него  
Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог 
ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { 
им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка 
" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д 
уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес 
те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка 
 дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба 
 момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, 
.” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба 
џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр 
i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. 
ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из  
} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив 
тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари 
 га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и 
е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал 
ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље 
разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З 
тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће 
тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т 
ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша 
д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и 
озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе  
ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр 
 А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе 
 очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам 
 свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! 
— поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов 
, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S}  
>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш 
ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с 
 узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p>  
ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи 
8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари 
и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо 
ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и  
” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс 
и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде 
џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме 
ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену 
а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И  
је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до 
...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т 
, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А  
дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! —  
 само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та  
 батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М 
иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б 
 си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р 
 улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик 
ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з 
дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво,  
пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо 
знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре 
 жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке 
јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па  
-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви  
како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш 
...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да  
 n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф 
— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да 
аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане 
— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, —  
копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну  
оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи 
у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј 
дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не 
(северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика  
лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове  
ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес 
!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за 
у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и  
же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо 
 потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и  
 по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане  
 кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка 
лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву 
у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п 
 веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ 
е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < 
} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, 
 слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или 
и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу 
а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан 
е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура 
{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине,  
м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни 
туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> 
Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико 
Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на  
а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо 
де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом,  
о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе 
 танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака 
росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па 
женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно 
ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за 
..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво  
ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к 
 искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту 
ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен 
у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" 
свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако  
наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што 
а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к 
се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр 
с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с 
о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> 
е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир 
{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до 
ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст 
тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко 
бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п 
hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које  
олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на 
да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н 
 ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су 
и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут 
Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д 
у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра 
 и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб 
 и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј 
рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} 
 да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н 
/p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И 
та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д 
е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор 
аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу 
ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон 
шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у 
раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п 
ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S}  
 и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та 
помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж 
адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте 
длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо  
”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена  
 к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж 
 — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао  
д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се  
ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато  
 до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу 
 — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ 
ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан 
ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју  
еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат 
е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд 
а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и 
аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину 
аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св 
ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко  
о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле 
” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц 
што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут 
раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису 
 девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— 
 вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет 
м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где  
 рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од 
своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м 
наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри 
ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п 
у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p 
г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо 
 га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра 
 и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је 
ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик 
искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S 
а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. 
и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре 
ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н 
а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз  
, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг 
а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S 
стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз 
ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} 
да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај 
суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из 
пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут 
кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром 
у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на  
а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био  
рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да 
ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> 
и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п 
скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S}  
ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо 
 у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив 
ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт 
 његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и 
о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог 
ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т 
 се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац 
два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту  
то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило 
теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т 
 најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је  
 чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал  
ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч 
ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он 
у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. 
ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије  
а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца 
обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к 
јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће  
о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече  
 Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? 
S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за 
 века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ 
82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још  
<p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за 
и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. 
еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и  
мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н 
су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут 
 Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо 
и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да 
а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска 
 и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер 
ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з 
<pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О 
им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести 
чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита 
дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он  
а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с 
које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није 
аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к 
по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за 
а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа 
ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј 
стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру 
први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост 
г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона  
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт 
вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м 
јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај 
чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити  
а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на  
на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан 
че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив  
тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати 
ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра 
још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ 
на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев 
ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник 
сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо 
ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао  
е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би 
овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед 
 ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц 
домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к 
 заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода 
!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр 
да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане  
е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и 
вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога 
 му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у 
 си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад 
илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а 
та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић 
јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч 
искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара 
м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц 
, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>—  
/p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м 
 једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра 
е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З 
И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш  
б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n 
 угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед 
е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом  
е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр 
 девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином  
ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра 
 се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај 
 а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< 
ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј 
 присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што 
чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p>  
који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је  
{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у  
и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва 
а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от 
малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже 
воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен 
и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А 
га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с 
-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не 
’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и 
рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да 
p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата 
пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи 
.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си  
еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је 
 се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места 
.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч 
то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо 
то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај 
о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра 
ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога  
зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п 
> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б 
а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си 
ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З 
запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву 
ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} 
 да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н 
 ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч 
они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне 
?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ 
— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п 
сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои 
р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша 
Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком 
 хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве  
ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни 
с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу:  
ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј 
 тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз 
а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто 
еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 
 ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој 
одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер 
ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< 
се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то 
оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ 
не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти  
авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>,  
p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је 
 казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено  
а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија  
о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и  
 сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез 
да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра 
а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у  
</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко 
е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм 
 искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — 
-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб 
 Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си  
S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома 
а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав 
 Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује  
Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн 
и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен 
о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне  
у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та 
 си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је 
овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве 
ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о 
ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес 
иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у  
ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб 
е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је  
пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} 
образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па 
апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела 
нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели 
о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде,  
 паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к 
Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: 
а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S}  
н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада  
и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани 
ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити 
звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” 
 само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так 
што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда 
р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> 
кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр 
 и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те 
а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород 
ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body>  
о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ 
е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} 
 n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д 
и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т 
она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још 
јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне 
тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ 
а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико  
му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту 
о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп 
е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна 
ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита  
 дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д 
тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи 
ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не 
да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с 
емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље 
плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у 
икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист 
.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко 
учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус 
ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве 
е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се  
кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с 
ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу  
 ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад 
је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско 
е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S}  
!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к 
 да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав 
ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима,  
или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone 
аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум 
тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се  
у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто  
аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а  
; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима 
дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с 
S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн 
аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до 
, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — 
питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао,  
 смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак 
аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац 
... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко,  
 до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д 
евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид 
.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек 
да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на  
 им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш 
 да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што  
ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст 
ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер 
работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти  
!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо 
е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о 
или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из  
 не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је  
ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела 
 се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост 
есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та 
 али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о 
још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П 
ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била 
а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу 
ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је  
х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав 
ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а 
тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав 
{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн 
ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват 
 и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж 
не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво 
ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb 
ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе  
самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ 
оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци 
 пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н 
милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник 
но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша 
и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој  
о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра  
е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д 
х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb 
ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у 
А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно 
и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја  
оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ 
>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке 
м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија 
а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја 
о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. 
 њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за 
 се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила 
S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште  
те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо 
вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у 
За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи 
.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н 
и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те 
наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та 
морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало  
, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши 
трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, 
 После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н 
е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео 
ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p 
исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе 
тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна 
ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке  
, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в 
 пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да  
аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S 
 само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори 
онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се 
 и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле 
едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој 
извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и  
ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на 
, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј 
е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил 
ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб 
 и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро 
јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к 
наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о 
есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј 
и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи 
њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с 
ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. 
 се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род 
је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За 
у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S}  
а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p 
ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р 
нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ 
 све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио  
не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау 
ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ 
н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д 
 му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што 
исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм 
е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, 
з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз 
 се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот 
 звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку 
оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му  
ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј 
знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо 
 нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи 
subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х 
ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил 
 вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите 
менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б 
и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb  
и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени 
ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две 
ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ 
ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт 
 да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега 
 и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут 
вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед 
ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он 
 јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум 
 Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га 
ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима 
глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> 
 трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум 
е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј  
м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о 
е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. 
муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те 
у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т 
вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз  
увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п 
 трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п 
>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо 
 за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато 
и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао  
тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш 
на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш 
туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело  
ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. 
ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре 
ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка 
ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, 
 уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш,  
тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве  
 ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто 
ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв 
тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за  
 то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки,  
ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и 
он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка 
 Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да 
ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него 
пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар 
х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д 
ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј 
 А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла,  
тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед 
осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi 
а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате 
 милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так 
ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб 
и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то,  
} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене 
кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече,  
су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — 
чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв 
на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него  
пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п 
и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — 
>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они  
рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек 
е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S 
!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d 
ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле 
 <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с  
Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ 
.{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о 
бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так 
 да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер 
аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле 
</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да  
ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор 
ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече  
и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди 
 ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста 
S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш 
Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p 
 бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова,  
 Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п 
а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... 
таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав  
 му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи 
ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр 
у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м 
} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p 
ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис 
е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: 
и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не 
 теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? 
S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни 
да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У  
ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си 
 Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису 
што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и 
 то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе 
воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по 
ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично  
.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су 
му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан 
не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније  
уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се 
њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до 
<quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < 
а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п 
<p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу 
а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та  
тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма 
данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало 
?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета 
— и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече  
..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ 
рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара 
оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а  
ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам 
} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск 
о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} 
 је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да 
и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим 
..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p 
ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н 
е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато  
а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере 
мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. 
к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао 
и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу,  
руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у 
— викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д 
и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо 
ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран 
 Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. 
 <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з 
 је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре  
 тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т 
сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам 
слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г 
 чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл 
 који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И 
но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп 
овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе 
в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће 
лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м 
ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, 
ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без  
е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т 
дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп 
прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. 
девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> 
-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че 
ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и  
.. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... 
енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд 
ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре  
, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. 
<p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По 
џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. 
> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и 
еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео 
роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д 
вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с 
ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр 
 поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел 
риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи,  
као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту 
о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл 
бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ 
 да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани 
има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, 
 једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик 
ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си  
убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин 
о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! —  
30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи  
нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за 
скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и  
, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да  
Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М 
кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м 
 ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п 
иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће  
 тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом 
ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле 
ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до  
у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да  
 плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за 
...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м 
ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и  
 са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку 
а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово 
— у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ 
о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега 
нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да  
>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ  
hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... 
вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин,  
веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све 
Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S}  
, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S}  
ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што  
ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај 
научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав 
/p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем,  
ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S 
о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши 
туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> 
појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> 
ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је 
стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, 
них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка 
ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S 
ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да 
е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас 
ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон 
леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< 
 глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote>  
вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго  
/p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За 
" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла 
тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра 
ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако 
 тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и  
ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И 
и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш 
/p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо 
већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З 
ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < 
циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј 
о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ 
 „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј 
..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p 
и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ 
н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и  
<l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј 
 <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке 
кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д 
овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев 
’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи 
ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од 
скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р 
...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво  
„Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> 
елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о 
је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме 
 боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил 
целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима 
То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва  
Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по 
обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо 
 да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи 
Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат 
јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка 
ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о 
чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио,  
ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а 
Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера 
p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г 
му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише  
очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па  
твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти 
> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да 
. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку 
а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он 
ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с 
с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да 
е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика 
отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако  
а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, 
 ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан 
ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н 
н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни  
, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр 
ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само 
S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с 
о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову 
оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах  
а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p>  
е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и 
е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан 
Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева,  
сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м 
аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же 
за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши 
петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо 
нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде 
коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега 
 у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> 
б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у 
да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак 
 зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т 
а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у  
бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са 
адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас 
, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без 
динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка 
да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш  
а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с 
еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето,  
аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја 
о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има  
 пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в 
н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са 
нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи 
 по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. 
ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н 
дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < 
„Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, —  
 обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з 
 за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они 
а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и  
и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из  
а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко 
лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч 
 ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема  
="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми 
, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т 
вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и 
 себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко 
ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле 
е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг 
ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о 
из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро 
свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака 
сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, 
p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре 
руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба 
преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој 
} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и 
штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р 
гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p 
еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к 
улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто 
 Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п 
 калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их 
сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав 
ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от 
, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та 
знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама 
 како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка 
понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел 
оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље 
 сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј 
ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о 
 вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне 
 и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с 
обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели 
ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана  
 или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с 
из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да 
 Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М 
Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу 
 дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на  
>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл 
 {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < 
 А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м 
да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. 
ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} 
 не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав 
ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма 
 престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З 
ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ 
ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И  
 сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф 
то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне  
илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi 
е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом 
не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п 
 ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по 
ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на  
чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та 
равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв 
S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку 
/> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип 
аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < 
си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... 
е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он 
ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н 
аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о 
бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к 
 да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к 
есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно 
ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да 
а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. 
орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч 
лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је 
 доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с 
ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет 
Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична  
ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори  
ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и 
 измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази  
{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> 
одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт 
, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с 
шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> 
 си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет 
ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у  
ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч 
, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете,  
ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим 
утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку 
е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле 
кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла 
ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле 
е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли  
теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како  
 бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву 
војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо 
ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј 
о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу 
шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п 
 новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, 
ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се 
о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па  
е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале 
ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле 
о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор 
гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни 
ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка 
.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни 
оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом  
јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве 
почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н 
вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен 
ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила 
у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са 
 је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману 
асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска 
ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш 
а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно  
на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне  
.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино 
но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр 
{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 
ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се  
ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же 
водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне 
е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му  
} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј 
ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз 
љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, 
мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се 
кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж 
х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и 
амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни 
о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу 
проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у  
о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило  
ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру 
заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п 
ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл 
ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч 
ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и 
 ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил 
} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п 
ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= 
{S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази 
, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч 
унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је 
Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман 
р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами 
 суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че 
ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак 
не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с 
> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке  
аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес 
ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога 
ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из 
перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да 
S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п 
том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а  
8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад 
о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило 
ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је  
ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим  
ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи 
а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је  
лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско 
 ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з 
дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го 
...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов 
ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< 
> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н 
вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце  
ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по 
ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам 
о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S}  
их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко 
ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да 
ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си  
окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће  
 Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то 
и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру 
л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас  
 вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног 
ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т 
збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti 
е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни 
тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа 
 лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда  
и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч 
 лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј 
.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и 
и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал 
кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош 
ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н 
ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у 
би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их  
је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк 
оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да 
о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође 
ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо 
лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То 
е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т 
.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п 
не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога 
прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф 
 је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон 
да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ 
ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи 
и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи 
кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с 
ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} 
е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета  
а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н 
ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари 
шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не 
а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... —  
вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у 
вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију 
врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај 
страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс 
улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и  
даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца  
е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још 
.</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла 
 по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се 
с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са 
е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо 
било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур 
чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си  
еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу 
ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве 
Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр 
 чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту  
спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni 
баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, 
 донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг 
 траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде  
ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З 
еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и  
 до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при  
је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l>  
те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле 
! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша 
у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских  
и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један  
, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div  
Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> 
чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?!  
ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње  
ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим  
ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра 
ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог 
ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш 
ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш 
 са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све  
чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о 
ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в 
тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј 
аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него 
штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра 
пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару 
о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по 
ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ 
 ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та 
рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл 
загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ 
Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш —  
т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! 
Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} 
?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= 
> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, —  
 — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и 
по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша 
 резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за 
рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си 
меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не  
ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само  
уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве 
нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад  
ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн 
е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке  
ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст 
т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње 
омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија,  
јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што 
и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с 
 није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д 
{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>—  
} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. 
ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п 
више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би 
носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д 
та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну 
сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св 
ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра 
фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} 
ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с 
стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с 
илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел 
на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста 
 си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> 
у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир —  
е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си 
ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц 
у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и  
е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За 
нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет 
, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар 
ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв 
приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак  
радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов 
ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње,  
г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују,  
Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но 
шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к 
 сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и 
ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста  
ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч 
ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних 
вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в 
ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q 
као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње 
е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо 
ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S}  
 што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. 
вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек 
?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф  
и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне 
S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... 
с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф 
 за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а 
г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ 
 за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см 
p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр 
терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с 
кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б 
ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: 
ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А  
ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н 
ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу 
 Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје 
ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” 
 бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав 
е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p>  
џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав 
 коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. 
...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар 
..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ 
е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м 
Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о 
?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва 
не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А  
и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу 
би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа 
ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb  
ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б 
ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја,  
и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су 
 вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија —  
и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју 
 <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— 
ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман 
 Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе  
тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л 
!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору 
Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа 
— дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома 
не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала  
.</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј 
може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне 
е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- 
 да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов 
 часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p 
 неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М 
бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане,  
 сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам 
} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је 
за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео 
pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни 
ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора 
својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није 
о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо 
 викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога 
авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр 
ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр 
а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па 
ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н 
p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д 
на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ 
 знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби 
је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед 
} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, 
 још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела 
јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} 
ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си 
{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила 
ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт 
.{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од  
!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево 
 по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме  
е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па 
а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило  
— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан 
по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима  
 је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг 
б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др 
не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б 
 је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл 
туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред 
азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а 
у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви,  
се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи 
ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ 
ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= 
 „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк 
друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. 
о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат 
ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма 
ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од 
надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз 
о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред 
од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад 
ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по 
 — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 
.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а  
ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? 
 ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами 
г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова 
јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за 
Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их,  
сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф 
о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по 
су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени 
е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у 
миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ 
штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма 
ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг 
стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не  
 метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с  
у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж 
{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај 
 теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе 
 и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш 
, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p 
е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М 
љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, 
Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам 
 каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и  
е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи 
нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц 
прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, 
и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. 
љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак  
, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т 
жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо 
шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће  
нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а 
једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај 
{S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с 
?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} 
l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч 
рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb 
де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за 
 <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво 
и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о 
 себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он 
да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли  
 ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па 
е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да 
е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу 
p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у 
ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова  
тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да  
 — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е 
е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! 
 Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S}  
једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С 
сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та 
ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S}  
 тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које  
ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица  
 збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век 
о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да  
 сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма 
ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да 
и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле  
— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те 
ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама 
 ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не 
О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види 
нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... 
и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово 
 а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че 
реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб 
памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и 
ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу 
ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре,  
 Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а 
рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш 
не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ 
 њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п 
еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон 
уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста 
 њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути 
ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на 
искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар,  
а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан 
ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо 
ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра 
Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п 
ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < 
о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс 
а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека 
екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S 
им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је 
ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S}  
асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или 
нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ 
 Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... 
пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 
у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил 
> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој 
 збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме 
прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н 
имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш 
> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су 
при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! 
дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор 
г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш 
ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме 
зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, 
аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у  
исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама 
а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој 
 а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за 
у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м 
у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да  
о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su 
џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж 
мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену 
p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п 
кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи 
 лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн 
овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа 
апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски,  
та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа 
министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом  
ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в 
еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја 
b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но 
ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи 
илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С 
 Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н 
 још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих  
идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре 
боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју,  
еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см 
ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста 
у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов 
 не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, 
 у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од 
од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А 
</quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у 
ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси 
ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ 
ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј 
леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него  
ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј 
ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све  
још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од  
 је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p 
већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил 
о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао 
а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да 
 баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с 
заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао 
ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, 
 очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес 
 се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл 
е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише  
 и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око 
а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног 
еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг 
да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат 
рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно 
очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е 
о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S 
ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај  
ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск 
једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв 
аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, 
 брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те 
ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета 
ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в 
— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда;  
њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb 
 гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур 
ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? 
о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш 
м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го 
 бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д 
коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али 
татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” 
ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок 
. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... 
, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се 
i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н 
тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус 
ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори  
и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе  
уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то 
преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек 
 је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа 
ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... 
рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да  
адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи 
еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће 
муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, 
е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на 
ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно  
 у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј 
ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год 
 вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет 
кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с 
а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p 
<p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза 
, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с 
ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ 
веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд 
 је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да  
о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија 
="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра 
нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр 
овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо 
читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи 
дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више  
врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di 
ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де 
си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. 
ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п 
и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн 
вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си 
у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест 
”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита 
а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и 
у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори 
нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб 
е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке,  
деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / 
ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S}  
{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... 
то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов 
и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли 
 ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па 
овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену 
{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К 
че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на 
е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же 
i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото 
еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов 
иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а 
ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши 
ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита  
 гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс 
ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и  
 и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П 
ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн 
еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј 
Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч 
рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си 
66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет 
д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики 
гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б 
л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи 
 сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману 
 брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све 
у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> 
 као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово 
 кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад 
о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> —  
е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан 
 се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн 
он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> 
 ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т 
 залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи 
е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал 
 у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај 
тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни 
да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п 
ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p 
рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед 
ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м 
само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit 
у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по 
стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити 
о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо 
.. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не  
е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у 
ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б 
/p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к 
бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр 
: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж 
љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве 
аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск 
и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то 
разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље 
>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант 
ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св 
е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка 
м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче  
 њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо 
 него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе 
да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп 
поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон 
у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј 
о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је 
ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам 
, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про 
амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати 
ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З 
" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет 
а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П 
, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало 
> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф 
огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и 
и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. 
абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар 
ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б 
и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п 
 ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. 
и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо 
ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а 
 и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, 
! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како 
ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим  
у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га  
огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к 
ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво 
им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи 
кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> 
 уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад,  
 и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го 
н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} 
изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с 
сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di 
/head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку 
и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку 
ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио 
а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист 
о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода 
си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се  
ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и 
 други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па 
и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са  
едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их  
искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи 
ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи 
</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд 
мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту 
вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед 
{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка 
 такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск 
 роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? 
ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник 
Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож 
ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома 
лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита 
ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те 
 — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона  
ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним 
прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се  
е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист 
измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн 
...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да  
, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик 
па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т 
х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор 
 па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт 
лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што  
најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> 
едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад 
а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, 
ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ 
 пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин 
отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S}  
 синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с 
батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд 
ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З 
{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S}  
уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор  
за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м 
е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна 
тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право  
а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор 
а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да 
гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з 
ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч 
и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н 
јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г 
ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д 
о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет 
о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < 
Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г 
 која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск 
ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто  
неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по 
ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав 
таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п 
личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема 
 није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л 
само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у 
ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок 
 праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува 
 и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, 
засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како 
мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик 
 како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а 
ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле  
> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг 
да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам  
ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт 
 не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани 
в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. 
.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка 
шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп 
и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи 
ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с 
е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл 
тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш 
т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк 
е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед 
...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А 
 ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За 
крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц 
а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А 
 временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи 
глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к 
а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири 
да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку 
 пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине 
" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи 
а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер 
ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу 
из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо 
челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не 
е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм 
дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он 
 још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н 
као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове 
емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и  
ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст,  
игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол 
 да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; 
рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се  
ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур 
е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где  
ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл 
еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још 
иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о 
ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед 
шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов 
, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб 
ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... 
упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је 
ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек 
веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г 
ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и 
ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас  
но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње 
ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј 
„пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба 
е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао 
ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр 
ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе 
ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да  
е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са 
ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор 
сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 
адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли 
ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб 
 и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!”  
hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в 
 гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват 
 како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете,  
т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан 
ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу 
 грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма 
е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало  
кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни  
би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б 
: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ 
је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи 
ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а 
аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има 
— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з 
ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је 
икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне 
сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х 
непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну  
 некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил 
S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам 
!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом,  
ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј 
д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста -  
т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, 
Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес 
ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка 
а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није 
-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев 
орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше 
иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко 
ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију,  
Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да  
едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем  
единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св 
ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма 
 у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи 
пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост 
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност  
е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с 
ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој 
 ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> 
еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви 
и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с 
м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S}  
ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он 
аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама,  
слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком 
мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад  
је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б 
од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја 
алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож 
хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и 
.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи 
ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма 
есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер 
ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него 
риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла 
м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес 
рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у 
 чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и 
ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа 
 се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и  
и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке,  
се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је 
внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа 
</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п 
ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско 
ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х 
и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно 
 еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти  
ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си 
а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су 
му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти 
че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је 
p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск 
адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; 
жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је  
а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане 
 су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу 
> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели  
 други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с 
ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер  
 Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> 
а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И 
се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, 
дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* 
еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек 
полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би 
.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и  
 са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри 
ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори 
 овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну  
b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука 
ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније,  
о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по 
 одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи 
кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази 
е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век 
ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн 
 Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл 
т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач 
т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај 
и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под 
н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ 
не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д 
Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само 
 Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна 
ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу 
ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог  
е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам 
кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке,  
ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог 
чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч 
а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је  
ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно 
до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св 
е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И 
 га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека 
промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према  
ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч 
 кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р 
 се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка 
...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да 
е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор 
 никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква  
 свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл 
— рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> 
, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр 
 гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд 
еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр 
ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с 
ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! 
уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — 
ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи  
аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па 
ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера,  
при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн 
астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П 
еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај 
мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн 
 па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и 
тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ  
> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане  
а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу 
био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ 
шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М 
t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ 
сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св 
 толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни 
некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум 
! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ 
{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана 
тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола 
аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p>  
се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је  
чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote>  
,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. 
 <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он 
ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха!  
на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви 
ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап 
мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S}  
е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад 
subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато 
 а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако 
ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како  
селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он 
 глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p 
Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш 
ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа 
еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст 
илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо 
S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар  
ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св 
новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с 
што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка 
о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово 
еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат 
огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж 
је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер 
хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр 
одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а 
}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а 
а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре 
и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат 
олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о 
сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S}  
се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн 
тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} 
е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ 
бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само  
лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не 
 умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис 
 — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска  
причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво 
е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још  
 треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл 
Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср 
.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи 
понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> 
 ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p>  
на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко 
о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д 
ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп 
се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне 
 тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру 
/p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. 
ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са 
рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> 
ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и 
и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар  
уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с 
<p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де 
обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб 
ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин 
 град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како  
p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ 
ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј 
о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн 
а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о 
 и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск 
јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар 
 животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос 
дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало  
— Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога 
 онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи 
<p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. 
баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С 
а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори  
, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ 
о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш 
и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр 
тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове  
<p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с 
 да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма 
/p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б 
си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу 
а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели 
 Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам 
?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та  
да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто 
о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли 
је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак 
бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где  
.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево 
 Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и 
 /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко 
за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан 
ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк 
ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п 
маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо 
воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт 
о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ 
је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо 
— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи 
н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, 
риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту  
> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи 
сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < 
 Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља  
ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави 
 зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл 
ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д 
век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ 
ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала 
адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну 
орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран 
што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо 
од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин 
 ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как 
ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр 
па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је  
..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је 
 обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита  
 слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла 
ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском 
ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће  
?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— 
саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! 
 ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи,  
i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да 
Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < 
а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе 
 је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S 
о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г 
увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме  
ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож 
чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла 
ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми 
 истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из  
к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна 
 ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту 
свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам 
гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве 
 слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она 
слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по 
у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S 
знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно 
 радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и  
је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи  
оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но 
му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи 
 до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о 
тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед 
аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се  
S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме 
{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену  
 или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође 
ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал 
ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује  
<p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику 
свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид 
 распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул 
и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S}  
и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо  
 Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе 
о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц 
 оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни 
е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско 
 достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете,  
дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се  
о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније 
у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ 
 чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. 
фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго 
 опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д 
<p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу  
{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год 
г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј 
добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м 
 улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину 
.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. 
лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су  
бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј 
} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу 
јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није 
е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера 
му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук 
шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом 
не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга 
би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј 
читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип 
.{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< 
, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан  
 драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла 
зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и 
и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино 
или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би 
ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп 
тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве 
угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл 
о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва 
ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с 
 ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си  
ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он  
 место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у 
 кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с  
р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч 
ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат 
олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск 
колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с 
 као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и 
ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те 
е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна  
бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р 
ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! 
 споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си 
да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. 
леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про 
 Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т 
 и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем 
? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки 
 дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> 
на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд 
ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра 
а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн 
 ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст 
ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка 
ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з 
{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb 
ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол 
{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ 
е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану 
к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ 
и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик 
мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м 
се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу  
та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с 
м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си  
Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек 
Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море 
и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон 
— вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал 
 стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} 
<l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ 
о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј 
 </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где 
 како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка 
>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p 
, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло 
есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов 
 је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та 
} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И 
чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ 
, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у 
} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој  
ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре 
 лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан  
абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена  
ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ 
стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов 
и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад 
98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр 
>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре 
лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи 
то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред  
ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с 
ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о 
ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома 
екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим  
Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П 
као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко 
p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав 
="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и  
 Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S 
и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ 
ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је  
отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д 
кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах 
ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ 
џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма 
 како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос 
ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га  
ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан 
е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав 
та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога 
еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол 
 отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи 
 веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д 
Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач 
менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све  
и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо 
ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< 
 нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p 
 Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј 
имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и  
> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск 
ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил 
 насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n 
највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд 
а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике,  
ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша 
одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest 
мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb 
 у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч 
 и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете 
оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц 
га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у 
дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч 
и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз 
 помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у 
дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а 
ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море,  
е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи 
... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк 
ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч 
... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... 
Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра 
 кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку 
аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> 
а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па  
ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У 
 и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане —  
и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц 
, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— 
љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб 
ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку  
ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма 
ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов 
а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј 
висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај 
у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м 
што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства  
 и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб 
на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми 
но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по 
емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч 
е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 
 на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита 
а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге 
 зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск 
ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах 
унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по 
т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр 
и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак  
ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала 
кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две  
 да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи 
ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S 
унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал 
 а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з 
Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н 
љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на  
 она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао 
који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол 
..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск 
 теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује,  
 нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — 
ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег 
а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их  
лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се 
кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За 
па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда 
почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом 
 старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу 
само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос 
говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ 
 Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се 
пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком 
ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и 
аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што  
 чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с 
аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е,  
уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење  
ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр 
ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас 
еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с 
ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само  
S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би 
 коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка 
. — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке  
читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви 
се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн 
за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>—  
баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с 
равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та 
но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по  
а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн 
времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и 
себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа  
аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла 
, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега  
 ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице 
лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол 
и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S 
већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг 
ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су 
де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н 
за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко 
ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- 
лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду 
 доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" 
 очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection 
и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн 
невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру 
 јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук 
ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу 
 час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц 
г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и 
ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви 
добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с 
брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад 
ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в 
адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака,  
ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве 
} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < 
еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем 
га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше  
азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр 
е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар 
аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал 
и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр 
е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону 
риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју 
Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не  
 ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ 
— грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл 
би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру 
зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о 
бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош 
ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>—  
 одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет  
ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа 
 и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав 
, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св 
S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са 
ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека 
едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган 
и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му 
а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне 
ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало 
 на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани  
на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј 
а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после 
 — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с 
атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај 
Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} 
 Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и 
ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н 
озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и 
уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто  
! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се 
гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос 
 тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра 
, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д 
у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се 
си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед 
еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо 
једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л 
аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже 
јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се 
кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла 
мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} 
 — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по 
ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо 
ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би 
 а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ 
наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из  
 никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с 
 четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф 
ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша 
Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи 
но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво 
Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l 
аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко 
о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра 
лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си 
преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св 
Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве 
 та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и 
ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да 
ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер 
дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г 
 шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= 
а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док  
а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају 
д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај 
наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш  
и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м 
p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S 
 је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све 
давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод 
егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер,  
вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј 
S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара  
 Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з 
има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј 
ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио 
Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у 
ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и 
ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, 
орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре 
мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, 
b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар 
а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 
а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ 
оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје 
доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле 
Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р 
А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S}  
ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н 
легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ 
а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н 
е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S 
поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се 
аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је 
 јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа 
, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је  
 и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај 
бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на 
е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п 
е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... 
е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман 
ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l 
</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да 
ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи 
1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи,  
ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би 
је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д 
ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел 
уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт 
слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б 
нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа 
ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < 
, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, 
ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др 
pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије,  
во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће 
о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл 
да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда  
ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А 
ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма 
авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си  
id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к 
тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак 
дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож 
старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј 
имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п 
оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша 
плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц 
а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа 
же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип 
ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море!  
цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< 
аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л 
е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш 
ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру 
оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је 
е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о 
ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах 
уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < 
разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з 
te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма 
соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. 
 <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко 
је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S}  
иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п 
 оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и  
 доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н 
е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к 
 ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До 
 досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире 
ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био  
Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. 
ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду 
ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни  
да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру,  
ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н 
гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај 
„Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј 
оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп 
тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да  
<p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с 
 оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к 
ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то  
 јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци,  
оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S 
 као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З 
 је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг  
нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина 
и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио  
их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир 
у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} 
ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но 
угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово 
и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је  
ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т 
елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори 
је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ 
дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн 
понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл 
 код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до 
а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. 
ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај 
есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл 
анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н 
.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д 
е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му 
 кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св 
нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н 
и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће;  
врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу,  
о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к 
ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или  
ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили 
одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем 
љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. 
у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м 
кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та 
е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с 
шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је  
, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... 
/p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње 
девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој 
ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и  
 улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора 
 и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато 
амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет 
ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн 
да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к 
име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов 
и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо 
не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет 
> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; 
е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан  
.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро 
b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б 
само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл 
 света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул 
етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох 
ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај 
; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве 
Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. 
самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки 
и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и 
је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел 
 се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по 
оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< 
убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага 
ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < 
p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к 
плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си 
} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива 
овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог 
овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало  
је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или 
пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр 
ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла 
но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ 
е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте 
ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис 
што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка;  
 ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал 
и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија?  
лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S 
илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151"  
ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з 
она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј 
да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт 
 разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б 
е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м 
ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>—  
не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје 
„Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ 
е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају 
корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн 
 овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и  
ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> 
уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S}  
зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер 
ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј 
ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми 
лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим,  
ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} 
 и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није  
икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше,  
 или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче,  
 сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. 
говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр 
то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи 
ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и 
 сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде  
ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов 
сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве 
не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с 
?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S 
је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и 
а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се 
поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно  
/p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. 
ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу  
ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој 
ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор  
.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S 
о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у 
еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну 
о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе 
а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф 
ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт 
и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш 
ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> 
она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока 
о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и  
" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком  
 морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb 
ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни 
стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p>  
у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А 
/p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска  
 ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти 
је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. 
ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п 
ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш 
арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар 
и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет 
„Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш 
чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе  
бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку  
е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ 
ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад 
ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о 
о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з 
е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к 
то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск 
ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је 
зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио 
ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство  
 компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим 
ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк 
} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр 
акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му  
е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао  
а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели 
свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к 
p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек,  
ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. 
} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо 
е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп 
 креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у 
" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако 
о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош 
арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п 
р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује 
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап 
што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није  
по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др 
ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн 
ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле  
ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним  
рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св 
није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство  
оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т 
октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... 
изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је 
} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па 
.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S 
ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема  
бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече 
ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} 
..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду 
 џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де 
гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и 
им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и 
чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с 
а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди,  
пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев 
ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. 
овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр 
реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако 
лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики 
ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на 
i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један 
едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн 
 Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом 
ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет 
ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра 
г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т 
дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника 
 недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље 
се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша 
шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље 
они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та 
 још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но 
кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз 
а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала  
нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под 
направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} 
искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути 
о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо 
слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што  
 носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест 
 и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље 
ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид 
овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне 
естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м 
 му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ 
 ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару 
— у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб 
а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел 
Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни 
г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г 
ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>—  
то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и 
ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од 
ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт 
угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном 
 још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако 
даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и  
Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра 
огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те 
ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и 
поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч 
, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне  
 је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева 
ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев 
ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу 
грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв 
е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр 
тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес 
 алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне 
га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч 
јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д 
<p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел 
 кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој 
 дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј 
лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних 
ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла 
рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич 
верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св 
ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало 
 чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра 
 узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ 
ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут 
да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, 
, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио  
 бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па  
азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за 
ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з 
 бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене 
!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h 
раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ 
а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо 
омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног  
.{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ 
Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну  
 па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако 
} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м 
о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав  
а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? 
на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод 
мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду 
он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се 
вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла 
очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м 
је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за 
 отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн 
лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег 
човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ 
мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к 
ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту 
рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа 
дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б 
, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb  
 он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м 
град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д 
су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј 
...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с 
 у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан 
.{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну  
т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо  
на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До 
 онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане 
тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија 
ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н 
 главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п 
атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је 
 неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види;  
{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше  
 Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у  
изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н 
 и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив 
кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво 
 да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе 
асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ 
 — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г 
а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ 
 на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све 
нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј 
ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници 
занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб 
кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93"  
 пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. 
ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг 
 Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек 
рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М 
енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам 
{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право  
лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С 
својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике  
ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу:  
 за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у  
ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал 
 првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру 
ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п 
а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ 
штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим,  
чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд 
еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан 
оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет 
диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. 
м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол 
реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д 
њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да 
рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду 
 тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије 
а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз 
 из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у  
љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар  
ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им 
вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч 
 се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош 
... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома 
м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и 
е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве 
ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < 
је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон 
 вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по 
о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам 
 или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим 
кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте 
га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и 
 (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил 
ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ 
џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз 
 пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст 
-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу  
 нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! 
адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом  
људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, 
ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак 
ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi 
сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе 
еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си  
а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев 
 сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем 
еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при 
 ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка 
е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка 
 собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До 
стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з 
је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е 
p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, 
угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч 
н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст 
е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој 
ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ 
ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу 
 тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да  
е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те 
е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал 
редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене  
све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех,  
 две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел 
сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с 
 и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по  
и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ 
ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т 
он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па 
p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном 
за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису,  
 пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар 
тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за 
оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише  
 у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган  
је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по 
чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас 
i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! 
епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш 
ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг 
е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p 
г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S}  
ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — 
p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна 
..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста 
ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н 
} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S 
еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и  
ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија 
/hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; 
та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра  
његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није 
положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так 
 је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи 
ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и  
му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе 
како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче 
рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху  
 мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p 
, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш 
ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр 
и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п 
’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { 
> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам,  
знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане,  
срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку 
а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно 
 Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p 
е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели 
и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п 
ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п 
ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит 
и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више 
ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез 
а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З 
нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с 
гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј 
Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т 
 па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на 
а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ 
, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне 
колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете 
п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м 
не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће  
. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг  
 неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т 
у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов 
ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> 
hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е 
а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S}  
{S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе 
џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n 
тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов 
 који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на 
чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi 
у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 
 саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и 
се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма 
а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е,  
и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и  
ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су  
ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да 
шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, 
дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн 
ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув 
сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — 
p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн 
си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з 
<p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! 
и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви 
ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до 
окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг 
ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S}  
ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка 
им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт 
и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет 
е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело —  
а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш 
рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба 
питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} 
несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < 
ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне 
кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на 
 тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било,  
} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл 
, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. 
о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо 
е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к 
Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p 
да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е 
.{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с 
ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па  
кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон 
ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма 
те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> 
Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило 
је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с 
орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>—  
да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — 
не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < 
За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри 
 <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с 
ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h 
 де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча 
о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < 
о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ 
аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ 
 си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је  
тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје  
е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < 
евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб 
!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... 
 <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> 
удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с  
{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п 
 — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, 
вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море 
п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — 
стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?)  
урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск 
је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч 
а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран 
знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в 
ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке,  
к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч 
 женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви 
и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил 
 чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф 
али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д 
it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као 
е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике,  
 косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе 
Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>—  
> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб 
сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot 
l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l>  
/p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест 
а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си 
 љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди  
ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и  
Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве 
е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј  
 што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type 
екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован 
: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к 
илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти 
ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, 
аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, 
ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој 
ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За  
 мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што 
</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај 
</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша  
однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван 
асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање 
. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао 
 а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад  
ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош 
ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога 
 немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а 
 што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на  
он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S}  
вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином 
тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила,  
бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је 
 је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли  
исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за 
дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и  
у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> 
 и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е 
b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” 
само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла  
вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж 
чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П 
улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма,  
мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев 
рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О 
јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста 
јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у 
ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ 
ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа 
.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле 
{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} 
саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и 
 оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и 
 како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав 
ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е 
нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” —  
 се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц 
ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш 
 коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи 
а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си  
S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл 
ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д 
татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д 
ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам 
i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!”  
ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ 
анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за 
ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ 
ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, 
раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти 
ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл 
си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк 
ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”,  
аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb  
{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p 
 каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с 
 Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча 
к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот 
 си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: 
атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ 
шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па 
!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће  
 у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат 
ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали 
о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за  
ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма 
а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’  
у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се 
 — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си  
овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из 
давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу 
е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва 
ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д 
у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик 
 мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама  
искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S}  
но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг 
ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он 
а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе 
дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по 
кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — 
тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф 
иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови 
ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ 
, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си 
пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је  
ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке 
А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под 
>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета  
у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш 
 душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има 
едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h 
та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит 
аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или  
таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн 
ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о 
 до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, 
 купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си  
а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили 
к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>—  
Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш 
 је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И 
век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си 
су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст 
ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у 
 офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p 
памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај 
ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа  
кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори,  
адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је 
 срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, 
 и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој  
рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п 
им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п 
петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, 
 за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= 
афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г 
ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По 
оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а 
нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ 
девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — 
 чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д 
 брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi 
ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка 
 ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ 
ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми 
, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н 
амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ 
иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из 
га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена  
ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не 
осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама 
— Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт 
дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако 
а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг,  
>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ 
..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с 
 не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ 
може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к 
 на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп 
мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З 
о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и  
то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p>  
рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. 
.{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје 
е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п 
а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" />  
не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго 
i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је  
волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање,  
и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p 
вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку 
воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да 
Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. 
>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава  
ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу 
ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те 
омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула  
>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а 
е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л 
па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају;  
веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст 
тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо 
е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај 
 с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле 
 па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н 
а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради  
анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’  
-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко  
вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му  
и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м 
.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту  
е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а 
о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а 
длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот 
} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а 
е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е,  
p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет 
 па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што 
 Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... 
које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин 
кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с 
азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т 
е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу 
ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој 
гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с 
а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и  
се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад  
и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А  
си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как 
Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери  
пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h 
а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн 
мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да 
е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе 
и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < 
 <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 
е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св 
 и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна  
ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц 
} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит 
ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од 
 си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог 
ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, 
груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли  
тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих 
> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с 
тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј 
суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл 
екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А  
о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно 
 ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под  
 у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал  
а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- 
, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава...  
 ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина  
 <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас 
уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— 
 ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј 
ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к 
 збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile 
жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма 
 Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил 
олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з 
ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} 
ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу 
 ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> 
сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те 
ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г 
рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те 
и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... 
 берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша 
 пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на  
 Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве 
 а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о 
ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има 
лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете,  
ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц 
удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре 
> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. 
 се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч 
За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S 
ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо 
 хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им 
амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб 
гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До 
унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! 
епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна 
> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да 
} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ 
е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— 
p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники 
 си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. 
а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо 
 n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у 
ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча 
јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук  
а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво 
а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св 
м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају  
 може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>—  
 опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p 
 зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> 
сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст 
 паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве 
орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их 
?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради 
— вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн 
ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр 
а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> 
нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у 
 им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск 
благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био 
p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли 
 за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. 
оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни 
 уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на  
о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга 
а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p 
 је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p 
 даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да  
право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне 
?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да  
ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира 
!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к 
ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми 
вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> 
 готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А  
што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h 
а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт 
знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му 
ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < 
дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар 
ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 
једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д 
 се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п 
и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си  
ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ 
 — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти  
усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, 
6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. 
дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду 
а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в 
к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као  
е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с 
<p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што  
м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм 
ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају 
у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= 
јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, —  
љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти  
ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој  
ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — 
 не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п 
 да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" />  
> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде 
плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој  
а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом,  
 пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал 
какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м 
 веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по 
>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што  
лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> 
 песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира 
 овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да 
 наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос 
- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з 
/l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < 
и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так 
 обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки 
 нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, 
акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ 
у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То  
о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка 
чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва 
орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући,  
 затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по 
страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! 
вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< 
: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш 
ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку 
егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра 
лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу  
 си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да  
Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му 
то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к 
заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли  
ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б 
иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс 
д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово 
њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал 
на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли 
о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена 
гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш 
ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> 
 Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос 
зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s 
ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ 
па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос 
е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име 
аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду 
ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа 
 мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о 
м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује  
где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало 
е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р 
а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а 
" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ 
Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да  
еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м 
{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з 
..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п 
!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја  
и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје 
зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани 
 друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије 
пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн 
, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си 
чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т 
 моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” 
незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж 
ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ 
мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо 
разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј 
е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он  
 за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо 
га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” 
дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге 
у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу,  
тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. 
си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање  
се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и  
игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п 
ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк 
ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з 
ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма 
 да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига 
е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла 
? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс 
ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да 
а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци 
 цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој 
мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот 
p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те 
кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в 
ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв 
 му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К 
а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б 
 формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије 
ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч 
грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п 
и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и  
при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват 
 и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц 
е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р 
{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. 
у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К 
не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д 
 једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са 
— тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по 
рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо 
а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб 
тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла 
е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису 
ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па  
љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама 
ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука 
реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м 
е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане 
очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл 
ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али 
расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d 
ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З 
ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре 
аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б 
</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p>  
 рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ 
јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м 
, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на 
е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186"  
размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане,  
воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног 
 Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин 
и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари 
а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д 
о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са 
ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ 
ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она  
„домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега  
е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам  
 а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао 
 n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, 
аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск 
лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан 
..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр 
На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети 
Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор 
 громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш 
 овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл 
 миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље 
ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к 
 и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< 
а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и  
е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу  
чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи 
/> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра 
су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а 
S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче 
 Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг 
, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо 
добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш 
де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да 
ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт 
 и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз  
<pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. 
ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу 
 си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па  
— застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те 
амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т 
обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче 
не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И 
 како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не 
н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта 
он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а 
снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ 
/hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> 
— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в 
> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб 
” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу 
оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди 
 <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — 
 несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи 
Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је  
ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м 
ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех 
 л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} 
 рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му 
Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по  
зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да 
>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За 
ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— 
.{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. 
ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле 
м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у 
ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум 
вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк 
и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед 
 <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то 
очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест 
 „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на 
— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! 
стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ 
 нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане,  
узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив 
брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један  
диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без 
ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а 
 извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ 
не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе —  
уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то 
о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, 
 чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу 
о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста 
естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање 
нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С 
 неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи 
рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м 
 чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу 
 је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”,  
{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з 
ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те 
ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> 
о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други 
тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн 
много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре 
араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з 
 и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с 
побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу  
љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж 
!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал 
а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е 
 се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре 
о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до 
тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег 
nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани 
на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист 
ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са 
ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. 
 своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на  
 тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св 
а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч 
д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> 
 се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те 
 то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ 
ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} 
а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен 
 и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н 
</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l>  
 нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< 
из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем 
злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби 
вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху 
ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, 
антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок 
 Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж 
p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат 
! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј 
ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S 
— куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да  
те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о 
де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али 
е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва 
ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов 
b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п 
вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. 
Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, 
ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл 
 увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика 
ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов 
ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду 
терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг 
Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б 
у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда 
испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби 
 хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер 
; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле 
, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј 
, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди  
спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах 
мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан  
г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З 
акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма 
 сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј 
не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли 
ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог 
што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да 
чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат  
м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к 
вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне 
ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили 
?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што  
на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч 
сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ 
<p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма 
оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S 
а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не  
 сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу 
вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл 
е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за 
вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит 
и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је 
вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу 
ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри 
..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка 
у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск 
га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја  
 укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р 
аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он 
е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее 
е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се 
 чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi 
азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з 
 кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн 
му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење 
вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за 
 му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за 
 тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" />  
.{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци 
 Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с 
м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г 
тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је  
АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, 
ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p 
аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо 
ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо 
Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p 
— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б 
му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали  
ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, 
ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те 
ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми 
то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в 
{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште  
ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш 
јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила 
, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул 
S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш  
е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та 
ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( 
p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како  
ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ 
и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / 
кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба 
скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д 
е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра 
оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе 
егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па  
уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж 
си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да 
 си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш 
то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р 
есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: 
 касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т 
 неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>—  
 <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми  
S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н 
бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} 
е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З 
 за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не  
веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и 
е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам 
>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср 
к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку 
 викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет  
дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш 
аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон 
p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели  
p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то 
а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја  
је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет 
 бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит 
нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и  
 сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б 
јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> 
 бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово 
— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, 
н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у  
шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З 
 да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах 
м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв 
о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш 
ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све 
 како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>—  
у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... 
{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — 
p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си 
д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не 
 спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк 
ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! 
Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ 
е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир 
 наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да 
ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t 
мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ 
сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: 
г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока 
и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, 
 најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S 
раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим 
 је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати 
и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш 
 пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м 
сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па 
жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по 
е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ 
н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба  
ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се  
е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј 
, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж 
 које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p 
уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве 
 Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата 
 браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто  
 био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он  
ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом 
S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н 
но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц 
анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се  
и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари 
акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима 
ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало 
 на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! —  
 што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви 
ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" 
оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < 
ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј 
 пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид 
у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом,  
лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му 
 што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само 
 и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с 
 сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан 
 Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb 
 ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! 
Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у 
му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв 
заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви  
анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман 
е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек 
„Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ 
 ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с 
} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ 
аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу 
лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба 
атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап 
е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма 
унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил 
га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може 
свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и 
рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће 
 што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да  
 главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па 
, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г 
И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они 
ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи 
 да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! 
им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — 
 за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се 
амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p 
ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и 
 ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од 
сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна 
етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к 
 тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти  
гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш 
S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 
је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и  
али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с 
е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг 
уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с 
е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован 
S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з 
>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд  
ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује 
ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји 
 што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што  
си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, 
не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>—  
адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се  
 сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св 
о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси 
окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S 
 поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да 
ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н 
 изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до 
 Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и 
монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо 
биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г 
i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и 
ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и  
гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра 
ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S}  
 умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику 
ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з 
оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М 
ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то 
ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са 
оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у 
ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч 
 по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с 
иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б 
 би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој 
м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск 
ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з 
и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче 
форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И  
ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона 
о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б 
саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / 
хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го 
 — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> 
, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј 
, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми 
, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше 
пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што 
вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и 
ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис 
си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го 
ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре 
ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з 
, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг 
и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в 
ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш  
евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те 
а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе 
е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= 
таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да  
а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ 
/> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући 
оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може 
ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л 
е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p 
лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста 
у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој 
к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники 
ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр 
 за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав 
о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај 
по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још 
угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт 
алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не 
 рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо!  
нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор 
тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! 
 месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у 
а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, 
тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... 
 „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр 
А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ 
 делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде 
она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би 
тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с 
 — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка 
добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за 
нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д 
ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. 
је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по 
си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти  
, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з 
војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и 
увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти  
шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м 
е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да 
ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија 
е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р 
амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна 
варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов 
друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам 
руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци,  
ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр 
тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које  
е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он 
та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма 
што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г 
{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п 
у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з 
 или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних 
ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да  
{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху 
еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр 
ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в 
, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени 
јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради  
 и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз 
да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ  
ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п 
им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је  
све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” 
 ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи 
и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p 
рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С 
а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов 
. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з 
pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И  
 <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т 
у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p>  
ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св 
 си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м 
теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј 
татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече,  
почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски  
ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико  
ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби 
 ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка 
напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва 
јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев 
 пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к 
ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће 
о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н 
ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> 
ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже 
..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А  
ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о 
ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги 
же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава 
За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора 
>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си 
/> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как 
Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска,  
hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. 
ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве  
р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг 
м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме,  
 у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с 
? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед 
ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо 
 <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које 
ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд 
отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не 
з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно 
х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме,  
један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< 
 <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином 
/quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што  
канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј 
рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос 
> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане  
овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град 
 Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе  
тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и 
младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ 
о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску  
обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар 
 утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го 
ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци  
буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова  
X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив 
А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород 
бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј 
лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога  
смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош 
ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S}  
 Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... 
} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... 
 чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p 
з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>—  
а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да 
ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р 
удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр 
м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз 
ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. 
и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим 
е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав 
анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п 
} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке 
и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко  
— прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава 
башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p 
а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је  
и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У 
.</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен 
оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал 
2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја 
и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! 
е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев 
не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли 
емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! —  
е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори 
апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе 
и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки 
Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир 
ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет 
ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м 
ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као 
 није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в 
га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул 
и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б 
оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре 
{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка 
ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н 
! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо  
а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па 
Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс 
и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег 
> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како 
еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад 
и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т 
литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об 
сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос 
е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем 
за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако 
или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г 
искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није  
л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам 
е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој  
свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д 
 својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г 
она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј 
лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо 
риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт 
е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile 
а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти,  
 по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д 
једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу,  
 — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / 
лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи 
трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран 
ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са  
уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно 
 чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по  
 за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас 
ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у 
! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! —  
их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб 
м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком  
и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин 
 писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; 
у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла 
...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А 
 — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си  
аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо  
ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од 
 учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по 
тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к 
де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п 
, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д 
 и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д 
куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на 
</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 
 да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор 
опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш 
 тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За 
/p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад 
јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке 
ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после  
омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке  
сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке 
ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, 
</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко 
жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l 
 „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ 
сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м 
ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј 
}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в 
 и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас  
 нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба 
и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S 
да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К 
аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата 
ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд 
бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д 
ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа 
иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S}  
 и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је 
о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да 
е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени 
лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк 
ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна 
 Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из  
е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди 
м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско 
лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p>  
јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа —  
 и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ 
а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј 
амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, 
ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за 
е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о 
ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса 
заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син 
а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег 
није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове 
смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу 
ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач 
оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С 
је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина 
с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и 
о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на  
мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам 
уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> 
удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и  
о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов 
е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле  
Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј 
 о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак 
у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. 
 иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про 
hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по 
 је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш 
 тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под 
распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- 
разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се 
обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п 
оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и 
зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће  
!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан 
hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па 
е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с 
илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе 
ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће  
се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше 
па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла 
, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз 
еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} 
вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн 
ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> 
се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p 
виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир,  
а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој  
 у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил 
{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч 
здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни 
 с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о 
де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко 
уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ 
о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати 
о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед 
"100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још  
њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д 
{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч 
i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим 
била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис 
иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн 
ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она  
и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа 
резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti 
да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад 
говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не 
но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа  
блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова 
аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што,  
е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре 
ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про 
е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и  
кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о 
заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад  
ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих  
и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с 
о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н 
 се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна 
ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или  
м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од 
роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој 
 Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П 
„У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S 
под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају 
ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи 
} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из 
ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ 
о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ 
е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па  
 с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами  
 задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb 
кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у 
када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова 
 се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн 
гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати 
ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и 
ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — 
ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т 
ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој 
ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти 
и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ 
казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла 
вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т 
а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода 
на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г 
у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона 
еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр 
гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње 
 управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан 
није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с 
 Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, 
душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех 
 клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок 
нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел 
нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете 
ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако  
вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку 
ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко 
/p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде 
о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не 
ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат 
о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш  
нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове 
го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда 
ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали 
штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп 
рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане  
је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се  
риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија 
ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да  
ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и  
штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц 
 га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци 
 идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш 
е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи 
ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос 
лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн 
се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав 
, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га  
ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с 
ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет 
они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} 
с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло 
Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако  
би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин 
несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег 
ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г 
 њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла 
 их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто 
седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали 
у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало 
су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи 
 <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан 
им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих 
аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви 
и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п 
љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле 
го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно  
е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка 
 И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства 
 жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 
погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и 
ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо 
, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли 
 је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S 
 многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је 
к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после —  
ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он 
ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр 
вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон 
руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они  
 тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 
 обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, 
а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, 
мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф 
ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а 
} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира 
 понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф 
p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет  
ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита 
ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље 
 да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. 
 како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до 
то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З 
нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал 
ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу 
илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с 
 теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! 
после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми 
и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш 
Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т 
и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко 
ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, 
пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. 
 проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког 
па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр 
...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине 
ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана 
здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или  
аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з 
и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за 
 — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S}  
банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви 
p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си  
мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши 
S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p>  
е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку 
застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес 
о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје  
 учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S 
 намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр 
абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве 
е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод 
кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З 
орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају  
Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> 
 ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо 
су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла  
потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п 
 или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист:  
упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а 
био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго 
етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт 
го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p>  
> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва 
о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да 
ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још 
 ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе  
еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије  
раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл 
е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о 
е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста 
пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к 
и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил 
кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p 
 повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада  
{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако  
еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат 
 здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о 
} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако  
е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је  
инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва 
 у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма 
ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м 
 ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S 
, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра 
, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> 
срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка 
о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p>  
ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S}  
И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с 
з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре 
ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт 
. научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам 
ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о 
 не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 
пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p 
иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p 
 и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе 
к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п 
ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { 
те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S 
p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> 
је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та 
ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О 
а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар 
мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то 
и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил 
би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш 
ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! 
ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне  
и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској  
 — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С 
ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф 
јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј 
осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време 
обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн 
 видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју  
 својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после  
bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио 
 а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је  
ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је  
</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S 
а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п 
 оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила,  
S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да 
у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с 
ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман 
 век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в 
ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при 
боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи 
али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н 
ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш 
ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н 
је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на 
ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф 
рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај 
 Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— 
евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га  
hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о 
татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад  
кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> 
ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= 
за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ 
вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} 
фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар  
немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо 
а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј 
слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи 
 паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ 
и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н 
и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише  
?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 
а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по 
а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, 
 <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec 
жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в 
 домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п 
ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не 
е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < 
рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш 
е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр 
Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било,  
бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то 
љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт 
 Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ 
 је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим 
о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис 
 у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен 
. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими 
буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је 
и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук 
<p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг 
it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед 
а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б 
јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как 
у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} 
мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск 
</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц 
оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав 
ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс 
зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што  
> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа 
; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ 
и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума —  
ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н 
/p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику 
е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр 
куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p 
 ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари 
рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз 
ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац  
ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога  
ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: 
 /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор 
 љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, 
.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т 
ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да  
као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< 
сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст 
а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао,  
влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање  
лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип 
омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се  
 што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако 
е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма 
 је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку 
русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе 
одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе 
, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн 
његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат 
 чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво 
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n 
itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА 
оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом  
да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос 
че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји;  
а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам 
ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре 
вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана 
завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра 
и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" 
е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не  
 се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ 
се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор 
ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S}  
на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго 
немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан 
мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ 
— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д 
урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му 
орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а 
<p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр 
е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо 
ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос 
ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп 
 ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао 
баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса 
</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри 
 срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с 
/> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, 
е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та 
пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра 
недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д 
 <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу 
описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у 
 живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да  
е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет 
>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при 
ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да  
кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме 
>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја 
е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и 
ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна 
="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но 
или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н 
после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи 
 све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал 
ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које  
>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј 
> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен 
је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све 
 само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона  
 није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је 
 <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го 
поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру 
гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при 
давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс 
мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред 
н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п 
м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу 
ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап 
 си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче  
, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана  
 <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < 
к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х 
ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с 
</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> 
се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава 
сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— 
равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п 
 те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај  
и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је,  
ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз 
ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј 
 на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг 
руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим 
ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве,  
.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел 
д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни 
фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он 
 ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а 
ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ 
у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све 
и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал 
ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М 
и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије 
га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о 
сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал 
во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил 
кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да 
, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок 
н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам 
вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук 
е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- 
е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м 
, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче 
 табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче 
аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п 
 на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури  
кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове 
оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане 
Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је 
 нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. 
а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло 
ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис 
аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој 
моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” 
, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од 
ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ 
је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште 
ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација 
сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас 
ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при 
ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа 
 запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ 
дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен  
 у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л 
о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб 
тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле,  
их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр 
ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд  
 што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони,  
ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з 
песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l>  
мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи 
лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско,  
д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на 
на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / 
нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста 
и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам  
тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} 
ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах 
, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало  
енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l>  
} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га 
иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају 
ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је  
 да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји 
— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи 
а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану 
и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар 
авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш 
</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с 
/p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а 
 тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе  
.</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... 
да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз 
...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба 
е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и  
а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из 
.{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига 
нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе 
ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним 
конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу 
вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад  
з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти 
агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д 
, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко 
во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из  
а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М 
д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан,  
еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв 
Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр 
S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко 
та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув 
деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц 
џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк 
таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л 
гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т 
p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј 
ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из  
?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин 
тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле 
.. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми,  
икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама,  
ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако  
 што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни 
један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил 
ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши 
ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н 
ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест 
осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара;  
ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p>  
и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк 
апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo 
hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше 
, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, 
луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави 
te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l 
утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже 
од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно  
е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм 
 раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево 
наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и  
тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много 
ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед 
, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа 
а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих 
Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с 
е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и 
Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, 
ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та 
ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај 
 Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда 
 unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам 
— Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... 
еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв 
ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође  
ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг 
, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, 
ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр 
им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк 
де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ 
 грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој 
риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је  
 Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје  
“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци —  
већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите 
а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при 
...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д 
 му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида  
p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша 
о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па 
на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, —  
че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа 
а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако  
ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi 
и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ 
е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. 
 знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср 
ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и 
ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо 
ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино 
 — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск 
диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит 
 реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб 
} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она  
и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко 
 остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт 
Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как 
заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча 
алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к 
 ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј 
ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш 
и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој 
кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан 
{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p 
буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што  
 четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, 
 ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S}  
 а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд 
век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с 
шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент 
 њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на 
ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш 
 дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше  
чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује 
 онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н 
е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они 
капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т 
е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. 
ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само 
p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес 
ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус 
е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле  
е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј 
и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан 
аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и  
а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. 
 само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З 
као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз 
о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв 
њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс 
а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј 
 никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до 
ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш  
 тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с 
 давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и 
е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк 
</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по 
 па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а  
 селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 
ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де 
, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а 
Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ 
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар 
а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што 
него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се 
зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин 
 сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п 
 поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де 
е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т 
ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < 
остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра 
отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би 
а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди 
{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А 
ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко 
поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н 
и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла 
увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а 
на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не  
атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ 
Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да  
ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр 
згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / 
ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман 
кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини 
два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе  
је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок 
јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост 
ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н 
и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к 
љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к 
о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша 
и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај 
ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" />  
 брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе 
, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост 
убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап 
риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 
кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П 
мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — 
, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, 
 један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све 
ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул 
и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц 
Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и  
тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид 
а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за  
мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер 
ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н 
воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб 
а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ  
 n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе 
дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак 
 <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл 
ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са 
 у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол 
 под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони —  
 снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и 
и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј 
енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако  
че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести,  
у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте 
да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво 
ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо 
би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан 
 шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п 
кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена  
, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни 
о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха 
д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал 
бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако  
бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка 
рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше  
 и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у  
ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п 
 природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле,  
в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да  
/hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор 
} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < 
 дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич 
но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад 
аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро 
песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео 
су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и 
ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча 
и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б 
у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо 
ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег 
рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим 
ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир 
ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави 
с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је 
као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је  
ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник 
ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је  
ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб 
 видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам 
аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана 
кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с 
 поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ 
ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој 
них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже 
> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да 
ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада 
а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ 
а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан 
та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад 
 пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла 
суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је 
ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав 
осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и  
а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч 
 до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд  
о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар 
а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр 
ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м 
„Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д 
ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала 
знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом  
г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин 
а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож 
срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас 
то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} 
ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр 
зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин 
S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ 
се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о 
тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу 
се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом  
 очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд 
 Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три  
 ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би 
и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала  
на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, 
ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал 
страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар 
их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про 
тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск 
има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p 
 умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла 
улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо 
сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па  
</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. 
>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h 
у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ 
анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б 
 „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек  
каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг 
е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п 
, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или:  
Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига 
 <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к 
 <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п 
ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру 
te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча 
а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е,  
ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис 
гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. 
Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво  
ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н 
џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал 
, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>—  
ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, 
ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б 
бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл 
почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб 
ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш 
војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це 
за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из 
о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, 
 не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез 
ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба 
а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н 
, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . 
ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p>  
а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав 
Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске 
е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си,  
{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј 
 да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам 
Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> 
га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p>  
„теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, 
/p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије,  
да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес 
еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива  
време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! 
у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр 
, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к 
р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг  
си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — 
p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде 
, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! 
ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се  
ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ 
 неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си 
а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг 
у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо 
иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш 
 што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена 
 је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали 
 прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с 
 нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и 
га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра 
не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор 
акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у 
г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б 
ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В 
сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... 
ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с 
левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав 
она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д 
l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури 
а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све  
 и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, 
одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист 
>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н 
 врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг 
. — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з 
..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом 
лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу 
 ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад 
е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! 
.. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг 
” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне 
те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па 
ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, 
: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и 
 није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено 
ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво 
азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н 
а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да 
летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у 
име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света,  
оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р 
 и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и 
 живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> 
 официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене  
дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н 
прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина  
а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил 
 нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с 
угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет 
ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S}  
ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш 
.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији 
> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва 
 за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с 
ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком 
ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж 
 игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз 
ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви 
баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб 
х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог  
ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима 
је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још  
ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> 
дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, 
 се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. 
е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ 
остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч 
о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} 
у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па  
везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка 
 искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и  
зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са 
 Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з 
ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи 
рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер 
ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве 
чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т 
е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис 
, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по 
е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с 
ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п 
а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н 
есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с 
ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, 
 Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p>  
и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м 
рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај  
им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... 
је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт 
</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја  
, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по 
<p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге,  
рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом  
упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете  
ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко 
иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав 
ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила  
ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу 
 <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн 
ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>—  
</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак 
 Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за 
лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил 
е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п 
то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не  
си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u 
 Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. 
те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко 
ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут 
, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам  
е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с 
е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши:  
p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П 
и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да  
/p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци 
.. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и  
д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де 
те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то 
”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик 
ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си  
p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> 
е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб 
p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, 
де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па 
кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д 
 ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М 
е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? 
инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви,  
 ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p 
 по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. —  
...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n 
> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h 
у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч 
 што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н 
> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи 
 саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр 
 ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш,  
/hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да 
ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна 
...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си 
ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го 
ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета  
к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ 
 рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. 
толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата 
ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути 
и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка 
 бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з 
у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр 
стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла 
како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p 
{S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор 
ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ 
, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р 
куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у 
="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн 
, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон 
аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м 
етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да 
чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк 
и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е 
и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То 
 испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см 
...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде  
 и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј 
имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> 
и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч 
Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва 
теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ 
до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б 
.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор 
 Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде  
 и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара 
>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому  
ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З 
еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи 
 присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј 
ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S 
јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у  
/p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл 
то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с 
а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам  
о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште 
збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по 
 — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h 
им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску 
ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м 
ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је 
фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј 
 се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си  
о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} 
и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < 
бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате 
 говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е 
искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек 
 ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју 
?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну  
 на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели 
</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< 
 ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> 
рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з 
 <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да 
 Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с 
узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч 
рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете 
мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< 
а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани  
женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све  
ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. 
 и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p 
, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт 
а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та 
ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст 
љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н 
седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па 
е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... 
викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! 
од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар;  
своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра 
уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а 
hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па 
жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант  
 читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон 
иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј 
е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч 
а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52"  
ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела 
 и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун 
а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а  
олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ 
 тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он 
рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S 
 одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј 
свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн 
еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр 
ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с 
 се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч 
р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па  
 реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед 
 Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра 
чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити  
шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 
адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у  
аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј  
ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс 
у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће 
 мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н 
амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м 
јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко 
ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа 
еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" 
у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види,  
по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама 
 Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и 
еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно —  
у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена  
ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда 
, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад 
.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере  
 кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве 
 одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може 
р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што  
 за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује 
 Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод 
ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа 
неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р 
е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са 
 све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! 
Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли 
аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед 
о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д 
био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о 
лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, 
е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p 
е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. 
и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се  
во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј 
ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ 
оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> 
 што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде 
што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> 
 кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— 
ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете 
уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, 
ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: 
 ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д 
е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра 
, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но 
шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче 
погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, 
она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће  
ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх 
} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати 
анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо 
ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. 
-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти 
ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За 
у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l 
мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. 
ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ 
у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз 
вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино 
ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам 
— ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав 
..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше  
је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т 
вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле 
к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко 
 страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су  
уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д 
јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и 
ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. 
ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв 
а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од 
ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, 
к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима 
ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} 
а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч 
аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S}  
и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда 
оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. 
 знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < 
 му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку 
дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис 
} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр 
метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком 
“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп  
и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у 
шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват 
ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа 
а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т 
а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { 
— Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич 
азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем 
јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па 
 трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се 
кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком  
никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < 
 штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што 
е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. 
о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то 
>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се 
ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри 
уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо 
сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи  
, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете,  
ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у  
н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц 
рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и 
о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да  
ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, 
ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п 
плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми 
рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< 
оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој  
 комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с 
и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д 
оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di 
ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ 
и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл 
леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н 
о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т 
..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде  
од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац,  
шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м 
о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х 
пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а 
 и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно  
 тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим  
ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у 
ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и 
аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат 
ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S 
ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас 
ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо 
и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ —  
 и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр 
падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац,  
 купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св 
{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н 
рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з 
 Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово  
ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо 
да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с 
ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к 
<hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з 
рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к 
авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал 
ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub 
а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, 
ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије 
ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p>  
те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције 
аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре 
, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= 
реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе 
рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н 
рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел 
 отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман 
} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — 
и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска 
и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз 
адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос 
>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p 
ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши 
дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к 
 неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу 
бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба 
 Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — 
ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, —  
хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј 
овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији 
Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече:  
ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг 
омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј 
ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке 
р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З 
ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли 
S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с 
 и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен 
 су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. 
леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил 
мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која 
а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с 
ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј 
 да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с 
 се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут  
едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај 
ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је  
и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво 
тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не  
и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је  
амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд  
ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља  
о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра 
о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св 
 витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама 
ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н 
ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе 
скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина 
у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и 
наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски 
зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове  
{S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари 
 играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че 
али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то 
} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели 
!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој 
 Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ 
е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви 
 ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш 
ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c 
ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај 
, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М 
манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ 
 тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < 
{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к 
 и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб 
вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила 
мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та 
, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ 
/p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се  
а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т 
ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак 
еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун 
 Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ 
а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње 
тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p 
овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо 
о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој 
дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>—  
 да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к 
карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. 
 а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. 
мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. 
и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< 
јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < 
А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с 
зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти  
 цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми  
 проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да 
Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с 
ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p>  
="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па 
Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? 
ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т 
 да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S}  
о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... 
м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам 
те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’  
ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве  
 питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м 
 деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < 
се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д 
и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он 
че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му 
/p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. 
 — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го 
на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор 
ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков 
>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се 
 та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече 
о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк 
! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск 
ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с 
и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до 
ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро 
е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз 
 баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва 
 и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи  
ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в 
о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој 
 у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi 
форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск 
pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој 
урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче 
ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и  
рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала 
Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S 
арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас 
> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< 
није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост 
игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с  
за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег 
p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к 
ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} 
о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о 
 је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс 
ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев 
и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с 
 није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр 
амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и  
 и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то  
све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< 
икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није 
а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није 
ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар 
и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом 
олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи 
, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши 
свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на 
го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем  
 ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По 
у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол 
а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала 
 пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да  
удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн 
— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј 
е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш 
<p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока 
 ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се  
ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што  
аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну  
које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се 
ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па  
.{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му  
ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр 
еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру 
ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад  
е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> 
{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра 
— одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p 
сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од 
орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> 
то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < 
о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — 
 ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре 
 поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ 
</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг 
 тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај 
, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з 
ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил 
лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва 
и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а  
 је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в 
 посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл 
 мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој 
{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз 
</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је 
i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани  
ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ 
ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и 
а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к 
ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст 
ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и  
на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау 
ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн 
ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се 
оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з 
а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади 
и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И,  
 се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п 
ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне,  
/l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато 
де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије,  
снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама 
вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б 
 старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а 
у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш 
 из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је 
ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је  
и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат 
ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд 
ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста 
и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ 
и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< 
враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св 
а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А  
зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде 
тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! 
>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да 
а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас  
ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст 
 подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију  
ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он 
 јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор 
напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и 
— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па  
 „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му 
ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда 
о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на 
гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ 
ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов 
нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и  
и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се,  
.</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска 
 хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он  
ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је  
 заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик 
еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu 
 ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! -  
адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S 
а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п 
бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — 
ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи 
купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити  
>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. 
то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та 
еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива 
 прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит 
.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире 
ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав 
} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>—  
већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди  
ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г 
 неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и  
 у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или 
/hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико  
, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би  
ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све 
кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене 
, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам 
и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч 
ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист 
не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка 
до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по 
евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј 
вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа 
 тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се 
 настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" />  
 девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад  
анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч 
учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, 
кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са 
ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич 
илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика 
о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb  
ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>—  
ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја 
 и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ 
 два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S 
 не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за 
, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не 
атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, 
крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, 
ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп 
викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа 
 међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима  
поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл 
уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није 
ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака 
њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није  
ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт 
ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ 
унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго 
е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн 
шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ 
уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал 
ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина  
 кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла 
емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл 
бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она 
од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон 
— „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си  
/p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу 
је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће  
х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p 
ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма 
ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м 
е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче  
ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б 
Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви 
ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као  
о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к 
окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш 
ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе 
се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није 
...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. 
ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад 
а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ 
 салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет 
 било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв 
у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ 
 исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. —  
пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех,  
а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од  
ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж 
и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. 
 алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус 
к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал 
шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда 
...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p 
азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — 
ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д 
 она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S}  
ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис 
откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид 
 опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си 
амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у 
ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. 
 Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! 
а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет 
 је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се  
 церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му  
ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур 
 тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не  
и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А 
 си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је,  
дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је  
ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није 
ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј 
отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време  
 је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела 
и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече 
 си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н 
при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. 
скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој 
<p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та 
<p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О 
> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко 
 мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си 
.</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај,  
лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— 
> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо 
инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} 
ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке 
и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p 
9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је 
шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако 
<pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на 
ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p>  
 Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми 
све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се 
 <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body>  
љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци —  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува 
их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о 
ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал 
атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж 
ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ 
 па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се 
pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p 
аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, —  
пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал 
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле 
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф 
уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и 
шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос 
ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим 
/p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле,  
жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г 
, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се 
 ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј 
асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} 
 таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра 
анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома 
-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп 
а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом 
воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, 
ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с 
 Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру 
 запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи  
 Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане.  
 је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т 
е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! 
 <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> 
азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам 
ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако  
борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла 
 је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И 
о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што  
увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало 
игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни 
цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р 
 тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с 
есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, 
Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д 
 одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и  
} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог 
ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно 
ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан?  
ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад  
— не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила 
илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне,  
ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, 
мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне,  
овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило 
 Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: 
а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. 
трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл 
растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе 
атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе 
у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође  
ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на  
— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>—  
ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п 
звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу 
уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам?  
укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha 
 тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи 
 <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате 
> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как 
Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н 
му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев 
че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к 
једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа,  
 Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве 
ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт 
она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен 
и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд 
оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б 
р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев 
игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш 
амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом 
Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем,  
в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка  
тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси 
пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе 
, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак 
p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл 
ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск 
и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св 
сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче 
>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi 
ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача 
ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б 
остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова 
огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и 
овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј 
сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч 
и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се  
би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми 
ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув 
ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч 
вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је  
Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој 
а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>—  
ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном:  
а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос 
едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари 
мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр 
ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је  
и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би 
да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н 
ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о 
јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м 
 и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па  
е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр 
му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул 
а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те 
, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри,  
ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела 
то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му  
е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, 
 њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси 
анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био  
оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, 
 које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р 
ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ 
 и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола 
ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта 
аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може  
а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону,  
дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да 
био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између 
повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр 
да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по 
и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо 
Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ 
мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран 
ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели 
је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно 
орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после 
и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво 
а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако,  
ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г 
ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о 
 Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је 
ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да 
, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д 
аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане  
ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д 
у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна,  
ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с 
љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на  
 смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг 
 ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо 
око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз 
 се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и 
зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н 
су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил 
запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св 
нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < 
ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у 
џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p 
пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к 
 и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з 
 придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила  
 гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне 
а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б 
ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а 
ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п 
да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет 
и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" 
p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она  
о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав 
тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна 
и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н 
тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; 
 дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост 
ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с  
 ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit 
самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и 
што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил 
к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection"  
е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије 
или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај  
е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи 
протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве 
у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач 
head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 
 Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он 
е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о 
p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п 
 неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика 
ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так 
 {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд 
ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода 
кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и 
ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с 
у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов 
ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се 
 и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б 
а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир 
рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при 
ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб 
у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви  
 ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме,  
у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о 
Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б 
и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле 
у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је  
че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе 
<p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр 
за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так 
адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав 
 <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе 
амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” 
о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д 
е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, 
отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ 
/l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо 
!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп 
’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l 
а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и 
а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб 
итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због 
.{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н 
ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач 
ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х 
е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв 
 му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил 
је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива 
 туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П 
 је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли 
S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н 
зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је  
минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за  
је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S 
le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара 
м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене 
ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј 
{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник 
ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им  
е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега  
а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога 
 и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни 
ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб 
умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат 
е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин 
Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с 
е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног 
ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не 
 чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га 
илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само 
мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две  
о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп 
 после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, 
чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу 
S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До 
прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо 
опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д 
школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ 
по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми 
ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ 
му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна 
енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл 
ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје,  
есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} 
е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане,  
олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих 
а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д 
а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао.  
 ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул 
носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со 
цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да  
 својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} 
шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос 
у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш 
а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње 
бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали,  
о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку 
е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две  
е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен 
а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати  
га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне  
 више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали 
е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: 
ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо 
ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан 
у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S 
а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п 
 унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до 
су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само  
жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест  
о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав 
аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм 
иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м 
вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма 
 ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>—  
 оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у 
} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр 
била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј 
ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка 
стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на 
да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа 
а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> 
 је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин 
ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице 
к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к 
поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр 
 после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је 
је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све 
аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук 
хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ 
Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п 
ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем 
један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре 
ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с 
ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок 
 обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго 
 она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по 
и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} 
</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој 
 Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб 
ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S}  
че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” 
 полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и  
оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка 
 помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с 
о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту 
ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман 
 се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним  
ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што 
а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за  
 се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п 
 брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што 
а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није 
ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл 
чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој 
 некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв 
} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе 
ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра 
 та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника 
на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се 
дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи 
нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн 
а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л 
широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли 
о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те 
..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич 
ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ 
 од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр 
аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т 
 стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије 
ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с 
о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од  
срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно 
фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че 
 младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је  
 реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што 
ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све  
та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов 
а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о 
лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит 
 како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат 
а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о 
и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, 
гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн 
е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је 
S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд 
и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и 
прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га  
зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ 
 /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра 
тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка 
етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга,  
њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај 
у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило,  
а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< 
не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под  
онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал 
ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога  
мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер  
м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ 
хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид 
ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри 
ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп 
вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале 
о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут 
алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ 
дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве  
шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г 
едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље  
 збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел 
у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. 
’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им 
д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т 
 хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако  
цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из  
} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она 
ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих 
 ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који  
 своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер  
!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 
..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с 
а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве 
ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S 
е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це 
 је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се 
зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк 
ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно 
 си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п 
ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из  
а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с 
. знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб 
жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За 
ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м 
 с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика,  
} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници  
уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о 
к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема  
S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид 
ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см 
руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора 
д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба 
, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка 
ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју  
{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес 
граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш 
е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која  
свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред 
е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с 
о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с 
{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ 
ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на 
 прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада 
оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с 
 И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у 
} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, 
е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, 
’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр 
те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће,  
и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију -  
ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало 
 Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>—  
а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, 
го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава —  
руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да 
овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г 
већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена 
подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н 
у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште 
одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди  
дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове 
 и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п 
та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад 
е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би  
ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ 
али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско 
 мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" />  
о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што  
е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у 
 антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п 
 и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес 
у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т 
је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про 
реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к 
 родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе 
бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана,  
удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака  
ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т 
и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о 
а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор  
евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше 
н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета 
 остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг 
{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у  
 једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S 
; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре 
 Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} 
редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д 
који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi 
 њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S}  
о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био  
 свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка 
кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" />  
и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о 
се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј 
 затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти 
 подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? 
е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз 
На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј 
 још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи 
Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал 
иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т 
Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше 
оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био,  
, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље 
не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ 
а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј 
даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S 
и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ 
видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи 
она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч 
 није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. 
е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. 
} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п 
p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г 
је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: 
иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај 
еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон 
ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је 
ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег 
 ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по 
чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S 
је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то,  
 Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од 
а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М 
рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га  
ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо 
љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ  
 српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П 
удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н 
чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже 
ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб 
и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко 
ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он 
поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном  
преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист 
на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и 
зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно,  
 у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би 
е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако 
водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст 
ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} 
па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н 
азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп 
ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. 
шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са 
 татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} 
репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој 
други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре 
штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам 
 — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П 
 је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов 
је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т 
и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је 
очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти  
ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева 
 и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ 
на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли 
ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се 
н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј 
лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред 
ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју 
с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под 
то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} 
 крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ 
авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с 
му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su 
јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун 
 и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д 
а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и 
..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П 
аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља 
и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна 
..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе 
их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с 
рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 
аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б 
ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну —  
је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико 
и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи 
ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут  
е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ 
}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је 
 утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још 
о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h 
се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то 
о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и  
 и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес 
!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов 
о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума 
издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као  
адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за 
 <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв 
е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав 
 најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! 
 Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар 
<p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се  
ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ 
ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута 
лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј 
ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска 
остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила 
познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к 
евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на 
овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци 
i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес 
 примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> 
е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо 
ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр 
</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> 
S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к 
и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје  
чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног 
.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — 
о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај  
uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу 
 носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш 
 Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе 
 <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше 
а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: 
зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју 
атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в 
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских 
 и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат 
су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон 
 Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с 
љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. 
ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав 
рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т 
т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч 
измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода 
е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување —  
јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна  
ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се 
 и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба 
палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н 
по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб 
 смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} 
а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м 
утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека  
S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и  
а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. 
сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и 
Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од  
о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в 
ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о 
"98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де 
а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу 
рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote>  
па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка  
држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р 
те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат 
ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад  
до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S 
ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, 
. како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј  
т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код  
а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на 
 у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ 
ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у 
..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на  
/quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск 
ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом 
, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред 
а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p 
ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју  
ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули 
х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва 
ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни,  
ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из 
је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да 
 соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так 
Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад 
ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла 
е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба 
а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. 
 из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст 
ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља 
!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, 
части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг 
јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста 
, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона  
 кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. 
 „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то  
сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч 
ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и 
 све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад 
 „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S}  
аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, 
ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо 
ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај  
 ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита 
инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп 
вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико 
тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан  
ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови 
е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије  
је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн 
ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под  
кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост 
и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт 
зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про 
као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ 
шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о 
 о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н 
онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она 
нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; 
еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S 
лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је 
не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ 
’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> 
мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то 
о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S 
ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр 
конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб 
 може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана  
е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м 
с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин 
рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве 
еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д 
 кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S 
 одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер 
ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да  
и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с 
кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те 
 Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с 
је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< 
Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале 
м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног 
ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев 
мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и 
="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар 
 најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ 
има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди 
 се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< 
е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в 
ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и  
i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S}  
 каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто,  
ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у 
и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} 
ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло 
аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по 
 уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно  
ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди 
} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— 
и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што 
блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др 
ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини 
ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < 
срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ 
 а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш 
е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив 
ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад 
лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша  
, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил 
међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г 
ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе 
а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао 
славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ 
 му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би 
 <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S 
 све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на 
чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри 
улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако  
 љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д 
м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да 
дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба 
ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз 
! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је  
не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о 
 те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све  
весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, 
упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п 
џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан,  
раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из 
е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск 
ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл 
 /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр 
 и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и  
ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З 
у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било 
ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па 
у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли 
о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да 
 дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је  
ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори 
 Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане  
стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да 
 је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп 
евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој 
у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр 
а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. 
с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п 
ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш 
е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више 
јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па 
од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т 
ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — 
у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту 
S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, 
а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават 
и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од  
Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у 
сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра 
а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о 
коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у 
ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма 
према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и 
 му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка 
о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане  
није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га 
тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду 
о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл 
полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе  
може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш 
к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д 
аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи 
ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П 
лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске  
о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или 
ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р 
 само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове 
ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар 
 курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг 
е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка 
 ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог 
ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св 
 видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово 
ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка 
изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за 
а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи 
 ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи 
о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј 
је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе  
ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш 
аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в 
зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз 
о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам,  
 о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он  
 био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д 
ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу 
бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма 
о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S}  
 образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а 
на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел 
ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше  
отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш 
нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све 
 одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа 
ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на  
за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр 
песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр 
ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да 
чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у 
м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао,  
све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја 
но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш 
чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и 
и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој 
роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p>  
упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те 
чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М 
ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов 
S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке 
навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж 
— рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p>  
е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д 
Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али  
ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} 
.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј 
— како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је 
реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече 
ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо 
они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха 
 и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта 
у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в 
о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса 
ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули,  
 Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је  
х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из  
тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с 
неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се  
 некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А  
 пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ 
адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап 
амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил 
о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер  
би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош 
ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како  
урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако 
ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету 
окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн 
мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д 
када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј 
hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< 
, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! 
 чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав 
ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> 
ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ 
е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За 
 Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш 
си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p 
рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а 
, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п 
 разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет 
е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да 
лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу 
ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к 
ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не  
{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? 
/p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми 
што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ 
 ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири 
и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. 
ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни 
ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће  
есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма 
ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк 
, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р 
<p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та  
<p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла 
 се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ 
у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве  
 али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма 
ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе 
оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море,  
 Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља 
 увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, 
не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и 
ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в 
 и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху 
да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл 
љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст 
аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве 
рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те 
кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д 
.{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се  
нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. 
 онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с 
диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во 
 игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом  
Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци  
 округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад 
љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ 
 Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо 
де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што  
ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би 
е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му  
ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак 
џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр 
, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч 
дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p>  
чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва 
S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори 
hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то  
овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п 
едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се  
— како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. 
ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср 
рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се 
не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S 
Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра 
д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му 
елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији  
злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До 
дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и  
аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те 
лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S 
то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п 
ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у  
и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад 
 паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с 
реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер 
 Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о 
ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З 
рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако 
ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст 
м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је 
ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни  
че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш 
а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно 
 су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест 
и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о 
али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц 
 Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк 
Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост 
па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по  
тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се 
ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно,  
авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак 
 Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло 
 купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел 
о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi 
она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви 
 па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње 
а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из 
; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> 
сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је  
нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. 
оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж 
ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза 
м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора  
риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к 
ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст 
, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на 
ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш 
ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си 
ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи 
" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш 
рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко 
 сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, 
е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим 
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана  
мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио  
 жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви 
оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе 
 јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb  
P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што 
клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т 
звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p 
ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S}  
ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д 
{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на 
 него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да 
према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити  
i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо  
у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим 
а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори  
 некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти 
да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме 
 Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр 
>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап 
{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> 
илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер  
овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби  
одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н 
 на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа  
 је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п 
фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл 
помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел 
 Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо 
ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к 
брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао 
ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest 
ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та  
мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По 
 задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х 
њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био  
се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и 
ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о 
д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ 
 убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н 
једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че 
кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно 
је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi>  
окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе 
 да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску,  
кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д 
и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ 
 благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т 
вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније 
 није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н 
е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и 
ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч 
} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ 
еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу 
обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма 
p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б 
i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це 
садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p 
фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно 
(а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица 
купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за 
што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств 
нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб 
рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то 
 — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по 
је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај  
коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка 
ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи 
а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа 
о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и 
 јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ 
и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. 
којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с 
највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов 
тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће 
Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу 
 Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и 
 <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве 
 ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар 
сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако 
што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут 
мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши 
сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ 
ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач 
 капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи 
{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди  
војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и  
одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник 
ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо 
 одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив 
ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и  
ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н 
ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва 
 после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и 
 песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са 
итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш 
ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама 
 су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се 
<hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков 
<l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су 
 реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к 
да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи 
 овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л 
ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали  
 ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај,  
> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се 
аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм 
му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с 
на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под 
 то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би 
ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас 
в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј 
је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко 
аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе 
а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м 
то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п 
м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч 
 нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве 
ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско,  
абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји 
це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен 
p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см 
је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов 
како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече 
 кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара  
ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. 
ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук 
саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за 
реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч 
је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен 
 дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути 
 Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк  
ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај 
сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с 
бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот 
— ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о 
hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту 
сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем  
 у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т 
м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане 
ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п 
Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под 
 због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук 
шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша 
ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им 
ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл 
ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т 
ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас 
је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи;  
 која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала 
ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко 
 разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до 
што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис 
<p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел 
ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој 
 Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк 
га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима 
ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш 
и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник 
је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј 
онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства 
, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} 
је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али 
вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек 
 од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с 
ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про 
смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се 
е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д 
ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т 
> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш,  
оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет